радован влаховић Архиве | Кикиндски портал

Промоција књига и документарна изложба у БКЦ: 50 година стваралаштва Радована Влаховића

Jelena Trifunović December 9, 2025

Представљање нових књига Радована Влаховића и отварање документарне изложбе ‒ поводом 50 година стваралаштва аутора одржани су у препуној сали Банатског културног центра у Новом Милошеву, у оквиру програма манифестације 26. Дани Теодора Павловића.

Поводом јубилеја представљене су нове књиге прозе Радована Влаховића „Прид дућаном оде век”, „Како сам се светио женама” и отворена је документарна изложба „Књиге Радована Влаховића“. О књигама су говорили рецензенти Ненад Станојевић и Гордана Свиленгаћин, као и аутор.

Прву причу под називом „Узгред забележено” Влаховић је објавио децембра 1975. године у листу „Ђачка трибина” Економске школе у Кикинди, чији је одговорни уредник била Илинка Ђуран. Овај јубилеј повод је за документарну изложбу „Књиге Радована Влаховића: поводом 50 година књижевног стваралаштва”. Изложба садржи сва досадашња дела аутора: романе, песме, приче, критике и есеје, преводе на стране језике, поновљена издања поезије и прозе, приређене књиге и књиге о делу Радована Влаховића (укупно 87 издања). Изложба коју је отворила је Илинка Ђуран је увертира за обележевање Влаховићевог јубилеја који БКЦ припрема за наредни период,

Радован Влаховић (1958, Нови Бечеј) је књижевник, оснивач, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра. Добитник је више значајних награда, међу којима је и престижна Вукова награда коју је добио ове године.

26. Дане Теодора Павловића организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском под покровитељством Општине Нови Бечеј

Свечано отворени 26. Дани Теодора Павловића: награде уручене проф. др. Миливоју Ненину

Redakcija Kikindski November 24, 2025

У Банатском културном центру у Новом Милошеву 22. новембра свечано су отворени 26. Дани Теодора Павловића, традиционална манифестација посвећена једном од кључних обновитеља и реформатора Матице српске. Централни догађај отварања било је уручење Награде „Теодор Павловић“ за животно дело и Награде за најбољу књигу овогодишњем двоструком лауреату, проф. др. Миливоју Ненину, дописном члану САНУ.

Отварању манифестације присуствовали су и говорили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и Радован Влаховић, оснивач манифестације и директор Банатског културног центра, који су упутили поздравне речи. О стваралаштву и научном доприносу лауреата говориле су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, док је награде уручила Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

Програм је употпуњен музичким наступом вокалне солисткиње Катарине Сочин, уз пратњу Светозара Одаџића на хармоници, а свечано вече водила је Наташа Бундало Микић.

Проф. др Миливој Ненин овогодишње признање за најбољу књигу добио је за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД „Просвјета“, Загреб, 2024), које је жири препознао као изузетно истраживачко, проницљиво и стилски препознатљиво остварење. Ненин (Лок, 1956) је истакнути књижевни историчар, критичар и есејиста аутор 26 књига и приређивач 43 издања. Његов научни рад обухвата широк спектар тема – од проучавања канонских аутора попут Милоша Црњанског, Иве Андрића и Милорада Павића, до поновног увођења у књижевни оптицај аутора који су деценијама били занемарени или потиснути, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Посебан допринос дао је изучавању књижевне периодике – „Крфски забавник“, „Књижевни Југ“, „Идеје“ – као и приређивању драгоцене преписке српских писаца. Као критичар познат је по прецизности, јасноћи и аргументованим полемикама, док се као проучавалац модерне и премодерне књижевности издвојио минуциозним увидима и способношћу да осветли запостављене токове српске књижевне традиције.

У образложењу жирија истиче се да је Ненину заједнички именитељ свих радова истраживачка страст, неуморно трагање за чињеницама и умеће да их представи читаоцима на приступачан и привлачан начин.

Дани Теодора Павловића одржавају се уз подршку Општине Нови Бечеј, у организацији БКЦ-а и Матице српске. Овогодишњи програм траје током новембра и децембра, на две локације: у БКЦ-у и у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ у Новом Милошеву. Манифестација је посвећена чувању успомене на Теодора Павловића, првог секретара Матице српске, уредника Летописа и родоначелника српске журналистике.

Т. Д.

Двоструко признање проф. др. Миливоју Ненину на Данима Теодора Павловића

Redakcija Kikindski November 19, 2025

Књижевни историчар, критичар и есејиста проф. др. Миливој Ненин, дописни члан САНУ, овогодишњи је двоструки лауреат манифестације Дани Теодора Павловића, коју организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском. Ненину су припале награда „Теодор Павловић“ за животно дело и награда за најбољу књигу, за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД, „Просвјета“, Загреб, 2024).

Свечана додела биће одржава 22. новембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву, у склопу отварања 26. Дана Теодора Павловића. Управо овакав јубилеј и двоструко признање Ненина сврстава међу ретке ауторе који су током историје манифестације понели оба признања, уз имена каква су Владета Јеротић, Василије Крестић, Јован Зивлак, Селимир Радуловић и Драган Станић.

Овогодишњи Дани Теодора Павловића, под покровитељством Општине Нови Бечеј, доносе богат и разноврстан програм током новембра и децембра. Након свечаног отварања, од 24. до 27. новембра у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ биће приказиван филм „Кајмакчалан“ Драгана Гавриловића и Бориса Трбића, намењен ученицима школског узраста.

У Банатском културном центру ће 6. децембра бити представљање нових књига Радована Влаховића – „Прид дућаном оде век“, „Како сам се светио женама“ и „Водичи златног телета“, уз пратећу документарну изложбу посвећену његових педесет година стваралаштва.

Програм се завршава 22. децембра предавањем проф. др. Драгана Станића, председника Матице српске, о Теодору Павловићу као уреднику летописа Матице српске, намењеним ученицима и грађанима.

Миливој Ненин (Лок, 1956) аутор је 26 књига и приређивач 43 издања, чиме је оставио дубок траг у савременој српској књижевној науци. Писао је о кључним именима српске књижевности – Црњанском, Андрићу, Павићу – али је у књижевни живот вратио и ауторе који су деценијама били потиснути или заборављени, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Његови радови обухватају широк распон тема: од историје српске књижевне периодике (Крфски Забавник, Књижевни Југ, Идеје), преко приређивања преписке српских писаца, до оштрих и аналитичних књижевнокритичких текстова. Према оцени стручног жирија, Ненино стваралаштво одликују истраживачка страст, „неуморно трагање за чињеницама“ и ретка способност да и најсложеније књижевне феномене представи јасно, поуздано и привлачно широком кругу читалаца.

Његова дела, како се истиче у предлогу за награду, подстичу читаоце да преиспитају утврђене судове и сагледају српску књижевност из нових перспектива, што га сврстава међу најзначајније савремене проучаваоце књижевне историје.

„Са писцем на ти” – разговор са Радованом Влаховићем у Новом Саду

Igor Crnogorac August 30, 2025

Књижевни разговор са Радованом Влаховићем под називом „Са писцем на ти” одржаће се у уторак 2. септембра, у Клубу писаца у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 9), с почетком у 18 сати. Учествују: Радован Влаховић и Фрања Петриновић.

Програм се одржава у оквиру Књижевног фестивала „Перпетуум Мобиле” који организује Друштво новосадских књижевника чији је Радован Влаховић почасни члан.

Радован Влаховић је аутор око 70 књига прозе, поезије, есеја и бројних превода својих књига на десетак језика света. Добитник је више значајних награда, међу којима је и престижна Вукова награда коју је добио ове године. Оснивач је, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра.

Недавно су му објављене књиге поезије „Водичи златног телета” и „Пролазна соба” и књига прозе „Заратустрин плес над Југославијом” у издању Банатског културног центра.

Поред ових нових наслова, објављена су му и два превода на енглески језик: романа „Бапа” и путописа са Свете Горе „Патерица”. У овој години објављена је и монографија коју је Влаховић приредио „Пролеће Симе Цуцића: петнаест година књижевне манифестације”.

Радован Влаховић живи и ствара у Новом Милошеву.

Две нове књиге Радована Влаховића у издању Банатског културног центра

Igor Crnogorac August 4, 2025

У издању Банатског културног центра недавно су објављене две нове књиге писца, песника и есејисте Радована Влаховића – збирка ангажоване поезије „Водичи златног телета“ и књига прича „Заратустрин плес над Југославијом“.

Према оцени књижевне критичарке Вање Ковачевић, Влаховићев израз је дубоко промишљен и ангажован, а у њему нема лаких одговора.

– Он пише као сведок, али и као песимистички пророк, који се кроз алузију на Заратустру пита – има ли живота после слома, било моралног, историјског или људског? – наводи Ковачевић.

Рецензенти ових издања су Братислав Р. Милановић, Миливој Бајшански, Светозар Марчета и Милана Поучки, а уредница је Андреа Беата Бицок.

Радован Влаховић је аутор око 70 књига прозе, поезије и есеја, као и бројних превода својих дела на више од десет светских језика. Добитник је више престижних књижевних награда, а уједно је и оснивач, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра. Живи и ствара у Новом Милошеву.

Представљање романа Радована Влаховића у Башаиду

Igor Crnogorac October 12, 2024

Роман „Љуба” Радована Влаховића биће представљен у недељу, 13. октобра, од 19 сати, у великој сали Дома културе у Башаиду. Најновије Влаховићево дело четврта је књига „Банатске епопеје”, започете романом „Бапа”.

Роман ће представити Станислава Бакић Јоканић, књижевна критичарка, Сенка Влаховић, модератор, и Радован Влаховић, аутор, док ће одломке говорити Радован Ћирић.

Књижевно вече одржава се у организацији КУД-а „Башаид” и кикиндске Народне библиотеке „Јован Поповић”.

Представљање романа „Љуба“ Радована Влаховића у Банатском културном центру

Igor Crnogorac September 3, 2024

Прва промоција новог романа „Љуба” Радована Влаховића одржаће се у петак, 6. септембра, у 20 сати, у Банатском културном центру у Новом Милошеву.

„Љуба” је четврта књига Влаховићеве „Банатске епопеје”, започете романом „Бапа” и настављене делима „1934” и „Мученици“.

О роману ће говорити књижевни критичари Виктор Шкорић, Андреа Беата Бицок, Ненад Станојевић и Младен Ђуричић, и сам аутор. Модератор програма биће Сенка Влаховић, а одломке ће говорити Теодора Влаховић. На гитари ће наступити Вид Вашалић.

Књижвно вече у Иђошу: Представљање „Банатске епопеје” Радована Влаховића

Aleksandra Djuran August 14, 2024

Представљање „Банатске епопеје” Радована Влаховића коју чине роман „Бапа”, „1934”, „Мученици” и нови роман „Љуба” одржаће се у четвртак, 16. августа у 20 часова у Месној библиотеци у Иђошу у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић”.

На књижевној вечери учествују: Дуња Бркин Трифуновић, Сенка Влаховић и аутор.

„Банатска епопеја” Радована Влаховића нуди ауторово виђење Баната у 20. веку. До сада су објављена четири романа која прате период до 1950. године.

Нови роман Радована Влаховића: „Љуба“ је прича о породици која је обележена као државни непријатељ

Aleksandra Djuran July 4, 2024

Роман „Љуба“ Радована Влаховића, као четврта књига Банатске епопеје започете романом „Бапа“, недавно је објављен у издању Банатског културног центра. О новом роману, Радован Влаховић каже:

-Изненадна смрт, на Српску Нову годину, мог брата Власте, као последњег сведока породичног страдања, ком су локални комесари, као беби од три месеца у колевци, узели шт’икано јастуче испод главе, ме је потакла да, 75 година након принудног откупа, објавим роман Љуба, који говори о томе како је моја породица, због неизмирења превелике обавезе, обележена као државни непријатељ, проглашена кривом и кажњена конфискацијом целокупне имовине и затвором. Овај роман је документ, али и фикција. Овај роман је генетски и духовни код који сам посисао са мајчиним млеком. Овај роман и прича о Љуби прате ме од рођења до данашњих дана, а да кључна чворишта, како у њему, тако и у животу, још увек нису размршена – истакао је Влаховић.

Влаховић је романом „Љуба“ направио велики корак у српској књижевности тако што је великим и важним темама приступио на нов начин и отворио нам нове перспективе виђења.

-Учинио је оно што само велики приповедачи умеју: хуманост је поставио, неговао и издигао на пијадестал тако да књижевност штити од лаког склизнућа у идеолошке или политичке оквире и негује срж њеног бића штитећи га од злоупотребе. Због тога роман „Љуба“ није само прича о последицама рата и променама које је он изазвао у социуму некадашњег Баната, већ је прича која књижевност враћа самој себи на месту где се то најмање очекивало – навела је у рецензији Андра Беата Бицок.

Уредник романа је Симон Грабовац. Роман је објављен уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Радовану Влаховићу уручена награда Београдског сајма за „Изабрана зенитистичка дела”

Igor Crnogorac October 29, 2023

„Изабрана зенитистичка дела” у издању Банатског културног центра Ново Милошево и Културног центра Војводине „Милош Црњански” понела су Специјално признање на 66. Међународном београдском сајму књига.

Награду је, од председнице жирија, академика Злате Бојовић, примио Радован Влаховић, директор и уредник Банатског културног центра, иницијатор овог подухвата. Овогодишњи жири радио је у саставу: Злата Бојовић, Анђелка Цвијић, Бојан Јовић, Зоран Пауновић и Марко Крстић.

– Неправда учињена нашем најпознатијем у Европи уметничком покрету, како пре другог рата, тако и после, пробудиле су у мени идеју да наставим да следим конструктивистичку традицију у ‘Новом зениту’, кроз издаваштво, а и моје лично стваралаштво, кроз писање као вечну жудњу за радошћу бесконачног. Жеља да изнова рехабилитујем књиге Љубомира Мицића, Бранка Ве Пољанског, Ивана Гола, Бошка Токина, Марјана Микца и осталих зенитиста – био је сан који је чекао пуних 40 година на своје остварење. Захваљујући бројним сарадницима на овом капиталном пројекту ‘Изабрана зенитистичка дела’ су видела светло дана, а награда Београдског сајма само је потврдила да је за тај новозенитистички сан вредело живети и радити и да је све то итекако имало смисла, како за Зенит као уметнички покрет, такође и за уздизање репутације српске културе и књижевности у Европи и у свету – изјавио је Влаховић.

„Изабрана зенитистичка дела” садрже следеће књиге зенитистичких аутора: Љубомир Мицић: „Антиевропа“, „Спас душе“, „Ритми мојих слутња“, „Источни грех“, „Аероплан без мотора“; Љубомир Мицић, Иван Гол, Бошко Токин: „Манифест зенитизма“, Бранко Ве Пољански: „77 самоубица“, Маријан Микац: „Ефект на дефекту“.

Овај капитални пројекат објављен је уз подршку Покрајинске владе.