PKS Архиве | Кикиндски портал

Нова дигитална платформа Привредне коморе Србије представљена у кикиндској комори

Aleksandra Djuran March 25, 2026

У присуству директорице Директората за парламенте привредника Тамаре Љубовић одржана је проширена седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа , на којој је представљена нова дигитална платформа Привредне коморе Србије.

„Маркет Плус“ је иновативна дигитална B2B платформа направљена са циљем да модернизује пословање домаће привреде и олакша повезивање компанија. Она функционише као централни дигитални екосистем који омогућава предузећима да повећају свој видљивост, пронађу нове партнере и ефикасније управљају набавком и продајом. Платформа нуди неколико битних алата за унапређење пословања као што су претрага уз помоћ вештачке интелигенције, дигитални продајни канал, ефикаснија набавка и пласирање захтева за давање понуда…Чланство у платформи „Маркет Плус“ доноси додатну сигурност у пословању што олакша промоцију на домаћем и међународном тржишту.

На седници је било речи и о перспективама и изазовима тржишта дигиталне имовине,
како унапредити пословање уз њену помоћ и о примени дигиталних платформи као бизнис
модела. О томе су говорили мр Жељко Стевановић, координатор Сектора услуга Привредне
коморе Београда, Богдан Вујовић – директор „Digital Assets Consulting“ и заменик председника
Савета за дигиталну имовину, Александар Бонџулић из ,,ЕЦД“ и Милош Станчић.

Дигитална имовина представља дигитални запис вредности који се може електронски
куповати, продавати, размењивати или преносити. Она се користи као средство размене или у
сврху инвестирања, а њено издавање и промет у Србији су регулисани Законом о дигиталној
имовини. То су виртуелне валуте (криптовалуте) попут Bitcoinа и Ethereumа, затим дигитални
токени – врста нематеријалног имовинског права (нпр. право на коришћење неке услуге или удео у добити пројекта), као и јединствени дигитални записи који доказују власништво над дигиталним уметничким делом, музиком или предметима у видео-играма NFT (Non-Fungible Tokens).

Рок да се послодавци ускладе са новим прописима о безбедности на раду продужен до 1. јануара 2026.

Jelena Trifunović May 7, 2025

Рок у којем су послодавци дужни да организују своје пословање у складу са Законом о безбедности и здравља на раду продужен је до 1. јануара 2026, саопштила је Привредна комора Србије (ПКС)

Како је наведено, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања изменило је правилнике и продужило овај рок до 1. јануара наредне године са циљем ефикасне примене прописа у области безбедности и здравља на раду.

Додаје се да су правилници измењени на иницијативу ПКС и Уније послодаваца Србије.

“Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истиче важност примене мера безбедности и здравља на раду и апелује на послодавце да у што краћем року ускладе своје пословање са прописима из области безбедности и здравља на раду”, пише у саопштењу ПКС.

Наглашава се и да је интерес свих субјеката и сваког појединца у друштву да се доследном применом прописаних мера безбедности и здравља на раду, нежељене последице као што су повреде на раду и професионалне болести сведу на најмању могућу меру.

ПКС додаје и да је за остваривање највишег нивоа безбедности и здравља на раду, поред адекватне законске регулативе, неопходно континуирано превентивно деловање, као и ефикасно поступање свих учесника у области безбедности и здравља на раду, сваког у свом делокругу рада.

Семинар у Регионалној привредној комори: О стандардима коропоративних политика

Aleksandra Djuran April 23, 2025

Семинар на тему „RBH ESG школа“ одржан је у Регионалног привредној комори Севернобанатског управног округа. Организатори су Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за зелену економију Универзитета у Крагујевцу, а разговарано је о стандардима који усмеравају корпоративне политике како би биле у складу са концептима одрживог развоја у областима животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања.

-Окупљеним представницима компанија пружили смо практичан увид у почетак прикупљања података како би на што бољи начин урадили извештај који је у складу са стандардима – појаснила је Тања Линдер, пројект менаџер Responsible Busniess Hub (RBH) Привредне коморе Србије. – Наша идеја је да појаснимо како да на најбољи начин креирају документ који обухвата сет стандарда о одговорном и одрживом пословању. Извештаје представља праву слику компаније, свих њених активности током године. Он треба да има три компоненте однос према заштити животне средине, запосленима, каква је управљачка структура, пословање, али и утицај на пословну и локалну заједницу. Овим документом свака фирма представља за какав начин пословања се одлучила.

Најзначајнији елементи заштите животне средине су: коришћење природних ресурса, енергетска ефикасност, емисија штетних супстанци у воду и ваздух, емисија угљен диоксида, генерисање отпада, иницијативе одрживости. У друштвену одговорности спадају безбедност и здравље на радном месту, људска права, заштита података о личности и приватности, обуке запослених, политике различитости и могућности, програми за заједницу. Елементи управљања су: пословна етика, права власника, комуникација са заинтересованим странама, посвећеност менаџмента.

А.Ђ.

Представљени програми намењени почетницима у пословању и привредним субјектима не старијим од 24 месеца

Aleksandra Djuran February 13, 2025

Регионална привредна комора организовала је презентацију „Програма промоције предузетништва и самозапошљавања“, који Привредна комора Србије спроводи у партнерству са Министарством за јавна улагања, Министарством привреде и Фондом за развој Републике Србије, уз стручну подршку Немачке развојне банке (KFW). Јавни позив намењен је почетницима у пословању и привредним субјектима не старијим од 24 месеца.

Међу онима који су заинтересовани за могућност конкурисања су и суграђани Марко Петровић и Роберт Ружа.

Моја жеља је да оснујем компанију која ће се бавити дигитализацијом пољопривредних активности – рекао је Марко Петровић. – Радим за страну компанију у области дигиталног маркетинга и убеђен сам да моје вештине могу да искористим пољопривреди, првенствено сточарству. Финансије су увек добродошле, али овог момента је најважније да ли има заинтересованих за ову област јер је за многе она иновативна.

Роберт Ружа пре непуне годину дана отворио је фирму.

-Бавим се дубинским прањем и полирањем аутомобила. Оно што ми је неопходно су средства за куповину доброг осветљења и вентилације. Најинтересантнији ми је бесповратни кредит који се додељује у износу од 360.000 динара. Посао иде добро и задовољан сам – навео је Ружа.

Циљ је подстицај развоја предузетништва кроз обједињену подршку за оснивање нових привредних субјеката, као и самозапошљавање младих у одговарајућем сегменту и допринесе одрживом развоју и стварању нових радних места у Србији.

Маријана Панић из Центра за подршку привреди, микро, малим и средњим привредним друштвима Привредне коморе Србије.

-Почетници у пословању су група привредника који нису тржишно препознати, тако да је програм конципиран као свеобухватна подршка поменутој групи младих. Састоји од петодневних обука (on line) за израду пословно-инвестиционог плана који организује Привредна комора Србије, гаранција за кредите које ће одобрити изабране пословне банке који покривају 60 одсто сваког индивидуалног кредита укључујући износ редовне камате. Ту си и повољни банкарски кредита у максималном износу од 3.600.000 динара, као и бесповратних средстава корисницима кредита који испуне услове Програма у износу до 20 процента од укупног инвестиционог улагања које се финансира, док је максималан износ бесповратних средстава 360.000 динара – навела је Маријана Панић.

Делатности су широко заступљене од производних преко услужних. Поменути програм реализује се од 2019. године и расписан је трећи јавни позив. До сада је обухватио око хиљаду полазника и реализована је 101 обука за израду пословно-инвестиционих планова. У оквиру програма, који је у току, већ се пријавило више од 250 полазника.

А.Ђ.

Радионица Народне банке Србије о предностима прихватања безготовинског плаћања

Igor Crnogorac October 11, 2024

Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа је, са Удружењем финансијских институција Привредне коморе Србије и Народном банком Србије, организовала радионицу о безготовинским плаћањима под називом: „Трговци и безготовинска плаћања“.

Представници Народне банке Србије, Александар Станојевић – руководилац Сектора развоја платног система и Богдан Станишић – самостални стручни сарадник истог сектора представили су начине за смањење трошкова прихватања безготовинских платних инструмената ради повећавања промета, нарочито код корисника који до сада нису пружали могућност таквог плаћања, а све у циљу повећање физичког и финансијског обима продаје и промета, нарочито за трансакције ниске просечне вредности.

Плаћање дебитним и кредитним платним картицама на POS терминалима је вишегодишњи стандард и код нас, док се путем SoftPOS апликација (преко мобилног телефона или таблета који се користе за прихватање платних картица), односно инстант плаћања (IPS НБС систем), увелико практикује у развијеном свету. Инстант плаћања (IPS НБС систем) обезбеђују пружаоцима платних услуга извршавање појединачних трансфера 24/7 сваког дана у години, у року од неколико секунди, речено је на скупу.

Представници фирми, предузетника, јавних предузећа и удружења упознати су и са значајем прихватања коришћења домаће DinaCard, с обзиром на нижу накнаду за извршену трансакцију коју она пружа. То у пракси значи да трансакција пружаоца услуге за плаћање са DinaCard платном картицом кошта 0,89 одсто наплаћеног рачуна, док за међународне, које су у оптицају код, нас трошак је од 2 до 2,5 одсто. Такође, DinaCard штити домаћи систем безготовинског плаћања и он је независтан од утицаја и одлуке иностраних да ли ће радити на неком тржишту или не.

Присутни у Регионалној привредној комори Севернобанатског управног округа имали су могућност да, на интерактивној радионици, сазнају и друге информације важне за унапређење њиховог пословања, као и чињеницу да је безготовинско плаћање могуће и за регистрована пољопривредна газдинства и за физичка лица која су пружаоци услуга смештаја, а регистровани су у систему е-Туриста.

Додељене награде Регионалне привредне коморе

Aleksandra Djuran November 24, 2023

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања Привредне коморе Србије.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера припала је Крсти Ћорићу, власнику и директора „Ћорић аграра“ из Башаида превасходно зато што из године у годину бележе раст броја запослених, повећање вредности капитала и повећање прихода. Улаже и у обновљиве изворе енергије и уз своје четири фарме са преко 3.500 грла изградио је и три биогасна постројења.

Привредна комора Србије за пословни успех наградила је и „Аутофлекс-Ливницу“ из Чоке превасходно због повећања инвестиција и улагања која су имали у проширење производње и унапређење заштите животне средине, током 2022. и 2023. године. Њима ће награде бити додељене на Скупштини Привредне коморе Србије у Београду,

За регионалног пословног лидера награђен је Небојша Недељковић, директор „Мекафора“. У овој фабрици пословни приходи су у односу на 2018. годину учетворостручени, а нето резултат је у 2022. години пет пута већи него у 2021. години. Повећава се и број запослених, а прошлу годину су завршили са 149 запослених, а већ од 2023. повећали су њихов број за пар десетина запослених. Пословни приходи сваке године расту за више милиона евра, по години. „Мекафор“ је друштвено одговорна фирма и активно учествује у развоју Кикинде.

Фирма „ЕМС-ПЕЛЕТ“ из Чоке која је једна од највећих инвестиција на подручју ове општине у претходних неколико година добила је награду за посебан допринос развоју индустрије у региону. Исто признање, али за допринос у сектору услуга добило је предузеће „Марков“ из Кикинде.

Додељене су и плакете Привредне коморе Србије за јубиларних 20 односно 30 година рада фирмама: „Ле Белиер“, „Гриндекс“, ЈП „Топлана“, Телевизији Кикинда, „Технобор“, „Аутофлекс Ливница“ из Чоке и „Ко-на“ из Кикинде.