најчитанији портал Севернобанатског округа
Поводом Светског дана Сунца у понедељак, 4. маја у 19 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, Младен Ђуран, астроном аматер, одржаће предавање под називом „У загрљају Сунца“. Организатор је Туристичка организација града.
Сунце је највећа звезда у нашем систему, иако не у Универзуму. Захваљујући овом кључном елементу, између осталог, на Земљи постоји живот и не само то, већ и енергију коју нуди на разне начине може да се искористи.
У Свечаној сали Градске куће одржана је данас стручна едукација у организацији Дома здравља, посвећена темама трансплантације у Србији, управљања квалитетом и правa пацијената. Скуп је окупио здравствене раднике са циљем стицања нових знања и унапређења свакодневне праксе.
О теми трансплантације говорила је доц. спец. др Ружица Јовановић, директор управе за биомедицину при Министарству здравља, која је указала на значај донорства органа и улогу здравствених радника у том процесу.
– Даривање органа представља поступак који омогућава поновно успостављање животно важних функција. Један донор може спасити до осам живота, што довољно говори о значају ове теме – истакла је Јовановић.
Она је додала да се у Србији трансплантације са живог донора односе на бубреге, док се са преминулог донора трансплантирају јетра, срце, бубрези и плућа. Посебно је нагласила да је кључна улога здравствених радника да благовремено препознају пацијенте код којих постоји могућност донорства.
Према њеним речима, у Србији постоји 38 донор болница, а по броју донација истиче се Општа болница у Суботици.
Директорица Дома здравља, спец. др Биљана Марковић, захвалила се присутнима и истакла значај оваквих скупова за стручно усавршавање.
– Циљ нам је да заједно стекнемо нова сазнања о трансплантацији у Србији, али и да подсетимо на значај права пацијената. Предавачи су еминентни стручњаци, што додатно доприноси квалитету ове едукације. Док је о трансплантацији говорила доц. спец. др Ружица Јовановић, на тему о правима пацијената обратила се примаријус др Зора Пандуров – нагласила је Марковић.
На значај континуиране едукације указао је градоначелник Младен Богдан, који је истакао да медицина непрестано напредује и да је неопходно пратити нова сазнања и технологије.
– Ова акредитована обука значи здравственим радницима не само као ново знање, већ и за прикупљање бодова за лиценце. Теме су изузетно актуелне, посебно трансплантација, али и права пацијената, где такође има новина о којима је важно бити информисан – поручио је Богдан.
Т. Д.
Суграђанка Смиљка Булатовић као једина предузетница у нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез у Народном музеју одржала је предавање о свом занату. Догађај је организован у склопу изложбе „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ која се може погледати у Галерији „Нова“.
-Као неко ко је једини сертификовани мајстор овог заната, значајно је што могу да га промовишем. Радим већ 11 година и за мене је лична сатисфакција да моји суграђани, али и сви они који воле вез, виде чиме се бавим, као и да подстакнем неког да почне да се бави везом – навела је Смиљка Булатовић. – Окупљенима сам говорила о појму, подели, значају, примени, историји веза, као и ономе што је мој посао, преношењу нацрта за вез на тканину. Ово је била прилика да и ја нешто научим од присутних везиља.
Интересовања за овај занат има, међутим, он није уносан те је у складу са тим и заинтересованост.
-Захваљујући многобројним удружењима жена организоване су радионице о трукерском занату како за децу, тако и за одрасле. Тешко је опстати и моја борба је у томе да покажем да вез уноси лепоту у свакодневни живот. Њиме украшавамо одећу, кућни текстил, праве се сувенири украшени везом. Сву креативност коју имамо можемо да искажемо искажемо на овај начин – додала је наша саговорница.
Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.
-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат живи и даље – истакла је Булатовић.
Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму заправо вез по цртежу који је пренет на платно.
А.Ђ.
Поводом завршетка изложбе „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“, коауторка поставке и наша суграђанка Смиљка Булатовић говориће о значају, развоју и преношењу ових техника кроз време.
Предавање ће бити одржано вечерас, са почетком у 18 часова.
Посетиоци ће имати прилику да сазнају више о појму и историји веза, припреми орнамената, као и о начину њиховог преношења на тканину техником труковања.
Миодраг Радовановић, дипломирани инжењер шумарства, запослен у ЈП „Кикинда“ у Историјском архиву одржао је предавање на тему „Шуме у Кикинди – некад и сад“. Како истиче истражујући историјске чињенице за докторску дисертацију дошао је до занимљивих чињеница и података о почетку шумарства у нашем граду.
-Успео сам да пронађем мапе које датирају из друге половине 18. века, као и податке о историјату шума. Што се тиче саме пошумљености ситуација је, мање, више, иста. У 18 и 19. веку било је шума, али како је више становника живело на салашима у атару око града, сви они су имали одређени број дрва који се, ипак, не могу квалификовати као шуме. Шума је површина већа од пет ари са максималном покровношћу, а таквих није било пре два века. У трећем аустријском војном премеру, крајем 18. и почетком 19. века, има података о зачетку пошумљавања – наводи наш саговорник.
За нашу средину били су карактеристични дрвореди дудова, настали у другој половини 19. века.
-Они су се налазили поред свих главних саобраћајница, па их је било на наковачком путу, башаидском друму, путу према Мокрину. Они су и први зачеци ветрозаштитних појасева, какве данас имамо. Тада су имали другу улогу, с обзиром на то да је свиларство било развијено, они су се садили због узгоја свилене бубе. Поред њих највише је било багрема, а саднице су у то време, додељиване пољопривредницима који су имали њиве поред пута и њихова обавеза је била да их засаде испред парцела у размаку од шест метара – каже наш саговорник.
Како време пролази ситуација се мења.
-Имамо измењене еколошке услове. Подземних вода малтене да нема, а режим падавина је потпуно другачији. Разним теренским истраживањима зна се да на овом терену, иако их није било, могу да се подигну шуме. Неопходно је садити отпорније врсте са јаким кореновим системом и да буду адаптивне да могу да поднесу садашњу климу. Из 1861. године пронашао сам извештај о успостављању чуварске службе како би се сачувале младе саднице, а исто је и данас – додао је Радовановић.
Овом приликом закључено је да је неопходно да се сви ангажују како би наша средина била што пошумљенија. Њихов значај је вишеструк у свим сферама живота. Свест да их је неопходно чувати и неговати развија се од најмањег узраста.
-Сада има више потенцијала за подизање шума, иако се налазимо у степској зони, где то није лако – прецизирао је Миодраг Радовановић.
А.Ђ.
Поводом Светског дана особа са аутизмом, у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача одржано је стручно предавање под називом „Рано препознавање поремећаја из спектра аутизма“, које је окупило просветне раднике, стручњаке и представнике институција са циљем да се једна од најосетљивијих тема данашњице приближи широј јавности.
Предавање је одржала проф. др Марија Цвијетић Вукчевић са Педагошког факултета у Сомбору, која је истакла да је управо рано препознавање пресудно за даљи развој детета.
-Поремећаји из спектра аутизма су сложени неуроразвојни поремећаји, али имају неупоредиво бољи исход уколико се на време препознају и ако се рано крене са интервенцијама – нагласила је она.
Посебан акценат стављен је на разбијање предрасуда које и даље постоје у друштву.
-Једна од најчешћих заблуда је да ће деца са аутизмом „прерасти“ тај поремећај. Наука каже да то није тачно – деца са аутизмом постају одрасли са аутизмом. Уз адекватну подршку могу бити функционалнија и успешнија, али аутизам остаје њихова трајна карактеристика – објаснила је професорка.
Она је додала да образовни систем у Србији континуирано ради на унапређењу инклузије, али да простора за напредак увек има, посебно у едукацији васпитача и учитеља, који често први уочавају ране знаке.
Предавање је организовала ОШ „6. октобар“, у сарадњи са Високом школом струковних студија, а директор Срђан Стојановић истакао је значај практичне примене знања.
-Ово је прилика да стручној јавности приближимо алате који могу да помогну у раном препознавању. Представљена је и батерија једноставних тестова који се могу применити и у кућним и у образовним условима, како би се на време уочила потреба за додатним стручним мишљењем – рекао је Стојановић.
Догађају је присуствовала и заменица градоначелника Биљана Кикић, која је указала на друштвени значај теме.
-Ово је проблем који је присутан у нашем друштву, али о којем се недовољно говори. То је тиха патња породица које се са тим суочавају. Зато је важно да као заједница будемо информисанији и спремнији да пружимо подршку – поручила је Кикић.
Она је нагласила да локална самоуправа има интерес да се овакве теме отварају, како би се унапредили механизми подршке породицама.
Поремећаји из спектра аутизма спадају у неуроразвојне поремећаје који се јављају у раном детињству. Рани знаци могу укључивати кашњење у говору, слабији контакт очима, избегавање социјалне интеракције и понављајућа понашања. Према подацима Института за јавно здравље Србије ‘Др Милан Јовановић Батут’, у регистру је евидентирано више од 1.600 деце са дијагнозом аутизма, док се процењује да у Србији живи неколико десетина хиљада особа из спектра аутизма.
Т. Д.
У Храму Светог кнеза Лазара у Накову, у недељу 30. новембра, одржано је предавање под називом „Љубав и мудрост – основе хришћанског васпитања“, које је окупило велики број верника и родитеља. Гост-предавач била је Десанка Ристић, дугогодишњи педагог, књижевница и аутор више књига, а овај духовно-васпитни сусрет организовала је Црквена општина Наково у духу Божићног поста.
Предавање је било прво у низу планираних сусрета које је, како истиче Ристић, иницирао нови вероучитељ храма, јереј Хаџи Срђан Вучановић. Публика је испунила храм, а атмосфера је, према речима предавача, била топла, пријатна и отворена за разговор.
У свом обраћању, Десанка Ристић нагласила је да се хришћанско васпитање не заснива само на љубави, али ни на строгој дисциплини већ на њиховом сагласју.
-Љубав сама није довољна да бисмо васпитали децу. Али ни сама дисциплина није довољна, јер тако стварамо отпор. Дете најбоље напредује у дому у ком влада поштовање, где је породица здрава и складна – истакла је она.
Посебно је упозорила на савремену појаву презаштићавања, која, како каже, води у супротан резултат – деца не развијају одговорност, нити стабилност која им је неопходна да постану зреле личности.
-Моја препорука родитељима је да слободно постављају границе детету, јер тако деца добијају сигурност и јасно постављене захтеве. Исто тако, треба их учити захвалности, као и да ми не можемо мењати друге него себе – објаснила је Ристић.
Педагошкиња је подсетила да се вредности и карактер најуспешније граде кроз веру и учешће у литургијском животу.
-Сваке недеље на литургији добијамо поуку и благослов за читаву седмицу. Млади родитељи који долазе у храм траже савет, траже упориште. Ако се држимо хришћанских начела и заповести, можемо много да постигнемо – и за себе и за своју децу – навела је она.
Ристић је говорила и о изазовима савременог родитељства, поготово у периоду када дете из породичног окружења прелази у вртић или школу.
-У кући је свако дете принц. Али у колективу одједном има двадесетак принчева, и ту настају прва узнемирења. Управо зато морамо радити на реалном васпитању и прихватању других. Никако не треба деци давати готова решења, него их учити да мисле својом главом. Деца би требало да имају сва осећања, а не само срећу и радост, јер тако развијамо похлепу – рекла је она.
Један од делова предавања који је изазвао велику пажњу био је осврт на положај педагога и наставника.
-Данас многи мисле да могу да раде посао педагога боље од стручњака. Али ми не нудимо краткорочна решења – ми градимо будућност деце, дугорочно, стручно и у њиховом најбољем интересу. Морамо поштовати сваку струку и тражити најбоље решење за дете – поручила је Ристић.
На крају вечери, Ристић је члановима црквеног хора, најмлађим посетиоцима, поклонила своје књиге, што је дочекано са посебним одушевљењем. Занимљиво је да је од изградње храма Светог цара Лазара њено предавање прво у историји села Накова, због чега је, како истиче, посебно поносна. Ристић је најавила да на пролеће излази њена осма књига, а циклус духовно-педагошких предавања у Накову биће настављен већ следећим гостовањем – оца Јована Силашког.
У Културном центру Кикинда, у среду увече, одржано је предавање професора физике Петра Вуце поводом 150 година од рођења Милеве Марић, једне од најзначајнијих, али дуго потцењених жена у историји науке. Предавач је посебно истакао колико је Милевин животни пут био изузетан за време у ком је живела – као хрома девојчица која се, упркос бројним препрекама, изборила за школовање у областима резервисаним искључиво за мушкарце.
Милева је већ у детињству показала изузетну даровитост за математику и физику, а њени учитељи су је доводили пред професоре да решава сложене задатке. У Загребу је, захваљујући сопственој упорности, добила дозволу да похађа наставу из физике заједно са мушким ученицима, иако то девојкама тада није било дозвољено. Касније је у Цириху постала пета жена у историји која је уписала физику на Политехници, где је упознала Алберта Ајнштајна.
Упркос личним трагедијама и животним тешкоћама, Милева је остала симбол упорности, интелигенције и борбе за образовање. Предавање је подсетило да је њен прави допринос науци можда тиши него што заслужује, али њена храброст и пут који је отворила генерацијама жена остају непроцењиви.
Александар Пап, саветодавац ПСС, у оквиру предавања на тему „Регенеративне пољопривреде“, организованим у Пољопривредној стручној служби, окупљенима је представио нови систем у производњи. И овај скуп део је едукације пољопривредника која се организује неколико недеља уназад.
-У регенеративној пољопривреди циљ је да се у што већој мери сачува хумус и да се обнови јер су нове технологије производње довеле до исцрпљивања земљишта и његовог губитка. Идеја је и да се оваквим начином производње веже што више гасова који изазивају ефекат стаклене баште односно да органску материју задржи у земљишту – појаснио је Пап и додао да се у свету свакодневно промовише оваква пракса.
У нашој земљи основан је и Савез регенеративне пољопривреде који нуди одговоре на сва питања.
-У основи, усеви се гаје уз минималну и потпуно без обраде земљишта. Смањење трошкова и повећање биодиверзитета требало би да доведе до тога да оваква производња буде одржива. То би значило и промену свих машина које су се до сада користиле, као и оруђа за рад. Овакав начин узгоја није могућ без измене свести пољопривредника о начину производње – напоменуо је Александар Пап.
Према важећим законима у Србији, земљиште мора да буде обрађено, а регенеративна пољопривреда пропагира супротно. Пап напомиње да се у Европи овакав начин производње максимално промовише, уз значајне субвенције, те се пољопривредници одлучују за ову новину.
Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.
-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.
Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.
-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.
Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:
-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.
Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.
Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.
А.Ђ.
