Верници српске православне цркве 12. јула славе Свете апостоле Петра и Павла, празник који је у народу познат како Петровдан. Овим празником се завршава Петровски пост.
Свети апостол Петар био је један од најзначајнијих Христових ученика и један од првих проповедника хришћанства. По предању, након једне беседе у Јерусалиму, успео је да преобрати чак 3.000 људи у нову веру. Веровање каже и да је имао исцелитељску моћ толико снажну да су се болесни опорављали само преласком преко његове сенке.
Према хришћанском предању, страдао је у време цара Нерона, жртва сплетке Симона Волха. По сопственој жељи, био је разапет наопачке, јер се није осећао достојним да умре као његов Учитељ.
Свети Петар у народу има посебно место. Верује се да чува децу у рају, а да им на овај празник дели јабуке. Зато мајке које су изгубиле дете тог дана не једу јабуке, да не би лишиле дете небеске даровнице.
Петровдан је богат обичајима. Један од њих је да се јабуке не секу ножем, не ударају једна о другу и не бацају – једу се тако што се гризу, јер се верује да непромишљеним поступком може бити дозвано невреме.
Унеким крајевима, попут села у јужном Банату, јабуке се ујутру деле првим комшијама за покој душа преминулих или се носе у цркву на освећење.
Пече се посебан петровдански колач са јабукама, познат као „петровача“, а у његовој припреми обавезно учествују и деца. Понегде се пале традиционалне лиле – бакље направљене од коре брезе или трешње – као призив здравља за људе и стоку.
На Петровдан се не обављају тешки пољски радови, посебно се не упрежу коњи у кола. Уочи празника, најстарији укућанин убира по један цвет петровца за сваког члана домаћинства и оставља га на скровитом месту. У зору Петровдана, домаћин проверава: цвет који стоји усправно доноси здравље, савијени најављује болест, а увенули – смрт.
Свети Петар се у народу сматра чуваром кључева раја. Верује се да је он поставио ковача на Месец да га чува и „окује“ за људе, а да Млечни пут (небеска слама) и сазвежђе Лабуда (небески крст) припадају управо њему.
У стара времена, људи су на овај дан водом прскали стоку како би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове, као симбол заштите и благостања.
– Наше удружење постоји скоро пет деценија, а обележавање славе је важан део наше традиције. Зато смо желеле да вечерас са нама буду жене које деле исте вредности и љубав према очувању обичаја – рекла је Боја Ољача, председница Удружења.
Удружење жена из Нових Козараца препознатљиво је по активностима у заједници: у својим просторијама негују старе занате, израђују ручне радове и ткају на разбоју, редовно учествују на базарима и хуманитарним акцијама.
Већ 14 година организују јединствену манифестацију – „Питијаду“, такмичење у припреми пита од кромпира по старим рецептима. Удружење броји око 30 чланица и негује плодну сарадњу са сличним удружењима широм региона.
