померање сата

sat-zdravlje

Прелазак на летње рачунање времена, које је наступило у ноћи између суботе и недеље, доноси дуже дане, али и потенцијалне ризике по здравље. Стручњаци упозоравају да чак и један сат мање сна може пореметити организам и повећати ризик од срчаних и других здравствених проблема.

Иако нам доноси више дневне светлости и дуже вечери, померање сата није без последица. Ова промена директно утиче на биолошки, односно циркадијални ритам – унутрашњи сат који регулише сан, будност, хормоне и бројне функције у организму.

Када се тај ритам нагло поремети, организам реагује стресом. Најчешће последице су умор, раздражљивост, проблеми са концентрацијом и несаница.

Међутим, оно што највише забрињава јесу кардиоваскуларни ризици. Према истраживањима, у данима након померања сата бележи се пораст броја срчаних удара, посебно првог понедељка након промене времена.

Стручњаци наводе да се тај пораст креће од 5 до 10 одсто, док неке студије указују и на веће скокове ризика у одређеним условима.

Разлог за то лежи у недостатку сна и хормонским променама које утичу на срце и крвни притисак. Организам, навикнут на устаљен ритам, доживљава ову промену као шок, што може довести до убрзаног рада срца, повишеног притиска и већег оптерећења кардиоваскуларног система.

Поред срца, последице се могу одразити и на ментално здравље. Поремећај сна утиче на расположење, а неиспаваност може повећати и ризик од грешака и незгода, укључујући саобраћајне.

Како се лакше прилагодити?

Иако се већина људи прилагоди новом ритму у року од неколико дана, стручњаци саветују да се организам припреми на следећи начин:

  • одлазак на спавање 15–20 минута раније неколико дана пре промене
  • излагање дневном светлу ујутру
  • избегавање тешке хране и екрана пред спавање
  • одржавање редовног ритма сна

Иако померање сата делује као ситница, све је више аргумената да ова пракса има мерљив утицај на здравље. Док се у Европи и даље расправља о њеном укидању, грађанима остаје да се на време припреме – јер, како показују истраживања, и један сат може направити разлику.

Извор: Дневник

sat-pomeranje

У недељу, 30. марта почиње летње рачунање времена, сат се у два часа после поноћи помера на три, саопштила је Дирекција за мере и драгоцене метале Министарства привредеданас да летње рачунање времена.

Према закону о летњем рачунању времена, време ће се рачунати тако што се помера за један сат унапред, што значи да се са два помера на три часа.

sat

У ноћи између 28. и 29. октобра (суботе и недеље), у три сата ујутро, казаљке сата ћемо померити један сат уназад, то јест на два сата ујутро.

Зимско рачунање времена почиње сваког последњег викенда у октобру. Захваљујући паметним телефонима, рачунарима и осталим уређајима повезаним на интернет, ово померање часовника се често завршава аутоматски.

Иако је Европска унија још пре неколико година најављивала да ће укинути летње и зимско рачунање времена и усвојити јединствено, то се још није догодило.

Прелазак на летње и зимско рачунање времена први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе ради уштеде енергије.

У Србији је летње рачунање времена први пут примењено 27. марта 1983. Од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

На летње рачунање времена прећи ћемо за викенд у ноћи између 30. и 31. марта 2024. године.

error: Content is protected !!