У позоришту „Лане“ вечерас од 17 сати на репертоару је представа „Медведова женидба“.
Комад за децу и одрасле по тексту Десанке Максимовић, адаптирала је и режирала Гордана Раушки.
представа
У дечијем позоришту „Лане“, данас, 23. фебруара, на репертоару је комад „Црвенкапа“ у режији Александра Малетина. Представа почиње у 17 сати.
Резервације и информације могу се добити на бројеве телефона: 064/158-9314, 060/024-7048 и 0230/309-551.
Представа „Облаци – Душан Васиљев“ која је била заказана за вечерас, отказује се због болести глумца, саопштило је Народно позориште Кикинда.
У наредном термину, у петак од 20 сати играће се комедија „Љубавно писмо“.
У позоришту „Лане“ у 17 и 19 сати на репретоару је представа „Новогодишњи украс“.
Информације у резервација улазница на број телефона 0230/309-551 и 064/158-9315.
У уторак, 31. децембра у 14 сати омиљени дечији глумци приредиће у просторијама „Ланета“ дечију Нову годину.
Поводом Дана рачуновођа, 10. новембра, ученици одељења III 1 смер економски техничар, Николина Барбо, Огњен Гуцул, Андријана Гојковић, Нађа Маринковић, Милош Кресоја и Ивана Терзин, заједно са професорицом Иваном Којић, припремили су представу за ученике првих разреда, који се први пут сусрећу са предметом рачуноводство економске техничаре финансијско – рачуноводствене техничаре.
Представа говори о настанку рачуноводства и психолошком тесту односа према новцу. Овом приликом организован је и квиз знања, а победницима су уручене награде.
-Обележавање Дана рачуноводства нам је донело много забаве, смеха и пре свега знања. Желео бих да се захвалим, у име целе групе, нашем ментору и професорки Ивани Којић – рекао је ученик Огњен Гуцул, ученик.
Професорица Ивана Којић захвалила је својим ученицима који су безрезервно прихватили идеју да се обележимо Дан рачуноводства.
-Моју иницијативу ђаци су надоградили и тако показали спремност да прихвате сваки изазов. Такође бих се захвалила и Дечијем позоришту „Лане“, који нам је позајмио костиме, без којих представа не би изгледала аутентично – навела је Ивана Којић.
А.Ђ.
Кикиндско Народно позориште убележиће ове календарске године и другу премијеру. Након „Савршеног партнера” у мају, до краја године очекује се нова представа, која за сада има радни наслов „Космај ол инклузив”.
Ову комедију режираће Марко Мисирача, по тексту Владимира Ђурђевића. У глумачкој подели су Мина Стојковић, Владимир Максимовић, Михаило Лаптошвић, Бранислав Кнежевић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић и као гост Лука Јовановић Џивџановски. Завирили смо иза кулиса и сазнали како теку прве пробе.
-Реч је о тексту нашег савременог драмског писца, комедиографа Владимира Ђурђевића, каже редитељ овог комада Марко Мисирача. -Ради се о писцу који је доста игран и популаран, али за кога ће се у будућности још више чути као стварног наследника комедиографске линије Душка Ковачевића и Аце Поповића. Ово је у ствари трагикомична прича о људима на Космају, а заправо текст говори о нашем човеку у неком најелементарнијем смислу, са свим његовим заблудама, а опет, то је прича и о менталитету. Од Нушића и Стерије наовамо, тај наш менталитет је сценски увек присутан, а оно што је занимљиво код Владе Ђурђевића као комедиографа је да се он не подсмева нашем човеку. Он тог истог човека воли са свим његовим манама и покушава да их разуме. Ја сам са аутором текста Ђурђевићем сарађивао много пута и надам се да ће и овај комад имати успеха- наводи Мисирача.
Своју будућу улогу открио нам је Никола Јоксимовић.
-Играм оца Здравка, који је уз мајку, коју тумачи Мина Стојковић, главни лик у овом комаду. Тек смо кренули с читајућим пробама и веома је занимљиво- каже Јоксимовић напомињући да је текст веома духовит.
Мина Стојковић, његова сценска супруга, додаје да она тумачи занимљиву жену из народа која се бори са породицом, новцем и многим другим стварима, али на крају и успева да се избори. Мина додаје да је праизведба овог комада већ играна у „Звездари” под називом „Берачи снова”, а сада ће играти у Кикинди под другим насловом и нада се да ће бити много боља од оне у „Звездари”.
Лука Јовановић Џивџановски у „Космају” игра сина Уроша који долази у проблем и који ће на известан начин да унесе турбуленцију у породицу. Лука је уверења да ће и публика одлично реаговати на драмски заплет који уноси његов лик, док се Владимир Максимовић надовезује откривајући део радње:
-Играм момка који је одрастао у малој средини, али коме се та средина не свиђа. Он налази један незаконит начин да дође до новца, зато што нема стрпљења и не жели да ради за ситне паре. Каже да поред његовог Космаја, на пола сата вожње може да заради велики новац. Зато наговара свог друга Уроша, (кога игра Лука Џивџановски) да напусти своје село и крене с њим у Београд. И баш због тога Урош долази у проблем, а како ће се све разрешити- видеће гледаоци.
Сценограф представе је Владимир Павловић, костими су дело Тање Радишић, организатор је Јелена Крстин, суфлер и инспицијент Дубравка Кнежевић, а премијера се очекује у другој половини децембра на великој сцени.
Н. С.
У петак у дворишту Курије, у оквиру „Кикиндског културног лета”, суграђани ће моћи да виде позоришну представу „Не оклевај, импровизуј“. Ради се о представи Факултета драмских уметности у којој глумци на лицу места, према индикацијама професора Срђана Ј. Карановића импровизују реплике и глумачке радње. Ову изузетно атрактивну представу поставио је глумац и поменути професор на ФДУ са својим студентима. С обзиром на његову изузетну дикцију, овај уметник је одавно и у водитељским водама. Најширој публици је својевремено постао препознатљив као водитељ многих ТВ емисија. Данас, поред водитељства и задатака у позоришту, гостује и по Србији са овом изузетно атрактивном представом.
У необичном импровизаторском хепенингу учествују његови бивши студенти, данас остварени и ангажовани глумци, који већ владају овдашњом кинематографијом и позоришним сценама. Међу њима је и глумица Народног позоришта Кикинда Јована Берић.
– Неке од глумаца с моје класе ћете моћи да видите и у овој представи. Они претежно играју у београдским позориштима, и на филмовима и у серијама и мислим да ће се тек чути за њих – каже Јована, а на питање да ли је професор Карановић био строг и захтеван одговара са осмехом:
– Не. Професор је био предиван. Имао је индивидуални приступ према свакоме. Сваком је прилазио на другачији начин, према сензибилитету и много нам је помогао. Он је оснажио све наше вештине и чувао је нашу посебност и индивидуалност.
Осим Јоване, у представи играју и Марта Богосављевић, Ива Милановић, Никола Мијатовић, Мина Ненадовић, Алекса Марковић, Ђорђе Кадијевић, Лука Грбић, Андријана Ђорђевић и врло тражена и популарна Теодора Драгићевић, која каже да, иако су сви већ дипломирали на Факултету драмских уметности у класи професора Срђана Карановића и даље радо заједно играју представу „Не оклевај, импровизуј“, која је настала на четвртој години студија.
Иначе, за самог професора Карановић глумци наводе да се максимално труди да глумце оспособи за све околности суровог глумачког заната, али и условима хиперпродукције.
– Оно што је добра страна великог броја глумачких академија је то што ће позоришта у унутрашњости моћи да запошљавају школоване глумце, што у неким деценијама раније није био случај. Дакле, та хиперпродукција, сама по себи не мора бити лоша, али ми се чини да смо ипак на ивици да можда мало не претерамо с тим, јер тешко да ће сви ти људи моћи да раде у континуитету. А најгора опција за њих је да сниме две-три серије у првих пет—шест година каријере и да се вежу до краја за ту професију, а да после тога стигну нови, млади производи хиперпродукције који ће их заменити – каже овај глумац.
Управо како је професор и изјавио, једна од његових глумица, Јована Берић, наводи да с посебним жаром, једва чека да се сa овом представом поново у петак представи Кикинђанима и у неку руку „премости“ летњу позоришну паузу.
Представа „Не оклевај, импровизуј“ игра се у дворишту Курије сутра (у петак 9. августа) са почетком у 21 час, а улазак је бесплатан.
Немања Савић
Поводом Светог Трифуна и Дана заљубљених, Туристичка организација Града традиционални је припремила бесплатан програм за суграђане. У среду, 14. фебруара, од 20 сати, у Народном позоришту ће гостовати представа „Како сам се надала, добро се нисам удала“.
Романтична комендија са нашим прослављеним комичарима Наташом Аксентијевић и Пеђом Дамњановићем у главним улогама говори, на духовит и допадљив начин о животном путу једне сасвим обичне жене у потрази за савршеном љубављу и типичним мушкарцима које је на том путу сусретала.
Духовит и помало трагикомичан текст Душана Јанковића подсећа све нас на свакодневне проблеме, изазове и велика задовољства кроз које у потрази за идеалном везом пролазимо. Представа која ће вас довести до суза, што од смеха што од сентименталности, гарантује одличан провод после кога ћете се сигурно осећати добро и схватити да, без обзира кроз шта сте пролазили у животу, нисте погрешили.
Бесплатне карте могу се преузети у просторијама Туристичке организације, радним данима од 12 до 15 сати.
Представа „Хиљадита ноћ” („Ezredik éjszaka”) биће изведена на сцени КУД „Еђшег” у петак 13. октобра са почетком у 19 сати. Улазница ће бити добровољни прилог за породицу Криштоф чија је кућа изгорела у пожару пре шест месеци.
Комад који је режирао Шандор Кираљ добио је више награда на Војвођанској смотри аматерских позоришта, између осталих, и главну награду тог фестивала. Прилику да погледа „Хиљадиту ноћ” имала је публика широм Војводине, али и у Будимпешти и Румунији.
Представа ће бити титлована. Ову праксу, КУД „Еђшег” је започео прошле године и, због великог интересовања гледалаца, наставио.
Подсетимо, у пожару који је 16. априла, око пола 2 ноћу, избио у помоћним просторијама куће у улици Војводе Путника, није било повређених, али је начињена огромна материјална штета. Процењена је на око 2.5 милиона динара. Изгорело је око 160 квадратних метара кровне конструкције и помоћне просторије. Људи добре воље одмах су притекли у помоћ, а отворен је и наменски рачун за помоћ породици Криштоф.
„Облаци“, велики пројекат Народног позоришта, представа која је настајала од саме основе, нарученог текста о животу Душана Васиљева, синоћ је имала своју претпремијеру или, како то људи у позоришту називају, отворену генералну пробу.
Гледали смо је за вас
Можда је у свим најавама ове представе, а било их је довољно, премало пажње посвећено поднаслову – псеудобиографија и фантазмагорија. Ово је важно да имате на уму када седнете на једну од (још увек крајње неудобних и опасних практикабала, опрез!) на малој сцени; све што ћете гледати није биографија Душана Васиљева, књижевника, револуционара, несрећног, сиромашног и тужног човека. То је само бриљантно написана, измаштана прича о његовом животу.
У којој мери је тачна, у уметности, посебно у позоришту се не пита и прилично је ирелевантно. Ако је ово полазиште, разумљиво је да су и Душанови снови, тежње, унутрашња превирања, коначно емоције, подједнако аутентичне, и у потенцијалу.
Шта је стигло до нас
Заиста невероватна драма младе Нине Плавањац, ево сада преслабе фразе, оставља без даха. Велику већину текста заправо је написао сам Васиљев на разне теме, у различитим делима и формама, дакле у већини су његове реченице. Нина Плавањац је данас, век касније, сабрала фрагменте и урадила све остало – исткала невероватну драму о њему самом.
Дакле, видећете Душана, његову породицу, пријатеље и непријатеље. Видећете и најављене фантазмагорије и вероватно ћете (заиста се надам јер се мени то догодило), с муком препознавати танану границу између јаве и сна. Што је, можда, и била намера.
Гледаћете магију глуме у правом смислу те речи, ону због које одједном схватате да сте привилеговани да присуствујете уметности у најчистијем облику; због Владимира Максимовића у улози Душана, Мине Стоковић као његове мајке, и Николе Јоксимовића у улози оца и још неколико ликова. Свакако и због игре Миљане Кравић и Анђеле Киковић, посебно сјајних у емотивно тешким дуо-сценама. Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов одлично су парирали искуснијим колегама, што говори и о добром тимском раду.
Костими непревазиђене Татјане Радишић истовремено су тачни, маштовити, у функцији и времена и ликова и речене фантазмагорије. Изузетно паметну и занимљиву копчу имеђу костима и Душановог дела Татјана Радишић је урадила у детаљима, зато посебно обратите пажњу на њихову симболику.
Сценографију – необичну, функционалну, овде такође са пуно симболике, и неочекивано атрактивну за условност мале сцене, потписала је Милица Бајић Ђуров.
За музичку тему, као и инструментале за поједине сцене нису потписани аутори, па не можемо никоме да припишемо заслуге које су, свакако, изузетне.
Све наведено допринело је изузетности представе која се, иако траје два сата, гледа без даха.
Чега није морало да буде
Овом (за вас) гледаоцу ипак остаје неколико нејасноћа. Зашто је за пробе био ангажован лектор/ сарадник за сценски говор? Уз ризик да је тумачење наивно: акценти које чујемо на сцени су књижевни и нема ни речи о (са) локалним дужинама, уз то, свршени глумци су положили дикцију.
Поједини актери играју више ликова и обавезно, свако од њих, игра и део народа (светине). Дистинкција између ликова када улазе буквално један после другог, без паузе, а игра их исти глумац, на неким местима технички не постоји, што доводи у питање читав концепт „уштеде“ на глумцима чак и да је симболички оправдана и намерна.
О поруци представе
У најави комада, редитељ Стеван Бодрожа га одређује и као покушај исправљања неправде према Душану Васиљеву. Социјално дискриминисан, у немогућности да оствари свој сан, сиромашни младић не одустаје од своје пасије и остаје посвећен уметности по сваку, па и цену живота. На корак иза ове констатације је класична дискриминација, то јест друштво неједнаких могућности и критика истог. Ништа ново, нажалост, ни чудно.
Да ли ће ова позоришна опомена померити констелацију друштвене неравноправности? Да ће се неко постидети, покајати, или, будимо крајњи утописти, променити нешто због тога? Да ли онда позориште ипак може да се не обазире на наведено? Неће, неће и не треба.
Ипак, иако је порука сасвим прецизна и јасна, може ли се, бар за мало неопходног, ова критика маћехинског односа тамо где је штетан, неправедан и није му место, проширити и упутити и позоришту самом? Свакако и апсолутно да.
Уметност мора бити ослобођена неправде и њених последица. А уметност живи у позоришту, зар не?