партизанска књига

jovan-popovic

Издавачка кућа Партизанска књига трећи пут расписује конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић, у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда ће бити додељена за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама, а на конкурс се могу пријавити ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Из конкуренције су унапред искључени ауторке и аутори који имају или су у прошлости имали потписан издавачки уговор с Партизанском књигом.

Сви остали заинтересовани имају прилику да своје рукописе, потписане именом и презименом, уз остале личне податке, доставе на електронску адресу partizanskajp@gmail.com до 6. августа. Име лауреата биће познато 18.новембра на дан рођења Јована Поповића.

Ауторки/аутору награђеног рукописа 18.новембра у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

Актуелни добитник награде Јован Поповић је Милош Живановић из Београда за рукопис књиге Обале добре воде.

Milos-Zivanovic

Жири за доделу књижевне награде „Јован Поповић“ Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић (председник) једногласно је донео одлуку да  признање за 2025. годину припадне Милошу Живановићу из Београда за рукопис поеме „Обале добре воде“. У конкуренцији се нашло 217 наслова, а Милош Живановић је награђен плакетом, као и објављивањем рукописа у издању „Партизанске књиге“.

Поема „Обале добре воде“, писана као септет, истиче се по поетској и поетичкој сложености, семантичкој вишеслојности, те стилском и језичком мајсторству. Развијајући средишње мотиве губљења домовине и расељеништва услед историјских ломова, дело не пропитује узроке тих ломова већ наглашава разорну снагу и последице које они неминовно остављају на појединце и заједнице, битно одређујући њихове егзистенције али и поимање сопственог идентитета. Иако полази из јасно назначеног контекста распада Југославије почетком 90-их година прошлог века, универзалност централне теме постигнута је, уверљиво, на неколико нивоа – литерарно, идејно и значењски. Низањем слика по принципу асоцијација и аналогија исткана је сложена мрежа личних и колективних сећања и доживљаја, а бројним референцама суптилно се упућује на понављања историјских процеса кроз епохе на Балкану, у Европи, али и било којој територији од постанка цивилизације, стоји у образложењу жирија.

Милош Живановић (1976) је аутор шест књига песама, прозних текстова  и романа.

Регионалну књижевну награду „Јован Поповић“ на годишњем нивоу додељује издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак промоције савремене регионалне књижевности, као и симбол сећања на великог кикиндског, српског и југословенског писца. Доделу признања подржало је Министарство културе.

 

nagradajovanpopovic-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је најужи избор у ком
су се нашла  четири рукописа. Конкурс је расписала издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

Међу четири рукописа су „Кућа за снове“ који је написала Андреа Протић (Нови Сад), „Плава Уна“Хане Растодер (Подгорица), „Обале добре воде“ Милоша Живановића (Београд) и „Соба за буђење“ Наталије Миловановић (Љубљана).

Име ауторке/аутора награђеног рукописа биће познато 18. новембра на додели награде која
подразумева уручење плакете и објављивање уређене књиге у издању „Партизанске књиге“, уз
потписивање стандардног издавачког уговора. На конкурсу су учествовали ауторке и аутори
из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и
позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. „Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

Конкурс за регионалну књижевну награду „Јован Поповић“ подржало је Министарство културе Републике Србије.

Danilo-Stojic

На дан рођења Јована Поповића, вечерас је, у Народној библиотеци која носи име великог књижевника, први пут уручена и регионална књижевна Награда „Јован Поповић“ Издавачке куће „Партизанска књига“. У конкуренцији од 242 пристигла рукописа кратких прича из Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, по мишљењу жирија, признање – плакету и штампање књиге, заслужио је, Данило Стојић из Ужица за своју збирку под називом „Најбоље је већ прошло“.

Основна идеја била је да се реафирмишу лик и дело Јована Поповића који је сасвим заборављен у књижевности, навео је уредник „Партизанске књиге“, др Срђан Срдић.

– Након што смо објавили његова сабрана дела, установили смо и регионалну награду јер је Јован Поповић био Југословен пар екселанс. Што више победничке књиге буду налазиле место у књижевности, тако ће и награда добијати на значају. Дела Јована Поповића поново ће бити истакнута у облику у каквом никада нису била, што он није доживео, и што се није догодило још 70 година касније – навео је Срдић.

Жири за доделу Награде, који су чинили Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић, одлуку је донео једногласно, истичући да „збирка, путем ретроспекције, неретко реферише на Југославију, нарочито на њен распад и ратне деведесете године. (…) Иако се чине као усамљеници и аутсајдери, јунаци прича поред себе заправо увек имају барем двојицу савезника – аутора, а вероватно и читаоца. Преиспитивање капиталистичке, конзумеристичке савремености тексту даје суптилну, али дефинитивно постојећу друштвено-критичку димензију“.

Данило Стојић, рођен 1981. у Титовом Ужицу, аутор је великог броја литерарних и арт фанзина, бави се реализовањем различитих културних акција, издаваштвом и видео продукцијом. Написао је романе „Време полураспада“ и „Ресто“. Пише на српскохрватском и енглеском језику. На додели је истакао да је књига настајала осам година и препознао симболику са називом награде.

– У једној причи је мој деда партизан, првоборац, који је био отписан као мртав у хладњачи, преживео и завршио у Египту. Он је мојој браћи и мени поклонио књиге „Пинки је видео Тита“. То је та веза и највеће значење што ће на мојој књизи бити назив ове награде – рекао је Данило Стојић.

На књижевној вечери која је уследила, гост је био и уредник „Партизанске књиге“, књижевник Владимир Арсенић. Свечаности у Библиотеци присуствовале су, у име локалне самоуправе, која је подржала конкурс, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и ресорна чланица Градског већа, Маријана Мирков.

– Дан библиотеке, 179 година постојања и рада једне од најстаријих библиотека у нашој земљи обележавамо са поносом и радошћу – истакла је Дијана Јакшић Киурски. – Опстајала је упркос свим изазовима и искушењима која постоје и данас. Мислим, пре свега, на свеопшту кризу читања и кризу културног идентитета јер све више живимо у материјалистичкој и потрошачкој стварности. То је присуство дуализма између снаге живе, слободне речи и њеног значења, и свеопште присутног агресивног дигиталног и знаковног језика. У томе је улога библиотека, а наша, кикиндска библиотека бори се да очува љубав према књизи, сачувала је своју читалачку публику и књизи приволела и нове генерације.

Народна библиотека „Јован Поповић“ баштини традицију Српске читаонице коју су, 1. маја 1845. године основали студенти Пожунског универзитета. У то време храброст је била и говорити српским језиком, а посебно писати српским писмом, подсетио је директор Библиотеке, Бране Марјановић.

У наставку програма обележавања дана ове установе, сутра (уторак, 19. новембар) ће, од 17 сати, бити свечано уручена награда за најбољи трејлер за књигу по конкурсу Библиотеке. Гости ће бити писци: Бранко Стевановић, Роберт Такарич и Зорица Деспотов.

Од 19 сати, одржаће се књижевно вече Владимира Пиштала, књижевника и управника Народне библиотеке Србије. О његовом делу говориће књижевни критичар, директор издавачке куће „Агора“ и директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“, Ненад Шапоња.

С. В. О.

Evoto

Издавачка кућа „Партизанска књига“ објавила је реиздање књиге прича Срђана Срдића „Сагоревања“ у едицији „Ретрополис“, у којој су књиге које дуже време нису доступне читаоцима.

Првобитно објављена 2014, „Сагоревања“ су друга књига прича Срђана Срдића за чији синопсис је претходно награђен стипендијом Фонда „Борислав Пекић“. У књизи се налази девет прича које, на различите наративне начине, третирају проблем идентитета. Књига је преведена и објављена у Енглеској 2018, а у Грчкој 2023. године.

Web

Срђан Срдић, рођен у Кикинди 1977. године, аутор је пет романа („Мртво поље“, „Сатори“, „Сребрна магла пада“, „Љубавна песма“, „Аутосекција“), две књиге прича („Еспирандо“, „Сагоревања“) и књиге есеја („Записи из читања“). Добитник је књижевних признања „Лаза Лазаревић“, „Биљана Јовановић“, „Едо Будиша“, као и стипендије из Фонда „Борислав Пекић“. Срдићеве књиге преведене су на неколико европских језика.

Књига „Сагоревања” се може купити у књижарама и код издавача.

nagradajovanpopovic-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је ужи избор од 10 рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. У ужем избору нашли су следећи аутори и рукописи: Бранислав Сарић из Београда са књигом поезије „Кад сам већ ту“, Данило Стојић из Београда са прозом „Најбоље је већ прошло“, Дино Бурџовић из Офенбаха, Немачка са књигом поезије „ Ел фатиха за легитимни војни циљ“,  Драгана Стојановић из Новог Сада, такође са књигом поезије „Све лутке путују саме“, Јелена Шарковић из Сремске Митровица са књигом поезије „Обећање екстазе“, Миљан Микић из Београда са прозом „Не знам где сте, господине, али на правом месту нисте“, Милан Живановић из Београда са прозом „Месо“, Славко Мали из Прокупља са књигом поезије „Музичка кутија“, Сњежана Врачар из Љубљане са књигом поезије „Срце на батерије“, поезија и Зоран Пеневски из Београда са књигом поезије „Господин Монада“.

Ауторки односно аутору награђеног рукописа 18. новембра биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржао је Град Кикинда.

 

Roman Srdic (1)

Кикиндска издавачка кућа „Партизанска књига“ објавила је нови, пети роман Срђана Срдића, под насловом „Аутосекција“.

Уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

Рођен у Кикинди 1977. године, Срђан Срдић је готово две деценије запослен у Гимназији „Душан Васиљев“, а ради и као уредник, издавач, предавач креативног читања и писања, књижевни критичар и руководилац Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“. Добитник је бројних књижевних признања, а његове раније књиге преведене су на неколико европских језика.

Прва промоција романа „Аутосекција“ Срђана Срдића биће одржана у среду, 6. децембра, у београдском клубу „Спрат“, с почетком у 20 сати, у оквиру прославе осам година постојања „Партизанске књиге“.

(Фото: Владимир Сретеновић)

Sagorevanja engl

Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.

Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно  први превод неке од књига овог аутора.

Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.

Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.

Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.

jovan popovic 8

Књига „Сабране приче“ књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, представљена је у Народној библиотеци која носи његово име. „Сабране приче“ је објавила „Партизанска књига“ у едицији „Стари мајстори“, у којој су објављена и сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Књига садржи три прозне збирке: „Реда мора да буде“ из 1932, „Лица у пролазу“ из 1941. и „Истините легенде“ из 1944. године. Поговор је писао издавач, књижевник др Срђан Срдић, који је и представио књигу кикиндској публици.

– Текстови Јована Поповића су у читанкама за средње школе, али није било књиге, посебно не сабраних дела. Схватили смо да га нема 40 година, ни као књижевника, ни као историјске личности. Никада није било организованих напора да његова заоставштина буде сабрана. Преживљавало је само оно чега је било у школској лектири. Од нечега смо морали да почнемо и најједноставније је било доћи до његових прича.

Трећа књига, „Истините легенде“, посвећена је људима који су биле историјске личности и од којих је направљен мит, али ће људи у њој и препознати приче „Пинки је видео Тита“ и „Бриле“, рекао је Срдић. Приче о животу Поповића у Кикинди, до 1930-е, када је имао 25 година, налазе се у првој и другој књизи.

– Ове књиге су израз његовог експресионизма и чак подсећају на Душана Васиљева. Из прича може доста да се научи, не само о књижевности тог времена, већ и о животу људи овде. То је доста комплексан и невесео приказ живота у Кикинди између Првог и Другог светског рата, са свим политичким, сталешким и осталим раслојавањима која су била присутна у локалном животу и ми неки јаснији траг о томе немамо, ни у прози Душана Васиљева која је преживела, ни у драмама.

Очекивања издавача су да ће „Сабране приче“ изазвати ново интересовање за дело овог књижевника. У „Партизанској књизи“ намеравају да објаве и његове сабране песме.

– За свој једини избор поезије, објављен 1951. године, Јован Поповић сам је написао поговор у којем каже да чак није ни у поседу одређених текстова које је објављивао у току рата, тога нема. И ми сада, сакупљајући материјал за ту књигу сабраних песама имамо проблем. Он није имао директне наследнике, а од 1930. године живео је у Београду.

Срдић истиче да је овај књижевник био личност од непојмљивог утицаја: био је шеф делегације Југославије на оснивању UNESCO-а у Њујорку, једини је Кикинђанин који је сахрањен у Алеји великана, његов ковчег носио је Иво Андрић.

Књига „Сабране приче“ већ је у књижарама. Њено објављивање финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.

Готово вршњаци, Поповић и Васиљев, никада се нису срели

Јован Поповић и Душан Васиљев, иако обојица рођени у Кикинди, Поповић 1905-е, а Васиљев пет година раније, никада се нису срели јер су припадали потпуно супротним социјалним сталежима – испричао је Срдић. – Јован Поповић је потицао из угледне грађанске породице, Душан Васиљев је био пука сиротиња. Касније ће се сретати брат Душана Васиљева и Јован Поповић, али двојица књижевника се нису никада видели, нити постоји информација да је Поповић било шта знао о Душану Васиљеву.

Jovan_Popović

У Народној библиотеци „Јован Поповић“, у четвртак, 9. фебруара, од 19 сати, биће представљена књига „Сабране приче” песника, прозног писца и револуционара, Јована Поповића.

О књизи и књижевном раду Јована Поповића говориће књижевник Срђан Срдић и Милана Бајкин из Завичајног одељења Библиотеке.

Књига је објављена у едицији „Стари мајстори“, у издању „Партизанске књиге“. Објављивање су финансијски подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије

error: Content is protected !!