planovi

krkobabic-r-selo-(5)

Посета министра за бригу о селу Милана Кркобабића Руском Селу, уз домаћине Младена Богдана, градоначелник и Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице започета је у Дому омладине. Уређење овог простора помогло је са 5,1 милион динара управо Министарство за бригу о селу , а поменутим средствима простор је саниран, а купљени су нови столови и столице, као и нова аудио опрема: озвучење, звучници, носачи и миксета.

У Дому омладине је министар Кркобабић имао прилику да разговара са присутним представницима града, Савета Месне заједнице, удружења грађана и фирми које раде у селу, мештанима, члановима спортских клубова, Добровољног ватрогасног друштва.

– У Руском Селу, од почетка програма куповине кућа на селу, свој дом пронашло је 27 младих брачних парова, а у Кикинди је чак 173-оје супружника добило кров над главом у оквиру овог конкурса. Ово је изузетно место и атипично је село у Србији. Одлично организовано и успео сам да упознам најмлађе и најстарије генерације. Међунационална толеранција је изражена и оно је пример другим месним заједницама. И даље ћемо наставити да помажемо да буде још боље и да ниједна кућа у овом месту не буде празна. На нама је и да Руско Село промовишемо младим из других градова да дођу и да се скуће овде – истакао је министар Кркобабић.

Градоначелник Младен Богдан захвалио је министру Милану Кркобабићу на доласку и навео колико је важна добра сарадња републике и локалних самоуправа у решавању свих важних питања.

-Уз велику помоћ Министарства за бригу о селу сала, која је место окупљања свих мештана, данас изгледа потпуно другачије. Средствима локалне самоуправе потрудићемо се да завршимо фасаду на згради која је неопходна. Број породица које су успеле да добију кров над главом показатељ је колико је овај програм важан. Разговор са мештанима о проблемима такође је важан како бисмо им заједнички помогли. Сигуран сам да ћемо и у наредном периоду заједнички урадити пуно добрих ствари за наша села с обзиром на то да смо разговарали о програмима које ће ово  Министарство расписати и на које можемо конкурисати.

Министар Кркобабић са домаћинима и гостима посетио је и породицу Тепавац која је породично гнездо свила уз помоћ средстава која се додељују за куповину кућа на селу. Дочекали су га Јована, Немања и тромесечни Ненад.

-Кућу смо купили 2024. године и мени и супругу је пуно значила финансијска помоћ коју смо добили од Министарства.  Као млади брачни пар добили смо прилику да живимо у своме, да улажемо и оставимо деци. Кућа је одлична, нисмо журили приликом куповине и где год можемо ми афирмишемо овај програм јер је то најбољи и најсигурнији начин да се млади осамостале – појаснила је Јована Тепавац.

Бошко Добранић, председник Земљорадничке задруге имао је питање везано за земљу која је била део судског спора који траје већ дуго година, Жељко Коњик, сувласник фирме која се бави производњом протеинских чоколадица указао је да би улагања у инфраструктуру помогла доласку нових фирми, а председник ДВД-а Кристијан Молнар представио је удружење и истакао проблем недостатка опреме.

-Задружна својина није ни приватна ни државна и она је неприкосновена. На томе треба инсистирати и ја ћу овај проблем изнети на Влади Србије – рекао је Милан Кркобабић. – Сва добровољна ватрогасна друштва могу да конкуришу за опрему, али и ватрогасна возила која су у свим селима у лошем стању. У нашој земљи има их више од 300 од чега је у Војводини 251.

Руско Село, према последњем попису има 2.151 становника. У овом месту активно је 14 удружења грађана, казао је Душан Марјановић:

-Захваљујући конкурсу за куповину кућа на селу имамо више младих. Наша сала за којом је велика потреба, сада ће се више користити. Мештани су имали несвакидашњу прилику да разговарају са министром и сигуран сам да су веома задовољни  одговорима које су добили. Свима нама је част што смо угостили, али и показали лепоте и указали на проблеме са којима се Руско Село сусреће.

Интересовања је било и за мини бус који се додељује на конкурсу Министарства за бригу о селу.  Додељује се 7,5 милиона за куповину возила. Издвајајући средства за набавку мини бусева, држава потврђује своју спремност да посебну пажњу посвети сеоским срединама, речено је овом приликом.

Министар Милан Кркобабић положио је венац и на споменик Арсенију III Чарнојевићу,  обишао је породичну гробницу на месном гробљу и посетио је цркву Успења Пресвете Богородице.

 

 

 

 

Dial on radiator

Грејна сезона и званично ће бити завршена 15. априла. Стекли су се временски услови за то, а то је и препорука удружења топлана.  Како наводи в.д. директора ЈП „Топлана“  Душан Марјановић пратиће се дневне температура, а поступаће се у складу са градском одлуком.

-Уколико се деси да до 10. маја температура буде нижа од 12 степени у 21 сат три дана узастопно, систем ће поново бити покренут. Од 16. априла неће бити грејања у јутарњим и вечерњим сатима – каже Марјановић.

Од 15. априла, па све до краја грејне сезоне 2025/2026. евидентирана је 21 хаварија.

-То је изнад просека који смо имали последњих неколико година. На вреловоду су биле две хаварије, у октобру и јануару, и то у улици Браће Татић испред бројева 1 и 2. Оне су изискивале да се грејање искључи свим корисницима у центру и то је проблем који ћемо решавати. Сви остали кварови десили су се на појединачним прикључцима, а највише их је било на Микронасељу испод станова. Цеви су испод станова у приземљу и сличне хаварије очекујем и у наредним годинама с обзиром на то да су унутрашње инсталације у становима све старије – прецизирао је наш саговорник.

Након потпуног гашења котлова ће започети ремонти. У току је израда плана шта ће бити урађено у овој години.

-Најпре ћемо решавати проблеме који су се појавили током овогодишње грејне сезоне на локацијама где је било хаварија и где је потребно заменити цевовод. У складу са субвенцијама које су планиране за „Топлану“ у градском буџету, очекујем да ове године започнемо пројекат проширења цевоводне мреже у Доситејевој улици. Ово улагање је капитално и подразумева радове од почетка Доситејеве улице до зграде у којој РФЗО и Фонд ПИО односно Филијале НСЗ. Потребно је поставити цеви и прикључити нове кориснике даљинског грејања – подсећа Марјановић.

А.Ђ.

ena-bugarska-(1)

Талентована суграђанка Ена Гогић освојила је још једно признање. На Међународном музичком такмичењу „Next Artist“ одржаном у Бугарској у Софији освојила је награду за изузетну интерпретацију.

-Такмичење је популарно и владало је велико интересовање  певача. Самим тим била је и јака конкуренција. Пријавило се више од 300 учесника, а након селекције изабрано је само 60 такмичара који су добили прилику да наступе. Стога је велика част да освојим награду за изузетну интерпретацију – истакла је Ена Гогић.

На надметању је певала песму „My Number One“ на коју је и публика одлично реаговала публике, а стручни жири дао је одличне оцене.

-Успех је дошао уз труд и рад, тако да велику заслугу има и моја менторка Анђели Нинковић. Ту је тим „Angel Voice“ који су ми велика подршка на путу успеха – навела је млада Кикинђанка.

Вредно се припрема и за Међународни фестивал у Италији који је ускоро очекује, а који је још једна степеница ка успеху.

 

basaid-dom-bogdan-(8)

У Месној заједници Башаид у току је  обнова Дома културе. Радови на овом објекту одвијају се фазно. Адаптација је започета прошле године и тренутно се у потпуности санира простор у приземљу, истакнуто је приликом обиласка објекта градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Бојана Микалачког, донедавно председника Савета МЗ Башаид, и чланице Анете Јанков.

-Најпре је адаптиран крова и просторије на спрату које користе чланови Културно уметничког друштва „Башаид“ и ђаци школе „1. октобар“. Радови су обухватили и комплетну замену столарије на прозорима и вратима, постављање нових подова на првом спрату  и кречење. На спрату је урађен и нови санитарни чвор, као и нова лед расвета–  рекао је Микалачки. – Мештани су сопственим снагама обновили биоскопску салу, а и фасада је била у јако лошем стању, тако да је и она у највећем делу реконструисана.  У приземљу су адаптирани санитарни чворови, поставља се нови под, замењена је столарија и у овом простору налазиће се Библиотека, Галерија и етно соба, док ће просторију на спрату користити удружење жена.

Зграда је центар културног окупљања, користе је разна удружења и млади, те је зато и приоритет што се тиче улагања. Средства за обнову фасаде издвојена су из буџета локалне самоуправе око два милиона динара и Месне заједнице.

-У градском буџету у овој години издвојено је више средстава за улагање у месним заједницама. – предочио је градоначелник Богдан. – Свако наше село има Дом културе које је место окупљања свих мештана, али и гостију тако да је и наш циљ да они буду што уређенији. Модеран и функционалан изглед допринеће да се у њима организује што више културних и других манифестација. Овом приликом желим и да похвалим мештане Башаида који су се организовали и уредили део простора. Убеђен сам да ћемо врло брзо присуствовати и првом културном догађају у обновљеном простору. Чим временски услови дозволе у центру села започеће и изградња новог, модерног дечијег игралишта за шта је средства обезбедила Покрајина. Такође, наставиће се и изградња капеле за коју је у плану да се ове године и заврши.

Микалачки је додао и да ће се, као члан Градског већа, залагати да свака месна заједница има Дом културе попут башаидског.

Осим Дома културе у Башаиду се уређују и две свечане сале у непосредној близини Месне заједнице које се издају, а средства се враћају у буџет.

А.Ђ.

metanol

Хемијска индустрија у Европи већ читаву деценију је у великом проблему. Све ово време током ког Метанол има дисконтинуитет у производњи, разлози су објективни, наводе у управи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три из петрохемијског комплекса који су предвиђени за приватизацију.

-Чак и да нам је дозвољено да радимо са губитком, ми не бисмо имали коме да продамо робу – истакао је Мирко Латиновић, директор МСК. – Фабрика је конципирана тако да после 45 дана рада има пуне складишне капацитете. У  току је израда студија, које су на линији онима у Европској унији, и за годину дана имаћемо повратну информацију куда МСК иде. Заједно са кабинетом председника Републике Србије и ресорним Министарством посвећени смо развојним програмима који ће обезбедити сигурну будућност за Метанол.

Подсетимо да је Метанол почео са радом 1987. године, али од тада до данас рад је више пута прекидан због високе цене гаса као основног енергента. Када ради ова фабрика један је од највећих извозника. Годинама уназад тражи се стратешки партнер, јер је власништво расподељено тако да 71,85 одсто капитала припада ЈП „Србијагас“, а 24, 8 процената је у власништву републике Србије.

 

sta-nas-snadje-usred-ladje-(1)

У позоришту „Лане“ у току су припреме за отварање овогодишње сезоне, као и рад на новој представи. Како истиче директор Александар Малетин јануар је искоришћен за договоре и организацију у самом театру.

-Децембар је у нашем позоришту најтурбулентнији месец с обзиром на то да тада имамо највише посла. Подсетићу и да смо последњег месеца у години одиграли и две премијере „Новогодишња чаролија Баке Мраз“, за коју су текст и режија колективна, као и „Поклон за Деда Мраза“ по тексту драматурга Српског народног позоришта Николине Ђукановић, које су изазвале одличне реакције наше публике. Нова сезона почиње у недељу, 1. фебруара у 17 сати, и ми већ припремамо нови комад који ће, сигуран сам, одушевити наше верне гледаоце – рекао је Малетин.

Представа која ће наћи место на репертоару јединог дечијег позоришта је „Пепељуга“.

-Ради се о ансамбл представи чија порука је да добро побеђује зло, као и да је за срећу некада потребно стрпљење. Комад, са истим називом, на нашем репертоару игран је пре петнаестак година. Текст је потпуно измењен и колективни је рад ансамбла. До краја године планирамо укупно четири премијере – открио је Малетин.

Ускоро ће бити објављен и позив деци, која желе да се опробају на даскама које живот значе, да дођу у „Лане“ и постану њихови чланови.

Малетин додаје и да је претходних неколико година доста уложено у адаптацију и куповину опреме неопходне за рад позоришта. Напомиње и да ће конкурисати за средства за уређење таванског простора који служи за одлагање лутки и реквизита. Таван није прилагођен намени коју има те га је важно реновирати.

А.Ђ.

opasulji-se-(4)

Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ даанас, 4. новембра обележава Дан установе. Рођендан, 71. по реду, обележен је уз игру и песму у свим вртићима, ослушкујући дечије жеље и идеје. Директорица Кристина Дрљић истиче да је нова школска година почела успешно.

-Успели смо да упишемо стотину деце која су била на листи чекања отварањем предшколских група у основним школама. Читаво лето радили смо на томе да обезбедимо додатни простор. У „Плавом чуперку“ и у „Колибрију“ оформљене су по једна јаслена група, у складу са потребама. И током ове школске године наши васпитачи присуствоваће семинарима чији је циљ да се обогати и унапреди васпитно-образовни рад – наводи наша саговорница.

Сви вртићи су добро опремљени дидактичким и осталим средствима за рад. Током летњег распуста обављени су и молерско-фарбарски радови у објектима у којима је то било потребно.

-У предшколским групама у школама обезбедили смо све што је потребно како би биле идентичне као у вртићима. Од компаније НИС у оквиру програма „Заједници заједно“ добили смо средства за уградњу соларних панела у вртићу „Невен“ у Мокрину. Замењена је комплетна расвета у „Микију“ и „Плавом чуперку“. Обезбеђено је и 10 нових клима. Очекујем да ће у наредној години и у преосталих неколико вртића целодневног боравка бити обезбеђена климатизација.  Како деца проводе време и напољу у двориштима, се справе су проверене и уређене. Како је најављена јака зима планирамо да их зазимимо како би их сачували. Све приручне кухиње у нашим објектима су од прохрома, што смо завршили пред почетак ове школске године. Купљене су и две велике машине за прање посуђа  – сазнали смо од Кристине Дрљић.

Купљени су и нови креветићи и постељина, као и део намештаја и есцајга за поједине вртиће. У протекле две године уграђени су и дојавни системи противпожарне заштите у „Микију“ и „Плавом чуперку“, а наредни на реду је „Колибри“ где ће се санирати и електрична инсталација. Циљ је, наводи Дрљић, да деца имају што боље и квалитетније услове за боравак и рад у вртићима.

 

А.Ђ.

zetva-i-vrsidba-stab-(3)

На седници Градског штаба за спровођење заштите од пожара током жетве и вршидбе, усвојени су планови и мере за безбедну жетву на територији града.

Осим чланова поменутог штаба, седници је присуствовао и градоначелник Младен Богдан.

 

Овом приликом дефинисане су конкретне обавезе свих релевантних актера. У наредном периоду контролисаће се откупна места и ваге, као и проверe исправности сирена за узбуњивање у случају пожара. Градски ватрогасни савез ће прикупити податке о формираним комисијама за техничку контролу пољопривредне механизације, укључујући комбајне и тракторе.

Месне заједнице су задужене да уреде шибље и покосе траву на прилазу њивама, како би се смањио ризик од ширења пожара и повећала безбедност саобраћаја. Такође, наглашена је важност превентивних мера, а овом приликом скренута је пажња да је током жетве строго забрањено спаљивање остатака усева и смећа на отвореном простору.

Како би се са овим мерама упознали грађани, биће припремљени информативни постери и флајери који ће бити постављени на улазима важних институција у граду.  Локална самоуправа и надлежне службе настављају да показују озбиљан приступ у заштити живота, имовине и природне средине током предстојеће жетвене сезоне.

 

idjos-radovi

Уређење Дома културе, тачније замена крова, најважнија је инвестиција која је реализована прошле године у Месној заједници Иђош.

-Најбитније је било да се кров уради на делу који је био и најкритичнији, а посао је обухватио и део крова старе зграде Задружног дома где су замењени и прозори. Поправљен је и део око оџака где је и највише прокишњавало. Стављени су нови лимови и стари цреп замењен је новим. Орезали смо и стабла чије гране су једним делом биле узрок лошем стању црепова. Зграда је стара и прокишњавала је, тако да су се сада стекли услови да радимо на унутрашњости – истакла је председница Савета МЗ Иђоша Иванка Грујић.

Радови су финансирани у оквиру донације НИС-а вредне два милиона динара, и у оквиру пројекта офарбани су прозори и врата, а саниран је и део фасаде и сам улаз у Дом културе.

-Рестауриран је и споменик у центру села, посвећен жртвама Другог светског рата. Очишћен је и постављене су нове плоче с обзиром на то да су старе почеле да отпадају и нису биле стабилне. Овај посао је важан због безбедности јер се деца често играју у овом делу центра. Од прошле године имамо и нови простор у ком се налази месна библиотека – напомиње наша саговорница.

У протекле три године значајна средства, 12 милиона динара, уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Прошле године постављени су нови подови у учионицама, ходницима и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију .

У плану за ову годину је да се уради други део крова на Дому културе.

 

-Неопходно је заменити део дотрајалих носећих греда и цреп који напукао. Зграду користе сва удружења грађана, а део просторија на спрату је неискоришћен. Идеја је да се у једној од њих отвори кутак за децу, као и да се у делу простора отвори етно соба или мини музеј јер имамо знатан број старих предмета који сведоче о историји села – додала је Иванка Грујић.

УЛИЦЕ И ТРОТОАРИ

У овом месту надају се да ће у наредном периоду пресвучен асфалт у двема улицама.
-Путеви су у добром стању, осим у улицама Змај Јовиној и Карађорђевој. Такође имамо и улицу, Јамурска, која никада није рађена, има земљани пут у дужини од 250 метара, те планирамо и овде да урадимо асфалт -открива наша саговорница.

У плану је и санација тротоара у делу главне улице, испред Дома културе, зграде Лова и дела код цркве. Постоји и иницијатива Иђошана за изградњом неколико паркинг места испред амбуланте Дома здравља.

А.Ђ.

 

 

veliko-selo-ljudi-2

Током прошле године Месна заједница Банатско Велико Село помогла је постављање расвете у храму Светог Василија Острошког, а у марту је отворен и нови простор ФК „Козара“.

-Реч је о доњем спрату објекта који је уређен по најмодерним стандардима. За овај посао локална самоуправа издвојила је 15 милиона динара. Горњи спрат ће такође бити завршен, што је у дугорочнијем плану. Представници села и града помогли су и акцију пољопривредника који су равнали атарске путеве у нашој катастарској општини и том приликом уређено је око 70 километара путева. Очишћена је и депонија и посут је слој земље, за шта је утрошено осам милиона динара. Пошумљавање које је планирано је одложено с обзиром на то да је врло брзо након чишћења изникло ново сметлиште – каже Мира Пећанац, председница Света МЗ.

Уређен је и део крова изнад улаза у просторије месне заједнице који је прокишњавао, а сређен је и плафон и кров изнад просторија у које користе чланови КУД -а „Марија Бурсаћ“, некадашња биоскопска сала. Сређена је и сала за венчања, има нову расвету, под, окречена је и може да се користи и за састанке и друге догађаје.

-У овој години у плану је изградња мини постројења за прераду пијаће воде што ће бити једна од највећих и најважнијих инвестиција у селу у претходноим годинама. Поред тога замениће се део водоводних цеви и комплетан овај пројекат месна заједница не би могла да реализује без града, али и Покрајине. Очекујем да ћемо уредити и део тротоара и коловоза који су у лошем стању, као и мостић у Омладинској ББ који спаја делове села, као и канал у улици Марка Орешкевића који одводњава вишак вода. Циљ нам је да се и унапреди центар села испред зграда у Омладинској улици зацевљењем канала – истакла је председница Савета МЗ.

 

Месна заједница помаже и функционисање 12 удружења. Сва добро раде и труде се да организују манифестације које ће допринети промоцији Банатског Великог Села.

-У протеклом периоду имамо и заинтересованих младих брачних парова за куповину кућа у селу. Надам се да ће их бити још више и да ће се и они прикључити удружењима – додала је Мира Пећанац.

Великоселци се искрено надају да ће моћи да се обезбеде средства од Министарства за бригу о селу како би се у селу отворио угоститељски објекат у ком ће се мештани окупљати.

А.Ђ.

error: Content is protected !!