pšenica Arhive | Kikindski portal

U toku zaštita pšenice i priprema za prolećnu setvu

Aleksandra Djuran April 5, 2026

Nakon više od mesec dana proteklog vikenda i početkom nedelje pala je preko potrebna kiša. Palo je, u proseku, između 20 i 25 litara po kvadratnom metru, što je nedovoljno da se nadomesti nedostatak.

-Zalihe vlage su i dalje veoma skromne – kaže savetodavac PSS Zoran Simić. – Deo pšenice zasnovane u našem ataru već pokazuje simptome nedostatka vlage. Kiša koja je pala malo će popraviti situaciju i „ugasila je požar“. Potrebno je najmanje između 50 i litara vodenog taloga da bi ozime strnine bile u dobrom stanju.

Ono što sledi je zaštita pšenice. Prihrana azotnim đubrivima je važna agrohemijska mera, a tu je i zaštita useva od korova i bolesti.

-Tretmani treba da se rade u optimalnim vremenskim uslovima, tu pre svega mislim na spoljnu temperaturu, a zavisiće i od pojave patogena i korova na biljkama. Žita i uljane repice ima više u odnosu na višegodišnji prosek. Repica nije dobro podnela nedostatak vlage i ima parcela na kojima je retka. Na nekim njivama je kasno nikla i sada kasni u porastu i sada su te parcele pod znakom pitanja. Prinos na njima neće biti onakav kakav se očekuje jer reaguju na stresne uslove – dodao je Simić.

Ko nije pripremio teren za predstojeću prolećnu setvu, sada je pravo vreme. Najvažniji posao u ovo doba godine takođe zavisi od povoljnih vremenskih uslova.

-Pošto se zemljište prosuši setva može da počne. Ipak, svedoci smo, bar kada je reč o proteklih nekoliko godina, da je sve relativno. Dobro je što ima dovoljno vlage za nicanje i ne preporučujem da se čeka mesec dana i da se setveni sloj potpuno osuši. Neophodno je pratiti dugoročnu vremensku prognozu. Po biologiji biljaka najpre bi mogla da počne setva suncokreta koji je skromniji sa zahtevima, ali opet postoji opasnost od ptica i štetočina. Kukuruz je osetljiviji i njemu trebaju optimalni uslovi – zaključuje naš sagovornik.

Predviđanja su da će i ove godine poljoprivrednici sejati manje „zlatnog“ zrna. Prošle godine kukuruza je bilo manje u odnosu na višegodišnji prosek, a ove će ga još manje. Naime, u protekle tri godine rod je bio katastrofalan usled izrazito nepovoljnih uslova. Šećerne repe biće u tragovima, jedva stotinak hektara, ali očekuje se više parcela pod sirkom. Optimalni rok za setvu slatkog korena je 20. marta, ali vremenske (ne) prilike su odložile ovaj posao.

A.Đ.

Sneg dobro došao pšenici: Preduslov za rodnu godinu

Aleksandra Djuran January 13, 2026

Snežni pokrivač je odličan za ozime useve, posebno za pšenicu koja je i najrasprostranjenija jesenja kultura. Zahvaljujući snegu biljke sada imaju dobru snežnu izolaciju, što je od ključnog značaja za zaštitu od hladnoće. Ratari zato ističu da je godina dobro počela i da je sneg još jedan preduslov za rodnu godinu kojoj se poljoprivrednici nadaju.

-Pored toga što štiti useve od niskih temperatura tokom zime, sneg će obezbediti vlagu koja nedostaje zemljištu – ističe savetodavac PSS Zoran Simić. – Ove godine pod hlebnim zrnom je više površina u odnosu na prošlu. Tri godine unazad rod kukuruza bio je veoma loš. To je razlog što će poljoprivrednici i ove godine sejati više pšenice, na uštrb kukuruza.

Prema nekim prognozama očekuje se da će se pšenica u Srbiji ovog leta skidati sa nešto više od 600.000 hektara, od kojih je u Vojvodini više od 52 odsto. Konačni podaci o stvarnim površinama pod žitom još nisu objavljeni, ali pojedini stručnjaci ističu da je posejana za desetak odsto više nego godinu dana ranije na čak približno 700.000 hektara.

Prošle jeseni setva najrasprostranjenije žitarica trajala je do polovine novembra.

-Ono što sledi u narednom periodu je prihrana pšenice. Poljoprivrednici još uvek nisu počeli ovaj posao i ne treba da žure. Kao i svake godine, i ove ćemo raditi N-min metodu kojom se pokazuje sadržaj lako pristupačnog azota u zemljištu. On je i pokazatelj koliko je neophodno mineralnog đubriva biljkama – navodi naš sagovornik.

Pšenica je u najvećem delu atara u fazi mirovanja, međutim usevi koji su kasno sejani ili u lošijim uslovima mogu biti u ranoj fazi razvoja.

Otkupna cena pšenice iznosiće 23 dinara po kilogramu, saopštilo Ministarstvo poljoprivrede

Aleksandra Djuran July 4, 2025

Vlada Srbije usvojila je zaključak kojim se odobrava da Direkcija za robne rezerve pristupi otkupu određene količine pšenice roda 2025. godine, radi obezbeđivanja stabilnosti tržišta i zaštite domaćih poljoprivrednih proizvođača, saopštilo danas Ministarstvo poljoprivrede.

Prema usvojenom zaključku, otkupna cena pšenice iznosiće 23 dinara po kilogramu, uz dodatak poreza na dodatu vrednost (PDV), što predstavlja jasan signal podrške proizvođačima u aktuelnim agroekonomskim okolnostima, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaklo Ministarstvo poljoprivrede, ova mera deo je šire politike vlade usmerene ka očuvanju sigurnosti proizvodnje i prihoda poljoprivrednika, kao i snabdevenosti domaćeg tržišta osnovnim žitaricama.

Žetva ječma počinje do kraja nedelje, a pšenice za desetak dana: Rod obećava

Aleksandra Djuran June 11, 2025

Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ organizovala je Dan polja strnih žita i obilazak makro ogleda ozimih strnina na oglednom polju „Topola“. Ovo je bila prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, i da pogledaju stare i nove sorte jesenjih kultura. Predstavljena je 61 sorta pšenice, među kojima je 11 novih sorti, 11 sorti ječma, od kojih su dve nove i tri sorte tritikalea.

-Pšenica se nalazi u mlečno-voštanoj zrelosti, a rane sorte ječma su u punoj zrelosti. Na lakšim, peskovitim terenima žetva ranijih rokova ječma počeće do kraja nedelje, dok će skidanje pšenice započeti za deset do 15 dana – saznajemo od savetodavca PSS Zorana Simića. – Za ozime kulture godina je bila povoljna, do početka juna. Suv april nadoknadile su majske kiše, a ono što je „bacilo“ senku na proizvodnju su visoke temperature u junu koje su skratile vegetaciju za desetak dana. Moj savet poljoprivrednicima je da sačekaju da padne vlaga, a kod ječma će biti problema s obzirom na to da je najveći deo parcela pod ovom kulturom polegao.

Pod ozimim strninama je 20 do 25 odsto više njiva u odnosu na prošlu godinu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta.

-Ove godine očekujem za desetak procenata veći prinos u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine na oglednim poljima imali smo prinos između 5,5 i 7,3 tone po hektaru, a ove očekujem između šest i osam tona po hektaru.

Branislav Kockar, poljoprivrednik pod pšenicom ima 400 hektara što je za deset odsto više nego prošle godine.

-Osim pšenice zasnovali smo i uljanu repicu, a smanjene su površine pod kukuruzom. Očekujem dobar rod, bolji nego 2024. godine i već za deset dana počećemo žetvu ranih sorti. Cena se još uvek ne zna. Licitira se sa cenom od 18, 19 dinara za kilogram, a ne bi trebala da bude manja od 20 dinara kako bi bili na pozitivnoj nuli. Firma „Kaldarica“ u kojoj sam direktor, ove godine otkupiće oko 30.000 tona pšenice – naveo je Kockar

Direktor PSS Mladen Đuran podsetio je da je kikindska jedna od retkih poljoprivrednih službi koji već više od dve decenije u kontinuitetu organizuje Dan polja.

-Pored toga što poljoprivrednici mogu da pogledaju ogledna polja, imaju priliku i da se edukuju, ali i da uporede različite sorte i hibride. To je od višestrukog značaja jer im pomaže u budućoj proizvodnji. Zadovoljni smo posetom proizvođača, ali i sortimentom koji smo prikazali– zaključio je Đuran.

U kikindskom ataru pod pšenicom je oko 17.000 hektara, ječma ima na oko 3.000, dok je i uljana repica zastupljena na oko 3.000 hektara.

PODRŠKA GRADA

Lokalna samouprava i ove godine pomaže lokalne poljoprivrednike i ove godine obezbeđena su sredstva za subvencije subvencije, rekao je član Gradskog veća Đorđe Tešin koji je prisustvovao ovoj manifestaciji.

-Lokalna samouprava je partner poljoprivrednicima i novac koji se izdvaja za cilj ima unapređenje proizvodnje. Na nama je pomognemo mala i srednja gazdinstva koja će kupiti deo opreme, mehanizacije,plastenike, postaviti sistem za navodnjavanje, osigurati useve i slično. Tu smo i da pružimo podršku Poljoprivrednoj stručnoj službi – napomenuo je Tešin.

A.Đ.

Kiša pala u zadnji čas: Žetva ječma ne očekuje se pre polovine juna

Aleksandra Djuran May 31, 2025

Ozimi usevi pšenica, ječam i uljana repica su u dobroj kondiciji. Kiša je, ističe Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, pala u zadnji čas.

-Bili smo na granici da imamo sušni period i najveći značaj majskih kiša je za jesenje kulture koje se nalaze od faze klasanja do nalivanja zrna. Padavine nisu podjednako zahvatile sve delove atara, ali su pogodovale ozimim strninama. Na delu terena bilo je i leda. Štete su primetne u Ruskom Selu i na delu Oluša, gde je najviše stradalo povrće i lubenice – saznajemo od Simića.

Vremenske prilike u prethodnom periodu, kiša i visoka vlažnost vazduha, pogodovale su i infekcijama i bolestima.

-Sa velikim brojem kišnih dana kada je list vlažan, u zavisnosti od otpornosti sorte, dolazi do razvoja određenih bolesti. Primećeno je prisustvo insekta leme na širokom prostoru. Većina poljoprivrednika odradila je tretman protiv ove, žitne pijavice, te će ona biti eliminisana. Ko nije uspeo da odradi neophodno zaštitu može da, sa stabilizacijom vremena i toplijim danima, očekuje veće probleme – dodao je Simić.

Prethodni period doneo je pšenici vreme baš kakvo joj treba, ali je otvorio vrata bolestima, infekciji gljivom prouzrokovačem šturosti klasa, odnosno fuzarioze klasa pšenice, a primećene su i bolesti lista.

-Sortiment je promenjen tako da su pšenice osetljivije na bolesti u odnosu na sorte koje su se sejale pre 15, 20 godina – naveo je Zoran Simić.

Interesantna je i činjenica da je prošle godine žetva ozimog ječma počela već krajem maja s obzirom na to da su suša i visoke temperature pretile da unište rod.

-Ove godine polovinom juna pašće prvi otkosi ječma. Ne očekujem da žetva započne ranije. Što je više padavina i niža je temperatura vegetacija se produžava – navodi Simić.

Tokom maja bilo je dosta hladnih dana koji ne pogoduju prolećnim usevima.

-Jutra sa temperaturom oko dva stepena, kakvih je bilo, ne prijaju kukuruzu. Suncokret je manje problematičan – zaključuje Zoran Simić.

Ove godine poljoprivrednici su se u većoj meri odlučivali za setvu uljane repice, a više je i suncokreta u odnosu na ranije godine. Pomenute kulture zasnovane su na uštrb kukuruza. Znatno je manje i šećerne repe, svega nekoliko stotina hektara.

Vremenske prilike uslovije su i bujanje korova, te je za dalji kvalitetan razvoj poljoprivrednih kultura neophodno njihovo suzbijanje.

A.Đ.

Vreme pogoduje zasnovanim usevima: Pšenice i ječma više u odnosu na višegodišnji prosek

Aleksandra Djuran December 11, 2024

U kikindskom ataru ozimi ječam i pšenica su u fazama od nicanja do bokorenja. Vremenske prilike pogoduju ozimim kulturama, a vlage u zemljištu ima dovoljno.

-U zavisnosti od lokaliteta i rokova setve oko 40 odsto zasnovne pšenice je u fazi bokorenja, 30 procenata je u fazi dva do tri lista i ostatak je u fazi nicanja i jednog lista i očekujem da će narednih dana biti popunjeno nicanje s obzirom na to da nema mrazeva i da je relativno toplo vreme. Možemo da budemo zadovoljni sa stanjem ozimih strnina – saznajemo od Zorana Simića, savetodavca PSS.

Na obradivim parcelama, za oko dvadesetak odsto više je hlebnog zrna u odnosu na višegodišnji prosek. Umesto na oko 16.000 hektara žito je zasnovano na više od 19.000 hektara.

-Pšenice je više na uštrb kukuruza, ali je i manje ječma u odnosu na višegodišnji prosek u našem ataru. Ječam ima nižu cenu u odnosu na žito, a rod kukuruza je prošle godine podbacio, pa ne čudi što su se poljoprivrednici odlučili da seju više pšenice – kaže Simić.

Dnevne temperature do pet, šest stepeni u plusu i noći bez jakih mrazeva dobre su za razvoj.

-Prošle godine poljoprivrednici su imali problema sa prinosima, tako da ne čudi što je manje uloženo u jesenju setvu. Uz niže prinose suncokreta i kukuruza, ostalo je i više hraniva u zemljištu, tako da će i manje količine veštačkog đubriva imati pun efekat – dodaje naš sagovornik.

Poljoprivredna stručna služba u drugoj polovini januara uradiće takozvanu N-min metodu koja pokazuje koliko azota ima u zemljištu. Ona će pokazati i koliko će azotnih đubriva biti potrebno obradivim parcelama.

A.Đ.

Ručna kosidba žita kao pre jednog veka: Sajan čuva tradiciju

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Oštre kose i srpovi, vredne ruke i želja da se očuva tradicija u ručnom košenju žita, slika je koja je iz Sajan poslata u okviru 27. Severnobanatskih žetelačkih svečanosti. Tradicionalna manifestacija okupila je sedam ekipa iz Crne Bare, Mađarske i Sente i Sajana.

Najstariji kosac bio je 87-godišnji Ferenc Hereši iz Sente.

-Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Postojala je samo mašina koja od klasja odvaja seme. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kao mali imao sam kratke pantalone i još uvek se sećam kako je strnjište bilo oštro – istakao je Hereši sa kojim je bio i Kristof Sabadoš koji će naslediti ovu tradiciju porodice Fekete. Otkrio nam je da je naučio da kosi od bake Margite Šarvari čiji je zadatak ovoga puta bio da spremi ukusan fruštuk ekipi kosaca.

-Ja sam četvrta generacija kosaca i ponosan sam na tu činjenicu. U našoj porodici ovo je tradicija koja se nasleđuju sa kolena na koleno – saznali smo od Kristofa.

Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i već 11 godina oni su deo svečanosti.

-Prvi put smo u Sajanu kosili žito, svidela nam se manifestacija i dolazimo svake godine. Volimo ovo okupljanje koje nas vraća u prošlost, u detinjstvo. Drago nam je što smo deo tradicije koja se čuva i svima u Mađarskoj pričamo o njoj – otkrio je Đerđ Vinca iz Aparthalma.

Ekipa iz Crne Bare bila je najveselija. Za jelo su pripremili prave poslastice.

-Nekada je bilo teško doći do žita, znatno teže nego danas. Čitavu sezonu radili su za džak žita, a mi ga danas zaradimo za jedan da. Treba da cenimo ono što imamo – kaže Lajko Maćaš iz Crne Bare.

Nekada se za vreme žetve ustajalo u četiri ujutro i kretalo na njivu. Radilo se dok se vidi. Koscima su velika pomoć bil žene koje su vezivale žito u snopove, ali i pripremale obilan doručak. Fruštuk je činio hleb, barena jaja i krompir, luk, slanina, rakije, kajsija, šljiva i višanja, ali i slatkih kolača, ko je mogao da ih priušti.

Najveću podršku manifestaciji pruža grad Kikinda,a ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i su članica Gradskog veća Melita Gombar. Otvarajući žetelačke svečanosti gradonačelnik Lukač istakao je važnost čuvanja običaja, ali i dobrosusedskih odnosa među narodima.

-Zajednička saradnja je ključ uspeha i bolje budućnosti a kada smo udruženi možemo mnogo toga. Sajanske žetelačke svečanost su tu i da nas podsete kako je to nekada bilo, a na nama je da mladi budu ti koji će je dalje čuvati – precizirao je Lukač.

Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice.

-Značaj ovakvih manifestacija je, osim što neguju tradiciju, je što promovišemo prve porodične vrednosti, gde je porodica stub društva i zajedno dolaze do hleba na stolu. Važno nam je da mladi to uvide i da znaju da za sve treba da se potrude i da sopstvenim radom stignu do rezultata – navela je Dijana Jakšić Kiurski.

Mladi se priključuju manifestaciji, tako da će ona da se organizuje još dugo godina dodala Šara Benjocki, predsednica KUD-a „Adi Endre“, koji je i organizator žetelačkih svečanosti.

-Puno mi je srce kada vidim koliko i mladima u Sajanu znači ova manifestacija. Još uvek imaju priliku da o ručnom košenju žita uče od naših najstarijih kosaca, koji su i sami nekada ručno kosili žito sa svojim roditeljima. Oni na pravni način mogu da dočaraju kako je to nekada bilo, ali i da im pokažu kako se ručno kosi hlebno zrno. Kroz ovu manifestaciju želimo da im pokažemo kako je nekada puno rada trebalo da se dođe do parčeta hleba. Svima nam je isti cilj, da sačuvamo tradiciju i da je prenesemo na mlade – rekla je Šara Benjocki.

Mesna zajednica čuva ovu manifestaciju i želi da je učini još boljom.

-Žetva je bila dan radosti i zajedništva. Posao je zahtevao angažovanje čitave porodice, ali i komšija i prijatelja. Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenuo je Zoltan Tot, predsednik Saveta MZ Sajan i zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje ,propise, upravu i nacionalne manjine, kao i fondacija Betlen Gabor iz Mađarske.

A.Đ.

Ozime strnine pretpele temperaturni šok: Žetva, uz prepolovljen prinos, već krajem maja

Aleksandra Djuran April 21, 2024

Na teritoriji Grada u proteklih nekoliko dana palo je u proseku 12 litara kiše po metru kvadratnom. Iako su ratari željno čekali padavine, one nisu dovoljne da nadoknade nedostatak vlage u zemljištu.

-Kiša je pomogla da se poboljša setveni sloj zemljišta, međutim za pšenicu je nedovoljna. Od Nove godine nije bilo ozbiljnijih padavina i deficit vlage je evidentan – saznajemo od Zorana Simića, savetodavca PSS.

Zahlađenje je prijalo ozimim strninama koje su pored nedostatka vlage pretrpele i temperaturni šok.

-Neuobičajeno visoke temperature dovele su do toga da je pšenica već klasala. To znači da ćemo imati žetvu već krajem maja, početkom juna. Očekujem da će prinos biti prepolovljen, a rod će zavisti od daljeg razvoja vremenskih prilika – napominje Simić.

Na sreću, nije bilo uslova za bolesti, ali su glodari napravili nenadoknadivu štetu tokom jeseni i zime na usevima, naročito na parcelama na kojima nisu rađeni tretmani protiv njih.

Setva kukuruza završena je na oko 80 odsto planiranih parcela, dok je setva suncokreta na samom početku. Padavine će pomoći pri nicanju s obzirom na to da je „zlatno“ zrno posejano u suvoj zemlji.

-Kiša je spas u zadnji čas, bar što se nicanja tiče jer će usloviti da se prolećne kulture izjednače – zaključio je Simić.

Glodari požnjeli pšenicu: Popasene parcele preorane još jesenas

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Bošku Dobraniću iz Ruskog Sela poljoprivreda je primarna delatnost. Obrađuje oko 100 jutara zemlje i mali je broj parcela koje su u zakupu.

– Trenutno stanje jesenjih useva, pre svega pšenice i ječma, je, u najmanju ruku, neizvesno. Lično, nikada nisam doživeo ovakav napad glodara na ozime strnine koji smo imali u prethodnom periodu. I drugi poljoprivrednici sa kojima sam razgovarao takođe su zatečeni onim što se desilo. Pojedini od njih već su tokom rane jeseni preorali pšenicu koju su posejali jer su je glodari upotpunosti uništili – kaže Dobranić.

Na sreću, napominje njegove parcele pod žitom još uvek se drže, međutim dodaje da je neizvesno šta će se desiti do perioda kada pšenica izađe iz mirovanja i ponovo počinje vegetaciju.

-Pored ovog problema sve nas, poljoprivrednike, brine cena poljoprivrednih proizvoda. Glavno pitanje je da li ćemo imati pozitivnu proizvodnu godinu. Prošle godine cene su bile preniske, ali mi, koji živimo od poljoprivrede, moramo da obrađujemo zemlju – kaže naš sagovornik.

Poljoprivrednici su počeli sa takozvanim zatvaranjem brazde koja čuva vlagu u zemljištu i nužna je mera za bolji prinos.

-Očuvanje zimske vlage je važno. Ove godine, tokom kasne jeseni i početkom zime ne možemo da se žalimo na količine padavina. Sada vlage ima dovoljno, što ne znači da će potrajati. Kod nas je uobičajeno da tokom sušnog proleća vlaga brzo nestane. Crnica koju obrađujemo zahteva česte padavine koje donose visok prinos – saznajemo od Boška Dobranića.

Prošle godine u ruskoselskom ataru prinos kukuruza bio je pristojan, ali je cena doprinela da ova kultura ne bude profitabilna. Trend smanjenja parcela pod žutim zrnom prisutan je nekoliko godina unazad i zavisi od gazdinstva do gazdinstva.

A.Đ.