Povodom 8. marta, članovi Car Brothers klub organizovali su juče malu akciju u znaku pažnje i poštovanja. Momci iz kluba podelili su oko pedeset ruža radnicama u Tržnom centru, kao i sugrađankama koje su se u tom trenutku zatekle u kupovini.
Kako je naveo sekretar kluba, Aleksandar Ivčenić, cilj je bio da se malim znakom pažnje ulepša praznik.
-Ovu akciju klub je prvi put realizovao 2021. godine, a lepu praksu odlučili smo da ponovimo i ove godine. Želja nam je da izmamimo osmeh na licima sugrađanki.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ obeležava Međunarodni dan žena posebnom pogodnosti za sugrađanke. Sve pripadnice ženskog pola mogu ostvariti besplatan upis u biblioteku 9. i 10. marta.
Akcija je organizovana povodom 8. marta, s ciljem da se podstakne čitanje i omogući lakši pristup knjigama i kulturnim sadržajima.
Uoči 8. marta, Kikinđane očekuje još jedan Martovski bazar lokalnih proizvođača, koji će biti održan u subotu, 7. marta, na Gradskom trgu od 10 do 16 časova.
Turistička organizacija Kikinde i ovoga puta okupiće brojne domaće proizvođače i kreativce, a posetioci će imati priliku da pronađu jedinstvene poklone za Dan žena, ali i da uživaju u raznovrsnoj ponudi rukotvorina, ukrasa, slatkiša i domaćih proizvoda.
Kako ističe Jasmina Orašanin, direktorica Turističke organizacije, bazari imaju za cilj da podrže lokalne stvaraoce i proizvođače.
-Svakog meseca organizujemo bazare koji su namenjeni pre svega našim lokalnim proizvođačima, kako bi dobili priliku da predstave svoje proizvode i radove, a sa druge strane da Kikinđanima ponudimo nešto drugačiji izbor proizvoda – ističe Orašanin.
Ovogodišnji martovski bazar posebno je posvećen 8. martu – Međunarodnom danu žena, pa će i ponuda biti u duhu ovog praznika. Pored tematskih poklona za dame, posetioce očekuje i standardna ponuda domaćih proizvoda i kreativnih rukotvorina.
Poseban razlog za zadovoljstvo organizatora je rekordan broj učesnika, jer će se na bazaru predstaviti čak 51 izlagač.
Martovski bazar biće prilika da građani, u prijatnoj atmosferi na gradskom trgu, podrže vredne ruke lokalnih proizvođača i pronađu originalne poklone za dame koje ih inspirišu.
Danas se obeležava Međunarodni dan žena, praznik posvećen borbi za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost između žena i muškaraca. Ovaj datum utemeljen je 8. marta 1910. godine, kada je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, predloženo njegovo obeležavanje.
Ovaj dan podseća na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, kao i na veliki njujorški protest više od 15.000 žena, koje su zahtevale kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Još 1857. godine, 8. marta, žene zaposlene u tekstilnoj industriji prvi put su javno demonstrirale u Njujorku. Iako je policija rasterala protest, dva meseca kasnije osnovan je sindikat, a budući protesti 8. marta postali su tradicija.
Prvo zvanično obeležavanje ovog praznika dogodilo se 8. marta 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, Dan žena najpre su prihvatili komunisti i socijaldemokrate. Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu 1914. godine, u tadašnjem Narodnom domu.
Posle Oktobarske revolucije, feministkinja Aleksandra Kolontaj doprinela je da 8. mart postane državni praznik u Sovjetskom Savezu, gde je korišćen za slavljenje „herojstva radnica“. Ovu praksu su prihvatile i ostale socijalističke države, uključujući Jugoslaviju, gde je ovaj dan bio jedan od značajnijih praznika.
S druge strane, zapadne zemlje dugo su izbegavale obeležavanje ovog datuma zbog njegove povezanosti sa socijalizmom. Tek tokom šezdesetih godina 20. veka, feministički pokreti ponovo su počeli da ga slave, a Ujedinjene nacije su ga zvanično priznale 1975. godine kao Međunarodni dan žena.
Danas, 8. mart simbolizuje ne samo sećanje na istorijsku borbu za ženska prava, već i kontinuiranu potrebu za ravnopravnošću i unapređenjem položaja žena širom sveta.
Osmi mart, Međunarodni dan žena, nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Ideja se pojavila početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije, koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Jedan od najvažnijih organizovale su 8. marta 1857. godine žene zaposlene u industriji odeće i tekstila u Njujorku. Najpoznatiji protest bio je 1908, kada je 15 hiljada žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.
Prvi put zvanično nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije Socijalističke stranke Amerike. Prva Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, organizovana je 1910.
Inspirisana američkom akcijom, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin preuzela je inicijativu sprovođenja ideje u delo. Predlog je prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.
Klara Cetkin i Roza Luksemburg
Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije feministkinja širom Evrope. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju, a bile protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja. Na početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope održavale su antiratne demonstracije za mir.
Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.
Aleksandra Kolontaj
Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da osmi mart postane državni praznik. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima.
U mnogim državama ovaj praznik je izgubio svoju osnovu ideju – postao je prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, paralela Majčinom danu ili Valentinovu u zapadnim državama. Tamo je, uglavnom, prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, jer je bio povezivan sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.
