„Mamutfest“ festival u čast mamutice Kike okupio je najmlađe sugrađane koji su u okviru programa i radionica saznali i nove pojedinosti o praistorijskog životinji pronađenoj u glinokopu „Toze Markovića“ 1996. godine.
Među decom koja su došla na proslavu Kikinog rođendana bila je je i Sofija Kirea Opriš.
-Radionice su zanimljive, a najviše mi se svidela ona u kojoj je trebalo da izbrojim koliko ima mamuta na slici, koliko kostiju i slično. Kika je živela pre mnogo godina i bila je jako velika – saznali smo od Sofije.
Katarina Živojinov mamutici je nacrtala rođendansku čestitku.
-Tu je torta, ali i vatromet koji je važan kada je nekome rođendan. Volim da dođem na „Mamutfest“ jer uvek ima zanimljivih radionica – dodala je Katarina.
Za predškolce i osnovnoškolce Muzej Vojvodine iz Novog Sada pripremio je program „RazMAMUTica“, Prirodnjački muzej iz Beograda muzejski triatlon „Mamutica bez granica“, CLPU „Tera“ „Stvaraj glinom“, dok je Narodni muzej imao brojne radionice pod nazivom „U društvu sa mamutom“.
-Ove godine osmislili smo neku vrstu poligona. Deca su mogla da nauče puno toga u radionicama, da provedu vreme na kreativan način i da nauče nešto novo. U okviru stalne postavke sve do večernjih sati posetioci su mogli da učestvuju u „Muzejskog potrazi“ – istakla je direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović.
Organizovan je i „Lov na mamuta“ koji su vodili streličari.
-Značaj „Mamutfesta“ je da na zabavan, edukativan i kreativan način približi nasleđe i podigne svest o značaju i različitim mogućnostima njegovog korišćenja – navela je Lidija Milašinović.
Ove godine obeležava se 29 godina od otkrića mamuta u glinokopu fabrike „Toze Marković“ i tim povodom organizovan je 19. „Mamutfest“.
A.Đ.
– Kikinda je odabrana jer smo procenili da su najveće aktivnosti pošumljavanja koje preduzima lokalna samouprava upravo ovde. Zemljište kao resurs je izloženo brojnim procesima degradacije – u Kikindi uglavnom vetrovima, eroziji – i nedostatku organske materije. Kada to utvrdimo, tražimo one koji bi bili spremni da pošumljavaju svoje parcele. Drveće povećava organsku materiju u zemljištu, smanjuje uticaj vetra, poboljšava biodiverzitet. Sada se otvara prostor za veliki državni projekat koji će se baviti podizanjem novih šuma, poljozaštitnih pojaseva, ali i unapređenjem postojećih – i u javnom i u privatnom sektoru – rekao je prof. dr Orlović.
On je dodao da je cilj ovih aktivnosti stvaranje održivog, vitalnog šumarstva koje će efikasnije vezivati ugljenik, proizvoditi drvnu masu i doprinositi očuvanju životne sredine.
Inženjer šumarstva u JP „Kikinda“ Miodrag Radovanović naglasio je da je u toku prikupljanje informacija o raspoloživim površinama na teritoriji Kikinde koje bi mogle biti obuhvaćene ovim programom.
On je dodao da je cilj da što više lokalnih aktera prepozna mogućnost i interes za učešće u pošumljavanju. Osim što će se podizati nove šume, biće unapređene i postojeće. Projekat, istakao je, predviđa i ekonomske i ekološke benefite, kako za državu, tako i za privatne vlasnike.
U petak 18. aprila, od 12 do 15 sati, biće održane Uskršnja kreativna radionica za decu i animacija
