pšenica Архиве | Кикиндски портал

У току заштита пшенице и припрема за пролећну сетву

Aleksandra Djuran April 5, 2026

Након више од месец дана протеклог викенда и почетком недеље пала је преко потребна киша. Пало је, у просеку, између 20 и 25 литара по квадратном метру, што је недовољно да се надомести недостатак.

-Залихе влаге су и даље веома скромне – каже саветодавац ПСС Зоран Симић. – Део пшенице засноване у нашем атару већ показује симптоме недостатка влаге. Киша која је пала мало ће поправити ситуацију и „угасила је пожар“. Потребно је најмање између 50 и литара воденог талога да би озиме стрнине биле у добром стању.

Оно што следи је заштита пшенице. Прихрана азотним ђубривима је важна агрохемијска мера, а ту је и заштита усева од корова и болести.

-Третмани треба да се раде у оптималним временским условима, ту пре свега мислим на спољну температуру, а зависиће и од појаве патогена и корова на биљкама. Жита и уљане репице има више у односу на вишегодишњи просек. Репица није добро поднела недостатак влаге и има парцела на којима је ретка. На неким њивама је касно никла и сада касни у порасту и сада су те парцеле под знаком питања. Принос на њима неће бити онакав какав се очекује јер реагују на стресне услове – додао је Симић.

Ко није припремио терен за предстојећу пролећну сетву, сада је право време. Најважнији посао у ово доба године такође зависи од повољних временских услова.

-Пошто се земљиште просуши сетва може да почне. Ипак, сведоци смо, бар када је реч о протеклих неколико година, да је све релативно. Добро је што има довољно влаге за ницање и не препоручујем да се чека месец дана и да се сетвени слој потпуно осуши. Неопходно је пратити дугорочну временску прогнозу. По биологији биљака најпре би могла да почне сетва сунцокрета који је скромнији са захтевима, али опет постоји опасност од птица и штеточина. Кукуруз је осетљивији и њему требају оптимални услови – закључује наш саговорник.

Предвиђања су да ће и ове године пољопривредници сејати мање „златног“ зрна. Прошле године кукуруза је било мање у односу на вишегодишњи просек, а ове ће га још мање. Наиме, у протекле три године род је био катастрофалан услед изразито неповољних услова. Шећерне репе биће у траговима, једва стотинак хектара, али очекује се више парцела под сирком. Оптимални рок за сетву слатког корена је 20. марта, али временске (не) прилике су одложиле овај посао.

А.Ђ.

Снег добро дошао пшеници: Предуслов за родну годину

Aleksandra Djuran January 13, 2026

Снежни покривач је одличан за озиме усеве, посебно за пшеницу која је и најраспрострањенија јесења култура. Захваљујући снегу биљке сада имају добру снежну изолацију, што је од кључног значаја за заштиту од хладноће. Ратари зато истичу да је година добро почела и да је снег још један предуслов за родну годину којој се пољопривредници надају.

-Поред тога што штити усеве од ниских температура током зиме, снег ће обезбедити влагу која недостаје земљишту – истиче саветодавац ПСС Зоран Симић. – Ове године под хлебним зрном је више површина у односу на прошлу. Три године уназад род кукуруза био је веома лош. То је разлог што ће пољопривредници и ове године сејати више пшенице, на уштрб кукуруза.

Према неким прогнозама очекује се да ће се пшеница у Србији овог лета скидати са нешто више од 600.000 хектара, од којих је у Војводини више од 52 одсто. Коначни подаци о стварним површинама под житом још нису објављени, али поједини стручњаци истичу да је посејана за десетак одсто више него годину дана раније на чак приближно 700.000 хектара.

Прошле јесени сетва најраспрострањеније житарица трајала је до половине новембра.

-Оно што следи у наредном периоду је прихрана пшенице. Пољопривредници још увек нису почели овај посао и не треба да журе. Као и сваке године, и ове ћемо радити Н-мин методу којом се показује садржај лако приступачног азота у земљишту. Он је и показатељ колико је неопходно минералног ђубрива биљкама – наводи наш саговорник.

Пшеница је у највећем делу атара у фази мировања, међутим усеви који су касно сејани или у лошијим условима могу бити у раној фази развоја.

Откупна цена пшенице износиће 23 динара по килограму, саопштило Министарство пољопривреде

Aleksandra Djuran July 4, 2025

Влада Србије усвојила је закључак којим се одобрава да Дирекција за робне резерве приступи откупу одређене количине пшенице рода 2025. године, ради обезбеђивања стабилности тржишта и заштите домаћих пољопривредних произвођача, саопштило данас Министарство пољопривреде.

Према усвојеном закључку, откупна цена пшенице износиће 23 динара по килограму, уз додатак пореза на додату вредност (ПДВ), што представља јасан сигнал подршке произвођачима у актуелним агроекономским околностима, наведено је у саопштењу.

Како је истакло Министарство пољопривреде, ова мера део је шире политике владе усмерене ка очувању сигурности производње и прихода пољопривредника, као и снабдевености домаћег тржишта основним житарицама.

Жетва јечма почиње до краја недеље, а пшенице за десетак дана: Род обећава

Aleksandra Djuran June 11, 2025

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ организовала је Дан поља стрних жита и обилазак макро огледа озимих стрнина на огледном пољу „Топола“. Ово јe била прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, и да погледају старе и нове сорте јесењих култура. Представљена је 61 сорта пшенице, међу којима је 11 нових сорти, 11 сорти јечма, од којих су две нове и три сорте тритикалеа.

-Пшеница се налази у млечно-воштаној зрелости, а ране сорте јечма су у пуној зрелости. На лакшим, песковитим теренима жетва ранијих рокова јечма почеће до краја недеље, док ће скидање пшенице започети за десет до 15 дана – сазнајемо од саветодавца ПСС Зорана Симића. – За озиме културе година је била повољна, до почетка јуна. Сув април надокнадиле су мајске кише, а оно што је „бацило“ сенку на производњу су високе температуре у јуну које су скратиле вегетацију за десетак дана. Мој савет пољопривредницима је да сачекају да падне влага, а код јечма ће бити проблема с обзиром на то да је највећи део парцела под овом културом полегао.

Под озимим стрнинама је 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу годину. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета.

-Ове године очекујем за десетак процената већи принос у односу на прошлу годину. Прошле године на огледним пољима имали смо принос између 5,5 и 7,3 тоне по хектару, а ове очекујем између шест и осам тона по хектару.

Бранислав Коцкар, пољопривредник под пшеницом има 400 хектара што је за десет одсто више него прошле године.

-Осим пшенице засновали смо и уљану репицу, а смањене су површине под кукурузом. Очекујем добар род, бољи него 2024. године и већ за десет дана почећемо жетву раних сорти. Цена се још увек не зна. Лицитира се са ценом од 18, 19 динара за килограм, а не би требала да буде мања од 20 динара како би били на позитивној нули. Фирма „Калдарица“ у којој сам директор, ове године откупиће око 30.000 тона пшенице – навео је Коцкар

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља.

-Поред тога што пољопривредници могу да погледају огледна поља, имају прилику и да се едукују, али и да упореде различите сорте и хибриде. То је од вишеструког значаја јер им помаже у будућој производњи. Задовољни смо посетом произвођача, али и сортиментом који смо приказали– закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 17.000 хектара, јечма има на око 3.000, док је и уљана репица заступљена на око 3.000 хектара.

ПОДРШКА ГРАДА

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђена су средства за субвенције субвенције, рекао је члан Градског већа Ђорђе Тешин који је присуствовао овој манифестацији.

-Локална самоуправа је партнер пољопривредницима и новац који се издваја за циљ има унапређење производње. На нама је помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Ту смо и да пружимо подршку Пољопривредној стручној служби – напоменуо је Тешин.

А.Ђ.

Киша пала у задњи час: Жетва јечма не очекује се пре половине јуна

Aleksandra Djuran May 31, 2025

Озими усеви пшеница, јечам и уљана репица су у доброј кондицији. Киша је, истиче Зоран Симић, саветодавац Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, пала у задњи час.

-Били смо на граници да имамо сушни период и највећи значај мајских киша је за јесење културе које се налазе од фазе класања до наливања зрна. Падавине нису подједнако захватиле све делове атара, али су погодовале озимим стрнинама. На делу терена било је и леда. Штете су приметне у Руском Селу и на делу Олуша, где је највише страдало поврће и лубенице – сазнајемо од Симића.

Временске прилике у претходном периоду, киша и висока влажност ваздуха, погодовале су и инфекцијама и болестима.

-Са великим бројем кишних дана када је лист влажан, у зависности од отпорности сорте, долази до развоја одређених болести. Примећено је присуство инсекта леме на широком простору. Већина пољопривредника одрадила је третман против ове, житне пијавице, те ће она бити елиминисана. Ко није успео да одради неопходно заштиту може да, са стабилизацијом времена и топлијим данима, очекује веће проблеме – додао је Симић.

Претходни период донео је пшеници време баш какво јој треба, али је отворио врата болестима, инфекцији гљивом проузроковачем штурости класа, односно фузариозе класа пшенице, а примећене су и болести листа.

-Сортимент је промењен тако да су пшенице осетљивије на болести у односу на сорте које су се сејале пре 15, 20 година – навео је Зоран Симић.

Интересантна је и чињеница да је прошле године жетва озимог јечма почела већ крајем маја с обзиром на то да су суша и високе температуре претиле да униште род.

-Ове године половином јуна пашће први откоси јечма. Не очекујем да жетва започне раније. Што је више падавина и нижа је температура вегетација се продужава – наводи Симић.

Током маја било је доста хладних дана који не погодују пролећним усевима.

-Јутра са температуром око два степена, каквих је било, не пријају кукурузу. Сунцокрет је мање проблематичан – закључује Зоран Симић.

Ове године пољопривредници су се у већој мери одлучивали за сетву уљане репице, а више је и сунцокрета у односу на раније године. Поменуте културе засноване су на уштрб кукуруза. Знатно је мање и шећерне репе, свега неколико стотина хектара.

Временске прилике условије су и бујање корова, те је за даљи квалитетан развој пољопривредних култура неопходно њихово сузбијање.

А.Ђ.

Време погодује заснованим усевима: Пшенице и јечма више у односу на вишегодишњи просек

Aleksandra Djuran December 11, 2024

У кикиндском атару озими јечам и пшеница су у фазама од ницања до бокорења. Временске прилике погодују озимим културама, а влаге у земљишту има довољно.

-У зависности од локалитета и рокова сетве око 40 одсто засновне пшенице је у фази бокорења, 30 процената је у фази два до три листа и остатак је у фази ницања и једног листа и очекујем да ће наредних дана бити попуњено ницaњe с обзиром на то да нема мразева и да је релативно топло време. Можемо да будемо задовољни са стањем озимих стрнина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.

На обрадивим парцелама, за око двадесетак одсто више је хлебног зрна у односу на вишегодишњи просек. Уместо на око 16.000 хектара жито је засновано на више од 19.000 хектара.

-Пшенице је више на уштрб кукуруза, али је и мање јечма у односу на вишегодишњи просек у нашем атару. Јечам има нижу цену у односу на жито, а род кукуруза је прошле године подбацио, па не чуди што су се пољопривредници одлучили да сеју више пшенице – каже Симић.

Дневне температуре до пет, шест степени у плусу и ноћи без јаких мразева добре су за развој.

-Прошле године пољопривредници су имали проблема са приносима, тако да не чуди што је мање уложено у јесењу сетву. Уз ниже приносе сунцокрета и кукуруза, остало је и више хранива у земљишту, тако да ће и мање количине вештачког ђубрива имати пун ефекат – додаје наш саговорник.

Пољопривредна стручна служба у другој половини јануара урадиће такозвану Н-мин методу која показује колико азота има у земљишту. Она ће показати и колико ће азотних ђубрива бити потребно обрадивим парцелама.

А.Ђ.

Ручна косидба жита као пре једног века: Сајан чува традицију

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Oштре косе и српови, вредне руке и жеља да се очува традиција у ручном кошењу жита, слика је која је из Сајан послата у оквиру 27. Севернобанатских жетелачких свечаности. Традиционална манифестација окупила је седам екипа из Црне Баре, Мађарске и Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 87-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Као мали имао сам кратке панталоне и још увек се сећам како је стрњиште било оштро – истакао је Хереши са којим је био и Кристоф Сабадош који ће наследити ову традицију породице Фекете. Открио нам је да је научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак овога пута био да спреми укусан фруштук екипи косаца.

-Ја сам четврта генерација косаца и поносан сам на ту чињеницу. У нашој породици ово је традиција која се наслеђују са колена на колено – сазнали смо од Кристофа.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности.

-Први пут смо у Сајану косили жито, свидела нам се манифестација и долазимо сваке године. Волимо ово окупљање које нас враћа у прошлост, у детињство. Драго нам је што смо део традиције која се чува и свима у Мађарској причамо о њој – открио је Ђерђ Винца из Апартхалма.

Екипа из Црне Баре била је највеселија. За јело су припремили праве посластице.

-Некада је било тешко доћи до жита, знатно теже него данас. Читаву сезону радили су за џак жита, а ми га данас зарадимо за један да. Треба да ценимо оно што имамо – каже Лајко Маћаш из Црне Баре.

Некада се за време жетве устајало у четири ујутро и кретало на њиву. Радило се док се види. Косцима су велика помоћ бил жене које су везивале жито у снопове, али и припремале обилан доручак. Фруштук је чинио хлеб, барена јаја и кромпир, лук, сланина, ракије, кајсија, шљива и вишања, али и слатких колача, ко је могао да их приушти.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и су чланица Градског већа Мелита Гомбар. Отварајући жетелачке свечаности градоначелник Лукач истакао је важност чувања обичаја, али и добросуседских односа међу народима.

-Заједничка сарадња је кључ успеха и боље будућности а када смо удружени можемо много тога. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да млади буду ти који ће је даље чувати – прецизирао је Лукач.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, је што промовишемо прве породичне вредности, где је породица стуб друштва и заједно долазе до хлеба на столу. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Млади се прикључују манифестацији, тако да ће она да се организује још дуго година додала Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“, који је и организатор жетелачких свечаности.

-Пуно ми је срце када видим колико и младима у Сајану значи ова манифестација. Још увек имају прилику да о ручном кошењу жита уче од наших најстаријих косаца, који су и сами некада ручно косили жито са својим родитељима. Они на правни начин могу да дочарају како је то некада било, али и да им покажу како се ручно коси хлебно зрно. Кроз ову манифестацију желимо да им покажемо како је некада пуно рада требало да се дође до парчета хлеба. Свима нам је исти циљ, да сачувамо традицију и да је пренесемо на младе – рекла је Шара Бењоцки.

Месна заједница чува ову манифестацију и жели да је учини још бољом.

-Жетва је била дан радости и заједништва. Посао је захтевао ангажовање читаве породице, али и комшија и пријатеља. Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменуо је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајински секретаријат за образовање ,прописе, управу и националне мањине, као и фондација Бетлен Габор из Мађарске.

А.Ђ.

Озиме стрнине претпеле температурни шок: Жетва, уз преполовљен принос, већ крајем маја

Aleksandra Djuran April 21, 2024

На територији Града у протеклих неколико дана пало је у просеку 12 литара кише по метру квадратном. Иако су ратари жељно чекали падавине, оне нису довољне да надокнаде недостатак влаге у земљишту.

-Киша је помогла да се побољша сетвени слој земљишта, међутим за пшеницу је недовољна. Од Нове године није било озбиљнијих падавина и дефицит влаге је евидентан – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.

Захлађење је пријало озимим стрнинама које су поред недостатка влаге претрпеле и температурни шок.

-Неуобичајено високе температуре довеле су до тога да је пшеница већ класала. То значи да ћемо имати жетву већ крајем маја, почетком јуна. Очекујем да ће принос бити преполовљен, а род ће зависти од даљег развоја временских прилика – напомиње Симић.

На срећу, није било услова за болести, али су глодари направили ненадокнадиву штету током јесени и зиме на усевима, нарочито на парцелама на којима нису рађени третмани против њих.

Сетва кукуруза завршена је на око 80 одсто планираних парцела, док је сетва сунцокрета на самом почетку. Падавине ће помоћи при ницању с обзиром на то да је „златно“ зрно посејано у сувој земљи.

-Киша је спас у задњи час, бар што се ницања тиче јер ће условити да се пролећне културе изједначе – закључио је Симић.

Глодари пожњели пшеницу: Попасене парцеле преоране још јесенас

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Бошку Добранићу из Руског Села пољопривреда је примарна делатност. Обрађује око 100 јутара земље и мали је број парцела које су у закупу.

– Тренутно стање јесењих усева, пре свега пшенице и јечма, је, у најмању руку, неизвесно. Лично, никада нисам доживео овакав напад глодара на озиме стрнине који смо имали у претходном периоду. И други пољопривредници са којима сам разговарао такође су затечени оним што се десило. Поједини од њих већ су током ране јесени преорали пшеницу коју су посејали јер су је глодари употпуности уништили – каже Добранић.

На срећу, напомиње његове парцеле под житом још увек се држе, међутим додаје да је неизвесно шта ће се десити до периода када пшеница изађе из мировања и поново почиње вегетацију.

-Поред овог проблема све нас, пољопривреднике, брине цена пољопривредних производа. Главно питање је да ли ћемо имати позитивну производну годину. Прошле године цене су биле прениске, али ми, који живимо од пољопривреде, морамо да обрађујемо земљу – каже наш саговорник.

Пољопривредници су почели са такозваним затварањем бразде која чува влагу у земљишту и нужна је мера за бољи принос.

-Очување зимске влаге је важно. Ове године, током касне јесени и почетком зиме не можемо да се жалимо на количине падавина. Сада влаге има довољно, што не значи да ће потрајати. Код нас је уобичајено да током сушног пролећа влага брзо нестане. Црница коју обрађујемо захтева честе падавине које доносе висок принос – сазнајемо од Бошка Добранића.

Прошле године у рускоселском атару принос кукуруза био је пристојан, али је цена допринела да ова култура не буде профитабилна. Тренд смањења парцела под жутим зрном присутан је неколико година уназад и зависи од газдинства до газдинства.

А.Ђ.