poljoprivreda Arhive | Kikindski portal

U Poljoprivrednoj stručnoj služi: Predavanje o regenerativnoj proizvodnji

Aleksandra Djuran November 9, 2025

Aleksandar Pap, savetodavac PSS, u okviru predavanja na temu „Regenerativne poljoprivrede“, organizovanim u Poljoprivrednoj stručnoj službi, okupljenima je predstavio novi sistem u proizvodnji. I ovaj skup deo je edukacije poljoprivrednika koja se organizuje nekoliko nedelja unazad.

-U regenerativnoj poljoprivredi cilj je da se u što većoj meri sačuva humus i da se obnovi jer su nove tehnologije proizvodnje dovele do iscrpljivanja zemljišta i njegovog gubitka. Ideja je i da se ovakvim načinom proizvodnje veže što više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte odnosno da organsku materiju zadrži u zemljištu – pojasnio je Pap i dodao da se u svetu svakodnevno promoviše ovakva praksa.

U našoj zemlji osnovan je i Savez regenerativne poljoprivrede koji nudi odgovore na sva pitanja.

-U osnovi, usevi se gaje uz minimalnu i potpuno bez obrade zemljišta. Smanjenje troškova i povećanje biodiverziteta trebalo bi da dovede do toga da ovakva proizvodnja bude održiva. To bi značilo i promenu svih mašina koje su se do sada koristile, kao i oruđa za rad. Ovakav način uzgoja nije moguć bez izmene svesti poljoprivrednika o načinu proizvodnje – napomenuo je Aleksandar Pap.

Prema važećim zakonima u Srbiji, zemljište mora da bude obrađeno, a regenerativna poljoprivreda propagira suprotno. Pap napominje da se u Evropi ovakav način proizvodnje maksimalno promoviše, uz značajne subvencije, te se poljoprivrednici odlučuju za ovu novinu.

Država ulaže u temelje poljoprivrede: Raspisan poziv za izgradnju i opremanje objekata

Igor Crnogorac June 13, 2025

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da nastavlja da podržava srpske poljoprivrednike kroz direktna ulaganja u infrastrukturu i da je Uprava za agrarna plaćanja raspisala Javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje u izgradnju i opremanje poljoprivrednih objekata, koji će biti otvoren do 11. jula.

U saopštenju se navodi da država ovim pozivom jasno stavlja do znanja da je spremna da uloži u osnove poljoprivredne proizvodnje – u štalu, hladnjaču, ribnjak, objekat za stajnjak, jer upravo tu počinje hrana koju svakodnevno nalazimo na trpezi, i reč je o ozbiljnoj podršci primarnoj proizvodnji, kao temelju celokupnog agrarnog lanca.

„Želimo da pomognemo domaćinu koji želi ozbiljno da radi, da mu stvorimo uslove da izgradi, opremi i modernizuje svoj objekat. Ovo nije pomoć na papiru, već konkretna investicija u budućnost srpskog sela”, navodi se u saopštenju.

Podsticaji su namenjeni za program stočarstva i akvakulture, a to podrazumeva izgradnju štale, živinarnika, ribnjaka, pratećih objekata za stajnjak i nabavku nove opreme za uzgoj i odlaganje.

Pravo na učešće imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno fizička lica, preduzetnici, privredna društva, zadruge, poljoprivredne škole i verske zajednice.

Investicije moraju biti vredne najmanje 100.000 dinara, a za jedan poziv može se podneti samo jedan zahtev, koji može obuhvatiti više investicija u okviru iste oblasti.

Sredstva se odobravaju po redosledu prijavljivanja, dokle god ima raspoloživog budžeta, i zato ovo ministarstvo apeluje na sve zainteresovane da na vreme pripreme dokumentaciju i elektronski podnesu zahtev putem portala eAgrar.

„Ovaj korak je još jedan u nizu poteza kojima država pokazuje da ne odustaje od poljoprivrede i da je voljna da ulaže – ne samo u mehanizaciju i proizvode, već i u same temelje proizvodnje, jer bez dobre štale, nema dobrog mleka. I bez sigurne infrastrukture – nema održive poljoprivrede”, navodi se u saopštenju.

(Izvor: RTV)

Značajna pomoć poljoprivrednicima: Sajancima predstavljeni konkursi Republike i Pokrajine

Aleksandra Djuran March 23, 2025

Mesna zajednica Sajan bila je domaćin državnom sekretaru Ministarstva za poljoprivredu Atili Juhasu i pomoćniku pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Zoltanu Totu, koji je ovoga puta bio i u ulozi domaćina, a koji su predstavili konkurse koji će biti na raspolaganju proizvođačima.

-Kolega Atila Juhas okupljenima je predstavio IPARD 3, indirektna i direktna davanja koja će doprineti razvoju poljoprivrede – saznajemo od Zoltana Tota.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu ove godine raspisaće 25 konkursa, a do sada su objavljena dva koja se odnose na poljoprivredne srednje škole i studentske zadruge, kao i za unapređenje organske proizvodnje.

-Od ukupnog neto iznosa investicije Pokrajina finansira uglavnom 60 odsto. Ukoliko konkurišu poljoprivrednici mlađi od 40 godina, mogu da ostvare refundaciju troškova do 70 procenata. Privilegovana kategorija onih koji apliciraju su žene nosioci poljoprivrednog gazdinstva i povrat sredstava je, takođe, 70 odsto neto vrednosti – kaže Tot.

Fokus u ovoj godini su konkursi na navodnjavanje.

-Imali smo četiri sušne godine, tako da smo u ovoj godini opredelili 450 miliona dinara za ulaganja u sisteme za navodnjavanje, što je više u odnosu na prošlu godinu. I razvoj stočarstva podržaćemo sa većom sumom novca jer smo svedoci da se iz godine u godinu smanjuje stočni fond. Za nabavku priplodnih grla: telad, svinje, ovce i koze subvencija je 90 procenata neto vrednosti ukupne investicije. Za stočarstvo je planirano 250 miliona dinara. Važno je i da pomognemo mladima od 18 do 40 godina koji su prvi put registrovali svoje poljoprivredo gazdinstvo. Povrat za investicije u proizvodnju biće 90 odsto ukupnog ulaganja – napominje naš sagovornik.

Preostali konkursi pomenutog Pokrajinskog sekretarijata biće raspisani do kraja aprila.

-I ove godine podržaćemo sve sektore poljoprivrede uz akcenat na individualnog poljoprivrednika. I za razvoj seoskog turizma povećali smo izdvajanja tako da je opredeljeno 50 miliona dinara. Nisu zaboravljeni ni pčelari, voćari, vinari, prerađivačku industriju za mini mlekare, mesare, proizvodnju alkoholnih pića. lokalne samouprave za uređenje atarskih puteva, izgradnju otresišta, uklanjanje divljih deponija, ulaganje u mrežu otpadnih voda. Pomažemo i dobrovoljna vatrogasna društva, ali i udruženja građana – dodaje naš sagovornik.

Za sredstva mogu da konkurišu registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja nemaju dug za porez i navodnjavanje, kao i za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

KONKURSI FONDA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE

Predstavljeni su i konkursi za kreditiranje Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede. Ovaj fond na raspolaganju ima 800 miliona dinara za 13 konkursa namenjenih raznim ulaganjima. Očekuje se da će kreditne linije biti dostupne od kraja marta do kraja oktobra. Kamatna stopa za ove kredite je jedan odsto godišnje i ne naplaćuje se posebna naknada za obradu kredita. Minimalan iznos je 300.000, a maksimalan sedam miliona dinara. Rok otplate većine kredita je četiri godine sa grej periodom od 12 meseci.

SAJANCI NAJVIŠE ZAINTERESOVANI ZA STOČARSTVO
U Sajanu je stočarstvo glavna poljoprivredna grana, tako da su poljoprivrednici najviše zainteresovani za ovu oblast. Ima dosta proizvođača mleka, te su investicije u ovaj segment važne poljoprivrednicima. Pored opreme, tu si u priplodna grla, priključne mašine.
-I kupovina priključnih mašina u ranijem periodu bila je popularna za poljoprivrednike sa teritorije grada. Očekujem da će i ove godine biti velika zainteresovanost za ovu meru – saznajemo od Zoltana Tot.

A.Đ.

Uspostavljena SOS linija za informisanje o bolesti slinavka i šap

Igor Crnogorac March 21, 2025

Na prvoj sednici Kriznog štaba za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti slinavka i šap, kojom je predsedavao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović, dogovoreno je da se uspostavi SOS linija u okviru Uprave za veterinu resornog ministarstva.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, putem broja telefona 011/311-7100 građani će moći da se informišu o samoj bolesti slinavka i šap, merama prevencije i postupanju u slučaju sumnje na zarazu, a sve u cilju pravovremene reakcije i sprečavanja nastanka i širenja bolesti.

Na sednici je dogovoreno da će Uprava za veterinu članovima Kriznog štaba jednom nedeljno slati izveštaje o aktuelnoj situaciji i planiranim daljim aktivnostima, a da će se Krizni štab sastajati minimum jednom mesečno.

Kako je navedeno, u ovom trenutku je neophodna saradnja i međusobna podrška svih nadležnih državnih organa, veterinarskih službi i kriznih centara na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i ključno je da se maksimalno pojača efikasnost svih činilaca u smislu pravovremenog i hitnog angažovanja sredstava, ljudstva i opreme.

Ministar Martinović istakao je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj ove bolesti, te da je poslednji slučaj slinavke i šapa u našoj zemlji registrovan 1996. na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

On je naglasio da Srbija postupa po prvom stepenu uzbunjivanja i preduzima sve preventivne mere za sprečavanje nastanka i širenja bolesti usled registrovanja slučajeva zaraze u Nemačkoj u januaru ove godine i u Mađarskoj u martu, te s obzirom na to da slinavka i šap spada u opasne zarazne bolesti, koje karakteriše naglo i brzo širenje.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede reagovalo je odmah po potvrđivanju prvog slučaja bolesti u Nemačkoj i donelo Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap, kao i da je uputilo apel poljoprivrednicima i svim drugim akterima u sektoru stočarstva da pokažu odgovornost, prate uputstva nadležnih organa i strogo se pridržavaju propisanih mera u cilju zaštite zdravlja životinja i sprečavanja unošenja bolesti u Srbiju.

Kako se navodi, Naredba predviđa zabranu uvoza i provoza pošiljaka iz zemalja u kojima postoji sumnja ili je bolest potvrđena, a zabrana obuhvata žive domaće i divlje papkare, meso i proizvode od mesa, mleko i mlečne proizvode, ostale proizvode životinjskog porekla za ishranu ljudi, zamrznuto seme i embrione, sporedne proizvode životinjskog porekla, biološki materijal i prevozna sredstva za životinje.

Ove mere trenutno važe za Nemačku i Mađarsku, ali se mogu proširiti, smanjiti ili ukinuti u zavisnosti od analize rizika i praćenja kretanja bolesti.

Navodi se da bolest slinavka i šap ima širok raspon prijemčivih životinja, uključujući goveda, svinje, ovce, koze, jelene, losove, antilope i bizone i da se prenosi kretanjem zaraženih ili kontaminiranih životinja, proizvoda, ljudi, ali i putem vetra.

Ukoliko se proširi, ova bolest može da opustoši stočni fond, nanese veliku ekonomsku štetu državi i širem okruženju i dovede do ograničenja unutrašnje i međunarodne trgovine mesom i proizvodima od mesa papkara.

Sve aktivnosti koje država sprovodi su u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju Plana upravljanja kriznim situacijama, koji sadrži mere i procedure za suzbijanje zaraznih bolesti životinja, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, a glavni cilj je eliminacija rizika po zdravlje ljudi i životinja, kao i sprečavanje unosa bolesti, uz očuvanje životne sredine i održanje statusa Srbije kao zemlje slobodne od zaraznih bolesti.

(Izvor: RTV)

Poljoprivrednici se još nisu oporavili od loše godine, a setvom strnina započinju novu

Aleksandra Djuran September 30, 2024

Poljoprivrednik iz Iđoša Živko Komanov obrađuje 80 jutara zemlje. Od ratarskih kultura uzgaja pšenicu, kukuruz i suncokret i već četvrtu godinu zaredom usevi su u potpunosti podbacili.

-Ovu proizvodnu godinu umnogome su otežali i fazani i divljač. Pod suncokretom sam imao 17 jutara i ubrzo nakon setve morao sam da presejavam deo parcela. I divljač se bori za život tako da je u potrazi za hranom stradalo seme suncokreta – saznajemo od Komanova.

Već prvi otkosi suncokreta najavili su katastrofalnu godinu.

-Imali smo od 300 do 700 kilograma po jutru. Suša i tropske temperature doprinele su da usev bukvalno izgori. Pred žetvu sam imao velikih problema sa pticama. Svako jutro sam odlazio na njivu kako bi spasao što se spasiti može i terao ptice. Ono malo semena suncokreta u glavicama one su pojele u velikoj meri – navodi naš sagovornik.

Kukuruz je takođe podbacio. Prinosi je bilo vrlo mali.

-Situacija je bila takva da na pojedinim biljkama nije bilo ni čokanja. Najgore je to što je uloženo dosta novca i truda, a rod je takav da ne pokriva ni osnovne troškove – dodaje Živko Komanov

I sa pšenicom i ječmom poljoprivrednik iz Iđoša, takođe je imao problema.

-Setvu sam obavio krajem januara i početkom februara. Nicanje nije bilo loše, međutim nedostatak padavina, odnosno kiša koja nas je zaobilazila do nedavno, učinile su svoje – kaže Komanov.

Uveliko teče priprema zemljišta svega ostalog za predstojeću jesenju setvu. Naš sagovornik precizira da nema mogućnosti da menja proizvodnju.

-Oni koji se bave poljoprivredom svake godine idu u prvi razred i to je istina. Svaka godina je za sebe, a ja što više belim izgleda da manje pameti imam šta raditi i kako organizovati proizvodnju -zaključio je Živko Komanov.

Proizvodnu godinu poljoprivrednici su završili u minusu. To će se, smatraju stručnjaci, odraziti najpre na predstojeću setvu ozimih strnina, a potom i na sve ostalo. Očekivanja su da se manje ulaže u deklarisana semena, kao i u mineralna đubriva koji su važni inputi u proizvodnji hlebnog zrna.

A.Đ.

(VIDEO) „Kozara“ ponovo ugovara proizvodnju sa poljoprivrednicima

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Pšenicu, iako je u solidnom stanju, potrebno je zaštititi, istakao je u podkastu Kikindskog portala Blagoje Injac, rukovodilac kooperacije „Kozare“ koja pripada Delta agraru. Glodari su napravili štetu, a fungicidi kompanije Delta agrar, zaštitiće hlebno zrno.

Posle dužeg perioda „Kozara“ ponovo sarađuje sa proizvođačima putem ugovaranja proizvodnje. U ponudi je značajna paleta semenske robe za sve prolećne kulture, sredstva za zaštitu bilja, mineralna đubriva, ali i mehanizacija koju kompanija Delta agrar nudi u zamenu za ratarske proizvode.

Telefoni za sve informacije su: 0230/451-396 i 065/347-13-98.

Pogledajte VIDEO.

Nikad više poljoprivrednika konkurisalo za mere podrške Grada

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Lokalna samouprava prošle godine raspisala je 20 javnih poziva u okviru sprovođenja politike ruralnog razvoja i podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za mere je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara i kako su se mere raspisivale tako je i zainteresovanost poljoprivrednika bila veća, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.

– Od 618 primljenih zahteva odobrena su 602 što je rekordan broj od kada se sprovodi program. Realizacija planiranih sredstava je iznad 95 procenata i to zahvaljujući činjenici što se oko svih mera dogovaramo sa, takozvanim malim, proizvođačima kojima su sredstva i namenjena. Program je namenjen opstanku poljoprivrede, uključivanju što većeg broja mladih i opstanku gazdinstava na selima. U velikoj meri podržavamo žene koje su nosioci gazdinstva – istakla je Miroslava Narančić.

Pošto su sve mere raspisane, uvidelo se da za dve nije bilo dovoljno zainteresovanih. Tako su sredstva preusmerena na pozicije u okviru kojih smo imali više zahteva u odnosu na raspoloživa sredstva Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike.

-Subvencije su, u zavisnosti od mere, bile od 30 do 100 odsto. Podržali smo pčelarstvo i nabavku novih pčelinjih društava, izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, zainteresovane za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada, upravljanje rizicima, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, mlade u ruralnim sredinama, nabavku opreme za uzorkovanje i proizvodnju u mlekarstvu, voćarstvu, vinarstvu, alkoholnih pića, ceđenih ulja. Podržani su i matičenje životinja i njihovo neškodljivo uklanjanje – dodala je naša sagovornica.

Najveća zainteresovanost bila je za veštačko osemenjavanje, plastenike, za bušenje bunara, navodnjavanje, pčelarstvo.

-Čak 13 udruženja građana javilo se sa odličnim idejama tako da je realizovano više projekata čiji je cilj razvoj poljoprivrede, ali i povezanost sa životnom sredinom – kaže Miroslava Narančić.

Cilj je da se sva planirana sredstva potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno.

-U toku je priprema programa za ovu godinu. Za mere podrške obezbeđeno je skoro 16 miliona dinara. Ove godine nećemo imati veliki broj mera nego ćemo iznose za mere povećati. Sve ono što nam poljoprivrednici sugerišu mi ćemo uvrstiti u program – precizirala je Miroslava Narančić.

Posle Italije i Švedske, skrasili se u Sajanu

Jelena Trifunović May 23, 2023

Rođen u Prištini pre 49 godina, Sead Fatahi sa 19 godina otisnuo se u svet. Naoružan zvanjem kuvar dvadeset godina proveo je u Italiji, gde je sa ženom Tatjanom iz Ukrajine imao dva restorana. Život u Italiji zamenio je Švedskom gde je u američkom restoranu pekao bifteke, a pre dve godine oprostio se od Evropske unije, doselio u Sajan i postao poljoprivrednik.

-Tatjana je obilazila mesta u Srbiji i ona je „presudila“ da to bude Sajan. Od svih domaćinstava koje smo videli ovo nam se najviše dopalo. Tražili smo kuću sa velikom okućnicom, a ovde smo uz stambeni objekat kupili i četiri hektara zemlje. Selo je mirno i grad je blizu tako da izbor nije bio težak – otkrio nam je Sead.

Sead i Tatjana bave se stočarstvom, povrtarstvom i voćarstvom. Pomoć u vođenju posla imali su i od gradske uprave jer su po konkursu za pomoć poljoprivrednicima dobili sredstva za banatske gološijane i izgradnju plastenika.

-Hvala gradu što ima sluha za poljoprivrednike, posebno za nas koji smo tek na početku. Imamo 20 koza, 30 ovaca, kuniće, guske, banatske gološijane. Želja nam je da proizvodimo mesne i mlečne proizvode koji će biti bez ikakvih dodataka. Cilj nam je zdrava hrana i to koziji sirevi stari i polustari izrađeni po italijanskim receptima. Kako se u ovom kraju malo proizvode ovčiji sirevi, rešeni smo da to promenimo. Nadam se da ćemo do naredne godine izgraditi mlekaru u kojoj ćemo sve i proizvoditi, ali i povećati stado koza i ovaca – saznajemo od Fatahija.

Od koza uzgajaju alpine, a ovce su mešavina il de fransa i virtemberga. Uz kuću je i veliki voćnjak u kom su kajsije, kruške i šljive od kojih će praviti pekmeze, ali i slane soseve po italijanskoj recepturi.

Povećane subvencije po hektaru, prema sporazumu Vlade i poljoprivrednika

Dejan Panić May 22, 2023

BEOGRAD – Poljoprivrednici koji su pet dana protestovali na putevima širom Srbije, potpisali su sporazum sa predstavnicima Vlade Srbije o ispunjenju zahteva koji su dogovoreni tokom vikenda, a najvažniji je povećanje subvencija odnosno podsticaja po hektaru.

Prema tom sporazumu, povećani su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju, odnosno podsticaji po hektaru, sa 9.000 na 18.000 (6.000 dinara dizel gorivo plus 3.000 dinara direktno) u tekućoj godini.

Pored toga, podignuta je maksimalna granica površine obradivog poljoprivrednog zemljišta od 20 hektara, propisana za biljnu proizvodnju, na 100 hektara, počev od 1. januara 2024. godine, a u skladu sa Zakonom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Povećana je premija za mleko sa 15 dinara po litru mleka na 19 dinara po litru mleka, kao podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 dinara na 40.000 dinara po grlu.

Ukinuto je 50 odsto naknade za odvodnjavanje za tekuću godinu, kao i naknada za odvodnjavanje u potpunosti od 1. januara naredne godine.

Sporazum predviđa analizu kontrole uvoza mleka i mlečnih proizvoda, nastavak komunikacije sa proizvođačima mleka, regulaciju tržišta uvođenjem kvota za proizvođače, prerađivače i uvoznike mleka, a što će, kako se navodi, biti predmet daljih razgovora u najkraćem roku.

Prema sporazumu, potrebno je pronaći rešenje za otkup mleka proizvođačima kojima je otkup otkazan, sprovesti analizu tržišta u pogledu uređenja žitarica i uvesti takozvani plavi dizel koji se odnosi na olakšice u visini akcize na 100 litara dizel goriva po hektaru, za sve upisane površine u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

Navodi se da će učesnici protesta poljoprivrednika biti izuzeti, odnosno neće biti procesuirani ukoliko su kažnjavani na protestu poljoprivrednika.

Kao poslednja tačka dogovora navedena je potreba da se nastave razgovori oko budućeg agrarnog budžeta, nove agrarne politike i politike subvencija u najkraćem mogućem roku.

Među udruženjima koja su došla do ovog sporazumima su i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje proizvođača mleka “Naše mleko”, Udruženje Poljoprivrednih proizvođača Subotice, Udruženje “STIG” Požarevac, Udruženje “Za spas i opstanak stočara Zapadne Srbije”, Saveza Udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja “Adra”.

Poljoprivrednici: Izvinjavamo se svim građanima kojima smo pravili neprijatnosti

Poljoprivredici su poručili nakon potpisivanja sporazuma da se izvinjavaju građanima kojima su učinili neprijatnosti, dok su protestvovali, a Nedeljko Savić iz Udruženja “Stig” iz Požarevca rekao je da je jedini način da se prevažiđu događaji iz prošle nedelje bio dogovor.

“Neko stvari su potpisane. Postoji još mnogo njih na kojima treba da se radi. Izvinjavamo se svim građanima kojima smo pravili neprijatnosti, i zahvaljujemo se policiji na dobroj saradnji tokom protesta”, nekao je Savić za Tanjug.

Milan Pajić iz Udruženja “Naše mleko” iz Mačve se takođe obratio građanima “koji su pretrpeli muke i probleme”, i naglasio da nisu imali drugi metod.

Kako je rekao, pokušali su drugačije ali to nije uspelo.

“Naš najveći uspeh je što smo se ujedinili, ja sam prezadovoljan što se tiče toga.

Uvek postoji doza sumnje. Ako se bude sve po dogovoru sprovodilo biće dobro”, zaključio je on.

(RT Vojvodine/Tanjug)

Cene oranica: Za hektar u kikindskom ataru i do 21.000 evra

Jelena Trifunović March 7, 2023

Cene poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini beleže rast. Kvalitet zemlje, veličina i položaj parcele- samo su neki od parametara koji utiču na cenu. I dalje su najskuplje oranice na teritoriji Južnobačkog okruga.

Poljoprivredno zemljište na teritoriji Grada Kikinde u 2022. godini prodavano je po cenama od 1.250 evra po hektaru pa do 21.000 evra, koliko je plaćen najskuplji hektar. Prosečna cena iznosila je 8.800 evra.

Približno toliko novca u proseku, trebalo je izdvojiti i za hektar zemlje u Žitištu (8.500evra), Kovinu (8.700 evra) i Šidu (8.800 evra).

Najviše cene zabeležene su na području opština Stara Pazova, Novi Sad, Bačka Palanka, Bečej, Žabalj, Kula, Odžaci, Ruma, Subotica, Kovačica. Tako se u Staroj Pazovi cena kretala u proseku 15.600 evra- od 3.750 evra, koliko je po hektaru plaćeno najjeftinije poljoprivredno zamljište pa do čak 39.500 evra za hektar.

Prosečna cena oranica u Bačkoj Palanci iznosila je 13.500 evra, u Bečeju 13.650 evra, u Kuli 12.000 evra, Somboru 9.600 evra, a u Kanjiži 7.150 evra za hektar.

U obližnjem Zrenjaninu, parcele su prodavane do nešto nižim cenama nego u Kikindi- od 1.000 do 17.000 evra po hektaru odnosno u proseku za 7.650 evra.

Prema podacima RGZ, u odnosu na 2020. godinu, cena poljoprivrednog zemljišta u Severnobanatskom okrugu porasla je u proseku za 15 odsto.

Najskuplje u Kaću

U 2022. godini najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta plaćen je u Kaću po ceni od 40 evra za m2 za parcelu površine 52 ara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prošloj godini prometovano je u opštini Čoka po ceni od 2,36 miliona evra za 163 hektara, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

пољопривреда