pijaca

pijaca

Последње припреме за ноћни базар на Градској пијаци су у току, а у суботу у вечерњим часовима пијачни простор ће оживети. Организатори, ЈП „Кикинда“ и „Фенсерај укуса“, потврђују да је све спремно за ову манифестацију, која се по први пут одржава у нашем граду.

Према последњим информацијама, скоро сви капацитети за продајна места су попуњени, а пријављено је преко 80 излагача. Посетиоце очекују домаћа храна, пиће и рукотворине, тамбураши и програм за децу.

Јединственој атмосфери допринеће и амбијент који до сада није виђен на пијаци: бина и бинска расвета, декоративне сијалице изнад сваке тезге, балони и барски столови.

На ноћном базару очекују се и гости из Румуније, а томе у прилог иде и најновија вест о радном времену граничног прелаза. Управа граничне полиције МУП-а, у сарадњи са граничним органима Румуније и Министарством финансија – Управом царина, због одржавања базара усагласила је радно време прелаза Наково–Лунга: уместо досадашњег рада од 07:00 до 19:00 часова, 21. фебруара прелаз ће радити од 07:00 (односно од 08:00 по румунском времену) до 24:00 часа (односно до 01:00, 22. фебруара по румунском времену).

Т. Д.

pijaca-(2)

Први пут у нашем граду, 21. фебруара на градској пијаци, од 18 до 23 сата биће одржан Фенсерај укуса. Реч је гастрономској, туристичкој и фолклорној продајној манифестацији која већ четири године успешно походи тржнице у многим градовима наше северне покрајине.

“Фенсерај укуса” је продајни фестивал хране, пића и рукотворина, зато позивамо све заинтересоване власнике малих и средњих предузећа да се пријаве као учесници ове својеврсне етнографске атракције- најављује Милица Брљак, у име „Фенсераја укуса”, једног од суорганизатора ове манифестације.

Милица Брљак-фото Фенсерај

Како напомиње, на овом фестивалу сусрешће се на једном месту овдашња традиција, људи и укуси.

-Оно што разликује наш фестивал од сличних, јесте што овај догађај има изражену ноту традиционалног. Не само кроз гастрономску понуду, него ће посетиоци у тих пет сати, колико буде трајао „Фенсерај“, моћи да уживају и у тамбурашкој музици уживо, као и у наградним играма, а припремили смо и изненађења за најмлађе посетиоце, додаје наша саговорница.

У име суорганизатора, ЈП „Кикинда”, Јелена Пантелић наглашава да је овакав фестивал за наш град посебно важан, гледајући и са ширег аспекта:

Фото: Фенсерај

– За ЈП „Кикинда“, манифестација „Фенсерај укуса“ има посебан значај, јер представља део стратешког опредељења предузећа да градска пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања. Организацијом оваквих манифестација, ЈП „Кикинда“ активно доприноси унапређењу функције и видљивости градске пијаце, јачању сарадње са локалним произвођачима и стварању додатне вредности за грађане. На овај начин ЈП „Кикинда“ потврђује улогу одговорног управљача јавног простора, усмереног ка развоју, отворености и савременом приступу потребама заједнице. Ноћни базар на пијаци се први пут дешава у нашем граду. Одлучили смо да испратимо тренд ноћног оживљавања пијаца, који је већ прихваћен у градовима широм Србије. Зашто и Кикинда не би имала своју манифестацију ове врсте, поготово што управљамо једним од најлепших пијачних објеката у Војводини, наводи наша саговорница, подсећајући:

-Нови објекат Градске пијаце је отворен пре четири године и сам по себи даје одличну основу за организацију догађаја. Надамо се да ће Кикинђани добро прихватити ово дешавање и жеља нам је да га на даље уврстимо у сталну понуду. Позивамо грађане Кикинде и околних места да нам се придруже и уживају у јединственом споју укуса, мириса и добре атмосфере, куваног вина, роштиља, тамбураша, програма за децу и осталих ђаконија. Позивамо мале домаће произвођаче, пољопривредна газдинства, занатске и породичне радионице које се баве производњом хране, пића и рукотворина да се пријаве и узму активно учешће у манифестацији „Фенсерај укуса“. На овај начин њима се пружа прилика да представе своје производе широј публици, остваре директан контакт са потрошачима и допринесу јачању локалне понуде и гастрономске сцене- каже Јелена Пантелић.

Градска пијаца- фото ЈП Кикинда

– Котизација за продајно место са храном или пићем износи 3.000 динара, док је за рукотворине 2.500. Могу да се пријаве не само предузетници, него и носиоци пољопривредних газдинстава, као и физичка лица, јер производи подлежу контроли ветеринарске инспекције, тако да се здравствена безбедност подразумева, додаје у име „Фенсераја” Милица Брљак.

Ближе информације у вези са закупом продајног места могу се добити на сајту Fenserajukusa.rs  или на телефон 069/662-090.

 

Н.Савић

 

Pijaca

Пијачни продавци у Србији ни у наредној години неће бити у обавези да користе фискалне касе. Влада је одлучила да рок за увођење фискализације на зеленим пијацама помери до 31. децембра 2026. године, што је међу продавцима дочекано са олакшањем.

Одлука је донета изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. На тај начин продужен је претходни рок, који је истицао крајем 2025. године, па продавци још најмање годину дана могу да раде без издавања фискалних рачуна.

Продавци на кикиндској зеленој пијаци сматрају да би увођење фискалних каса било тешко изводљиво због саме природе пијачне продаје. Како наводе, цене воћа и поврћа нису фиксне и често се мењају у току дана, у зависности од свежине робе и услова продаје.

-Ми смо задовољни што је одгођено. Мислим да не треба уводити фискалне касе на овој зеленој пијаци. Не могу да буду фиксне цене, јер поврће увене, бацимо, спустимо цену. Не може бити иста цена кад је свеже и кад увене – каже Марко Чакар, продавац на кикиндској пијаци.

Сличан став има и Клара Божиновска, која наглашава да се цене њене робе мењају и по неколико пута дневно. Према њеним речима, осетљивост робе додатно компликује евентуалну примену фискалних уређаја.

-Роба је осетљива на температуру и временске услове. Ако је превише хладно или превише топло, брзо се поквари и мења боју. У току једног дана има много шкартa. Ово је пијаца, људи су навикли да се ценкају, да спустимо цену. Са фискалним касама пијаца би се за кратко време затворила – истиче Божиновска.

Продавци указују и на друштвену улогу пијаце, која превазилази чисто трговинску функцију. Како кажу, непосредан контакт са купцима, ценкање и мали гестови пажње део су традиције коју не би требало нарушавати.

-Порез треба да се плаћа, али драж пијаце не треба да се дира. Тај дух треба да остане – поручују са градске пијаце.

Иако одлагање фискализације доноси привремено олакшање, питање увођења фискалних каса на пијацама остаје отворено. За сада је извесно само да ће продавци до краја 2026. године наставити да раде по постојећем систему, док се у наредном периоду очекује тражење решења које би уважило специфичности пијачне продаје.

Т. Д.

 

Pijaca

На кикиндској пијаци ових дана има више продаваца него купаца. Тезге су препуне воћа, поврћа, млечних и месних производа, али купци ретко застају, па је утисак да је понуда далеко већа од потражње.

Цене су разнолике: парадајз и паприка продају се по 170 до 180 динара, кромпир је 100 динара, док се на џакове може наћи и за 80. Тиквице су 100, диње такође 100, а лубенице између 40 и 50 динара по килограму. Кајсије су међу скупљима – 500 динара, брескве од 200 до 350, грожђе 300-350, крушке 250. Кукуруз се продаје три за сто или 50 динара по комаду. Јаја коштају од 15 до 18 динара.

– Мало је све стало већ десетак дана. Сезона је годишњих одмора. Имам ја своје сталне муштерије, па сам задовољна. Ипак, има промена када је зимница у питању. Раније су се више куповале паприке на џакове, старији још увек то раде, млади слабије – каже Клара, која је на пијаци већ 24 године.

На тезгама се могу пронаћи и производи за оставу: килограм меда је 1.000 динара, четврт литра млевене паприке – 250, док је 100 грама супе – 100 динара.

– Продаје се, како који дан. Сад је мало слабије. Летњи одмори, па људи више путују него што кувају – коментарише Петар.

На млечној ситуација је мало боља, али овде, кажу продавци, треба и поранити. Килограм ролованог сира кошта 1.000 динара. Цело пиле је 380 динара, бело месо 550, а батаци 450 динара леђа 150.

Славко долази свакодневно, али не купује много.

– Узимам само домаћи бели лук овде. Воће и остало купујем у великим трговинама, јефтиније је, и до 25 динара по килограму. То много значи, нарочито нама пензионерима – каже он.

Љиљана продаје поврће и расад купуса за јесен, али и један природан лек.

– Ми произвођачи морамо да се боримо за купце. Велика је конкуренција. Врућине не помажу, људи иду у климатизоване маркете, тамо купују на картице. Ипак, има оних који цене домаће, па дођу код нас. Имам гушчију маст, она је добра за плућа – намаже се и прекрије листом купуса и крпом и држи целу ноћ. Добро је и да се стави на врх кашичице у млеко са упрженим шећером. Паковање од 250 грама кошта 1.000 динара – објашњава Љиљана.

На пијаци се продаје и саксијско и баштенско цвеће – хибискус канадски или мочварни за 1.300 динара, затим индијски јоргован, мексичка петунија, афрички плави љиљан. Најскупља је монстера, коју, како нам је објашњено, погрешно зовемо филадендроном.

Има и оних који већ размишљају о зими. Тако се на пијаци могу наћи и назувци по 500 динара, као и чарапе које коштају 1.000 и, вунене, 1.200 динара.

Иако је понуда разнолика и богата, купаца је осетно мање. Високе цене, врућине и сезона одмора утичу на продају, али пијаца, упркос свему, остаје место сусрета, разговора и избора – за оне који знају шта траже.

С. В. О.

mokrin-planovi-(2)

У Месној заједници Мокрин током прошле године највећа пажња посвећена је квалитетнијем организовању манифестација по којима је ово село познато. Међу најпознатијим су „Меморијал Мирослав Антић“, „Дан Раше Попова“, Светско првенство у туцању фарбаним јајима, Светско првенство у надметању гускова и многе друге које привлаче значајан број гостију у Мокрин.

-Локална самоуправа помогла је да црква Светог Архангела Михаила поново добије крст који је услед невремена и силине ветра пао са куполе. После 50 година у Мокрину је отворена и нова пословница ЈП „Пошта Србије“ на углу улица Светог Саве и Доситеја Обрадовића – истакао је председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић. – На стадиону фудбалског клуба „Делија“ избушен је бунар, а у овој години месна заједница уложиће у заливни систем. Опремљен је и Дом омладине, а у плану је реконструкција и неопходне поправке у самој сали.

У овој години планиране су значајније инвестиције.

-За будућу пијацу у Мокрину по цени од 14.000 евра откупиће се катастарска парцела укупне површине од 1.045 квадрата, са укњиженим објектима на њој. Непосредном погодбом власништво ДОО ,,Мокрин“ припашће граду. Измештање пијаце са платоа испред цркве је једна од ствари које су Мокринчани апострофирали као највећи проблем у селу и он ће бити решен у овој години јер ће налазити на плацу који се откупи. У плану је и рехабилитација улице између Варошке куће и цркве у којој се налазила пијаца – сазнајемо од Ристића.

Варошки трг је место окупљања највећег броја Мокринчана, а и већина манифестација организује се на овом месту. Пошто временске прилике дозволе започеће и изградња амфитеатра и фонтане на тргу.

-Интензивно се ради и на решавању проблема са недостатком капацитета у вртићу. У наредном периоду требало би да се прошири постојећи објекат вртића „Невен“ у ком раде три групе. У протекле две године нешто више од педесет малишана, чији родитељи испуњавају услов за боравак у вртићу, није уписано, јер нема места. Надам се да ћемо успети у намери да сва деца имају места у мокринском вртићу, нарочито она јасленог узраста – прецизирао је Ристић.

Асфалтирање дела улица, крпљење ударних рупа, рехабилитација најлошијих пешачких стаза у центру и околини, изградња паркинга за нову пијацу, такође су планирани у 2025. години.

А.Ђ.

error: Content is protected !!