najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Povodom Svetskog dana Sunca u ponedeljak, 4. maja u 19 sati, u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, Mladen Đuran, astronom amater, održaće predavanje pod nazivom „U zagrljaju Sunca“. Organizator je Turistička organizacija grada.
Sunce je najveća zvezda u našem sistemu, iako ne u Univerzumu. Zahvaljujući ovom ključnom elementu, između ostalog, na Zemlji postoji život i ne samo to, već i energiju koju nudi na razne načine može da se iskoristi.
U Svečanoj sali Gradske kuće održana je danas stručna edukacija u organizaciji Doma zdravlja, posvećena temama transplantacije u Srbiji, upravljanja kvalitetom i prava pacijenata. Skup je okupio zdravstvene radnike sa ciljem sticanja novih znanja i unapređenja svakodnevne prakse.
O temi transplantacije govorila je doc. spec. dr Ružica Jovanović, direktor uprave za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja, koja je ukazala na značaj donorstva organa i ulogu zdravstvenih radnika u tom procesu.
– Darivanje organa predstavlja postupak koji omogućava ponovno uspostavljanje životno važnih funkcija. Jedan donor može spasiti do osam života, što dovoljno govori o značaju ove teme – istakla je Jovanović.
Ona je dodala da se u Srbiji transplantacije sa živog donora odnose na bubrege, dok se sa preminulog donora transplantiraju jetra, srce, bubrezi i pluća. Posebno je naglasila da je ključna uloga zdravstvenih radnika da blagovremeno prepoznaju pacijente kod kojih postoji mogućnost donorstva.
Prema njenim rečima, u Srbiji postoji 38 donor bolnica, a po broju donacija ističe se Opšta bolnica u Subotici.
Direktorica Doma zdravlja, spec. dr Biljana Marković, zahvalila se prisutnima i istakla značaj ovakvih skupova za stručno usavršavanje.
– Cilj nam je da zajedno steknemo nova saznanja o transplantaciji u Srbiji, ali i da podsetimo na značaj prava pacijenata. Predavači su eminentni stručnjaci, što dodatno doprinosi kvalitetu ove edukacije. Dok je o transplantaciji govorila doc. spec. dr Ružica Jovanović, na temu o pravima pacijenata obratila se primarijus dr Zora Pandurov – naglasila je Marković.
Na značaj kontinuirane edukacije ukazao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je istakao da medicina neprestano napreduje i da je neophodno pratiti nova saznanja i tehnologije.
– Ova akreditovana obuka znači zdravstvenim radnicima ne samo kao novo znanje, već i za prikupljanje bodova za licence. Teme su izuzetno aktuelne, posebno transplantacija, ali i prava pacijenata, gde takođe ima novina o kojima je važno biti informisan – poručio je Bogdan.
T. D.
Sugrađanka Smiljka Bulatović kao jedina preduzetnica u našoj zemlji koja ima registrovanu radionicu za trukovanje i vez u Narodnom muzeju održala je predavanje o svom zanatu. Događaj je organizovan u sklopu izložbe „Veženi portreti dinastije Karađorđević – nekad i sad“ koja se može pogledati u Galeriji „Nova“.
-Kao neko ko je jedini sertifikovani majstor ovog zanata, značajno je što mogu da ga promovišem. Radim već 11 godina i za mene je lična satisfakcija da moji sugrađani, ali i svi oni koji vole vez, vide čime se bavim, kao i da podstaknem nekog da počne da se bavi vezom – navela je Smiljka Bulatović. – Okupljenima sam govorila o pojmu, podeli, značaju, primeni, istoriji veza, kao i onome što je moj posao, prenošenju nacrta za vez na tkaninu. Ovo je bila prilika da i ja nešto naučim od prisutnih vezilja.
Interesovanja za ovaj zanat ima, međutim, on nije unosan te je u skladu sa tim i zainteresovanost.
-Zahvaljujući mnogobrojnim udruženjima žena organizovane su radionice o trukerskom zanatu kako za decu, tako i za odrasle. Teško je opstati i moja borba je u tome da pokažem da vez unosi lepotu u svakodnevni život. Njime ukrašavamo odeću, kućni tekstil, prave se suveniri ukrašeni vezom. Svu kreativnost koju imamo možemo da iskažemo iskažemo na ovaj način – dodala je naša sagovornica.
Da bi se izvezao motiv potrebno je da se na tkaninu nanese crtež po kojem treba da se veze i to je trukovanje.
-Posao zahteva jako puno truda i vremena. Na žalost, na tržištu nema potražnje, tako da nema profita od trukovanja. I pored toga, trudim se da ovaj stari zanat živi i dalje – istakla je Bulatović.
Osim trukovanja, radi i vez. Kako ističe za jednu košulju ili peškir potrebno je 150 sati rada. Zahvaljujući baki i majci Smiljka ima veliku kolekciju veoma starih mustri za vez po pismu, odnosno za trukovanje. Ona objašnjava da se vezovi dele na vez po broju i pismu. Vez po broju se radi na tkanini koja ima jako izražene linije i potke, pa se broje niti i tako se stvaraju šare, dok je vez po pismu zapravo vez po crtežu koji je prenet na platno.
A.Đ.
Povodom završetka izložbe „Veženi portreti dinastije Karađorđević – nekad i sad“, koautorka postavke i naša sugrađanka Smiljka Bulatović govoriće o značaju, razvoju i prenošenju ovih tehnika kroz vreme.
Predavanje će biti održano večeras, sa početkom u 18 časova.
Posetioci će imati priliku da saznaju više o pojmu i istoriji veza, pripremi ornamenata, kao i o načinu njihovog prenošenja na tkaninu tehnikom trukovanja.
Miodrag Radovanović, diplomirani inženjer šumarstva, zaposlen u JP „Kikinda“ u Istorijskom arhivu održao je predavanje na temu „Šume u Kikindi – nekad i sad“. Kako ističe istražujući istorijske činjenice za doktorsku disertaciju došao je do zanimljivih činjenica i podataka o početku šumarstva u našem gradu.
-Uspeo sam da pronađem mape koje datiraju iz druge polovine 18. veka, kao i podatke o istorijatu šuma. Što se tiče same pošumljenosti situacija je, manje, više, ista. U 18 i 19. veku bilo je šuma, ali kako je više stanovnika živelo na salašima u ataru oko grada, svi oni su imali određeni broj drva koji se, ipak, ne mogu kvalifikovati kao šume. Šuma je površina veća od pet ari sa maksimalnom pokrovnošću, a takvih nije bilo pre dva veka. U trećem austrijskom vojnom premeru, krajem 18. i početkom 19. veka, ima podataka o začetku pošumljavanja – navodi naš sagovornik.
Za našu sredinu bili su karakteristični drvoredi dudova, nastali u drugoj polovini 19. veka.
-Oni su se nalazili pored svih glavnih saobraćajnica, pa ih je bilo na nakovačkom putu, bašaidskom drumu, putu prema Mokrinu. Oni su i prvi začeci vetrozaštitnih pojaseva, kakve danas imamo. Tada su imali drugu ulogu, s obzirom na to da je svilarstvo bilo razvijeno, oni su se sadili zbog uzgoja svilene bube. Pored njih najviše je bilo bagrema, a sadnice su u to vreme, dodeljivane poljoprivrednicima koji su imali njive pored puta i njihova obaveza je bila da ih zasade ispred parcela u razmaku od šest metara – kaže naš sagovornik.
Kako vreme prolazi situacija se menja.
-Imamo izmenjene ekološke uslove. Podzemnih voda maltene da nema, a režim padavina je potpuno drugačiji. Raznim terenskim istraživanjima zna se da na ovom terenu, iako ih nije bilo, mogu da se podignu šume. Neophodno je saditi otpornije vrste sa jakim korenovim sistemom i da budu adaptivne da mogu da podnesu sadašnju klimu. Iz 1861. godine pronašao sam izveštaj o uspostavljanju čuvarske službe kako bi se sačuvale mlade sadnice, a isto je i danas – dodao je Radovanović.
Ovom prilikom zaključeno je da je neophodno da se svi angažuju kako bi naša sredina bila što pošumljenija. Njihov značaj je višestruk u svim sferama života. Svest da ih je neophodno čuvati i negovati razvija se od najmanjeg uzrasta.
-Sada ima više potencijala za podizanje šuma, iako se nalazimo u stepskoj zoni, gde to nije lako – precizirao je Miodrag Radovanović.
A.Đ.
Povodom Svetskog dana osoba sa autizmom, u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača održano je stručno predavanje pod nazivom „Rano prepoznavanje poremećaja iz spektra autizma“, koje je okupilo prosvetne radnike, stručnjake i predstavnike institucija sa ciljem da se jedna od najosetljivijih tema današnjice približi široj javnosti.
Predavanje je održala prof. dr Marija Cvijetić Vukčević sa Pedagoškog fakulteta u Somboru, koja je istakla da je upravo rano prepoznavanje presudno za dalji razvoj deteta.
-Poremećaji iz spektra autizma su složeni neurorazvojni poremećaji, ali imaju neuporedivo bolji ishod ukoliko se na vreme prepoznaju i ako se rano krene sa intervencijama – naglasila je ona.
Poseban akcenat stavljen je na razbijanje predrasuda koje i dalje postoje u društvu.
-Jedna od najčešćih zabluda je da će deca sa autizmom „prerasti“ taj poremećaj. Nauka kaže da to nije tačno – deca sa autizmom postaju odrasli sa autizmom. Uz adekvatnu podršku mogu biti funkcionalnija i uspešnija, ali autizam ostaje njihova trajna karakteristika – objasnila je profesorka.
Ona je dodala da obrazovni sistem u Srbiji kontinuirano radi na unapređenju inkluzije, ali da prostora za napredak uvek ima, posebno u edukaciji vaspitača i učitelja, koji često prvi uočavaju rane znake.
Predavanje je organizovala OŠ „6. oktobar“, u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija, a direktor Srđan Stojanović istakao je značaj praktične primene znanja.
-Ovo je prilika da stručnoj javnosti približimo alate koji mogu da pomognu u ranom prepoznavanju. Predstavljena je i baterija jednostavnih testova koji se mogu primeniti i u kućnim i u obrazovnim uslovima, kako bi se na vreme uočila potreba za dodatnim stručnim mišljenjem – rekao je Stojanović.
Događaju je prisustvovala i zamenica gradonačelnika Biljana Kikić, koja je ukazala na društveni značaj teme.
-Ovo je problem koji je prisutan u našem društvu, ali o kojem se nedovoljno govori. To je tiha patnja porodica koje se sa tim suočavaju. Zato je važno da kao zajednica budemo informisaniji i spremniji da pružimo podršku – poručila je Kikić.
Ona je naglasila da lokalna samouprava ima interes da se ovakve teme otvaraju, kako bi se unapredili mehanizmi podrške porodicama.
Poremećaji iz spektra autizma spadaju u neurorazvojne poremećaje koji se javljaju u ranom detinjstvu. Rani znaci mogu uključivati kašnjenje u govoru, slabiji kontakt očima, izbegavanje socijalne interakcije i ponavljajuća ponašanja. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’, u registru je evidentirano više od 1.600 dece sa dijagnozom autizma, dok se procenjuje da u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada osoba iz spektra autizma.
T. D.
U Hramu Svetog kneza Lazara u Nakovu, u nedelju 30. novembra, održano je predavanje pod nazivom „Ljubav i mudrost – osnove hrišćanskog vaspitanja“, koje je okupilo veliki broj vernika i roditelja. Gost-predavač bila je Desanka Ristić, dugogodišnji pedagog, književnica i autor više knjiga, a ovaj duhovno-vaspitni susret organizovala je Crkvena opština Nakovo u duhu Božićnog posta.
Predavanje je bilo prvo u nizu planiranih susreta koje je, kako ističe Ristić, inicirao novi veroučitelj hrama, jerej Hadži Srđan Vučanović. Publika je ispunila hram, a atmosfera je, prema rečima predavača, bila topla, prijatna i otvorena za razgovor.
U svom obraćanju, Desanka Ristić naglasila je da se hrišćansko vaspitanje ne zasniva samo na ljubavi, ali ni na strogoj disciplini već na njihovom saglasju.
-Ljubav sama nije dovoljna da bismo vaspitali decu. Ali ni sama disciplina nije dovoljna, jer tako stvaramo otpor. Dete najbolje napreduje u domu u kom vlada poštovanje, gde je porodica zdrava i skladna – istakla je ona.
Posebno je upozorila na savremenu pojavu prezaštićavanja, koja, kako kaže, vodi u suprotan rezultat – deca ne razvijaju odgovornost, niti stabilnost koja im je neophodna da postanu zrele ličnosti.
-Moja preporuka roditeljima je da slobodno postavljaju granice detetu, jer tako deca dobijaju sigurnost i jasno postavljene zahteve. Isto tako, treba ih učiti zahvalnosti, kao i da mi ne možemo menjati druge nego sebe – objasnila je Ristić.
Pedagoškinja je podsetila da se vrednosti i karakter najuspešnije grade kroz veru i učešće u liturgijskom životu.
-Svake nedelje na liturgiji dobijamo pouku i blagoslov za čitavu sedmicu. Mladi roditelji koji dolaze u hram traže savet, traže uporište. Ako se držimo hrišćanskih načela i zapovesti, možemo mnogo da postignemo – i za sebe i za svoju decu – navela je ona.
Ristić je govorila i o izazovima savremenog roditeljstva, pogotovo u periodu kada dete iz porodičnog okruženja prelazi u vrtić ili školu.
-U kući je svako dete princ. Ali u kolektivu odjednom ima dvadesetak prinčeva, i tu nastaju prva uznemirenja. Upravo zato moramo raditi na realnom vaspitanju i prihvatanju drugih. Nikako ne treba deci davati gotova rešenja, nego ih učiti da misle svojom glavom. Deca bi trebalo da imaju sva osećanja, a ne samo sreću i radost, jer tako razvijamo pohlepu – rekla je ona.
Jedan od delova predavanja koji je izazvao veliku pažnju bio je osvrt na položaj pedagoga i nastavnika.
-Danas mnogi misle da mogu da rade posao pedagoga bolje od stručnjaka. Ali mi ne nudimo kratkoročna rešenja – mi gradimo budućnost dece, dugoročno, stručno i u njihovom najboljem interesu. Moramo poštovati svaku struku i tražiti najbolje rešenje za dete – poručila je Ristić.
Na kraju večeri, Ristić je članovima crkvenog hora, najmlađim posetiocima, poklonila svoje knjige, što je dočekano sa posebnim oduševljenjem. Zanimljivo je da je od izgradnje hrama Svetog cara Lazara njeno predavanje prvo u istoriji sela Nakova, zbog čega je, kako ističe, posebno ponosna. Ristić je najavila da na proleće izlazi njena osma knjiga, a ciklus duhovno-pedagoških predavanja u Nakovu biće nastavljen već sledećim gostovanjem – oca Jovana Silaškog.
U Kulturnom centru Kikinda, u sredu uveče, održano je predavanje profesora fizike Petra Vuce povodom 150 godina od rođenja Mileve Marić, jedne od najznačajnijih, ali dugo potcenjenih žena u istoriji nauke. Predavač je posebno istakao koliko je Milevin životni put bio izuzetan za vreme u kom je živela – kao hroma devojčica koja se, uprkos brojnim preprekama, izborila za školovanje u oblastima rezervisanim isključivo za muškarce.
Mileva je već u detinjstvu pokazala izuzetnu darovitost za matematiku i fiziku, a njeni učitelji su je dovodili pred profesore da rešava složene zadatke. U Zagrebu je, zahvaljujući sopstvenoj upornosti, dobila dozvolu da pohađa nastavu iz fizike zajedno sa muškim učenicima, iako to devojkama tada nije bilo dozvoljeno. Kasnije je u Cirihu postala peta žena u istoriji koja je upisala fiziku na Politehnici, gde je upoznala Alberta Ajnštajna.
Uprkos ličnim tragedijama i životnim teškoćama, Mileva je ostala simbol upornosti, inteligencije i borbe za obrazovanje. Predavanje je podsetilo da je njen pravi doprinos nauci možda tiši nego što zaslužuje, ali njena hrabrost i put koji je otvorila generacijama žena ostaju neprocenjivi.
Aleksandar Pap, savetodavac PSS, u okviru predavanja na temu „Regenerativne poljoprivrede“, organizovanim u Poljoprivrednoj stručnoj službi, okupljenima je predstavio novi sistem u proizvodnji. I ovaj skup deo je edukacije poljoprivrednika koja se organizuje nekoliko nedelja unazad.
-U regenerativnoj poljoprivredi cilj je da se u što većoj meri sačuva humus i da se obnovi jer su nove tehnologije proizvodnje dovele do iscrpljivanja zemljišta i njegovog gubitka. Ideja je i da se ovakvim načinom proizvodnje veže što više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte odnosno da organsku materiju zadrži u zemljištu – pojasnio je Pap i dodao da se u svetu svakodnevno promoviše ovakva praksa.
U našoj zemlji osnovan je i Savez regenerativne poljoprivrede koji nudi odgovore na sva pitanja.
-U osnovi, usevi se gaje uz minimalnu i potpuno bez obrade zemljišta. Smanjenje troškova i povećanje biodiverziteta trebalo bi da dovede do toga da ovakva proizvodnja bude održiva. To bi značilo i promenu svih mašina koje su se do sada koristile, kao i oruđa za rad. Ovakav način uzgoja nije moguć bez izmene svesti poljoprivrednika o načinu proizvodnje – napomenuo je Aleksandar Pap.
Prema važećim zakonima u Srbiji, zemljište mora da bude obrađeno, a regenerativna poljoprivreda propagira suprotno. Pap napominje da se u Evropi ovakav način proizvodnje maksimalno promoviše, uz značajne subvencije, te se poljoprivrednici odlučuju za ovu novinu.
Predavanje na temu „Prerada voća i povrća na gazdinstvima kao izvor dodatnih prihoda“ organizovano je u Poljoprivrednoj stručnoj službi. O temi je govorila savetodavac Jelena Kljajić koja se osvrnula i na zakonsku regulativu koja se odnosi na takozvana mala poljoprivredna gazdinstva i o tome šta je neophodno da od proizvoda koje prerade ostvare i dodatni prihod.
-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je pravilnik kojim je tačno utvrđeno ko može da prerađuje proizvode na gazdinstvu, koje uslove moraju da ispunjavaju, kako izgleda kontrola kvaliteta, kako da sertifikuju proizvod. Procedura nije komplikovana i podrazumeva registraciju u Agenciji za privredne registre koja može da se odradi elektronskim putem. Upisuju se u centralni registar malih proizvođača poljoprivrednih proizvoda i tako stiču zakonsku mogućnost da prodaju sve što proizvedu – saznajemo od Jelene Kljajić.
Dva je načina prodaje proizvoda iz voćnjaka i povrtnjaka.
-Jedna je prodaja sa kućnog praga. Mahom su to manje količine i reč je o voću i povrću koje višak gazdinstvu koje ga je proizvelo i oni mogu da ga prodaju samo u svojoj sredini. Sa druge strane imamo i proizvođače sa malim proizvodnim kapacitetima koji imaju prostorije za preradu. Njihovi proizvodi mogu da se prodaju u čitavoj zemlji. Inspekcije proveravaju da li je gazdinstvo ispoštovalo proceduru propisanu Zakonom i Pravilnikom – istakla je naša sagovornica.
Kako navodi Jelena Kljajić na teritoriji grada ima dosta sugrađana koji se bave prodajom voća i povrća sa kućnog praga:
-Mali broj njih je registrovan i cilj je da im ukažemo da ne mogu da, na primer, skuvaju pekmez od voća koje im je preostalo i da ga prodaju, a da nisu upisani u APR-u.
Ovo je četvrta godina koja je, usled vremenskih uslova, bila loša za voćare, pogotovo za one koji imaju manje površine. Na teritoriji grada u ekspanziji je proizvodnja lešnika koji je i primarno voće jer zauzima najviše površina. Na drugom mestu je jabuka koja je takođe u organizovanoj proizvodnji. Kod individualnih proizvođača pored leske, koja je takođe dominantna, tu je i šljiva i sve više je zasada po dunjama.
Pokrovitelj predavanja je Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede.
A.Đ.
