planovi Arhive | Page 2 of 2 | Kikindski portal

U Mesnoj zajednici Sajan: Menja se krov na vrtiću „Medenjak“

Aleksandra Djuran January 26, 2025

U Mesnoj zajednici Sajan najznačajnija investicija koja je počela krajem prošle godine je zamena krova na objektu vrtića „Medenjak“, kaže predsednik Saveta Zoltan Tot. U radove će biti uloženo 15 miliona dinara.

-Zgrada je izgrađena pre 30 godina, ima krov od lima koji je prokišnjavao i bio je u lošem stanju. Kako je neophodno zameniti i stolariju, okrečiti i srediti i same prostorije, važno je bilo da se započne od krova. Novi krov imaće hidro i termoizolaciju i doprineće energetskoj efikasnosti, a omogući će nam i da konkurišemo za sredstva za dalje uređenje – naveo je Tot.

Na zgradi DVD-a zamenjena je instalacija, dok su obavljene i manje sanacije na Domu kulture. Oko zgrade mesne zajednice, u parku, izbetonirane su staze, a napravljen je i plato za terasu koja će se izidati ove godine.Obnovljen je i prostor pošte, a uz pomoć Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Osnovnoj školi „Mora Karolj“ okrečene su pojedine prostorije.
Svake godine, početkom proleća, mesna zajednica i meštani organizuju akciju prikupljanja otpada na teritoriji Sajana. Učestvova je veliki broj dece i mladih koji su i na ovaj način naučili više o očuvanju životne sredine.

-Za 2025. godinu na raspolaganju imamo 10 miliona dinara što je više u odnosu na prošlu godinu. U planu je da se postavi video nadzor na zgradi mesne zajednice. Kamere će biti postavljene i na mostu preko kanala Dunav – Tisa – Dunav kako bi sprečili stvaranje divljih deponija. Uz pomoć video sistema uspećemo da sprečimo da neodgovorni bacaju otpad. Cilj nam je i da uredimo deponiju, groblje i atmosferske kanale. Neophodna je i revitalizacija u ulicama Hunjadi Janoša i Kraljevića Marka. Ovde nema asfalta nego je podloga lomljeni crep. Želja nam je i da zamenimo kotlove u Domu kulture. Od dva stara kotla jedan je delimično, a drugi nije u funkciji i planiramo da ih zamenimo novim na gas. Isto tako konkurisaćemo u Pokrajini za sredstva za uređenje atarskih puteva jer se znatan broj naših meštana bavi poljoprivredom – saznajemo od Zoltana Tota.

Među najznačajnijim manifestacijama u Sajanu su „Uskršnje narodne igre“, koje se ove godine organizuju 30. put, „Severnobanatske žetelačke svečanosti“ i međunarodno nadmetanje u kuvanju koje organizuje „Kolping društvo Srbija“.

A.Đ.

JP „Autoprevoz“ ima ambiciozne ciljeve: Plan kupovina još pet autobusa

Aleksandra Djuran January 25, 2025

U Javnom preduzeću „Autoprevoz“ zadovoljni su kako su završili proteklu, 2024. godinu. Kako ističe direktor Dragan Knežević, bilo je teško s obzirom na makroekonomsku nestabilnost. Prioritet u tekućoj godini biće nastavak investiranja u vozni park.

-U protekle dve godine kupili smo devet autobusa, a da bismo privukli nove poslove, prvenstveno u turizmu, neophodno nam je još vozila. Turističke agencije neće da razgovaraju sa firmama koje im nude autobuse starije od deset godina i na nama je da učinimo sve da ne propustimo razvojnu šansu vezanu za vožnju na daljim destinacijama. Planom poslovanja predviđena je kupovina minimalno pet autobusa za šta je opredeljeno 400.000 evra. Reč je o vozilima visoke turističke klase, a do kraja nedelje dolazi nam i prva agencija sa kojom očekujemo da potpišemo ugovor da tokom čitave sezone prevozimo putnike do Grčke. Kako je tržište zapadne Evrope nestabilno, još uvek ispitujemo situaciju i tek pošto prikupimo sve podatke raspisaćemo tender – dodaje naš sagovornik.

Najpre je u oktobru 2022. godine kupljeno pet „Manovih“ autobusa visokog turizma. Od tog broja četiri imaju treću osovinu koja daje udobnost putniku i svi oni su 2011. i 2012. godište sa jako malo pređenih kilometara. Sada se došlo do toga da se oko 80 odsto učenika koji idu na ekskurzije vozi „Autoprevozom“. Prošle godine konkurenti kikindskog javnog prevozničkog preduzeća beogradska „Lasta“, vršački „Stup“ prestale su sa radom. Deo firmi, posle restrukturiranja, polako izlaze iz linijskog prevoza poput „Bečej prevoza“ i zrenjaninski „Net busa“. Kikinda gravitira ka ovim autobuskim stanicama i prošle godine pojavio se ozbiljan problem sa dodatnim autobusima.

-Mi smo isključivo kikindski prevoznik i naš interes je da prevozimo naše meštane do Beograda, Novog Sada i Subotice. Dešavalo se da dođemo do Bečeja gde nas na stajalištu dočeka 40 ljudi, a ranije ih je bilo četiri ili pet. Kolegama iz Bečeja linijski prevoz nije isplativ jer isključivo rade ugovorene prevoze, a slična je situacija sa Zrenjaninom. Moj stav je da nijedan putnik, posebno dete, neće ostati bez mesta kada krene za Beograd ili Novi Sad. Problem nastaje kada deca krenu iz pomenutih gradova ka Kikindi. Putnici iz Bečeja i Zrenjanina pokupuju karte pre naše dece i zauzmu im mesta. Niko od nas ne može da zna koliko ima prodatih karata za Kikindu, jer te informacije nisu dostupne. Stoga smo tražili sastanak sa kolegama iz Bečeja i Zrenjanina kako bi se informisali koje linije voze kako bismo organizovali vozila u špicevima. Udar na „Autoprevoz“ je velik i trudimo se da rešimo ovu situaciju. Nadležno Ministarstvo pojačaće kontrolu da li se i koje linije voze – pojasnio je Dragan Knežević.

Firma koja postoji od 1946. godine još uvek nema svoju radionicu. Dugo godina ona se nalazila u nekadašnjoj „Špediciji“, a sada je u zakupu u „Graditelju“.

-Naš cilj je da se konačno „skućimo“. Postoje dva adekvatna objekata u nekadašnjoj kasarni. Jedan bi služio kao garaža bio bi isključivo za popravke. Ideja je da sve autobuse izmestimo u kasarnu i da na autobuskoj stanici bude samo koliko mu treba da pokupi putnike ili ih doveze. Drugi prostor iskoristili bi za perionicu, a struju koje nema, rešili bi sa izgradnjom mini solarne elektrane. U planu je i da saniramo plato na samoj stanici i da na mestima gde su parkirani autobusi budu peroni za polaske za međugradsku vožnju – naveo je Knežević.

Dugoročan plan je kupovina autobusa na metan. Problem je što u Kikindi nema gde da se toči ovaj gas.

-Razgovarali smo sa lokalnom samoupravom i intenzivnom tražimo investitora koji će uložiti sredstava u stanicu na metan. Računamo da ćemo u 2026. godini moći da kupimo 10 autobusa na metan čime bi značajno uštedeli na gorivu jer je metan stotinak dinara jeftiniji od dizela kog trošimo oko 50.000 litara mesečno. Tu je i ekološki efekat jer ćemo značajno smanjiti emisiju CO2 gasova, čemu se teži u čitavom svetu – zaključio je direktor JP „Autoprevoz“.

JP „Autoprevoz“ na platnom spisku ima 114 radnika. Ova firma ima 35 autobusa i više mini buseva.

A.Đ.

U Mokrinu u ovoj godini planiraju uređenje Varoškog trga, proširenje vrtića, izmeštanje pijace

Aleksandra Djuran January 22, 2025

U Mesnoj zajednici Mokrin tokom prošle godine najveća pažnja posvećena je kvalitetnijem organizovanju manifestacija po kojima je ovo selo poznato. Među najpoznatijim su „Memorijal Miroslav Antić“, „Dan Raše Popova“, Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim jajima, Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova i mnoge druge koje privlače značajan broj gostiju u Mokrin.

-Lokalna samouprava pomogla je da crkva Svetog Arhangela Mihaila ponovo dobije krst koji je usled nevremena i siline vetra pao sa kupole. Posle 50 godina u Mokrinu je otvorena i nova poslovnica JP „Pošta Srbije“ na uglu ulica Svetog Save i Dositeja Obradovića – istakao je predsednik Saveta MZ Mokrin Goran Ristić. – Na stadionu fudbalskog kluba „Delija“ izbušen je bunar, a u ovoj godini mesna zajednica uložiće u zalivni sistem. Opremljen je i Dom omladine, a u planu je rekonstrukcija i neophodne popravke u samoj sali.

U ovoj godini planirane su značajnije investicije.

-Za buduću pijacu u Mokrinu po ceni od 14.000 evra otkupiće se katastarska parcela ukupne površine od 1.045 kvadrata, sa uknjiženim objektima na njoj. Neposrednom pogodbom vlasništvo DOO ,,Mokrin“ pripašće gradu. Izmeštanje pijace sa platoa ispred crkve je jedna od stvari koje su Mokrinčani apostrofirali kao najveći problem u selu i on će biti rešen u ovoj godini jer će nalaziti na placu koji se otkupi. U planu je i rehabilitacija ulice između Varoške kuće i crkve u kojoj se nalazila pijaca – saznajemo od Ristića.

Varoški trg je mesto okupljanja najvećeg broja Mokrinčana, a i većina manifestacija organizuje se na ovom mestu. Pošto vremenske prilike dozvole započeće i izgradnja amfiteatra i fontane na trgu.

-Intenzivno se radi i na rešavanju problema sa nedostatkom kapaciteta u vrtiću. U narednom periodu trebalo bi da se proširi postojeći objekat vrtića „Neven“ u kom rade tri grupe. U protekle dve godine nešto više od pedeset mališana, čiji roditelji ispunjavaju uslov za boravak u vrtiću, nije upisano, jer nema mesta. Nadam se da ćemo uspeti u nameri da sva deca imaju mesta u mokrinskom vrtiću, naročito ona jaslenog uzrasta – precizirao je Ristić.

Asfaltiranje dela ulica, krpljenje udarnih rupa, rehabilitacija najlošijih pešačkih staza u centru i okolini, izgradnja parkinga za novu pijacu, takođe su planirani u 2025. godini.

A.Đ.

Značajna ulaganja u Rusko Selo: Pomoć stigla i od ministarstava

Aleksandra Djuran January 8, 2025

U Mesnoj zajednici Rusko Selo zadovoljni su urađenim u prošloj godini. Život u selu funkcioniše bez ikakvih problema, a nastavljeni su i važni projekti. Puno toga urađeno je na budućem parku u centru sela. Zasađeno je oko 200 mladica lišćarskih i četinarskih sadnica na površini od dva hektara.

– Pre pet godina započeli smo projekat izgradnje parka u centru sela. Do sada je izgrađena trim staza, izbetonirana su postolja za dečija igrališta i fitnes na otvorenom, kolski ulaz i očekujem da ćemo narednih godina završiti sve građevinske radove. Nadamo se da će igrališta naredne godine imati svoju namenu – istakao je predsednik Saveta MZ Dušan Marjanović.

U OŠ „Gligorije Popov“ sanirana je kotlarnica i zamenjen je kotao za grejanje za šta su sredstva, 12,5 miliona obezbedili Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalna samouprava.

-Ovim je rešen ozbiljan problem koji je škola imala. Kotao koji je postavljen je automatizovan i umnogome su bolji uslovi za odvijanje nastave. Adaptiran je i bunar na stadionu kluba „Crvena zvezda“, postavljene je novi sistem za zalivanje, a dobijene su i nove stolice na tribinama u čemu nam je pomagao Fudbalski savez Srbije – dodao je naš sagovornik.

Iskrčeni su kanali u ulici Sonje Marinković prema magistralnom putu, a uređen je i obodni kanal, važan za odvodnjavanje viška vode i podzemnih voda. Očišćena i divlja deponija koja decenijama unazad stvara probleme jer se više puta tokom godine čisti.

-Sanacija Doma kulture, koji je značajno mesto okupljanja meštana svih uzrasta, treba da započne od uređenja krova i na nama je da se maksimalno potrudimo da u narednom periodu obezbedimo sredstva da se zaustavi propadanje značajnog objekta u centru sela. Potrudićemo se i da asfaltiramo najlošije saobraćajnice u selu, ali i da se založimo za adaptaciju naše škole – zaključio je Dušan Marjanović.

Ministarstvo za brigu o selu obezbedilo je 5,1 milion dinara za sređivanje omladinske sale Doma omladine. Uređenje će obuhvatiti zamenu stolarije i ulaznih vrata, rekonstrukciju sanitarnih čvorova i molersko -farbarske radove. Biće kupljena nova audio oprema: zvučnici, nosači i mikseta. Osim toga, kupiće se novi stolovi i stolice.

A.Đ.

Penzioneri u Bašaidu u Novu godinu ulaze sa potpuno rekonstruisanim prostorijama

Aleksandra Djuran December 30, 2024

U Domu penzionera u Bašaidu završena je adaptacija fasade. Ovim poslom zaokružena je sanacija zgrade koju koriste najstariji meštani, istakao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.

-U proteklom periodu rekonstruisali smo prostorije Doma penzionera koje su bile u veoma lošem stanju. Obezbeđen je i novi nameštaj, stolovi, stolice, kuhinja, novi frižider, klime, novi televizor. Urađen je i novi sanitarni čvor, a obavljeni su i molersko-farbarski radovi. Sada je završena i fasada, tako da naši najstariji meštani imaju odlične uslove za druženje – saznajemo od Mikalačkog.

Radovi su finansirani sredstvima mesne zajednice, a u dogovoru sa penzionerima.

-U selu ima dosta penzionera koji se svakodnevno sakupljaju u svojim prostorijama. Razgovaraju, provode vreme zajedno, druže se – dodaje naš sagovornik.

Ocenjujući 2024. godinu, Mikalački napominje da je zadovoljan onim što je urađeno u Bašaidu.

-Početkom godine rešili smo dugogodišnji problem. Izgrađen je kružni tok na ulazu i selo iz pravca Zrenjanina, što je i najveća investicija u selu proteklim godinama. Ova raskrsnica bila je takozvana „crna“ tačka i svi meštani bili su za to da se reši pitanje bezbednosti na ovom delu puta. Ostalo je da se prostor ozeleni, a postoji i inicijativa da se u centralnom delu prebaci beli krst – kaže Bojan Mikalački.

U 2025. godini u budžetu grada opredeljena su sredstva za nastavak izgradnje kapele. Do sada je objekat izidan i pokriven, a naredna faza podrazumevaće uvođenje struje, vode, postavku stolarije. U narednoj godini u planu je da se nastave radovi na Domu kulture.

-Sprat zgrade je adaptiran, a krov koji je prokišnjavao je saniran. Preostalo je da se uradi prizemlje u kom se nalazi bioskopska sala, bina, kao i prostorije u kojima planiramo da se nalazi galerija i etno soba. Neophodno je zameniti podove, stolariju, okrečiti. Osim pomenutog potrebno je adaptirati fasadu koja je u katastrofalnom stanju – saznajemo od Mikalačkog.

A.Đ.

Nastavljene posete selima: Gradski čelnici u Ruskom Selu o urađenom i planovima

Aleksandra Djuran December 6, 2024

Predstavnici grada, zamenik gradonačelnika zadužen i za mesne zajednice, Dejan Pudar, u pratnji člana Gradskog veća za sport i omladinu Aleksandra Aćimova i šefa kabineta gradonačelnika Vanje Radojkova, posetom Ruskom Selu nastavili su obilazaka svih devet mesnih zajednica.

Tokom posete sa predsednikom Saveta MZ Dušanom Marjanovićem razgovarano je o aktuelnim problemima, dosadašnjim aktivnostima u selu, a razmatrani su i planova za narednu godinu. Delegacija je obišla Dom kulture, prostorije Mesne zajednice Rusko Selo, budući park u kom je neophodno završiti igrališta za decu i teretanu na otvorenom odnosno obezbediti sprave i tartan podlogu, mobilijar, postaviti pet senika, kao i izgraditi kolski ulaz na ulicu Sonje Marinković.

U okviru posete naglašeno je i da neophodna sanacija Doma kulture, koji je značajno mesto okupljanja meštana svih uzrasta, a koja treba da započne od uređenja krova. Istaknute su i najlošije saobraćajnice u selu koje bi trebalo asfaltirati.

A.Đ.

Intervju sa dr Vesnom Tomin, v.d. direktoricom Bolnice: O obnovi, izazovima i planovima

Aleksandra Djuran November 19, 2024

Rekonstrukcija druge zgrade Opšte bolnice završena je 22. oktobra, nakon čega je organizovan sastanak izvođača radova i korisnika da bi se pregledao potpuno adaptiran objekat. Dr Vesna Tomin, vršilac dužnosti direktorke, napominje da su imenovani članovi komisije za prijem zgrade.

-Nakon obilaska, članovi komisije zajedno sa izvođačem radova zabeležili su sve nedostatke koji su uočeni. Reč je o manjim nedostacima i nakon što oni budu otklonjeni započeće opremanje medicinskom i drugom opremom bolesničkih i lekarskih soba, ambulanti, čekaonica, sestrinskih soba. Dečije odeljenje, Dermatologija, Palijativna nega, Onkologija i bolnička apoteka, koji će se nalaziti u ovom prostoru biće useljeni najkasnije do kraja decembra. Kako sam optimista i kako imamo značajno iskustvo sa useljenjem prvog objekta, nadam se da će se to desiti i ranije – istakla je dr Tomin.

U prizemlju rekonstruisanog objekta ponovo će biti Dečije odeljenje sa 18 kreveta. Na spratu će se nalaziti Dermatologija i Palijativna nega sa 12, dok će u delu zgrade biti i privremeno Onkološko odeljenje sa dnevnom bolnicom i dvadesetak postelja.

-Onkologija će se, po završetku kompletnih radova, vratiti u novu zgradu Bolnice. Planira se izgradnja novog dela koji će služiti za smeštaj najtežih bolesnika. Odeljenja Dermatologije i Palijativne nege imaće po šest postelja i već sada smo svesni da je za palijativu taj broj nedovoljan, te se mora misliti o proširenju – napominje naša sagovornica.

U rekonstruisanom objektu biće savremeni bolesnički setovi, Dermatologija će dobiti opremu za dermatohirurgiju i PUVA komoru za lečenje psorijaze.

-Sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo na Dečije odeljenje već je stigao moderan ultrazvučni aparat sa četiri sonde na kom se uveliko rade ultrazvuk srca, pluća, CNS odnosno pregled mozga kod novorođenčeta i dečijih kukova. Nabavka medicinske opreme je u nadležnosti Ministarstva za javna ulaganja i omogućiće se rad dermatohirurških intervencija. U ovom momentu uklanjanje mladeža rade hirurzi, a u perspektivi je da ovaj zahvat obavljaju dermatolozi u sopstvenoj sali za dermatohirurgiju. Osim što će hirurzi biti rasterećeni, pacijentima će biti lakše jer će skratiti postupak u lečenju u koje će biti uključen dermatolog i patohistologija. Naši dermatolozi su obučeni i sada će imati priliku da dopune svoj rad u lečenju pacijenata sa psorijazom kojih imamo puno i koji će lakše i jednostavnije dobijati neophodnu terapiju – dodala je dr Tomin.

Deo „nevernih Toma” će reći čemu sveobuhvatna rekonstrukcija, kada nedostaje lekara. Doktorka Tomin se ne slaže sa tim jer lekara nedostaje u čitavoj zemlji, a ne samo u našem gradu. Trenutno su na specijalizaciji 34 lekara, a na subspecijalizaciji je pet doktora. Na specijalizaciji iz pedijatrije su dve doktorke, za internu medicinu usavršava se pet lekara, tri za radiologiju, dva za urologiju koliko ih je i za fizikalnu medicinu, specijalizacije su dodeljene i za infektivnu medicinu, ginekologiju, hirurgiju, ortopediju, onkologiju, oftalmologiju, otorinolaringologiju, biohemiju, kliničku psihologiju. Za budući period u planu je i specijalizacija za palijativnu negu.

-Praktično za sva odeljenja imamo specijalizante– pojasnila je v.d. direktorka Bolnice.
Subspecijalisti se usavršavaju za endokrinologiju, gastroenterohepatologiju, medicinu bola, laparaskopsku hirurgiju i kardiologiju.

Najteže je privući mlade lekare da dođu i rade. Dr Vesna Tomin smatra da im treba pružiti šansu da uče i da napreduju:

-Medicinari su poznati po tome da puno uče, ali upravo učenje je naše oruđe za rad. Važno je i uzajamno poštovanje i poverenje između lekara i pacijenata. Moja generacija je radila u vremenu kada su lekari imali i ugled i poverenje pacijenata. Većina nas se nakon završenih studija vraćala u svoj grad, a našim sugrađanima studentima medicine želim da poručim da je privilegija raditi u svom gradu.

Napredak tehnologije i dostupnost informacija koliko su dobrog doneli, toliko i zbunjuju. Naime, mnogi se, pre dolaska u Bolnicu, konsultuju sa dr Guglom i to nije dobro.

-Mnogi pacijenti kada dođu polemišu oko dijagnoze. Na internetu imaju more informacija sa kojima se lekar ne slaže. Neretko pacijenti ne prate instrukcije lekara nego traže drugo mišljenje jer su pročitali nešto na internetu i to u startu nije dobro. Podsetiću da medicinski fakultet traje šest godina, nakon toga se stažira, pa se po dobijanju specijalizacije doktori dodatno usavršavaju i vrlo je važno da pacijenti veruju svojim doktorima jer je njihova misija da ih leče i pomognu im – kategorična je dr Vesna Tomin.

Naša sagovornica podseća da će se rekonstrukcija nastaviti i u narednom periodu. U drugoj fazi rekonstruisaće se tzv. nova bolnica i dograditi aneks, dok su trećom fazom obuhvaćene upravna zgrada, centralna kuhinja, kotlarnica i prostorije za centralni kiseonik.

-Kada vidimo kako to izgleda u dve zgrade u kojima su radovi završeni, da postoji centralna ventilacija, klimatizacija, dvokrevetne sobe, prostrana kupatila, maksimalni uslovi za smeštaj pacijenata shvatamo šta znači Bolnica 21.veka – navodi dr Tomin.

U protekle dve godine sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo u velikoj meri zanovljena je medicinska oprema. CT i svi aparati na Radiologiji su novi, ultrazvučni aparati, digitalni mamograf, duodijagnostik, nova rendgenska cev, mobilni RTG aparati. Sva odeljenja imaju nove ultrazvučne aparate i defibrilatore, nove su i hirurške lampe, moderni porođajni stolovi. Promenjena je i zamenjena novom reverzna osmosa koja je srce dijaliznog procesa, patologija je opremljena najsavremenijom opremom za brzu i kvalitetnu patohistološku dijagnostiku, na Fizijatriji je aparat za fizikalnu terapiju, tekar, kakav imaju najbolje klinike u zemlji.

-Sve što imamo od opreme i šta je urađeno u građevinskom smislu pomaže nam da prevaziđemo prepreke i da brže dođemo do dijagnoze. U narednih pet godina, sigurna sam da će naša Bolnica postati moderna zdravstvena ustanova, sa najboljim uslovima za smeštaj bolesnika i sa svim neophodnim sredstvima za rad potrebnim za efikasno i efektivno lečenje – zaključila je dr Vesna Tomin.

U Opštoj bolnici zaposleno je 565 radnika. Nedostaje 19 lekara i 20 medicinskih sestara.

NEDOSTAJU DVE GENERACIJE SPECIJALISTA

Na pojedinim odeljenjima nedostaju čak dve generacije lekara specijalista za čije školovanje je potrebno četiri i pet godina. Propust je napravljen kada deset godina nije dodeljena nijedna specijalizacija i sada je to došlo na naplatu.
-Na odeljenjima gde nedostaju lekari rade kolege iz penzije, kao i lekari zaposleni po ugovoru o dopunskom radu iz zrenjaninske i senćanske bolnice. Onkološke pacijente zbrinjava onkolog iz Sente koji dolazi dva do tri puta nedeljno u zavisnosti od potrebe. Kada je naš ORL specijalista na odmoru menjaju ga dvojica kolega iz Zrenjanina. Na Hirurgiji dežuraju tri hirurga iz Zrenjanina. Moramo se međusobno pomagati i mi smo izlazili u susret Bolnici u Zrenjaninu kada nisu imali anesteziologe, zbrinjavali smo i hematološke pacijente kada nisu imali specijalistu iz ove oblasti. Saradnja između ustanova postoji i moramo je negovati – dodaje naša sagovornica.

ZA ČETIRI GODINE 11 LEKARA BIĆE U PENZIJI

Vrlo brzo i 11 lekara specijalista steći će uslov za zasluženu penziju. U sledeće četiri godine u penziju će specijalisti radiologije, interne medicine, ginekologije, biohemije, urologije, dermatologije, pedijatrije, endokrinologije i fizijatrije.

LOBIRANJE ZA MLADE

Dr Tomin u stalnom je kontaktu sa studentima medicine iz našeg grada.
-Važno je da deca iz našeg grada i đaci, kojima sam delom i predavala u srednjoj školi, znaju da su dobrodošli u Bolnicu po završetku fakulteta. Ponosna sam na sve njih jer su mnogi među najboljim studentima. Svakog našeg studenta medicine pozovem pred diplomski ispit i kažem im da ih čekamo i da im niko neće pružiti ono što ćemo im dati. Drago mi je što su me mnogi poslušali i sada su naši specijalizanti – kaže dr Vesna Tomin.

ODGOVORNOST PREMA POSLU

Doktorka Vesna Tomin prisetila se i teške situacije u kojoj je stručnost i požrtvovanost lekara dovela do srećnog ishoda:
-Jednu noć imali smo jako tešku situaciju sa novorođenčetom koje se rodilo i ne diše. Doktor Prunić i ja smo se usaglasili da je moguće da ima stenozu ili aterziju hoana odnosno blokadu nosa koja otežava disanje. Pozvali smo dr Zoltana Antala, otorinolaringologa u dva sata posle ponoći i iako problem nije bio iz njegove oblasti ostao je sa nama sve do jutra da bi pomogao. Pozvali smo i četvrtog lekara iz tercijarne ustanove, neonatologa intezivistu i tada se pokazalo iskustvo jer je dr Zoltan uspeo da provuče sondu i pomogao da se beba u stabilnom stanju transportuje do Novog Sada. Ovo je pravi primer odgovornog lekara i to treba da negujemo kod mladih doktora – ispričala je naša sagovornica.
A.Đ.

Posetom Nakovu gradski čelnici nastavili obilazak sela

Aleksandra Djuran November 16, 2024

Poseta selima nastavljena je obilaskom Nakova. Zamenik gradonačelnika zadužen i za mesne zajednice Dejan Pudar zajedno sa članom Gradskog veća za sport i omladinu Aleksandrom Aćimovim i Vanjom Radojkovim, šefom kabineta gradonačelnika u pomenutom mestu razgovarao je sa Branislavom Čubrilom, članom Saveta Mesne zajednice.

Delegacija je posetila Dom omladine, Dom penzionera, jezero i prostorije Mesna zajednice Nakovo. Ovom prilikom razmatrani su problemi koji postoje u selu, planovi za narednu godinu, kao i o dosadašnjim aktivnostima.

Istaknuta je sanacija nekoliko objekata u Nakovu, mesta na kojima se okupljaju mladi nekadašnjem Domu kulture, ali i stariji stanovnici u Domu penzionera. Poseban akcenat stavljen je na uređenje jezera u Nakovu, oaze mira koja polako postaje značajno mesto i ponos Nakova, na početak radova na čišćenju kanala duž sela i izgradnju postrojenja za preradu pijaće vode.

Ove godine sa 14 miliona dinara lokalna samourava finansirala je zamenu krovne konstrukcije na uličnoj strani zgrade OŠ „Petar Kočić“. Škola je sagrađena 1936. godine i od tada datira i krov koji je bio pokriven starim biber crepom. Krov je prokišnjavao, te je bilo problema u odvijanju nastave, a predstavljao je i bezbednosni rizik za učenike, zaposlene i meštane.

A.Đ.

Sugrađanin Teodor Iličin studira u Sloveniji: Rado bi se vratio u Srbiju, ako bi se ukazala dobra prilika

Aleksandra Djuran April 19, 2024

Teodor Iličin (24) iz Kikinde od 2017. godine školuje se u Sloveniji i trenutno je je na masteru iz matematičke fizike. Osnovnu školu „Jovan Popović“ završio je kao đak generacije i prvu i drugu godinu srednje škole bio đak Gmnazije „Dušan Vasiljev“. Od treće godine srednje škole je u Ljubljani zahvaljujući stipendiji u okviru programa na engleskom jeziku, u Drugoj mariborskoj gimnaziji.

-Bez preteranog razmišljanja sam se prijavio za stipendiranje, želeći samo da se uporedim sa vršnjacima iz drugih škola i da vidim hoću li biti primljen. Težina odluke preda mnom postala je jasna tek kada sam dobio potvrdan odgovor. Uz savete roditelja i prijatelja, ali i mnogo kolebanja, odlučio sam da ipak odem, jer iskustvo koje mogu da steknem nadoknađuje sve ono što gubim preranim odlaskom od kuće – priča nam Teodor.

Po završetku srednje škole odlučio je da ostane u Sloveniji i da upiše studije fizike. Iako ova nauka nije popularna među mladima Teodoru je bila privlačna.

-U srednjoj školi zanimalo me je nekoliko naizgled potpuno oprečnih disciplina: filozofija i književnosti, matematika i fizika… Međutim, od ranih đačkih dana, bilo mi je jasno da ću se baviti prirodnim naukama ili tehnikom. Teško je reći zašto, da li zbog ličnog afiniteta ili zbog toga što se u društvu, mora reči nepravedno, više cene „prave“ nauke. Sada ne mogu da kažem zašto sam se konkretno odlučio za fiziku. Možda zato što sam uživao u rešavanju zadataka, a možda mi je bilo bitno što je fizika fundamentalna nauka. Danas znam, da kada sam upisivao fakultet nisam imao predstavu o tome šta znači biti fizičar ili da budem precizan šta znači baviti se bilo čime. Ne kažem da mi je žao zbog puta koji sam izabrao, naprotiv, imao sam sreće i uživam u svom pozivu. Hoću samo da kažem da je svaka odluka u tom uzrastu vredna koliko i bacanje novčića – napominje naš sagovornik.

Teodor je završio osnovne studije fizike na Fakultetu za matematiku i fiziku u Ljubljani. Na pitanje da uporedi strudiranje u inostranstvu i kod nas kaže:

-Od početka studija sam u inostranstvu, nemam iskustva sa našim visokim obrazovanjem i ne mogu dobro da uporedim svoje studiranje. Po onome što sam saznao u razgovoru sa kolegama iz Srbije, studiranje je skoro isto, razlike su možda u tehničkim detaljima: broju ispitnih rokova, predispitnih obaveza i slično. Živimo u dobu informacija, literatura je dostupnija nego ikad i verujem da čovek može da stekne isto znanje u Srbiji, Sloveniji ili Americi. Uprkos tome, čini mi se da život u inostranstvu omogućava drugu vrstu saznanja. Kada se izbliza posmatra drugo, tuđe društvo, čovek jasnije može da vidi šta je isto svuda, a koje su razlike, šta je isto kod Srba i Slovenaca, šta je iskonski ljudsko, a šta su posebnosti jednog okruženja.

Na istom fakultetu rešio je da se usavršava. Za master je izbarao matematičku fiziku, još jedan od predmeta za koji se njegova generacija teže odlučuje.

-Master studije na mom fakultetu su poprilično fleksibilne, većina predmeta su izborni i zvanje programa nije toliko bitno. Pored matematičke fizike, zanimaju me mnoge druge grane, tako da je skup predmeta koje sam do sada slušao vrlo eklektičan, da ne kažem nekoherentan – rekao nam je Teodor.

Ne smatra da se studije u Sloveniji mnogo razlikuju po mogućnosti da se stekne znanje. Ipak njegov fakultet omogućava studentima nižih godina „pravi“ istraživački rad na institutu ili na fakultetu.

-To podrazumeva rad na aktuelnim istraživačkim problemima i vrlo je korisno za studente koji razmišljaju o takvoj karijeri. To je možda prednost u odnosu na mesta, gde slične mogućnosti ne postoje – rekao je Teodor.

O planovima mladi fizičar dodaje:

-Nils Bor, jedan od otaca kvantne mehanike, rekao je: „Predviđanje je teško, naročito o budućnosti“. Ne mogu, dakle, ništa da tvrdim sa sigurnošću. Želeo bih doduše da nastavim da se bavim istraživačkim radom. To znači doktorske studije nakon završenog mastera, možda u Ljubljani, možda negde drugde, ne bih ništa da predviđam – zaključio je Iličin.

A.Đ.

PROFESOR NA NEKOLIKO DANA

Teodor Iličin oprobao se i kao profesor. Predavao je kratko vreme fiziku u Gimnaziji sa svojim nekadašnjim profesorima.

-Predavao sam svega nekoliko dana, kraće nego što bih želeo, zbog obaveza na fakultetu. Iskustvo je bilo zanimljivo, napornije nego što sam očekivao. Tek sada mi je jasan napor i trud koji podrazumeva kvalitetan pedagoški rad. Trenutno mi karijera ide drugim putem, ali ne bih imao ništa protiv, da se nekad u životu bavim i prenošenjem stečenog znanja – napominje naš sagovornik.

RADO BI SE VRATIO U SRBIJU

Iako nerado predviđa, Teodor nam je otkrio da bi se rado vratio, kada bi naišla dobra prilika.

-Teško da bih u Kikindi mogao da se bavim onim što me zanima, ali volim svoj rodni grad i voleo bih da živim negde u blizini – kazao je Iličin.