„Мамутфест“ фестивал у част мамутице Кике окупио је најмлађе суграђане који су у оквиру програма и радионица сазнали и нове појединости о праисторијског животињи пронађеној у глинокопу „Тозе Марковића“ 1996. године.
Међу децом која су дошла на прославу Кикиног рођендана била је је и Софија Киреа Оприш.

-Радионице су занимљиве, а највише ми се свидела она у којој је требало да избројим колико има мамута на слици, колико костију и слично. Кика је живела пре много година и била је јако велика – сазнали смо од Софије.

Катарина Живојинов мамутици је нацртала рођенданску честитку.
-Ту је торта, али и ватромет који је важан када је некоме рођендан. Волим да дођем на „Мамутфест“ јер увек има занимљивих радионица – додала је Катарина.

За предшколце и основношколце Музеј Војводине из Новог Сада припремио је програм „РазМАМУТица“, Природњачки музеј из Београда музејски триатлон „Мамутица без граница“, ЦЛПУ „Тера“ „Стварај глином“, док је Народни музеј имао бројне радионице под називом „У друштву са мамутом“.

-Ове године осмислили смо неку врсту полигона. Деца су могла да науче пуно тога у радионицама, да проведу време на креативан начин и да науче нешто ново. У оквиру сталне поставке све до вечерњих сати посетиоци су могли да учествују у „Музејског потрази“ – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.
Организован је и „Лов на мамута“ који су водили стреличари.

-Значај „Мамутфеста“ је да на забаван, едукативан и креативан начин приближи наслеђе и подигне свест о значају и различитим могућностима његовог коришћења – навела је Лидија Милашиновић.
Ове године обележава се 29 година од открића мамута у глинокопу фабрике „Тозе Марковић“ и тим поводом организован је 19. „Мамутфест“.

А.Ђ.

– Кикинда је одабрана јер смо проценили да су највеће активности пошумљавања које предузима локална самоуправа управо овде. Земљиште као ресурс је изложено бројним процесима деградације – у Кикинди углавном ветровима, ерозији – и недостатку органске материје. Када то утврдимо, тражимо оне који би били спремни да пошумљавају своје парцеле. Дрвеће повећава органску материју у земљишту, смањује утицај ветра, побољшава биодиверзитет. Сада се отвара простор за велики државни пројекат који ће се бавити подизањем нових шума, пољозаштитних појасева, али и унапређењем постојећих – и у јавном и у приватном сектору – рекао је проф. др Орловић.
Он је додао да је циљ ових активности стварање одрживог, виталног шумарства које ће ефикасније везивати угљеник, производити дрвну масу и доприносити очувању животне средине.
Инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“ Миодраг Радовановић нагласио је да је у току прикупљање информација о расположивим површинама на територији Кикинде које би могле бити обухваћене овим програмом.
Он је додао да је циљ да што више локалних актера препозна могућност и интерес за учешће у пошумљавању. Осим што ће се подизати нове шуме, биће унапређене и постојеће. Пројекат, истакао је, предвиђа и економске и еколошке бенефите, како за државу, тако и за приватне власнике.

















У петак 18. априла, од 12 до 15 сати, биће одржане Ускршња креативна радионица за децу и анимација





