присаједињење

1024px-Velika-narodna-skupstina-1918

У Новом Саду, 25. новембра 1918. године, пред окупљених 757 посланика из 211 општина Бачке, Баната и Барање – међу којима су били Срби, Буњевци, Словаци, Русини, Хрвати и Немци – усвојена је историјска одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Овај датум означио је крај вишедеценијске управе Аустроугарске у региону и истовремено је омогућио становништву Војводине да, користећи право на самоопредељење, изрази своју вољу за животом у заједници са Србијом. Важност те одлуке огледа се не само у промени политичког статуса региона већ и у јачању дуговечних културних и националних веза које Војводину повезују са Србијом.

Посебно занимљива је компонента тог скупа – право гласа су тог дана имале и жене: њих седам из различитих општина учествовало је у одлучивању, што је у то време било реткост у Европи. На тај начин Велика народно-скупштинска одлука није била само политички чин већ и симболички корак ка већој инклузивности.

Данас, присаједињење се памти као камен-темељац за формирање јужнословенске државе – Краљевина Срба, Хрвата и Словена – и као кључни тренутак у стабилизацији северних граница  Србије.

zene-velika-skupstina

Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина у Новом Саду на којој је проглашено присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.  За посланице у Скупштини изабрано је и седам жена.

Уласком у Скупштину ове жене су, поред националног ослобођења, најавиле и једно модерно и либерално доба, улазак у 20. век.

Иако у тадашњој држави жене нису имале право гласа, Буњевке и Српкиње су се за њега, на тренутак избориле. 757 делегата из 211 општина, је изабрано вољом народа на великим зборовима у тим областима, независно од националне, класне и полне припадности. Једини услов је био да је делегат навршио 20 година.

До тада су у Аустроугарској право гласа имали само мушкарци који су плаћали порез. У 211 политичких општина изабрано и седам жена које су се истицале друштвеним и хуманитарним активизмом у својим срединама: Милица Томић, Мара Малагурски Ђорђевић, Катица Рајчић, Олга Станковић, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић и Марија Јовановић.

Оне су пре сто шест година својим правом гласа на Великој народној скупштини утрле пут еманципацији жена у овом делу Европе. Иако су носиле европски дух и поставиле темеље родној равноправности, о њима и њиховим делима данас се мало зна.

Остоја Војиновић

mirovic

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се синоћ на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 105. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да су одлуке Велике народне скупштине донете 25. новембра 1918. у Новом Саду епохалне.

– Славећи историју, сећамо се, с најдубљим поштовањем, свих наших знаних и незнаних предака који су – не одричући се свог сна и не обазирући се на жртве – прошли тежак пут да би створили темељ на који смо сви ми и данас чврсто ослоњени и услове за слободу и равноправност свих људи и живот достојан човека – изјавио је Мировић.

Према његовим речима, била је то бунтовна и поносна Српска Војводина, спремна да у страшном времену насталом после њеног формирања 1848. године брани своје право на постојање, самобитност и слободу.

Војводина је данас, како је навео, место равноправних људи у којем свако с поносом може гласно да каже ком идентитету припада. Потврда је то, према Мировићевим речима, што се у Војводини, складној у својој различитости, одлучно води политика која снажно подржава очување сваког идентитета, па отуда и вертикала образовања на језицима мањина, од предшколског до факултетског, развијен систем јавног информисања на тим језицима и очуваност њихових културних и других специфичности.

– Део нашег дуга према онима који су се вековима борили, а у новембру 1918. године и изборили за будућност коју ми данас живимо и коју ће живети и наши потомци, јесу и нови ауто-путеви, мостови, брзе саобраћајнице и регионални и локални путеви, као својеврсне жиле куцавице привредног и сваког другог развоја, и све оно што радимо и градимо – изјавио је Мировић.

Према Мировићевим речима, одуживање тог дуга никада не сме да буде прекинуто, јер нас управо оно покреће да будемо још бољи и успешнији, још сложнији и одговорнији.

– То је једини пут да баш онако као што су то урадили наши велики преци – и ми поколењима која за нама долазе створимо претпоставке да живе још боље и услове да и сама креирају још бољу и још извеснију будућност за оне који ће доћи после њих – нагласио је Мировић.

Истакао је да је Војводина нераскидиви део Републике Србије који је, снагом убеђења и бескрајном љубављу огромне већине, одолео сепаратистичким тежњама, нарочито израженим у времену комунистичког једноумља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић нагласио је да је синоћно окупљање доказ опредељености за неговање културе сећања и посвећености слободи националног памћења и чувања идентитета.

– Прегалаштво Покрајинске владе да пре неколико година започне светковање данашњег празника добило је пуну потврду Одлуком Владе Србије да од ове умгодине годишњица Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији нађе своје заслужено место у државном календару датума од националног значаја – рекао је Селаковић и истакао да је овај датум круна вишевековне борбе наших предака за слободу и равноправност.

На свечаној академији председник Мировић уручио је највише признање АП Војводине – Награду „Михајло Пупин“ Радмили Ракин Мартиновић, редовном професору на академији уметности, као и покрајинска признања овогодишњим добитницима која се додељују у АП Војводини у областима привреде, културе, образовања, спорта и равноправности полова.

Свечаној академији присуствовали су и председници Народне скупштине Републике Србије и Скупштине АП Војводине, потпредседници Владе Републике Србије, Скупштине Војводине и Покрајинске владе, посланици Народне скупштине Републике Србије и Скупштине АП Војводине, министри у Влади Републике Србије, чланови Покрајинске владе, председник Матице српске, представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, Српске православне цркве, Исламске заједнице, градова и општина из АП Војводине, Срба из региона и дипломатског кора.

(Извор: РТВ)

Velika-narodna-skupstina-1918

Војводина данас обележава 104. године од када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржана у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела „Слобода”. Тада је то био „Гранд хотел Мајер”, потом преименован у „Слобода”.

Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине. Међу њима је било 16 делегата из Велике Кикинде. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.

Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Свечана академија у Новом Саду

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.

„Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији“, изјавио је Мировић.

Лукач: Одлука која је променила даљи ток историје

-Представници Велике Кикинде дали су свој допринос на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Ова одлука је променила даљи ток историје нашег народа и донела дуго очекивано национално и државно јединство које ми данас морамо да очувамо по сваку цену- саопштио је, поводом важног историјског датума, градоначелник Никола Лукач.

(Танјуг, Кикиндски)

error: Content is protected !!