Vernici srpske pravoslavne crkve 12. jula slave Svete apostole Petra i Pavla, praznik koji je u narodu poznat kako Petrovdan. Ovim praznikom se završava Petrovski post.
Sveti apostol Petar bio je jedan od najznačajnijih Hristovih učenika i jedan od prvih propovednika hrišćanstva. Po predanju, nakon jedne besede u Jerusalimu, uspeo je da preobrati čak 3.000 ljudi u novu veru. Verovanje kaže i da je imao isceliteljsku moć toliko snažnu da su se bolesni oporavljali samo prelaskom preko njegove senke.
Prema hrišćanskom predanju, stradao je u vreme cara Nerona, žrtva spletke Simona Volha. Po sopstvenoj želji, bio je razapet naopačke, jer se nije osećao dostojnim da umre kao njegov Učitelj.
Sveti Petar u narodu ima posebno mesto. Veruje se da čuva decu u raju, a da im na ovaj praznik deli jabuke. Zato majke koje su izgubile dete tog dana ne jedu jabuke, da ne bi lišile dete nebeske darovnice.
Petrovdan je bogat običajima. Jedan od njih je da se jabuke ne seku nožem, ne udaraju jedna o drugu i ne bacaju – jedu se tako što se grizu, jer se veruje da nepromišljenim postupkom može biti dozvano nevreme.
Unekim krajevima, poput sela u južnom Banatu, jabuke se ujutru dele prvim komšijama za pokoj duša preminulih ili se nose u crkvu na osvećenje.
Peče se poseban petrovdanski kolač sa jabukama, poznat kao „petrovača“, a u njegovoj pripremi obavezno učestvuju i deca. Ponegde se pale tradicionalne lile – baklje napravljene od kore breze ili trešnje – kao priziv zdravlja za ljude i stoku.
Na Petrovdan se ne obavljaju teški poljski radovi, posebno se ne uprežu konji u kola. Uoči praznika, najstariji ukućanin ubira po jedan cvet petrovca za svakog člana domaćinstva i ostavlja ga na skrovitom mestu. U zoru Petrovdana, domaćin proverava: cvet koji stoji uspravno donosi zdravlje, savijeni najavljuje bolest, a uvenuli – smrt.
Sveti Petar se u narodu smatra čuvarom ključeva raja. Veruje se da je on postavio kovača na Mesec da ga čuva i „okuje“ za ljude, a da Mlečni put (nebeska slama) i sazvežđe Labuda (nebeski krst) pripadaju upravo njemu.
U stara vremena, ljudi su na ovaj dan vodom prskali stoku kako bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove, kao simbol zaštite i blagostanja.
– Naše udruženje postoji skoro pet decenija, a obeležavanje slave je važan deo naše tradicije. Zato smo želele da večeras sa nama budu žene koje dele iste vrednosti i ljubav prema očuvanju običaja – rekla je Boja Oljača, predsednica Udruženja.
Udruženje žena iz Novih Kozaraca prepoznatljivo je po aktivnostima u zajednici: u svojim prostorijama neguju stare zanate, izrađuju ručne radove i tkaju na razboju, redovno učestvuju na bazarima i humanitarnim akcijama.
Već 14 godina organizuju jedinstvenu manifestaciju – „Pitijadu“, takmičenje u pripremi pita od krompira po starim receptima. Udruženje broji oko 30 članica i neguje plodnu saradnju sa sličnim udruženjima širom regiona.
