osobe sa invaliditetom

Predrag-Bubalo

Послодавци у Србији који имају више од 20 запослених, а немају запослену особу са инвалидитетом, у обавези су да месечно уплаћују средства у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна бруто плата у Србији износи 160.067 динара, што значи да ова обавеза тренутно износи 80.033,50 динара месечно, односно готово милион динара годишње за свако непопуњено радно место намењено особи са инвалидитетом.

Ова обавеза заснива се на Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, усвојеном 2009. године. Према закону, послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да запосли најмање једну особу са инвалидитетом, онај са више од 50 запослених најмање две, а на сваких наредних 50 запослених још по једну.

Међутим, како истичу из предузећа СДПС из Београда, многи послодавци нису довољно информисани да ову обавезу могу испунити и на други начин — сарадњом са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

-Многи послодавци плаћају ове такозване пенале држави, зато што из различитих разлога не могу да запосле особу или особе са инвалидитетом. Добар пример за то су грађевинске фирме, које не могу да обезбеде услове за запошљавање особа са инвалидитетом. Велики број таквих послодаваца није информисан да се може ослободити ових плаћања уколико успостави пословну сарадњу са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом – каже Предраг Бубало, директор предузећа СДПС из Београда.

Он објашњава да послодавци, потписивањем уговора о пословно-техничкој сарадњи, куповини производа или реализацији услуга са предузећем из ове категорије, у вредности од 20 просечних зарада, што тренутно износи око 3,2 милиона динара, могу бити ослобођени обавезе запошљавања једне особе са инвалидитетом за наредних 12 месеци.

-Средства која на тај начин штеде могу да усмере на инвестиције и унапређење пословања, а да истовремено подрже и инклузивност, јер доприносе успешнијем пословању предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом – додаје Бубало.

У предузећу СДПС, како се наводи, 80 одсто запослених чине особе са инвалидитетом. Као и остала предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у Србији, ова фирма послује по тржишним условима и нуди производе и услуге потребне бројним компанијама — од термо ролни, етикета и индустријских фолија, до униформи, заштитне опреме, канцеларијског и рекламног материјала, брендирања и штампе.

На тај начин, законска обавеза за послодавце може постати прилика да средства, уместо у обавезне уплате, усмере ка конкретној сарадњи, унапређењу пословања и подршци запошљавању особа са инвалидитетом.

rpk-invalidi-(2)

У организацији  Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ и „Le Belier“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  „Novitas Consult“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Tisza Automotive“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000  са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених  имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

sc jezero

Одлуком директора Спортског центра „Језеро“ Дејана Пудара коју је усвојио Управни одбор, настављене су активности ради побољшања услова коришћења капацитета ове установе за особе са инвалидитетом.

-Од петка, 5. апрла улазак на отворене и затворене базене Спортског центра „Језеро“ неће се наплаћивати особама са инвалдитетом. Особе којe сматрају да остварују право на ову погодност треба да дођу у управну зграду и приложе потврду доктора или решење о степену инвалидности – рекао је Пудар.

 

Донета је одлука о продаји сезонских улазница, а на молбу суграђана. Продаја за летњу сезону почеће 1. јуна, а  могућу их је искористити током целе године, а најкасније до 1. jуна наредне године.

-Ово само доказује оно што увек истичемо, да Спортски центар „Језеро“активно ослушкује потребе, молбе као и сугестије наших суграђана и трудимо се да урадимо све како би наши корисници били што задовољнији – закључио је Пудар.

А.Ђ.

 

 

IMG-c41c5393e008fafa514d0f3310586fea-V-(2)

Особама са инвалидитетом, захваљујући набавци покретне столице, биће олакшан боравак на базенима СЦ „Језеро“. Поменута столица служи за спуштање особа са инвалидитетом у воду. Од данас је доступна за коришћење на затвореним базенима, сазнајемо од директора Дејана Пудара.

-Столица  ће омогућити коришћење свих базенских капацитета нашим суграђанима са инвалидитетом који су наши корисници. Ово  је почетак јер нам је жеља да се потрудимо да свим корисницима нашег објекта  омогућимо једнаке услове. Направили смо искорак у квалитету, са посебним освртом на суграђане, који, на жалост, нису у могућности да самостално ходају – рекао је Пудар.

Набавка лифта спроведена из буџета СЦ „Језеро“, фактички, из буџета Града Кикинда, што само доказује да локална самоуправа, разуме потребе, како СЦ „Језеро“, тако и свих становника Града Кикинде.

-Током ове године планирамо joш новина које ће побољшати услове боравка на базенима инвалидним особама – навео је Пудар.

Бранкица Мишков, председница Удружења мултипла склероза каже да се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају са бројним изазовима.

-Сваки дан је борба и многи се повлаче из друштва што због предрасуда и дискриминације, тако и због архитектонских баријера које су огроман проблем у свим друштвеним заједницама. Неретко је присутан осећај одбачености и неприхватања, а неретко су ту искоришћавање и одбацивање. Удружење мултипла склероза претходних година покушава да подигне свест суграђана о равноправности и потребама особа са инвалидитетом. У нашој мисији имамо несебичну помоћ Дејана Пудара, једног од ретких Кикинђана који нас разуме и труди се да нам омогући што боље услове за коришћење базена – рекла је Бранкица Мишков и закључила да лифт столица за инвалиде враћа достојанство и додаје да се радује новим помагалима за особе са инвалидитетом.

А.Ђ.

403611494_1347976472745696_848771569141876454_n

Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар у Кикинди је обележен спортским играма. На иницијативу удружења Мултипла склероза, а позиву да се у СЦ „Језеро“ друже, на квалитетан начин проведу време, боље упознају и размене искуства, одазвало се 10 инвалидних удружења.

-Идеју да организујемо спортски дан, поред организација,  подржала је и локална самоуправа. Основни циљ је да се упознамо и боље сарађујемо. Спортске игре су пикадо, шах, бацање плочица и домине. И ово је један од начина да укажемо на наше потребе и чињеницу да смо равноправни чланови друштва. Колико нас грађани не разумеју, толико има неразумевања између нас и на нама је да то променимо – истакла је Бранкица Мишков.

И организација инвалида рада Кикинде прихватило је ову иницијативу, сазнајемо од председнице Душанке Станишић.

-Потребе пензионера инвалида рада су вишеструке и углавном су особе са инвалидитетом на маргини друштва. Свакодневно имамо проблем приступа појединим објектима, са паркирањем, запошљавањем. Имамо више од хиљаду чланова, али многи су неактивни и ми желимо то да променимо. Организујемо уметничке и креативне радионице, предавања, едукативне састанке како би све оне који су код кућа подстакли да се активно укључе у друштвене токове. У томе нам помаже Град Кикинда, али и надлежно Министарство – казала је Душанка Станишић.

Корисници Центра за пружање социјалне заштите радо су се одазвали спортским активностима, а Николета Павлов, в.д. директорка напомиње да је ова установа ту да заговара права особа са инвалидитетом.

-Ту смо да се изборима за њихова права, али и да покажемо шта све наши корисници могу. Поносни смо што смо део ове манифестације и надам се да ће овакав скуп постати традиција. На овај начин показујемо да смо равноправни чланови друштва и да инвалидност није нешто што спречава и омета. У оквиру услуге Дневни боравак имамо 26 корисника, а осим тога пружамо и услугу лични пратилац где имамо 41 дете, док их је осам укључено у Рехабилитациони центар – напоменула је Николета Павлов.

Спортске игре отворио је председник Скупштине града Младен Богдан који је овом приликом напоменуо да локална самоуправа подржава и помаже сва удружења особа са инвалидитетом.

-На нама је да им помогнемо да имају све што им је потребно. Желимо да им омогућимо што квалитетнији живот, тако да им на све могуће начине излазимо у сусрет. Особе са инвалидитетом сусрећу се свакодневно са проблемима и њихове потребу су другачије. Свакодневно нам се обраћају, а некада им је само важно да их саслушамо. На нама је да се потрудимо да омогућимо да удружења која их окупљају функционишу и да имају што бољи живот. Кикинда је препозната као град која помаже особе са инвалидитетом и потрудићемо да у наредним годинама будемо још бољи партнери – рекао је Богдан.

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију чији је циљ да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу.

error: Content is protected !!