pravoslavlje

post-1

Божићни пост почиње данас и трајаће све до најрадоснијег хришћанског празника – Рођења Христовог. За вернике, ово није само време уздржања од одређене хране, већ период дубоког унутрашњег преиспитивања, мирнијег живота и духовног буђења.

Пост се у цркви сматра путовањем ка смирењу: приликом кога човек успорава, ослушкује своје мисли, чини добро, прашта и учи се љубави. Управо зато је Божићни пост један од најзначајнијих у години – он припрема срце да достојно чека празник Христовог рођења, доносећи у дом тишину, мир и благослов.

Наредних 40 дана пружају човеку прилику ослободи душу од себичности, похлепе и срџбе, како би његово срце постало место где може да пребива Божја благодат. Зато свети подвижници наглашавају да је духовни пост – молитва, покајање, опроштај и дела љубави – једнако важан, а често и важнији, од телесног уздржања.

dobri-samaricanin

Верници Српске православне цркве данас обележавају празник Светог Јована Милостивог, познатог по раду за сиромашне и по ставу „ко тебе каменом, ти њега хлебом“.

Рођен на Кипру у кнежевској породици, Јован је рано остао без жене и деце, што га је усмерило ка животу милосрђа и служења ближњима. Као патријарх Александријски, предан је био идеји да се непријатељу не треба светити, већ му треба узвратити добротом, у складу са новозаветним учењем.

Народни обичај који прате овај дан наглашавају опроштај, помоћ онима у невољи и чињење добрих дела. Верници верују да ће ко пронађе милосрђе у срцу, примити благостање и унутрашњи мир.

На данашњи дан – мање слављен у званичним церемонијама, а више у духу личног обраћања – позив је јасан: ако неко тражи помоћ, будите спремни да је пружите. У времену када брзи живот често губи хуманост, Свети Јован Милостиви подсећа да и једно добро дело може бити прекретница.

sveta-petka

Православни верници 27. октобра обележавају празник посвећен Светој Петки, једној од најпоштованијих светитељки на Балкану.

Рођена је у 10. веку у месту Епиват, у близини данашњег Истанбула, и још као девојчица одлучила је да свој живот посвети Богу и помагању другима. Након година проведених у молитви и испосничком животу, прославила се као чудотворка и заштитница женa, болесних, сиромашних и немоћних.

Њене мошти данас се чувају у румунском граду Јашију, док се у Београду, на Калемегдану, налази капела подигнута изнад извора који се сматра лековитим и посвећен је управо Светој Петки.

Празник Петковдан један је од најраширенијих у Србији, а бројни обичаји и веровања сведоче о дубоком поштовању које народ има према овој светитељки.

У народу се верује да се на Петковдан не ваља бавити тешким пословима, шити, прати веш или месити хлеб. Сматра се да дан треба провести у миру и молитви, јер је, како кажу стари, највећи грех тог дана заборавити на молитву и захвалност. Верници се Светој Петки моле за здравље, породични мир и заштиту од болести, а многи тог дана одлазе на изворе и у цркве посвећене њеном имену да се помоле и запале свећу.

Празник Свете Петке подсећа да су молитва, вера и доброта најважнији дарови које можемо понудити себи и другима.

error: Content is protected !!