пољопривреда Архиве | Кикиндски портал

У Пољопривредној стручној служи: Предавање о регенеративној производњи

Aleksandra Djuran November 9, 2025

Александар Пап, саветодавац ПСС, у оквиру предавања на тему „Регенеративне пољопривреде“, организованим у Пољопривредној стручној служби, окупљенима је представио нови систем у производњи. И овај скуп део је едукације пољопривредника која се организује неколико недеља уназад.

-У регенеративној пољопривреди циљ је да се у што већој мери сачува хумус и да се обнови јер су нове технологије производње довеле до исцрпљивања земљишта и његовог губитка. Идеја је и да се оваквим начином производње веже што више гасова који изазивају ефекат стаклене баште односно да органску материју задржи у земљишту – појаснио је Пап и додао да се у свету свакодневно промовише оваква пракса.

У нашој земљи основан је и Савез регенеративне пољопривреде који нуди одговоре на сва питања.

-У основи, усеви се гаје уз минималну и потпуно без обраде земљишта. Смањење трошкова и повећање биодиверзитета требало би да доведе до тога да оваква производња буде одржива. То би значило и промену свих машина које су се до сада користиле, као и оруђа за рад. Овакав начин узгоја није могућ без измене свести пољопривредника о начину производње – напоменуо је Александар Пап.

Према важећим законима у Србији, земљиште мора да буде обрађено, а регенеративна пољопривреда пропагира супротно. Пап напомиње да се у Европи овакав начин производње максимално промовише, уз значајне субвенције, те се пољопривредници одлучују за ову новину.

Држава улаже у темеље пољопривреде: Расписан позив за изградњу и опремање објеката

Igor Crnogorac June 13, 2025

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је да наставља да подржава српске пољопривреднике кроз директна улагања у инфраструктуру и да је Управа за аграрна плаћања расписала Јавни позив за подношење захтева за подстицаје у изградњу и опремање пољопривредних објеката, који ће бити отворен до 11. јула.

У саопштењу се наводи да држава овим позивом јасно ставља до знања да је спремна да уложи у основе пољопривредне производње – у шталу, хладњачу, рибњак, објекат за стајњак, јер управо ту почиње храна коју свакодневно налазимо на трпези, и реч је о озбиљној подршци примарној производњи, као темељу целокупног аграрног ланца.

„Желимо да помогнемо домаћину који жели озбиљно да ради, да му створимо услове да изгради, опреми и модернизује свој објекат. Ово није помоћ на папиру, већ конкретна инвестиција у будућност српског села”, наводи се у саопштењу.

Подстицаји су намењени за програм сточарства и аквакултуре, а то подразумева изградњу штале, живинарника, рибњака, пратећих објеката за стајњак и набавку нове опреме за узгој и одлагање.

Право на учешће имају регистрована пољопривредна газдинства, односно физичка лица, предузетници, привредна друштва, задруге, пољопривредне школе и верске заједнице.

Инвестиције морају бити вредне најмање 100.000 динара, а за један позив може се поднети само један захтев, који може обухватити више инвестиција у оквиру исте области.

Средства се одобравају по редоследу пријављивања, докле год има расположивог буџета, и зато ово министарство апелује на све заинтересоване да на време припреме документацију и електронски поднесу захтев путем портала еАграр.

„Овај корак је још један у низу потеза којима држава показује да не одустаје од пољопривреде и да је вољна да улаже – не само у механизацију и производе, већ и у саме темеље производње, јер без добре штале, нема доброг млека. И без сигурне инфраструктуре – нема одрживе пољопривреде”, наводи се у саопштењу.

(Извор: РТВ)

Значајна помоћ пољопривредницима: Сајанцима представљени конкурси Републике и Покрајине

Aleksandra Djuran March 23, 2025

Месна заједница Сајан била је домаћин државном секретару Министарства за пољопривреду Атили Јухасу и помоћнику покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтану Тоту, који је овога пута био и у улози домаћина, а који су представили конкурсе који ће бити на располагању произвођачима.

-Колега Атила Јухас окупљенима је представио ИПАРД 3, индиректна и директна давања која ће допринети развоју пољопривреде – сазнајемо од Золтана Тота.

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду ове године расписаће 25 конкурса, а до сада су објављена два која се односе на пољопривредне средње школе и студентске задруге, као и за унапређење органске производње.

-Од укупног нето износа инвестиције Покрајина финансира углавном 60 одсто. Уколико конкуришу пољопривредници млађи од 40 година, могу да остваре рефундацију трошкова до 70 процената. Привилегована категорија оних који аплицирају су жене носиоци пољопривредног газдинства и поврат средстава је, такође, 70 одсто нето вредности – каже Тот.

Фокус у овој години су конкурси на наводњавање.

-Имали смо четири сушне године, тако да смо у овој години определили 450 милиона динара за улагања у системе за наводњавање, што је више у односу на прошлу годину. И развој сточарства подржаћемо са већом сумом новца јер смо сведоци да се из године у годину смањује сточни фонд. За набавку приплодних грла: телад, свиње, овце и козе субвенција је 90 процената нето вредности укупне инвестиције. За сточарство је планирано 250 милиона динара. Важно је и да помогнемо младима од 18 до 40 година који су први пут регистровали своје пољопривредо газдинство. Поврат за инвестиције у производњу биће 90 одсто укупног улагања – напомиње наш саговорник.

Преостали конкурси поменутог Покрајинског секретаријата биће расписани до краја априла.

-И ове године подржаћемо све секторе пољопривреде уз акценат на индивидуалног пољопривредника. И за развој сеоског туризма повећали смо издвајања тако да је опредељено 50 милиона динара. Нису заборављени ни пчелари, воћари, винари, прерађивачку индустрију за мини млекаре, месаре, производњу алкохолних пића. локалне самоуправе за уређење атарских путева, изградњу отресишта, уклањање дивљих депонија, улагање у мрежу отпадних вода. Помажемо и добровољна ватрогасна друштва, али и удружења грађана – додаје наш саговорник.

За средства могу да конкуришу регистрована пољопривредна газдинства, која немају дуг за порез и наводњавање, као и за закуп државног пољопривредног земљишта.

КОНКУРСИ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Представљени су и конкурси за кредитирање Покрајинског фонда за развој пољопривреде. Овај фонд на располагању има 800 милиона динара за 13 конкурса намењених разним улагањима. Очекује се да ће кредитне линије бити доступне од краја марта до краја октобра. Каматна стопа за ове кредите је један одсто годишње и не наплаћује се посебна накнада за обраду кредита. Минималан износ је 300.000, а максималан седам милиона динара. Рок отплате већине кредита је четири године са греј периодом од 12 месеци.

САЈАНЦИ НАЈВИШЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА СТОЧАРСТВО
У Сајану је сточарство главна пољопривредна грана, тако да су пољопривредници највише заинтересовани за ову област. Има доста произвођача млека, те су инвестиције у овај сегмент важне пољопривредницима. Поред опреме, ту си у приплодна грла, прикључне машине.
-И куповина прикључних машина у ранијем периоду била је популарна за пољопривреднике са територије града. Очекујем да ће и ове године бити велика заинтересованост за ову меру – сазнајемо од Золтана Тот.

А.Ђ.

Успостављена SOS линија за информисање о болести слинавка и шап

Igor Crnogorac March 21, 2025

На првој седници Кризног штаба за спречавање, сузбијање и искорењивање заразне болести слинавка и шап, којом је председавао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић, договорено је да се успостави SOS линија у оквиру Управе за ветерину ресорног министарства.

Како се наводи у саопштењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, путем броја телефона 011/311-7100 грађани ће моћи да се информишу о самој болести слинавка и шап, мерама превенције и поступању у случају сумње на заразу, а све у циљу правовремене реакције и спречавања настанка и ширења болести.

На седници је договорено да ће Управа за ветерину члановима Кризног штаба једном недељно слати извештаје о актуелној ситуацији и планираним даљим активностима, а да ће се Кризни штаб састајати минимум једном месечно.

Како је наведено, у овом тренутку је неопходна сарадња и међусобна подршка свих надлежних државних органа, ветеринарских служби и кризних центара на националном, регионалном и локалном нивоу и кључно је да се максимално појача ефикасност свих чинилаца у смислу правовременог и хитног ангажовања средстава, људства и опреме.

Министар Мартиновић истакао је да у Србији није забележена ниједна сумња, нити потврђен случај ове болести, те да је последњи случај слинавке и шапа у нашој земљи регистрован 1996. на територији АП Косово и Метохија.

Он је нагласио да Србија поступа по првом степену узбуњивања и предузима све превентивне мере за спречавање настанка и ширења болести услед регистровања случајева заразе у Немачкој у јануару ове године и у Мађарској у марту, те с обзиром на то да слинавка и шап спада у опасне заразне болести, које карактерише нагло и брзо ширење.

Према његовим речима, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде реаговало је одмах по потврђивању првог случаја болести у Немачкој и донело Наредбу о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести слинавка и шап, као и да је упутило апел пољопривредницима и свим другим актерима у сектору сточарства да покажу одговорност, прате упутства надлежних органа и строго се придржавају прописаних мера у циљу заштите здравља животиња и спречавања уношења болести у Србију.

Како се наводи, Наредба предвиђа забрану увоза и провоза пошиљака из земаља у којима постоји сумња или је болест потврђена, а забрана обухвата живе домаће и дивље папкаре, месо и производе од меса, млеко и млечне производе, остале производе животињског порекла за исхрану људи, замрзнуто семе и ембрионе, споредне производе животињског порекла, биолошки материјал и превозна средства за животиње.

Ове мере тренутно важе за Немачку и Мађарску, али се могу проширити, смањити или укинути у зависности од анализе ризика и праћења кретања болести.

Наводи се да болест слинавка и шап има широк распон пријемчивих животиња, укључујући говеда, свиње, овце, козе, јелене, лосове, антилопе и бизоне и да се преноси кретањем заражених или контаминираних животиња, производа, људи, али и путем ветра.

Уколико се прошири, ова болест може да опустоши сточни фонд, нанесе велику економску штету држави и ширем окружењу и доведе до ограничења унутрашње и међународне трговине месом и производима од меса папкара.

Све активности које држава спроводи су у складу са Правилником о утврђивању Плана управљања кризним ситуацијама, који садржи мере и процедуре за сузбијање заразних болести животиња, у складу са Законом о ветеринарству, а главни циљ је елиминација ризика по здравље људи и животиња, као и спречавање уноса болести, уз очување животне средине и одржање статуса Србије као земље слободне од заразних болести.

(Извор: РТВ)

Пољопривредници се још нису опоравили од лоше године, а сетвом стрнина започињу нову

Aleksandra Djuran September 30, 2024

Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.

-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.

Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.

-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.

Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.

-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов

И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.

-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.

Увелико тече припрема земљишта свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.

-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.

Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.

А.Ђ.

(ВИДЕО) „Козара“ поново уговара производњу са пољопривредницима

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Пшеницу, иако је у солидном стању, потребно је заштитити, истакао је у подкасту Кикиндског портала Благоје Ињац, руководилац кооперације „Козаре“ која припада Делта аграру. Глодари су направили штету, а фунгициди компаније Делта аграр, заштитиће хлебно зрно.

После дужег периода „Козара“ поново сарађује са произвођачима путем уговарања производње. У понуди је значајна палета семенске робе за свe пролећне културе, средства за заштиту биља, минерална ђубрива, али и механизацијa коју компанија Делта аграр нуди у замену за ратарске производе.

Телефони за све информације су: 0230/451-396 и 065/347-13-98.

Погледајте ВИДЕО.

Никад више пољопривредника конкурисало за мере подршке Града

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Локална самоуправа прошле године расписала је 20 јавних позива у оквиру спровођења политике руралног развоја и подршке пољопривреди и руралном развоју. За мере је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара и како су се мере расписивале тако је и заинтересованост пољопривредника била већа, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој.

– Од 618 примљених захтева одобрена су 602 што је рекордан број од када се спроводи програм. Реализација планираних средстава је изнад 95 процената и то захваљујући чињеници што се око свих мера договарамо са, такозваним малим, произвођачима којима су средства и намењена. Програм је намењен опстанку пољопривреде, укључивању што већег броја младих и опстанку газдинстава на селима. У великој мери подржавамо жене које су носиоци газдинства – истакла је Мирослава Наранчић.

Пошто су све мере расписане, увидело се да за две није било довољно заинтересованих. Тако су средства преусмерена на позиције у оквиру којих смо имали више захтева у односу на расположива средства Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике.

-Субвенције су, у зависности од мере, биле од 30 до 100 одсто. Подржали смо пчеларство и набавку нових пчелињих друштава, изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, заинтересоване за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада, управљање ризицима, очување биљних и животињских генетичких ресурса, младе у руралним срединама, набавку опреме за узорковање и производњу у млекарству, воћарству, винарству, алкохолних пића, цеђених уља. Подржани су и матичење животиња и њихово нешкодљиво уклањање – додала је наша саговорница.

Највећа заинтересованост била је за вештачко осемењавање, пластенике, за бушење бунара, наводњавање, пчеларство.

-Чак 13 удружења грађана јавило се са одличним идејама тако да је реализовано више пројеката чији је циљ развој пољопривреде, али и повезаност са животном средином – каже Мирослава Наранчић.

Циљ је да се сва планирана средства потроше и да што више произвођача буде обухваћено.

-У току је припрема програма за ову годину. За мере подршке обезбеђено је скоро 16 милиона динара. Ове године нећемо имати велики број мера него ћемо износе за мере повећати. Све оно што нам пољопривредници сугеришу ми ћемо уврстити у програм – прецизирала је Мирослава Наранчић.

После Италије и Шведске, скрасили се у Сајану

Jelena Trifunović May 23, 2023

Рођен у Приштини пре 49 година, Сеад Фатахи са 19 година отиснуо се у свет. Наоружан звањем кувар двадесет година провео је у Италији, где је са женом Татјаном из Украјине имао два ресторана. Живот у Италији заменио је Шведском где је у америчком ресторану пекао бифтеке, а пре две године опростио се од Европске уније, доселио у Сајан и постао пољопривредник.

-Татјана је обилазила места у Србији и она је „пресудила“ да то буде Сајан. Од свих домаћинстава које смо видели ово нам се највише допало. Тражили смо кућу са великом окућницом, а овде смо уз стамбени објекат купили и четири хектара земље. Село је мирно и град је близу тако да избор није био тежак – открио нам је Сеад.

Сеад и Татјана баве се сточарством, повртарством и воћарством. Помоћ у вођењу посла имали су и од градске управе јер су по конкурсу за помоћ пољопривредницима добили средства за банатске голошијане и изградњу пластеника.

-Хвала граду што има слуха за пољопривреднике, посебно за нас који смо тек на почетку. Имамо 20 коза, 30 оваца, куниће, гуске, банатске голошијане. Жеља нам је да производимо месне и млечне производе који ће бити без икаквих додатака. Циљ нам је здрава храна и то козији сиреви стари и полустари израђени по италијанским рецептима. Како се у овом крају мало производе овчији сиреви, решени смо да то променимо. Надам се да ћемо до наредне године изградити млекару у којој ћемо све и производити, али и повећати стадо коза и оваца – сазнајемо од Фатахија.

Од коза узгајају алпине, а овце су мешавина ил де франса и виртемберга. Уз кућу је и велики воћњак у ком су кајсије, крушке и шљиве од којих ће правити пекмезе, али и слане сосеве по италијанској рецептури.

Повећане субвенције по хектару, према споразуму Владе и пољопривредника

Dejan Panić May 22, 2023

БЕОГРАД – Пољопривредници који су пет дана протестовали на путевима широм Србије, потписали су споразум са представницима Владе Србије о испуњењу захтева који су договорени током викенда, а најважнији је повећање субвенција односно подстицаја по хектару.

Према том споразуму, повећани су основни подстицаји за биљну производњу, односно подстицаји по хектару, са 9.000 на 18.000 (6.000 динара дизел гориво плус 3.000 динара директно) у текућој години.

Поред тога, подигнута је максимална граница површине обрадивог пољопривредног земљишта од 20 хектара, прописана за биљну производњу, на 100 хектара, почев од 1. јануара 2024. године, а у складу са Законом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју.

Повећана је премија за млеко са 15 динара по литру млека на 19 динара по литру млека, као подстицаји за квалитетне приплодне млечне краве са 30.000 динара на 40.000 динара по грлу.

Укинуто је 50 одсто накнаде за одводњавање за текућу годину, као и накнада за одводњавање у потпуности од 1. јануара наредне године.

Споразум предвиђа анализу контроле увоза млека и млечних производа, наставак комуникације са произвођачима млека, регулацију тржишта увођењем квота за произвођаче, прерађиваче и увознике млека, а што ће, како се наводи, бити предмет даљих разговора у најкраћем року.

Према споразуму, потребно је пронаћи решење за откуп млека произвођачима којима је откуп отказан, спровести анализу тржишта у погледу уређења житарица и увести такозвани плави дизел који се односи на олакшице у висини акцизе на 100 литара дизел горива по хектару, за све уписане површине у Регистру пољопривредних газдинстава.

Наводи се да ће учесници протеста пољопривредника бити изузети, односно неће бити процесуирани уколико су кажњавани на протесту пољопривредника.

Као последња тачка договора наведена је потреба да се наставе разговори око будућег аграрног буџета, нове аграрне политике и политике субвенција у најкраћем могућем року.

Међу удружењима која су дошла до овог споразумима су и Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, Удружење произвођача млека “Наше млеко”, Удружење Пољопривредних произвођача Суботице, Удружење “СТИГ” Пожаревац, Удружење “За спас и опстанак сточара Западне Србије”, Савеза Удружења пољопривредника Баната и Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља “Адра”.

Пољопривредници: Извињавамо се свим грађанима којима смо правили непријатности

Пољопривредици су поручили након потписивања споразума да се извињавају грађанима којима су учинили непријатности, док су протествовали, а Недељко Савић из Удружења “Стиг” из Пожаревца рекао је да је једини начин да се преважиђу догађаји из прошле недеље био договор.

“Неко ствари су потписане. Постоји још много њих на којима треба да се ради. Извињавамо се свим грађанима којима смо правили непријатности, и захваљујемо се полицији на доброј сарадњи током протеста”, некао је Савић за Танјуг.

Милан Пајић из Удружења “Наше млеко” из Мачве се такође обратио грађанима “који су претрпели муке и проблеме”, и нагласио да нису имали други метод.

Како је рекао, покушали су другачије али то није успело.

“Наш највећи успех је што смо се ујединили, ја сам презадовољан што се тиче тога.

Увек постоји доза сумње. Ако се буде све по договору спроводило биће добро”, закључио је он.

(РТ Војводине/Танјуг)

Ценe ораница: За хектар у кикиндском атару и до 21.000 евра

Jelena Trifunović March 7, 2023

Цене пољопривредног земљишта у Војводини бележе раст. Квалитет земље, величина и положај парцеле- само су неки од параметара који утичу на цену. И даље су најскупље оранице на територији Јужнобачког округа.

Пољопривредно земљиште на територији Града Кикинде у 2022. години продавано је по ценама од 1.250 евра по хектару па до 21.000 евра, колико је плаћен најскупљи хектар. Просечна цена износила је 8.800 евра.

Приближно толико новца у просеку, требало је издвојити и за хектар земље у Житишту (8.500евра), Ковину (8.700 евра) и Шиду (8.800 евра).

Највише цене забележене су на подручју oпштина Стара Пазова, Нови Сад, Бачка Паланка, Бечеј, Жабаљ, Кула, Оџаци, Рума, Суботица, Ковачица. Тако се у Старој Пазови цена кретала у просеку 15.600 евра- од 3.750 евра, колико је по хектару плаћено најјефтиније пољопривредно замљиште па до чак 39.500 евра за хектар.

Просечна цена ораница у Бачкој Паланци износила је 13.500 евра, у Бечеју 13.650 евра, у Кули 12.000 евра, Сомбору 9.600 евра, а у Кањижи 7.150 евра за хектар.

У оближњем Зрењанину, парцеле су продаване до нешто нижим ценама него у Кикинди- од 1.000 до 17.000 евра по хектару односно у просеку за 7.650 евра.

Према подацима РГЗ, у односу на 2020. годину, цена пољопривредног земљишта у Севернобанатском округу порасла је у просеку за 15 одсто.

Најскупље у Каћу

У 2022. години најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је у Каћу по цени од 40 евра за m2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у прошлој години прометовано је у општини Чока по цени од 2,36 милиона евра за 163 хектара, показују подаци Републичког геодетског завода.