U pozorištu „Lane“ večeras od 17 sati na repertoaru je predstava „Medvedova ženidba“.
Komad za decu i odrasle po tekstu Desanke Maksimović, adaptirala je i režirala Gordana Rauški.
представа
U dečijem pozorištu „Lane“, danas, 23. februara, na repertoaru je komad „Crvenkapa“ u režiji Aleksandra Maletina. Predstava počinje u 17 sati.
Rezervacije i informacije mogu se dobiti na brojeve telefona: 064/158-9314, 060/024-7048 i 0230/309-551.
Predstava „Oblaci – Dušan Vasiljev“ koja je bila zakazana za večeras, otkazuje se zbog bolesti glumca, saopštilo je Narodno pozorište Kikinda.
U narednom terminu, u petak od 20 sati igraće se komedija „Ljubavno pismo“.
U pozorištu „Lane“ u 17 i 19 sati na repretoaru je predstava „Novogodišnji ukras“.
Informacije u rezervacija ulaznica na broj telefona 0230/309-551 i 064/158-9315.
U utorak, 31. decembra u 14 sati omiljeni dečiji glumci prirediće u prostorijama „Laneta“ dečiju Novu godinu.
Povodom Dana računovođa, 10. novembra, učenici odeljenja III 1 smer ekonomski tehničar, Nikolina Barbo, Ognjen Gucul, Andrijana Gojković, Nađa Marinković, Miloš Kresoja i Ivana Terzin, zajedno sa profesoricom Ivanom Kojić, pripremili su predstavu za učenike prvih razreda, koji se prvi put susreću sa predmetom računovodstvo ekonomske tehničare finansijsko – računovodstvene tehničare.
Predstava govori o nastanku računovodstva i psihološkom testu odnosa prema novcu. Ovom prilikom organizovan je i kviz znanja, a pobednicima su uručene nagrade.
-Obeležavanje Dana računovodstva nam je donelo mnogo zabave, smeha i pre svega znanja. Želeo bih da se zahvalim, u ime cele grupe, našem mentoru i profesorki Ivani Kojić – rekao je učenik Ognjen Gucul, učenik.
Profesorica Ivana Kojić zahvalila je svojim učenicima koji su bezrezervno prihvatili ideju da se obeležimo Dan računovodstva.
-Moju inicijativu đaci su nadogradili i tako pokazali spremnost da prihvate svaki izazov. Takođe bih se zahvalila i Dečijem pozorištu „Lane“, koji nam je pozajmio kostime, bez kojih predstava ne bi izgledala autentično – navela je Ivana Kojić.
A.Đ.
Kikindsko Narodno pozorište ubeležiće ove kalendarske godine i drugu premijeru. Nakon „Savršenog partnera” u maju, do kraja godine očekuje se nova predstava, koja za sada ima radni naslov „Kosmaj ol inkluziv”.
Ovu komediju režiraće Marko Misirača, po tekstu Vladimira Đurđevića. U glumačkoj podeli su Mina Stojković, Vladimir Maksimović, Mihailo Laptošvić, Branislav Knežević, Nikola Joksimović, Anđela Kiković i kao gost Luka Jovanović Dživdžanovski. Zavirili smo iza kulisa i saznali kako teku prve probe.
-Reč je o tekstu našeg savremenog dramskog pisca, komediografa Vladimira Đurđevića, kaže reditelj ovog komada Marko Misirača. -Radi se o piscu koji je dosta igran i popularan, ali za koga će se u budućnosti još više čuti kao stvarnog naslednika komediografske linije Duška Kovačevića i Ace Popovića. Ovo je u stvari tragikomična priča o ljudima na Kosmaju, a zapravo tekst govori o našem čoveku u nekom najelementarnijem smislu, sa svim njegovim zabludama, a opet, to je priča i o mentalitetu. Od Nušića i Sterije naovamo, taj naš mentalitet je scenski uvek prisutan, a ono što je zanimljivo kod Vlade Đurđevića kao komediografa je da se on ne podsmeva našem čoveku. On tog istog čoveka voli sa svim njegovim manama i pokušava da ih razume. Ja sam sa autorom teksta Đurđevićem sarađivao mnogo puta i nadam se da će i ovaj komad imati uspeha- navodi Misirača.
Svoju buduću ulogu otkrio nam je Nikola Joksimović.
-Igram oca Zdravka, koji je uz majku, koju tumači Mina Stojković, glavni lik u ovom komadu. Tek smo krenuli s čitajućim probama i veoma je zanimljivo- kaže Joksimović napominjući da je tekst veoma duhovit.
Mina Stojković, njegova scenska supruga, dodaje da ona tumači zanimljivu ženu iz naroda koja se bori sa porodicom, novcem i mnogim drugim stvarima, ali na kraju i uspeva da se izbori. Mina dodaje da je praizvedba ovog komada već igrana u „Zvezdari” pod nazivom „Berači snova”, a sada će igrati u Kikindi pod drugim naslovom i nada se da će biti mnogo bolja od one u „Zvezdari”.
Luka Jovanović Dživdžanovski u „Kosmaju” igra sina Uroša koji dolazi u problem i koji će na izvestan način da unese turbulenciju u porodicu. Luka je uverenja da će i publika odlično reagovati na dramski zaplet koji unosi njegov lik, dok se Vladimir Maksimović nadovezuje otkrivajući deo radnje:
-Igram momka koji je odrastao u maloj sredini, ali kome se ta sredina ne sviđa. On nalazi jedan nezakonit način da dođe do novca, zato što nema strpljenja i ne želi da radi za sitne pare. Kaže da pored njegovog Kosmaja, na pola sata vožnje može da zaradi veliki novac. Zato nagovara svog druga Uroša, (koga igra Luka Dživdžanovski) da napusti svoje selo i krene s njim u Beograd. I baš zbog toga Uroš dolazi u problem, a kako će se sve razrešiti- videće gledaoci.
Scenograf predstave je Vladimir Pavlović, kostimi su delo Tanje Radišić, organizator je Jelena Krstin, sufler i inspicijent Dubravka Knežević, a premijera se očekuje u drugoj polovini decembra na velikoj sceni.
N. S.
U petak u dvorištu Kurije, u okviru „Kikindskog kulturnog leta”, sugrađani će moći da vide pozorišnu predstavu „Ne oklevaj, improvizuj“. Radi se o predstavi Fakulteta dramskih umetnosti u kojoj glumci na licu mesta, prema indikacijama profesora Srđana J. Karanovića improvizuju replike i glumačke radnje. Ovu izuzetno atraktivnu predstavu postavio je glumac i pomenuti profesor na FDU sa svojim studentima. S obzirom na njegovu izuzetnu dikciju, ovaj umetnik je odavno i u voditeljskim vodama. Najširoj publici je svojevremeno postao prepoznatljiv kao voditelj mnogih TV emisija. Danas, pored voditeljstva i zadataka u pozorištu, gostuje i po Srbiji sa ovom izuzetno atraktivnom predstavom.
U neobičnom improvizatorskom hepeningu učestvuju njegovi bivši studenti, danas ostvareni i angažovani glumci, koji već vladaju ovdašnjom kinematografijom i pozorišnim scenama. Među njima je i glumica Narodnog pozorišta Kikinda Jovana Berić.
– Neke od glumaca s moje klase ćete moći da vidite i u ovoj predstavi. Oni pretežno igraju u beogradskim pozorištima, i na filmovima i u serijama i mislim da će se tek čuti za njih – kaže Jovana, a na pitanje da li je profesor Karanović bio strog i zahtevan odgovara sa osmehom:
– Ne. Profesor je bio predivan. Imao je individualni pristup prema svakome. Svakom je prilazio na drugačiji način, prema senzibilitetu i mnogo nam je pomogao. On je osnažio sve naše veštine i čuvao je našu posebnost i individualnost.
Osim Jovane, u predstavi igraju i Marta Bogosavljević, Iva Milanović, Nikola Mijatović, Mina Nenadović, Aleksa Marković, Đorđe Kadijević, Luka Grbić, Andrijana Đorđević i vrlo tražena i popularna Teodora Dragićević, koja kaže da, iako su svi već diplomirali na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Srđana Karanovića i dalje rado zajedno igraju predstavu „Ne oklevaj, improvizuj“, koja je nastala na četvrtoj godini studija.
Inače, za samog profesora Karanović glumci navode da se maksimalno trudi da glumce osposobi za sve okolnosti surovog glumačkog zanata, ali i uslovima hiperprodukcije.
– Ono što je dobra strana velikog broja glumačkih akademija je to što će pozorišta u unutrašnjosti moći da zapošljavaju školovane glumce, što u nekim decenijama ranije nije bio slučaj. Dakle, ta hiperprodukcija, sama po sebi ne mora biti loša, ali mi se čini da smo ipak na ivici da možda malo ne preteramo s tim, jer teško da će svi ti ljudi moći da rade u kontinuitetu. A najgora opcija za njih je da snime dve-tri serije u prvih pet—šest godina karijere i da se vežu do kraja za tu profesiju, a da posle toga stignu novi, mladi proizvodi hiperprodukcije koji će ih zameniti – kaže ovaj glumac.
Upravo kako je profesor i izjavio, jedna od njegovih glumica, Jovana Berić, navodi da s posebnim žarom, jedva čeka da se sa ovom predstavom ponovo u petak predstavi Kikinđanima i u neku ruku „premosti“ letnju pozorišnu pauzu.
Predstava „Ne oklevaj, improvizuj“ igra se u dvorištu Kurije sutra (u petak 9. avgusta) sa početkom u 21 čas, a ulazak je besplatan.
Nemanja Savić
Povodom Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih, Turistička organizacija Grada tradicionalni je pripremila besplatan program za sugrađane. U sredu, 14. februara, od 20 sati, u Narodnom pozorištu će gostovati predstava „Kako sam se nadala, dobro se nisam udala“.
Romantična komendija sa našim proslavljenim komičarima Natašom Aksentijević i Peđom Damnjanovićem u glavnim ulogama govori, na duhovit i dopadljiv način o životnom putu jedne sasvim obične žene u potrazi za savršenom ljubavlju i tipičnim muškarcima koje je na tom putu susretala.
Duhovit i pomalo tragikomičan tekst Dušana Jankovića podseća sve nas na svakodnevne probleme, izazove i velika zadovoljstva kroz koje u potrazi za idealnom vezom prolazimo. Predstava koja će vas dovesti do suza, što od smeha što od sentimentalnosti, garantuje odličan provod posle koga ćete se sigurno osećati dobro i shvatiti da, bez obzira kroz šta ste prolazili u životu, niste pogrešili.
Besplatne karte mogu se preuzeti u prostorijama Turističke organizacije, radnim danima od 12 do 15 sati.
Predstava „Hiljadita noć” („Ezredik éjszaka”) biće izvedena na sceni KUD „Eđšeg” u petak 13. oktobra sa početkom u 19 sati. Ulaznica će biti dobrovoljni prilog za porodicu Krištof čija je kuća izgorela u požaru pre šest meseci.
Komad koji je režirao Šandor Kiralj dobio je više nagrada na Vojvođanskoj smotri amaterskih pozorišta, između ostalih, i glavnu nagradu tog festivala. Priliku da pogleda „Hiljaditu noć” imala je publika širom Vojvodine, ali i u Budimpešti i Rumuniji.
Predstava će biti titlovana. Ovu praksu, KUD „Eđšeg” je započeo prošle godine i, zbog velikog interesovanja gledalaca, nastavio.
Podsetimo, u požaru koji je 16. aprila, oko pola 2 noću, izbio u pomoćnim prostorijama kuće u ulici Vojvode Putnika, nije bilo povređenih, ali je načinjena ogromna materijalna šteta. Procenjena je na oko 2.5 miliona dinara. Izgorelo je oko 160 kvadratnih metara krovne konstrukcije i pomoćne prostorije. Ljudi dobre volje odmah su pritekli u pomoć, a otvoren je i namenski račun za pomoć porodici Krištof.
„Oblaci“, veliki projekat Narodnog pozorišta, predstava koja je nastajala od same osnove, naručenog teksta o životu Dušana Vasiljeva, sinoć je imala svoju pretpremijeru ili, kako to ljudi u pozorištu nazivaju, otvorenu generalnu probu.
Gledali smo je za vas
Možda je u svim najavama ove predstave, a bilo ih je dovoljno, premalo pažnje posvećeno podnaslovu – pseudobiografija i fantazmagorija. Ovo je važno da imate na umu kada sednete na jednu od (još uvek krajnje neudobnih i opasnih praktikabala, oprez!) na maloj sceni; sve što ćete gledati nije biografija Dušana Vasiljeva, književnika, revolucionara, nesrećnog, siromašnog i tužnog čoveka. To je samo briljantno napisana, izmaštana priča o njegovom životu.
U kojoj meri je tačna, u umetnosti, posebno u pozorištu se ne pita i prilično je irelevantno. Ako je ovo polazište, razumljivo je da su i Dušanovi snovi, težnje, unutrašnja previranja, konačno emocije, podjednako autentične, i u potencijalu.
Šta je stiglo do nas
Zaista neverovatna drama mlade Nine Plavanjac, evo sada preslabe fraze, ostavlja bez daha. Veliku većinu teksta zapravo je napisao sam Vasiljev na razne teme, u različitim delima i formama, dakle u većini su njegove rečenice. Nina Plavanjac je danas, vek kasnije, sabrala fragmente i uradila sve ostalo – istkala neverovatnu dramu o njemu samom.
Dakle, videćete Dušana, njegovu porodicu, prijatelje i neprijatelje. Videćete i najavljene fantazmagorije i verovatno ćete (zaista se nadam jer se meni to dogodilo), s mukom prepoznavati tananu granicu između jave i sna. Što je, možda, i bila namera.
Gledaćete magiju glume u pravom smislu te reči, onu zbog koje odjednom shvatate da ste privilegovani da prisustvujete umetnosti u najčistijem obliku; zbog Vladimira Maksimovića u ulozi Dušana, Mine Stoković kao njegove majke, i Nikole Joksimovića u ulozi oca i još nekoliko likova. Svakako i zbog igre Miljane Kravić i Anđele Kiković, posebno sjajnih u emotivno teškim duo-scenama. Luka Jovanović Dživdžanovski i Filip Klicov odlično su parirali iskusnijim kolegama, što govori i o dobrom timskom radu.
Kostimi neprevaziđene Tatjane Radišić istovremeno su tačni, maštoviti, u funkciji i vremena i likova i rečene fantazmagorije. Izuzetno pametnu i zanimljivu kopču imeđu kostima i Dušanovog dela Tatjana Radišić je uradila u detaljima, zato posebno obratite pažnju na njihovu simboliku.
Scenografiju – neobičnu, funkcionalnu, ovde takođe sa puno simbolike, i neočekivano atraktivnu za uslovnost male scene, potpisala je Milica Bajić Đurov.
Za muzičku temu, kao i instrumentale za pojedine scene nisu potpisani autori, pa ne možemo nikome da pripišemo zasluge koje su, svakako, izuzetne.
Sve navedeno doprinelo je izuzetnosti predstave koja se, iako traje dva sata, gleda bez daha.
Čega nije moralo da bude
Ovom (za vas) gledaocu ipak ostaje nekoliko nejasnoća. Zašto je za probe bio angažovan lektor/ saradnik za scenski govor? Uz rizik da je tumačenje naivno: akcenti koje čujemo na sceni su književni i nema ni reči o (sa) lokalnim dužinama, uz to, svršeni glumci su položili dikciju.
Pojedini akteri igraju više likova i obavezno, svako od njih, igra i deo naroda (svetine). Distinkcija između likova kada ulaze bukvalno jedan posle drugog, bez pauze, a igra ih isti glumac, na nekim mestima tehnički ne postoji, što dovodi u pitanje čitav koncept „uštede“ na glumcima čak i da je simbolički opravdana i namerna.
O poruci predstave
U najavi komada, reditelj Stevan Bodroža ga određuje i kao pokušaj ispravljanja nepravde prema Dušanu Vasiljevu. Socijalno diskriminisan, u nemogućnosti da ostvari svoj san, siromašni mladić ne odustaje od svoje pasije i ostaje posvećen umetnosti po svaku, pa i cenu života. Na korak iza ove konstatacije je klasična diskriminacija, to jest društvo nejednakih mogućnosti i kritika istog. Ništa novo, nažalost, ni čudno.
Da li će ova pozorišna opomena pomeriti konstelaciju društvene neravnopravnosti? Da će se neko postideti, pokajati, ili, budimo krajnji utopisti, promeniti nešto zbog toga? Da li onda pozorište ipak može da se ne obazire na navedeno? Neće, neće i ne treba.
Ipak, iako je poruka sasvim precizna i jasna, može li se, bar za malo neophodnog, ova kritika maćehinskog odnosa tamo gde je štetan, nepravedan i nije mu mesto, proširiti i uputiti i pozorištu samom? Svakako i apsolutno da.
Umetnost mora biti oslobođena nepravde i njenih posledica. A umetnost živi u pozorištu, zar ne?