пост

vaskrsenje-1

Велики васкршњи пост, најдужи и најстрожи пост у години за православне хришћане, почиње данас и траје до празника Васкрс, 12. априла. Овај пост припрема вернике за прославу Христовог васкрсења и представља време духовног преиспитивања, молитве и уздржања.

Васкршњи пост уведен је у раном хришћанству и током векова је добио свој садашњи облик у оквиру богослужбене праксе. Пост траје седам недеља, укључујући Чисту недељу на почетку и Страсну седмицу уочи Васкрса, када се верници посебно сећају Христовог страдања.

Верници се уздржавају од меса, млека, јаја и других намирница животињског порекла. У већини дана пости се „на води“, док је у појединим данима дозвољена употреба уља и вина. Риба је дозвољена само на празнике Благовести и Цвети.

Међутим, пост није само уздржавање од одређене хране, већ свеобухватни духовни подвиг. Црква учи да је суштина поста духовно очишћење. То подразумева: појачану молитву и учешће у богослужењима, покајање и исповест, праштање и помирење са ближњима, као и уздржавање од лоших мисли, речи и дела.

Исто тако, пост је време доброчинства, помагања сиромашнима и показивања милосрђа, што се сматра једнако важним као и уздржавање од хране.

Свештенство наглашава да правила поста могу бити прилагођена здравственом стању, узрасту и животним околностима верника. Деца, труднице, болесни и особе са тешким физичким пословима посте у складу са благословом духовника.

Васкршњи пост представља позив на унутрашњу промену и духовну обнову. За вернике, то је период тишине, смирења и припреме за највећи хришћански празник – радост Христовог васкрсења.

 

zoran-ivankovic-2

Посна кухиња има чврсто упориште у традицији северног Баната и представља важан део празничне трпезе, нарочито током Божићног поста. Иако се навике и укуси мењају, њене основне одлике – једноставност, доступне намирнице и ослањање на локалне ресурсе – остале су препознатљиве до данас.

Према речима Зорана Иванковића, куварa и професорa куварске групе предмета при Eкономско-трговинској школи, посна исхрана у овом крају традиционално се припремала на води, за разлику од уобичајене банатске кухиње која се иначе ослања на маст.

-У време поста, риба је била основ – шаран, сом, штука, све наше речне рибе које су биле доступне у близини, уз доста поврћа – истиче он.

Ипак, рецепти које данас користимо знатно се разликују од оних које су припремале наше баке. Доласком уља и променом животних навика, мењали су се и укуси.

-Свакa генерација уноси своје измене. Ни поврће више није исто као пре тридесет или шездесет година – различите сорте дају и различит укус. Али, основе су остале исте – каже Иванковић.

Када је реч о јелима која се најчешће налазе на посној празничној трпези, он наводи посне пите и рибу. Посебно скреће пажњу на честу грешку код припреме рибљих паштета.

-Људи најчешће користе туњевину, која није са нашег подручја. Много је боље узети свежу речну рибу, рецимо шарана, и прилагодити постојећи рецепт. Важно је знати да ни сваки шаран није истог укуса – дивљи је поснији од оног узгојеног у рибњаку, који је маснији – објашњава саговорник.

Посна сарма не мора да подразумева соју.

-Може се правити у листу винове лозе или киселом купусу, а пуњење од пиринча и разноврсног поврћа – кромпира, шаргарепе, целера, тиквица, патлиџана – даје пун и богат укус – наводи Иванковић.

И код рибљег паприкаша, како каже, нема великих тајни у припреми. Процес је исти као и код класичног паприкаша, с тим што се риба кува одвојено због костију.

-Једна мала љута папричица може да заокружи укус – одаје професор.

На зимској трпези неизоставне су и посне салате. Последњих година све чешће се користи посни мајонез за руску или француску салату, а Иванковић подсећа и на разлику између њих.

-Састојци су скоро исти, али руска салата има месо, док се у француску додају киселе јабуке. Туршија је, наравно, стални део празничне трпезе.

Када је у питању комбинација поврћа, житарица и зачина, саговорник истиче да је кључ у експериментисању.

-Један зачин може потпуно да промени јело. Анис се, рецимо, ретко користи код нас, а даје веома занимљив укус – наводи Иванковић.

Посни десерти, по његовом мишљењу, могу бити подједнако укусни као и мрсни. Предност даје старинским рецептима.

-Баке су правиле једноставне, проверене колаче – посни бакин колач, орахе, облатне. Данашњи рецепти су често непотребно компликовани – сматра наш саговорник.

Правилно припремљена посна храна, додаје, нутритивно је довољна и за децу и за одрасле, иако је нешто мање калорична. Прилагођавање савременом начину живота не захтева радикалне мере.

-За нормалан животни темпо нису неопходни додаци. Важно је да прелаз на пост буде постепен, као и повратак на мрсну исхрану. Кључ је у умерености.

За крај, Иванковић поручује да одговоре често не треба тражити у компликованим, модерним рецептима.

-Најбоље је питати баке и деке, старије комшинице. Њихови рецепти су једноставни, са јефтиним и доступним намирницама, проверени генерацијама. Уз мало маште, могу се и лепо декорисати, а да укус остане онај стари и познат – закључује он.

 

post-5

У модерном хришћанству, пост се често везује само за храну – за одрицање од меса, слаткиша или других ужитака. Ипак, Свето Писмо нас учи да прави пост није само физички чин, већ унутрашња промена срца и духа.

Прави пост није одрицање ради самог одрицања. Он је прилика да се ослободимо себичности, похлепе, срџбе и туге, да срце постане место где Бог може да пребива. Свети Оци наглашавају да је духовни пост – молитва, покајање, опроштај и љубав према ближњем – једнако важан, често и важнији, од телесног.

Христос нас подсећа: „А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.  А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно“ (Јеванђеље по Матеју, 6, 16-18). У овим речима крије се суштина: пост је унутрашња молитва и чин предања Богу, а не само спољашња дисциплина.

Пост тако постаје време промена – тренутак када човек ослушкује своје мисли и жеље, признаје слабости и окреће се Божјој милости. То је време када душа учи понизности и захвалности, када туга и бриге бивају преображене молитвом, а срце обогаћено љубављу.

Код хришћана, пост није само појединачни чин; он је заједнички, литургијски и молитвени пут. Верници се подсећају да се пост повезује са делима љубави: помагање потребитима опроштај онима који нас повреде, стрпљење према ближњима. „Твој пост нека буде видљив кроз дела твоје љубави, а не кроз храну коју једеш“ – рекао би нам сваки светитељ.

На крају, пост нас учи да правог мира и снаге нема без духовног живота. Када тело пати, а душа се отвара Богу, човек проналази унутрашњу слободу и мир који свет не може да нам да.

trpeza-posna

На радост великог броја верника, храм Светих Козме и Дамјана и вечерас је био место окупљања, топлине и породичне радости, у оквиру обележавања Божићног поста и празника Материце.

Вече је протекло у знаку духовности, заједништва и очувања православне традиције, уз снажну поруку о значају вере, породице и међусобне љубави.

Уприличена је изложба посних специјалитета под називом Моја посна трпеза“. Ова лепа и све посећенија манифестација пружа прилику верницима да представе своја посна јела и кулинарске вештине, али и да се, по завршетку оцењивања, кроз заједничку дегустацију зближе и размене искуства.

Говорећи о значају празника Материце, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић подсетио је да се овај породични низ празника – Детињци, Материце и Очеви – слави као узајамно даривање пажње, љубави и поштовања међу члановима породице.

– То је наша истинска православна традиција. Деца данас „дреше“ мајке, прошле недеље смо славили Детињце, следеће недеље Очеве, и све се заснива на даривању, пажњи и љубави. Тако се јача породица, али и вера – истакао је отац Бобан.

Он је посебно нагласио значај правилног разумевања поста и крсне славе, поручивши да посна трпеза не треба да буде разлог за бригу, већ прилика да се покаже воља, љубав и посвећеност Цркви.

– Није немогуће припремити посну трпезу. Када постоји добра воља и љубав, све је могуће. Важно је да слушамо Цркву, а не само своје навике или савете оних који не познају традицију – рекао је наш саговорник додајући да се ове године трећи пут организује изложба посних јела.

Духовно вече и изложбу посних јела употпунили су наступи дечијег хора Свети Јован Шангајски и женског хора Свети Јосиф Темишварски.

Још једном је потврђено да се у Храму Светих Козме и Дамјана окупљају бројни суграђани који са посвећеношћу негују православну традицију и обичаје, поштују пост и радо учествују у црквеном животу, чувајући вредности које трају и повезују заједницу.

post-1

Божићни пост почиње данас и трајаће све до најрадоснијег хришћанског празника – Рођења Христовог. За вернике, ово није само време уздржања од одређене хране, већ период дубоког унутрашњег преиспитивања, мирнијег живота и духовног буђења.

Пост се у цркви сматра путовањем ка смирењу: приликом кога човек успорава, ослушкује своје мисли, чини добро, прашта и учи се љубави. Управо зато је Божићни пост један од најзначајнијих у години – он припрема срце да достојно чека празник Христовог рођења, доносећи у дом тишину, мир и благослов.

Наредних 40 дана пружају човеку прилику ослободи душу од себичности, похлепе и срџбе, како би његово срце постало место где може да пребива Божја благодат. Зато свети подвижници наглашавају да је духовни пост – молитва, покајање, опроштај и дела љубави – једнако важан, а често и важнији, од телесног уздржања.

crkva

У четвртак почиње Госпојински пост двонедељни период молитвеног тиховања и телесног уздржања пред празник Успења Пресвете Богородице, у народу познатији као Велика Госпојина. У народу је познат још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.

Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба. Овај пост, који траје 14 дана, почиње на празник Светих мученика Макавеја и сматра се једним од најстрожих постова у православној традицији, посебно значајним за жене. Током Госпојинског поста, верници се придржавају строгих правила поста, постећи на води и уљу, осим на празник Преображења Господњег, 19. августа, када је дозвољено јести рибу. Овај пост се сматра строжим од Божићног и Апостолског поста.

sarakosti-666x399-orig

Пета недеља Васкршњег поста, позната у народу као Глува недеља, заузима посебно место у богослужбеном и духовном животу православних верника.

Ове године, Глува недеља се обележава 31. марта, и долази као позив на дубље повлачење у молитву, сабраност и духовни мир – јер се налазимо у самој сржи Светог и Великог поста.

Назив Глува потиче из народног веровања и праксе да се у овој седмици не певају песме, не игра, не свира, нити се упуштамо у тешке и бучне послове. Чак се ни стока не тера на пашу, нити се путује, јер се веровало да је ово време када духовна борба постаје најинтензивнија и да се тишина тражи не само споља, већ и у срцу.

У времену које непрестано бруји, Глувна недеља нас враћа себи – тишини душе, тишини речи, тишини покрета. То је недеља када нас Црква нежно али одлучно подсећа: приближава се Васкрс, зато очистимо срце тишином, како би га благодат могла испунити.

У овој недељи се не раде велики послови, не одлази на пут, не гони стока на пашу, не гради ништа. Каже се да се не свира, не игра и не пева, па назив Глува и одатле долази.

Božićnipost

Почео је шестонедељни Божићни пост, којим се верници Српске православне и Руске православне цркве, као и Јерусалимска патријаршија и Света Гора, припремају за празновање рођења Исуса Христа.

Пост је први корак на путу спасења, важан за духовни и телесни живот, време када се проналази мера у свему. Требало би да научи човека суздржавању, не само од масне хране, већ и од свега што удаљава од Бога – злобе, увреда, беса, недоличног понашања. Верује се да је Божићни пост уведен још у 4. веку, док је пуно трајање, од 40 дана, добио у у 12. веку.

Према тумачењу владике Николаја Велимировића, пост се састоји од уздржавања од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.

Циљеви су, како је саветовао владика Николај, “очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља”.

По начину исхране, Божићни пост није захтеван. Риба је дозвољена викендом, на Ваведење Пресвете Богородице и Никољдан, без обзира у који дан падну.

Уље и вино су дозвољени свим данима, осим среде и петка који се посте “на води”. Последња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Пост не подразумева једноличну дијету или гладовање,већ уравнотежену исхрану намирницама биљног порекла. Уколико нам се током поста јави нервоза и лоше мисли, очигледно је да постоји неки проблем и онда је најбоље прекинути пост.Свештенство  саветује, такође, да људи који имају неку хроничну болест, деца и труднице избегавају пост.

(РТС)

 

error: Content is protected !!