July 2, 2026

planovi

сајан-мз

У Месној заједници Сајан: Мења се кров на вртићу „Медењак“

Aleksandra Djuran Јануарy 26, 2025

У Месној заједници Сајан најзначајнија инвестиција која је почела крајем прошле године је замена крова на објекту вртића „Медењак“, каже председник Савета Золтан Тот. У радове ће бити уложено 15 милиона динара.

-Зграда је изграђена пре 30 година, има кров од лима који је прокишњавао и био је у лошем стању. Како је неопходно заменити и столарију, окречити и средити и саме просторије, важно је било да се започне од крова. Нови кров имаће хидро и термоизолацију и допринеће енергетској ефикасности, а омогући ће нам и да конкуришемо за средства за даље уређење – навео је Тот.

На згради ДВД-а замењена је инсталација, док су обављене и мање санације на Дому културе. Око зграде месне заједнице, у парку, избетониране су стазе, а направљен је и плато за терасу која ће се изидати ове године.Обновљен је и простор поште, а уз помоћ Националног савета мађарске националне мањине у Основној школи „Мора Карољ“ окречене су поједине просторије.
Сваке године, почетком пролећа, месна заједница и мештани организују акцију прикупљања отпада на територији Сајана. Учествова је велики број деце и младих који су и на овај начин научили више о очувању животне средине.

-За 2025. годину на располагању имамо 10 милиона динара што је више у односу на прошлу годину. У плану је да се постави видео надзор на згради месне заједнице. Камере ће бити постављене и на мосту преко канала Дунав – Тиса – Дунав како би спречили стварање дивљих депонија. Уз помоћ видео система успећемо да спречимо да неодговорни бацају отпад. Циљ нам је и да уредимо депонију, гробље и атмосферске канале. Неопходна је и ревитализација у улицама Хуњади Јаноша и Краљевића Марка. Овде нема асфалта него је подлога ломљени цреп. Жеља нам је и да заменимо котлове у Дому културе. Од два стара котла један је делимично, а други није у функцији и планирамо да их заменимо новим на гас. Исто тако конкурисаћемо у Покрајини за средства за уређење атарских путева јер се знатан број наших мештана бави пољопривредом – сазнајемо од Золтана Тота.

Међу најзначајнијим манифестацијама у Сајану су „Ускршње народне игре“, које се ове године организују 30. пут, „Севернобанатске жетелачке свечаности“ и међународно надметање у кувању које организује „Колпинг друштво Србија“.

А.Ђ.

аутопревоy-кикинда-(4)

ЈП „Аутопревоз“ има амбициозне циљеве: План куповина још пет аутобуса

Aleksandra Djuran Јануарy 25, 2025

У Јавном предузећу „Аутопревоз“ задовољни су како су завршили протеклу, 2024. годину. Како истиче директор Драган Кнежевић, било је тешко с обзиром на макроекономску нестабилност. Приоритет у текућој години биће наставак инвестирања у возни парк.

-У протекле две године купили смо девет аутобуса, а да бисмо привукли нове послове, првенствено у туризму, неопходно нам је још возила. Туристичке агенције неће да разговарају са фирмама које им нуде аутобусе старије од десет година и на нама је да учинимо све да не пропустимо развојну шансу везану за вожњу на даљим дестинацијама. Планом пословања предвиђена је куповина минимално пет аутобуса за шта је опредељено 400.000 евра. Реч је о возилима високе туристичке класе, а до краја недеље долази нам и прва агенција са којом очекујемо да потпишемо уговор да током читаве сезоне превозимо путнике до Грчке. Како је тржиште западне Европе нестабилно, још увек испитујемо ситуацију и тек пошто прикупимо све податке расписаћемо тендер – додаје наш саговорник.

Најпре је у октобру 2022. године купљено пет „Манових“ аутобуса високог туризма. Од тог броја четири имају трећу осовину која даје удобност путнику и сви они су 2011. и 2012. годиште са јако мало пређених километара. Сада се дошло до тога да се око 80 одсто ученика који иду на екскурзије вози „Аутопревозом“. Прошле године конкуренти кикиндског јавног превозничког предузећа београдска „Ласта“, вршачки „Ступ“ престале су са радом. Део фирми, после реструктурирања, полако излазе из линијског превоза попут „Бечеј превоза“ и зрењанински „Нет буса“. Кикинда гравитира ка овим аутобуским станицама и прошле године појавио се озбиљан проблем са додатним аутобусима.

-Ми смо искључиво кикиндски превозник и наш интерес је да превозимо наше мештане до Београда, Новог Сада и Суботице. Дешавало се да дођемо до Бечеја где нас на стајалишту дочека 40 људи, а раније их је било четири или пет. Колегама из Бечеја линијски превоз није исплатив јер искључиво раде уговорене превозе, а слична је ситуација са Зрењанином. Мој став је да ниједан путник, посебно дете, неће остати без места када крене за Београд или Нови Сад. Проблем настаје када деца крену из поменутих градова ка Кикинди. Путници из Бечеја и Зрењанина покупују карте пре наше деце и заузму им места. Нико од нас не може да зна колико има продатих карата за Кикинду, јер те информације нису доступне. Стога смо тражили састанак са колегама из Бечеја и Зрењанина како би се информисали које линије возе како бисмо организовали возила у шпицевима. Удар на „Аутопревоз“ је велик и трудимо се да решимо ову ситуацију. Надлежно Министарство појачаће контролу да ли се и које линије возе – појаснио је Драган Кнежевић.

Фирма која постоји од 1946. године још увек нема своју радионицу. Дуго година она се налазила у некадашњој „Шпедицији“, а сада је у закупу у „Градитељу“.

-Наш циљ је да се коначно „скућимо“. Постоје два адекватна објеката у некадашњој касарни. Један би служио као гаража био би искључиво за поправке. Идеја је да све аутобусе изместимо у касарну и да на аутобуској станици буде само колико му треба да покупи путнике или их довезе. Други простор искористили би за перионицу, а струју које нема, решили би са изградњом мини соларне електране. У плану је и да санирамо плато на самој станици и да на местима где су паркирани аутобуси буду перони за поласке за међуградску вожњу – навео је Кнежевић.

Дугорочан план је куповина аутобуса на метан. Проблем је што у Кикинди нема где да се точи овај гас.

-Разговарали смо са локалном самоуправом и интензивном тражимо инвеститора који ће уложити средстава у станицу на метан. Рачунамо да ћемо у 2026. години моћи да купимо 10 аутобуса на метан чиме би значајно уштедели на гориву јер је метан стотинак динара јефтинији од дизела ког трошимо око 50.000 литара месечно. Ту је и еколошки ефекат јер ћемо значајно смањити емисију ЦО2 гасова, чему се тежи у читавом свету – закључио је директор ЈП „Аутопревоз“.

ЈП „Аутопревоз“ на платном списку има 114 радника. Ова фирма има 35 аутобуса и више мини бусева.

А.Ђ.

мокрин-планови-(2)

У Мокрину у овој години планирају уређење Варошког трга, проширење вртића, измештање пијаце

Aleksandra Djuran Јануарy 22, 2025

У Месној заједници Мокрин током прошле године највећа пажња посвећена је квалитетнијем организовању манифестација по којима је ово село познато. Међу најпознатијим су „Меморијал Мирослав Антић“, „Дан Раше Попова“, Светско првенство у туцању фарбаним јајима, Светско првенство у надметању гускова и многе друге које привлаче значајан број гостију у Мокрин.

-Локална самоуправа помогла је да црква Светог Архангела Михаила поново добије крст који је услед невремена и силине ветра пао са куполе. После 50 година у Мокрину је отворена и нова пословница ЈП „Пошта Србије“ на углу улица Светог Саве и Доситеја Обрадовића – истакао је председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић. – На стадиону фудбалског клуба „Делија“ избушен је бунар, а у овој години месна заједница уложиће у заливни систем. Опремљен је и Дом омладине, а у плану је реконструкција и неопходне поправке у самој сали.

У овој години планиране су значајније инвестиције.

-За будућу пијацу у Мокрину по цени од 14.000 евра откупиће се катастарска парцела укупне површине од 1.045 квадрата, са укњиженим објектима на њој. Непосредном погодбом власништво ДОО ,,Мокрин“ припашће граду. Измештање пијаце са платоа испред цркве је једна од ствари које су Мокринчани апострофирали као највећи проблем у селу и он ће бити решен у овој години јер ће налазити на плацу који се откупи. У плану је и рехабилитација улице између Варошке куће и цркве у којој се налазила пијаца – сазнајемо од Ристића.

Варошки трг је место окупљања највећег броја Мокринчана, а и већина манифестација организује се на овом месту. Пошто временске прилике дозволе започеће и изградња амфитеатра и фонтане на тргу.

-Интензивно се ради и на решавању проблема са недостатком капацитета у вртићу. У наредном периоду требало би да се прошири постојећи објекат вртића „Невен“ у ком раде три групе. У протекле две године нешто више од педесет малишана, чији родитељи испуњавају услов за боравак у вртићу, није уписано, јер нема места. Надам се да ћемо успети у намери да сва деца имају места у мокринском вртићу, нарочито она јасленог узраста – прецизирао је Ристић.

Асфалтирање дела улица, крпљење ударних рупа, рехабилитација најлошијих пешачких стаза у центру и околини, изградња паркинга за нову пијацу, такође су планирани у 2025. години.

А.Ђ.

руско-село-1

Значајна улагања у Руско Село: Помоћ стигла и од министарстава

Aleksandra Djuran Јануарy 8, 2025

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

 

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

 

 

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

басаид-фасада-1

Пензионери у Башаиду у Нову годину улазе са потпуно реконструисаним просторијама

Aleksandra Djuran Децембер 30, 2024

У Дому пензионера у Башаиду завршена је адаптација фасаде. Овим послом заокружена је санација зграде коју користе најстарији мештани, истакао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

-У протеклом периоду реконструисали смо просторије Дома пензионера које су биле у веома лошем стању. Обезбеђен је и нови намештај, столови, столице, кухиња, нови фрижидер, климе, нови телевизор. Урађен је и нови санитарни чвор, а обављени су и молерско-фарбарски радови. Сада је завршена и фасада, тако да наши најстарији мештани имају одличне услове за дружење – сазнајемо од Микалачког.

Радови су финансирани средствима месне заједнице, а у договору са пензионерима.

-У селу има доста пензионера који се свакодневно сакупљају у својим просторијама. Разговарају, проводе време заједно, друже се – додаје наш саговорник.

Оцењујући 2024. годину, Микалачки напомиње да је задовољан оним што је урађено у Башаиду.

-Почетком године решили смо дугогодишњи проблем. Изграђен је кружни ток на улазу и село из правца Зрењанина, што је и највећа инвестиција у селу протеклим годинама. Ова раскрсница била је такозвана „црна“ тачка и сви мештани били су за то да се реши питање безбедности на овом делу пута. Остало је да се простор озелени, а постоји и иницијатива да се у централном делу пребаци бели крст – каже Бојан Микалачки.

У 2025. години у буџету града опредељена су средства за наставак изградње капеле. До сада је објекат изидан и покривен, а наредна фаза подразумеваће увођење струје, воде, поставку столарије. У наредној години у плану је да се наставе радови на Дому културе.

-Спрат зграде је адаптиран, а кров који је прокишњавао је саниран. Преостало је да се уради приземље у ком се налази биоскопска сала, бина, као и просторије у којима планирамо да се налази галерија и етно соба. Неопходно је заменити подове, столарију, окречити. Осим поменутог потребно је адаптирати фасаду која је у катастрофалном стању – сазнајемо од Микалачког.

А.Ђ.

руско-село-обилазак-4

Настављене посете селима: Градски челници у Руском Селу о урађеном и плановима

Aleksandra Djuran Децембер 6, 2024

Представници града, заменик градоначелника задужен и за месне заједнице, Дејан Пудар, у пратњи члана Градског већа за спорт и омладину Александра Аћимова и шефа кабинета градоначелника Вање Радојкова, посетом Руском Селу наставили су обилазака свих девет месних заједница.

Током посете са председником Савета МЗ Душаном Марјановићем разговарано је о актуелним проблемима, досадашњим активностима у селу, а разматрани су и планова за наредну годину. Делегација је обишла Дом културе, просторије Месне заједнице Руско Село, будући парк у ком је неопходно завршити игралишта за децу и теретану на отвореном односно обезбедити справе и тартан подлогу, мобилијар, поставити пет сеника, као и изградити колски улаз на улицу Соње Маринковић.

У оквиру посете наглашено је и да неопходна санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, а која треба да започне од уређења крова. Истакнуте су и најлошије саобраћајнице у селу које би требало асфалтирати.

А.Ђ.

болница-др-томин-(4)

Интервју са др Весном Томин, в.д. директорицом Болнице: О обнови, изазовима и плановима

Aleksandra Djuran Новембер 19, 2024

Реконструкција друге зграде Опште болнице завршена је 22. октобра, након чега је организован састанак извођача радова и корисника да би се прегледао потпуно адаптиран објекат. Др Весна Томин, вршилац дужности директорке, напомиње да су именовани чланови комисије за пријем зграде.

-Након обиласка, чланови комисије заједно са извођачем радова забележили су све недостатке који су уочени. Реч је о мањим недостацима и након што они буду отклоњени започеће опремање медицинском и другом опремом болесничких и лекарских соба, амбуланти, чекаоница, сестринских соба. Дечије одељење, Дерматологија, Палијативна нега, Онкологија и болничка апотека, који ће се налазити у овом простору биће усељени најкасније до краја децембра. Како сам оптимиста и како имамо значајно искуство са усељењем првог објекта, надам се да ће се то десити и раније – истакла је др Томин.

У приземљу реконструисаног објекта поново ће бити Дечије одељење са 18 кревета. На спрату ће се налазити Дерматологија и Палијативна нега са 12, док ће у делу зграде бити и привремено Онколошко одељење са дневном болницом и двадесетак постеља.

-Онкологија ће се, по завршетку комплетних радова, вратити у нову зграду Болнице. Планира се изградња новог дела који ће служити за смештај најтежих болесника. Одељења Дерматологије и Палијативне неге имаће по шест постеља и већ сада смо свесни да је за палијативу тај број недовољан, те се мора мислити о проширењу – напомиње наша саговорница.

У реконструисаном објекту биће савремени болеснички сетови, Дерматологија ће добити опрему за дерматохирургију и ПУВА комору за лечење псоријазе.

-Средствима Покрајинског секретаријата за здравство на Дечије одељење већ је стигао модеран ултразвучни апарат са четири сонде на ком се увелико раде ултразвук срца, плућа, ЦНС односно преглед мозга код новорођенчета и дечијих кукова. Набавка медицинске опреме је у надлежности Министарства за јавна улагања и омогућиће се рад дерматохируршких интервенција. У овом моменту уклањање младежа раде хирурзи, а у перспективи је да овај захват обављају дерматолози у сопственој сали за дерматохирургију. Осим што ће хирурзи бити растерећени, пацијентима ће бити лакше јер ће скратити поступак у лечењу у које ће бити укључен дерматолог и патохистологија. Наши дерматолози су обучени и сада ће имати прилику да допуне свој рад у лечењу пацијената са псоријазом којих имамо пуно и који ће лакше и једноставније добијати неопходну терапију – додала је др Томин.

Део „неверних Тома” ће рећи чему свеобухватна реконструкција, када недостаје лекара. Докторка Томин се не слаже са тим јер лекара недостаје у читавој земљи, а не само у нашем граду. Тренутно су на специјализацији 34 лекара, а на субспецијализацији је пет доктора. На специјализацији из педијатрије су две докторке, за интерну медицину усавршава се пет лекара, три за радиологију, два за урологију колико их је и за физикалну медицину, специјализације су додељене и за инфективну медицину, гинекологију, хирургију, ортопедију, онкологију, офталмологију, оториноларингологију, биохемију, клиничку психологију. За будући период у плану је и специјализација за палијативну негу.

-Практично за сва одељења имамо специјализанте– појаснила је в.д. директорка Болнице.
Субспецијалисти се усавршавају за ендокринологију, гастроентерохепатологију, медицину бола, лапараскопску хирургију и кардиологију.

Најтеже је привући младе лекаре да дођу и раде. Др Весна Томин сматра да им треба пружити шансу да уче и да напредују:

-Медицинари су познати по томе да пуно уче, али управо учење је наше оруђе за рад. Важно је и узајамно поштовање и поверење између лекара и пацијената. Моја генерација је радила у времену када су лекари имали и углед и поверење пацијената. Већина нас се након завршених студија враћала у свој град, а нашим суграђанима студентима медицине желим да поручим да је привилегија радити у свом граду.

Напредак технологије и доступност информација колико су доброг донели, толико и збуњују. Наиме, многи се, пре доласка у Болницу, консултују са др Гуглом и то није добро.

-Многи пацијенти када дођу полемишу око дијагнозе. На интернету имају море информација са којима се лекар не слаже. Неретко пацијенти не прате инструкције лекара него траже друго мишљење јер су прочитали нешто на интернету и то у старту није добро. Подсетићу да медицински факултет траје шест година, након тога се стажира, па се по добијању специјализације доктори додатно усавршавају и врло је важно да пацијенти верују својим докторима јер је њихова мисија да их лече и помогну им – категорична је др Весна Томин.

Наша саговорница подсећа да ће се реконструкција наставити и у наредном периоду. У другој фази реконструисаће се тзв. нова болница и доградити анекс, док су трећом фазом обухваћене управна зграда, централна кухиња, котларница и просторије за централни кисеоник.

-Када видимо како то изгледа у две зграде у којима су радови завршени, да постоји централна вентилација, климатизација, двокреветне собе, пространа купатила, максимални услови за смештај пацијената схватамо шта значи Болница 21.века – наводи др Томин.

У протекле две године средствима Покрајинског секретаријата за здравство у великој мери зановљена је медицинска опрема. ЦТ и сви апарати на Радиологији су нови, ултразвучни апарати, дигитални мамограф, дуодијагностик, нова рендгенска цев, мобилни РТГ апарати. Сва одељења имају нове ултразвучне апарате и дефибрилаторе, нове су и хируршке лампе, модерни порођајни столови. Промењена је и замењена новом реверзна осмоса која је срце дијализног процеса, патологија је опремљена најсавременијом опремом за брзу и квалитетну патохистолошку дијагностику, на Физијатрији је апарат за физикалну терапију, текар, какав имају најбоље клинике у земљи.

-Све што имамо од опреме и шта је урађено у грађевинском смислу помаже нам да превазиђемо препреке и да брже дођемо до дијагнозе. У наредних пет година, сигурна сам да ће наша Болница постати модерна здравствена установа, са најбољим условима за смештај болесника и са свим неопходним средствима за рад потребним за ефикасно и ефективно лечење – закључила је др Весна Томин.

У Општој болници запослено је 565 радника. Недостаје 19 лекара и 20 медицинских сестара.

НЕДОСТАЈУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СПЕЦИЈАЛИСТА

На појединим одељењима недостају чак две генерације лекара специјалиста за чије школовање је потребно четири и пет година. Пропуст је направљен када десет година није додељена ниједна специјализација и сада је то дошло на наплату.
-На одељењима где недостају лекари раде колеге из пензије, као и лекари запослени по уговору о допунском раду из зрењанинске и сенћанске болнице. Онколошке пацијенте збрињава онколог из Сенте који долази два до три пута недељно у зависности од потребе. Када је наш ОРЛ специјалиста на одмору мењају га двојица колега из Зрењанина. На Хирургији дежурају три хирурга из Зрењанина. Морамо се међусобно помагати и ми смо излазили у сусрет Болници у Зрењанину када нису имали анестезиологе, збрињавали смо и хематолошке пацијенте када нису имали специјалисту из ове области. Сарадња између установа постоји и морамо је неговати – додаје наша саговорница.

ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ 11 ЛЕКАРА БИЋЕ У ПЕНЗИЈИ

Врло брзо и 11 лекара специјалиста стећи ће услов за заслужену пензију. У следеће четири године у пензију ће специјалисти радиологије, интерне медицине, гинекологије, биохемије, урологије, дерматологије, педијатрије, ендокринологије и физијатрије.

ЛОБИРАЊЕ ЗА МЛАДЕ

Др Томин у сталном је контакту са студентима медицине из нашег града.
-Важно је да деца из нашег града и ђаци, којима сам делом и предавала у средњој школи, знају да су добродошли у Болницу по завршетку факултета. Поносна сам на све њих јер су многи међу најбољим студентима. Сваког нашег студента медицине позовем пред дипломски испит и кажем им да их чекамо и да им нико неће пружити оно што ћемо им дати. Драго ми је што су ме многи послушали и сада су наши специјализанти – каже др Весна Томин.

ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ПОСЛУ

Докторка Весна Томин присетила се и тешке ситуације у којој је стручност и пожртвованост лекара довела до срећног исхода:
-Једну ноћ имали смо јако тешку ситуацију са новорођенчетом које се родило и не дише. Доктор Прунић и ја смо се усагласили да је могуће да има стенозу или атерзију хоана односно блокаду носа која отежава дисање. Позвали смо др Золтана Антала, оториноларинголога у два сата после поноћи и иако проблем није био из његове области остао је са нама све до јутра да би помогао. Позвали смо и четвртог лекара из терцијарне установе, неонатолога интезивисту и тада се показало искуство јер је др Золтан успео да провуче сонду и помогао да се беба у стабилном стању транспортује до Новог Сада. Ово је прави пример одговорног лекара и то треба да негујемо код младих доктора – испричала је наша саговорница.
А.Ђ.

наково-градски-оци-3

Посетом Накову градски челници наставили обилазак села

Aleksandra Djuran Новембер 16, 2024

Посета селима настављена је обиласком Накова. Заменик градоначелника задужен и за месне заједнице Дејан Пудар заједно са чланом Градског већа за спорт и омладину Александром Аћимовим и Вањом Радојковим, шефом кабинета градоначелника у поменутом месту разговарао је са Браниславом Чубрилом, чланом Савета Месне заједнице.

Делегација је посетила Дом омладине, Дом пензионера, језеро и просторије Месна заједнице Наково. Овом приликом разматрани су проблеми који постоје у селу, планови за наредну годину, као и о досадашњим активностима.

Истакнута је санација неколико објеката у Накову, места на којима се окупљају млади некадашњем Дому културе, али и старији становници у Дому пензионера. Посебан акценат стављен је на уређење језера у Накову, оазе мира која полако постаје значајно место и понос Накова, на почетак радова на чишћењу канала дуж села и изградњу постројења за прераду пијаће воде.

Ове године са 14 милиона динара локална самоурава финансирала је замену кровне конструкције на уличној страни зграде ОШ „Петар Кочић“. Школа је саграђена 1936. године и од тада датира и кров који је био покривен старим бибер црепом. Кров је прокишњавао, те  је било проблема у одвијању наставе, а представљао је и безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане.

А.Ђ.

теодор-5

Суграђанин Теодор Иличин студира у Словенији: Радо би се вратио у Србију, ако би се указала добра прилика

Aleksandra Djuran Април 19, 2024

Теодор Иличин (24) из Кикинде од 2017. године школује се у Словенији и тренутно је је на мастеру из математичке физике. Основну школу „Јован Поповић“ завршио је као ђак генерације и прву и другу годину средње школе био ђак Гмназије „Душан Васиљев“. Од треће године средње школе је у Љубљани захваљујући стипендији у оквиру програма на енглеском језику, у Другој мариборској гимназији.

-Без претераног размишљања сам се пријавио за стипендирање, желећи само да се упоредим са вршњацима из других школа и  да видим хоћу ли бити примљен. Тежина одлуке преда мном постала је јасна тек када сам добио потврдан одговор. Уз савете родитеља и пријатеља, али и много колебања, одлучио сам да ипак одем, јер искуство које могу да стекнем надокнађује све оно што губим прераним одласком од куће – прича нам Теодор.

По завршетку средње школе одлучио је да остане у Словенији и да упише студије физике. Иако ова наука није популарна међу младима Теодору је била привлачна.

-У средњој школи занимало ме је неколико наизглед потпуно опречних дисциплина: филозофија и књижевности, математика и физика… Међутим, од раних ђачких дана, било ми је јасно да ћу се бавити природним наукама или техником. Тешко је рећи зашто, да ли због личног афинитета или због тога што се у друштву, мора речи неправедно, више цене „праве“ науке. Сада не могу да кажем зашто сам се конкретно одлучио за физику. Можда зато што сам уживао у решавању задатака, а можда ми је било битно што је физика фундаментална наука. Данас знам, да када сам уписивао факултет нисам имао представу о томе шта значи бити физичар или да будем прецизан шта значи бавити се било чиме. Не кажем да ми је жао због пута који сам изабрао, напротив, имао сам среће и уживам у свом позиву. Хоћу само да кажем да је свака одлука у том узрасту вредна колико и бацање новчића – напомиње наш саговорник.

Теодор је завршио основне студије физике на Факултету за математику и физику у Љубљани. На питање да упореди струдирање у иностранству и код нас каже:

-Од почетка студија сам у иностранству, немам искуства са нашим високим образовањем и не могу добро да упоредим своје студирање. По ономе што сам сазнао у разговору са колегама из Србије, студирање је скоро исто, разлике су можда у техничким детаљима: броју испитних рокова, предиспитних обавеза и слично. Живимо у добу информација, литература је доступнија него икад и верујем да човек може да стекне исто знање у Србији, Словенији или Америци. Упркос томе, чини ми се да живот у иностранству омогућава другу врсту сазнања. Када се изблиза посматра друго, туђе друштво, човек јасније може да види шта је исто свуда, а које су разлике, шта је исто код Срба и Словенаца, шта је исконски људско, а шта су посебности једног окружења.

На истом факултету решио је да се усавршава. За мастер је избарао математичку физику, још један од предмета за који се његова генерација теже одлучује.

-Мастер студије на мом факултету су поприлично флексибилне, већина предмета су изборни и звање програма није толико битно. Поред математичке физике, занимају ме многе друге гране, тако да је скуп предмета које сам до сада слушао врло еклектичан, да не кажем некохерентан – рекао нам је Теодор.

Не сматра да се студије у Словенији много разликују по могућности да се стекне знање. Ипак његов факултет омогућава студентима нижих година „прави“ истраживачки рад на институту или на факултету.

-То подразумева рад на актуелним истраживачким проблемима и врло је корисно за студенте који размишљају о таквој каријери. То је можда предност у односу на места, где сличне могућности не постоје – рекао је Теодор.

О плановима млади физичар додаје:

-Нилс Бор, један од отаца квантне механике, рекао је: „Предвиђање је тешко, нарочито о будућности“. Не могу, дакле, ништа да тврдим са сигурношћу. Желео бих додуше да наставим да се бавим истраживачким радом. То значи докторске студије након завршеног мастера, можда у Љубљани, можда негде другде, не бих ништа да предвиђам – закључио је Иличин.

А.Ђ.

ПРОФЕСОР НА НЕКОЛИКО ДАНА

Теодор Иличин опробао се и као професор. Предавао је кратко време физику у Гимназији са својим некадашњим професорима.

-Предавао сам свега неколико дана, краће него што бих желео, због обавеза на факултету. Искуство је било занимљиво, напорније него што сам очекивао. Тек сада ми је јасан напор и труд који подразумева квалитетан педагошки рад. Тренутно ми каријера иде другим путем, али не бих имао ништа против, да се некад у животу бавим и преношењем стеченог знања – напомиње наш саговорник.

РАДО БИ СЕ ВРАТИО У СРБИЈУ

Иако  нерадо предвиђа, Теодор нам је открио да би се радо вратио,  када би наишла добра прилика.

-Тешко  да бих у Кикинди могао да се бавим оним што ме занима, али волим свој родни град и волео бих да живим негде у близини – казао је Иличин.

 

 

 

error: Content is protected !!