Поводом 8. марта, чланови Car Brothers klub организовали су јуче малу акцију у знаку пажње и поштовања. Момци из клуба поделили су око педесет ружа радницама у Тржном центру, као и суграђанкама које су се у том тренутку затекле у куповини.
Како је навео секретар клуба, Александар Ивченић, циљ је био да се малим знаком пажње улепша празник.
-Ову акцију клуб је први пут реализовао 2021. године, а лепу праксу одлучили смо да поновимо и ове године. Жеља нам је да измамимо осмех на лицима суграђанки.
Народна библиотека „Јован Поповић“ обележава Међународни дан жена посебном погодности за суграђанке. Све припаднице женског пола могу остварити бесплатан упис у библиотеку 9. и 10. марта.
Акција је организована поводом 8. марта, с циљем да се подстакне читање и омогући лакши приступ књигама и културним садржајима.
Уочи 8. марта, Кикинђане очекује још један Мартовски базар локалних произвођача, који ће бити одржан у суботу, 7. марта, на Градском тргу од 10 до 16 часова.
Туристичка организација Кикинде и овога пута окупиће бројне домаће произвођаче и креативце, а посетиоци ће имати прилику да пронађу јединствене поклоне за Дан жена, али и да уживају у разноврсној понуди рукотворина, украса, слаткиша и домаћих производа.
Како истиче Јасмина Орашанин, директорица Туристичкe организацијe, базари имају за циљ да подрже локалне ствараоце и произвођаче.
-Сваког месеца организујемо базаре који су намењени пре свега нашим локалним произвођачима, како би добили прилику да представе своје производе и радове, а са друге стране да Кикинђанима понудимо нешто другачији избор производа – истиче Орашанин.
Овогодишњи мартовски базар посебно је посвећен 8. марту – Међународном дану жена, па ће и понуда бити у духу овог празника. Поред тематских поклона за даме, посетиоце очекује и стандардна понуда домаћих производа и креативних рукотворина.
Посебан разлог за задовољство организатора је рекордан број учесника, јер ће се на базару представити чак 51 излагач.
Мартовски базар биће прилика да грађани, у пријатној атмосфери на градском тргу, подрже вредне руке локалних произвођача и пронађу оригиналне поклоне за даме које их инспиришу.
Данас се обележава Међународни дан жена, празник посвећен борби за економску, политичку и социјалну равноправност између жена и мушкараца. Овај датум утемељен је 8. марта 1910. године, када је на Другој међународној конференцији жена социјалиста у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, предложено његово обележавање.
Овај дан подсећа на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године, као и на велики њујоршки протест више од 15.000 жена, које су захтевале краће радно време, боље плате и право гласа. Још 1857. године, 8. марта, жене запослене у текстилној индустрији први пут су јавно демонстрирале у Њујорку. Иако је полиција растерала протест, два месеца касније основан је синдикат, а будући протести 8. марта постали су традиција.
Прво званично обележавање овог празника догодило се 8. марта 1911. године у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. У традиционално патријархалној Србији, Дан жена најпре су прихватили комунисти и социјалдемократе. Прва прослава у нашој земљи одржана је у Београду 1914. године, у тадашњем Народном дому.
После Октобарске револуције, феминисткиња Александра Колонтај допринела је да 8. март постане државни празник у Совјетском Савезу, где је коришћен за слављење „херојства радница“. Ову праксу су прихватиле и остале социјалистичке државе, укључујући Југославију, где је овај дан био један од значајнијих празника.
С друге стране, западне земље дуго су избегавале обележавање овог датума због његове повезаности са социјализмом. Тек током шездесетих година 20. века, феминистички покрети поново су почели да га славе, а Уједињене нације су га званично признале 1975. године као Међународни дан жена.
Данас, 8. март симболизује не само сећање на историјску борбу за женска права, већ и континуирану потребу за равноправношћу и унапређењем положаја жена широм света.
Осми март, Међународни дан жена, настао је као дан борбе за женска људска права, односно за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Идеја се појавила почетком 20. века, у доба брзе индустријализације, која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Један од најважнијих организовале су 8. марта 1857. године жене запослене у индустрији одеће и текстила у Њујорку. Најпознатији протест био је 1908, када је 15 хиљада жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене.
Први пут званично национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке. Прва Међународна конференција жена у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, организована је 1910.
Инспирисана америчком акцијом, немачка левичарка Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жена. Немачка феминисткиња и левичарка Клара Цеткин преузела је иницијативу спровођења идеје у дело. Предлог је прихваћен и установљен је Међународни дан жена са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.
Клара Цеткин и Роза Луксембург
Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације феминисткиња широм Европе. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију, а биле против дискриминације на основу пола приликом запошљавања. На почетку Првог светског рата жене широм Европе одржавале су антиратне демонстрације за мир.
Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.
Александра Колонтај
Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да осми март постане државни празник. Празник је прихваћен и од стране касније насталих једнопартијских режима.
У многим државама овај празник је изгубио своју основу идеју – постао је прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола, паралела Мајчином дану или Валентинову у западним државама. Тамо је, углавном, престао да се обележава у првој половини 20. века, јер је био повезиван са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Остао је државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама.
