ош јован поповић

јова-награда-(1)

У акцији „Здраво растимо”, коју је организовао Савез за школски спорт Србије, едукативни кратки филм који су направили ученици шестог и седмог разреда ОШ „Јован Поповић” из Кикинде и њихов наставник физичког васпитања Горан Арнуш, након онлајн гласања, у коначном пласману освојили су друго место.

Подсетимо, њихово двоминутно филмско остварење говори о потреби и значају развијања еколошке свести, а најбољи пример за то је очигледна настава кроз еко башту, коју ова школа гаји с успехом већ неколико година.

Првопласирана, након гласања, била је београдска школа „Ђура Јакшић” са 3.508 гласова, док су Кикинђани сакупили 3.121. Те две школе су дуго водиле мртву трку за чело табеле, а њихов најближи конкурент, школа из Баточине, заостала у коначници за непуних 2000 гласова. Такође, једна награда је додељена и по одлуци стручне комисије, а она је припала смедеревској школи „Јован Јовановић Змај”.

Кикиндској осмолетки као другопласираној, Савез ће доделити камеру и реквизите у вредности 500 евра.

-Ова награда ће нам бити врло корисна, како за наставу физичког васпитања, тако и за слободне наставне активности. Захваљујемо се свима на подршци-нагласила је директорка ОШ „Јован Поповић” Јелена Крвопић, додавши да ће и у наредном периоду школа наставити са активностима које су се показале успешним и креативним и у којима ђаци уживају.

Н.С.

јова-плафон-(2)

У кабинету за техничко образовање  у Основној школи „Јован Поповић“ отпао је део малтера са плафона. Малтер је том приликом, нанео лакше огреботине ученику Гимназије „Душан Васиљев“. Како сазнајемо од директора Гимназије Александра Аћимова одмах су предузете све мере:

-Позвао сам дечакове родитеље, који је био узнемирен, да дођу и више пута током дана смо се чули. Како је родитељ навео дечак има лакшу повреду, а ми смо испоштовали протокол, ученике удаљили из кабинета и сачинили слжбену белешку о томе шта се десило. Учионица је закључана и у њој се неће одржавати настава.

Директорица ОШ „Јован Поповић“ Јелена Крвопић додаје да је ученик и раније похађао ову школу:

-Ангажоваћемо стручњаке да утврде шта се десило и у каквом је стању плафон. Кабинет ће морати да се санира пре него што се у њему поново буде организовала настава.

бројање-зецева

Ловачко удружење „Кикинда“, у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града Кикинде, организовало је јутрос традиционално сезонско бројање зечева на потесу Фазанерије „Млака“. Акцији су се придружили и ученици Основне школе „Јован Поповић“, који су имали прилику да део дана проведу у природи и из непосредне близине сазнају више о дивљачи и очувању ловишта.

Окупљање је било у 8 часова код ресторана „Ловац“, одакле су учесници кренули на терен. У акцији је, према расположивим информацијама, учествовало око 60 људи, међу којима су, поред чланова Ловачког удружења и ђака шестог и седмог разреда, били и извиђачи.

-Ово је била прилика да се најмлађи упознају са начином на који се прати бројно стање дивљачи, али и да разумеју због чега су овакве активности важне. Бројање зечева део је редовних сезонских активности на основу којих се касније израђује документација и планирају даљи кораци у управљању ловиштем – сазнајемо од представника Секретаријата.

Посебан значај акције огледа се и у едукативном карактеру. Боравећи у природи и упознајући ловна подручја Кикинде, деца су имала прилику да град и његову околину виде из другачије перспективе, али и да сазнају да дивљач представља природно богатство које треба чувати.

Сарадња локалних институција, ловачких организација и школа на овај начин доприноси развијању свести код младих о значају заштите животне средине, одговорног односа према природи и очувања живог света у окружењу.

телефон-скола

У Србији је покренута иницијатива за увођење законског ограничења коришћења мобилних телефона у школама, а искуства из праксе већ постоје у Кикинди. О могућим решењима и досадашњим ефектима говоре директори школа које су самостално уредиле ову област.

У ОШ „Јован Поповић“ мобилни телефони се не користе током боравка ученика у просторијама школе већ трећу годину заредом. Према речима директорице Јелене Крвопић, ученици по доласку у школу предају телефоне у кутије за одлагање које има сваки разред, а уређаји им се враћају након завршетка наставе.

-Мотив нам је био то што смо приметили да је савремена технологија, иако неопходна, децу у великој мери отуђила једне од других. Желели смо да их вратимо међусобној комуникацији, да се током одмора чује жамор у школи и школском дворишту – истиче Крвопић.

Она наводи да је одлуци претходила детаљна процедура – родитељски састанци, Савет родитеља и Школски одбор – и да није било значајнијег отпора.

-Ученици су правило врло брзо прихватили. Данас је то саставни део њиховог школског живота, до те мере да сами подсећају наставнике ако се догоди да телефони не буду прикупљени – каже директорица.

Према њеним речима, безбедност ученика није била доведена у питање. Родитељи су потписали писану сагласност, а у случају потребе контакт са породицом остварују одељенске старешине или други наставници. Изузетак од правила односи се на паметне сатове код ученика првог и другог разреда, док у вишим разредима ни та врста уређаја није дозвољена.

Са друге стране, у Техничкој школи „Михајло Пупин“ примењује се делимично ограничење. Директорица Миланка Халиловић истиче да ученицима средњих школа не треба у потпуности забранити ношење мобилних телефона, јер се они понекад користе у наставне сврхе, као и због чињенице да велики број ученика путује из околних места.

-Код нас већ две године постоји правило да ученици пре уласка у учионицу одложе све личне ствари у торбу, укључујући и мобилне телефоне и паметне сатове. Телефон могу да користе само ако наставник то изричито дозволи – наводи Халиловић.

Искуства школа у Кикинди показују да различити модели регулисања употребе мобилних телефона у образовним установама већ функционишу у пракси. Управо такви примери могли би да послуже као основ за даљу расправу о законским решењима која се најављују на републичком нивоу.

Т. Д.

дан-ретких-болести

У Основној школи „Јован Поповић“ вечерас је одржан догађај „Хоћу да растем – из мог угла“, посвећен обележавању Дана ретких болести. Догађај су организовали Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ и школа, са циљем да родитељима, наставницима и широј заједници приближе свакодневне изазове са којима се суочавају деца са ретким болестима.

Централни део програма била је интерактивна активност – столица у размери 2:1 – која је учесницима омогућила да непосредно осете препреке са којима се деца са ахондроплазијом сусрећу сваког дана. Поред тога, одржана је и едукативна презентација о ретким болестима, ахондроплазији и значају инклузије у школама.

Давор Терзин, представник удружења и отац Сташе, девојчице из Кикинде која болује од ахондроплазије, објаснио је да чак и најједноставније радње могу представљати велики изазов.

-Ми који смо просечне висине не можемо лако да седнемо на ту столицу — потребна нам је снага и акробација да се попнемо. Када кажемо деци са ахондроплазијом ‘хајде седи’, то је за њих подухват – рекао је он.

Он је додао да седење на обичној столици може изазвати здравствене проблеме, јер се смањује доток крви у ногама, што касније доводи до проблема са кичмом.

Говорећи о школовању, Терзин је истакао пример добре праксе.

-Сташи је потребна прилагођена столица коју смо као родитељи желели да обезбедимо. Директорица школе је одмах рекла да нема потребе, јер је дужност школе да обезбеди да сви ђаци имају све што им је потребно за несметано похађање наставе. На томе смо веома захвални.

Према његовим речима, чланови удружења често наилазе на тешкоће када деца крену у школу, због чега је разумевање заједнице од пресудног значаја.

-Потребно је разумевање. Нема потребе за сажаљењем. Треба само питати: како могу да помогнем?

Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ основано је у новембру 2022. године од стране три породице, са седиштем у Кикинди. Данас окупља око двадесет породица које размењују искуства, савете и подршку. Један од примарних циљева био је увођење терапије у Србију, у чему су успели, док је други повезивање породица и међусобна подршка.

Директорица школе Јелена Крвопић нагласила је да је искуство са столицом помогло присутнима да боље разумеју свакодневицу деце са ахондроплазијом.

-Врло је тешко попети се на столицу, а перспектива је помало застрашујућа, као што смо данас научили — а Сташи је тако сваки дан.

Она је истакла да школа са поносом обележава Дан ретких болести, посебно јер ће Сташа од септембра постати њихова ученица.

 

-Оно што желимо да постигнемо јесте да никада не дозволимо да се Сташа осећа другачије. Спремни смо да учимо и сарађујемо.

Школа је већ обезбедила столицу прилагођену Сташи и висини школске клупе, а у плану су и даље адаптације простора у виду адаптера за тоалет и табле која се поставља на одговарајућој висини.

-Најмањи проблем је прилагођавање намештаја. Битно нам је да се никада не осети тужно или другачије од остале деце – поручила је директорка.

Овај приступ директорице и наставног кадра ОШ „Јован Поповић“ — у којем разумевање претходи свему — показао је да инклузија није само законска обавеза, већ ствар људскости, спремности да се учи и жеље да свако дете има једнаке услове.

Дан ретких болести обележава се сваке године последњег дана у фебруару, са циљем подизања свести о изазовима са којима се суочавају оболели и њихове породице. Ретке болести погађају мали број људи, док ахондроплазија, генетски поремећај раста костију, погађа око једну од 25.000 беба.

Т. Д.

 

дан-розе-мајица-10

У Основној школи „Јован Поповић“ јуче је обележен Дан розе мајица – међународни дан борбе против вршњачког насиља који се сваке године обележава последње среде у фебруару. Ученици су кроз едукативне активности, симболичне поруке и ношење розе мајица указали на важност препознавања и спречавања насиља међу вршњацима.

У холу школе постављен је пано са информацијама о овом дану, као и кутија са порукама, док су ученици писали поруке подршке на симболичним розе мајицама. Наставници и учитељи придружили су се акцији, а велики број ученика дошао је у школу одевен у розе.

-Учествовали су сви ученици од првог до осмог разреда и велики број њих обукао је розе мајице. Велики број колега је такође испоштовао тај дан – каже учитељица Јелена Грбић, која је пре десет година покренула традицију обележавања овог дана у школи.

Посебна пажња посвећена је едукацији о препознавању различитих облика насиља – вербалног, физичког, психичког и насиља на друштвеним мрежама. Ученици се са нивоима насиља упознају већ од првог разреда, а информације су истакнуте у учионицама и ходницима.

Едукација и подршка родитељима

У оквиру активности, школа је припремила и поруке намењене родитељима. На једној симболичној мајици истакнута је порука о важности грађења односа прихватања и поштовања са дететом, док су на другој наведени знаци који могу указивати на то да дете трпи насиље – избегавање школе, лошији успех, повреде или промена понашања.

-Циљ је да промовишемо школу без насиља, другарство и пријатељство и да покажемо да сваки проблем можемо решити лепим речима без насиља – истиче Грбић.

Према њеним речима, школе се данас најчешће суочавају са вербалним насиљем.

-Трудимо се да проблем адресирамо на време како не би прерастао у озбиљније облике – објашњава она.

Када се насиље пријави, реагује тим за заштиту од насиља који чине директор, стручни сарадник, разредни старешина, правник и други чланови.

Поруке које остављају траг

У кутији са порукама нашле су се поруке попут: „Стоп насиљу“, „Лепим речима све може да се реши“, „Буди ми друг“ и „Што не желиш себи, не чини другима“.

Једна порука посебно се издвојила:

-Модрица на телу може да се брише, али она на уму неће моћи никад више – написала је ученица четвртог разреда.

Борба против насиља траје током целе године

У школи истичу да један дан није довољан за борбу против насиља, због чега током године организују активности које подстичу емпатију и солидарност, попут Дана другарства и Дана загрљаја, као и оснаживање ученика да пријаве насиље.

-Радимо на њиховом оснаживању да имају храбрости да пријаве оно што виде, и ефекти се већ примећују – додаје Грбић.

Значај оваквих активности препознају и родитељи.

-Јако ми је драго што у школи скрећу пажњу на ове теме и дају добар пример деци. Емпатија је највећа врлина човека коју треба неговати код деце, посебно данас када се више друже у онлине простору – каже Ивана Русинков Ђоловић, мајка ученице која је учествовала у акцији.

Како је настао Дан розе мајица

Дан розе мајица потиче из Канаде, где је 2007. године покренута иницијатива након што је ученик дошао у школу обучен у розе мајицу у знак подршке својој мајци оболелој од карцинома дојке. Због тога је био изложен ругању и насиљу вршњака. Његови другови су, желећи да му пруже подршку, следећег дана организовали акцију и дошли у школу обучени у розе мајице. Овај чин солидарности прерастао је у глобални покрет борбе против вршњачког насиља.

Данас розе мајица симболизује подршку, емпатију и храброст да се насиљу каже „не“, подсећајући да и мали гест солидарности може покренути велике промене.

Т. Д.

И-њима-иде-зима-1

Ученици Основне школе „Јован Поповић“ покренули су хуманитарну акцију прикупљања гранула за напуштене псе и мачке под називом „И њима иде зима“, која је већ у првим данима наишла на изузетно добар одзив.

Покретачи ове племените идеје су ученици осмог разреда, уз подршку наставника и школе. Како истиче Јелена Грбић, учитељица у ОШ „Јован Поповић“, ова акција има дубље корене и наставља традицију неговања хуманости и грађанске одговорности међу младима.

–Пре пет година, када је обележено 25 година од увођења грађанског васпитања као обавезног изборног предмета, организовали смо сличну акцију и тада смо све прикупљене грануле поклонили Зоохигијени. Наша школа је тада освојила прво место код Завода за унапређивање образовања за најбољи пројекат, у конкуренцији од око 500 пројеката – подсећа Грбић.

Школа је и пре две године реализовала акцију под истим називом, када су грануле дониране удружењу за заштиту животиња. Ове године, помоћ ће бити усмерена удружењу „Васка“.

– До сада имамо искључиво позитивне реакције. Желели смо да пошаљемо поруку да није важно колико неко може да донесе – довољно је и шака хране од свог љубимца. Већ после неколико дана у кутији има око 15 килограма хране, а надамо се да ћемо до понедељка прикупити између 50 и 60 килограма – каже учитељица.

Поред гранула, ученици и родитељи донирају и друге потрепштине – простирке, шампоне за псе и мачке, као и ситну опрему неопходну за бригу о животињама. Акцији су се прикључили и гимназијалци, чија је професорица Ивана Богосав оснивачица удружења „Васка“.

Акција траје до 22. децембра, а кутија за донације налази се у холу школе, на спрату. Грануле је могуће предати и учитељици Јелени Грбић.

 

Јован-Поповиц-8

На дан рођења књижевника Јована Поповића, 18. новембра, Основна школа која носи његово име обележила је Дан школе и 75 година постојања. Ходници и учионице били су испуњени дечијом грајом, музиком, рецитацијама и радионицама посвећеним овогодишњој теми „Колико се познајемо“, којом је школа одлучила да у први план стави пријатељство, емпатију и разумевање међу ученицима.

Након свечане приредбе са музичким тачкама и рецитаторским наступима, ученици су наставили дружење у учионицама, кроз радионице и квизове у којима су проверавали колико заправо знају једни о другима. Неколико недеља раније, ђаци су добили формуларе са личним питањима – од омиљене боје до најбољег друга.

На Дан школе, одељенске старешине су формирале екипе од по три ученика и читале им одговоре са формулара како би погодили о ком другу се ради. Најуспешније екипе награђене су медаљама и слаткишима а нижи разреди имали су сличне, узрасту прилагођене активности.

Директорка школе Јелена Крвопић истиче да је овакав начин обележавања Дана школе постао препознатљив за ову образовну установу: радионице, заједништво и активно учешће све деце.

-Одлучили смо да наше ученике окренемо једне ка другима и да их подсетимо колико су пријатељство и емпатија важни – рекла је Крвопић.

Како наглашава, циљ је да сваки ученик осети да је овај дан посвећен управо њему, али и да научи колико је важно да види другаре поред себе, да их боље упозна и разуме.

Једно од одељења другог разреда отишло је и корак даље, осмисливши акцију „Књига за знање, слаткиш за другаре“. Они су прикупили више од седамдесет књига и лектира које ће поклонити школској библиотеци, док су слаткише наменили међусобном даривању. На тај начин, малишани су повезали љубав према читању са културом дељења и пажње према другима, што је још један од начина да се учврсте вршњачке везе у школском колективу.

Обележавању Дана школе присуствовао је и члан Градског већа задужен за образовање, Тихомир Фаркаш, који је истакао да ОШ „Јован Поповић“ већ деценијама препознају по доброј атмосфери и посвећености деци.

-Локална самоуправа стоји уз школу „Јован Поповић“ и подржава све активности које она организује. Ово је једна лепа школа у којој се осећа домаћинска атмосфера. Увек је задовољство доћи овде. Родитељима, деци и запосленима честитам дан школе и желим да наставе да нижу успехе – поручио је Фаркаш.

Школа данас има 302 ученика распоређених у 16 одељења, а жеља колектива, како каже директорка, јесте да наредне године донесу „нека лепша времена“ за све школе. Управо овакви дани показују колико је школа важан ослонац заједнице – место где деца не уче само градиво, већ и како да буду бољи другари, пажљиви саговорници и активни учесници у животу своје средине.

Т. Д.

совине-супермоци-4

У оквиру манифестације Совембар у Народном музеју одржавају се радионице под називом „Совине супермоћи: слух и вид у акцији“ које су већ првих дана привукле бројне школске групе и показале се као пун погодак.

Деца уз помоћ музејске саветнице и дипломиране биолошкиње Љубице Војводић на забаван и едукативан начин откривају чудесни свет сова: како виде, чују и сналазе се у мраку. Кроз интерактивне задатке, презентацију и прављење „двогледа“, ђаци добијају прилику да макар на кратко „погледају свет очима сове“.

-Деца веома лепо реагују на нову радионицу о совиним супермоћима. Трудимо се да их потпуно укључимо, да накратко покушају да виде и чују као сове. У овом тренутку, нашу децу мало шта може да изненади, јер Кикинда већ дуго ради на едукацији о совама утинама. Али увек се нађе нешто што их одушеви: најчешће величина совиних очију или податак да сове прво „виде“ ушима – рекла је Војводић.

Да је радионица заиста инспиративна потврђују и сами учесници.

-Много волим сове јер изгледају као неки орлови а имају више супермоћи од њих. Најзанимљивије ми је било кад смо правили двогледе, совин вид је њена најбоља моћ – причао нам је Алекса Борисов, ученик трећег разреда ОШ „Јован Поповић“.

Његов друг, Вук Мајданац, такође ученик трећег разреда исте школе, додаје да је данас научио нешто ново.

– Знао сам да сове имају добар вид и слух јер ми је бака причала, али данас сам сазнао да могу јако брзо да лете. Волео бих поново да дођем на ову радионицу – поручује Вук.

Деца су заиста уживала, што је приметила и учитељица Наташа Јерковић.

Ово је веома креативна радионица која подстиче децу да размишљају изван школског оквира. Чули смо доста нових информација које не постоје у редовном градиву, а деца су све време била веома активна и заинтересована. Сигурна сам да ће им ово искуство значити у даљем школовању – истакла је Јерковић.

Радионице „Совине супермоћи: слух и вид у акцији“ одржавају се у просторијама Народног музеја сваког дана од понедељка до суботе, а намењене су деци школског узраста од 6 до 12 година. За учешће је потребна претходна најава на број телефона 422-500.

Подсетимо, у оквиру „Совембра”, од уторка до суботе, од 16 до 20 сати, у Музеју су организоване и радионице за децу и родитеље, за које није потребна претходна пријава.

луткице-јова-(1)

Ученици ОШ „Јован Поповић“ из Кикинде, чланови секције за ручни рад, одржали су обећање које су дали запосленима у Општој болници прошле године, те су и ове израдили луткице. Поклони су намењени одељењу неонатологије које је добило тридесетак ручно рађених луткица познатих као „хоботнице чаробнице“.

Лутке се користе код превремено рођених беба, током боравка у инкубаторима какоби се прилагодиле условима спољне средине. Научне студије су потврдиле да када ухвати крак луткице који подсећа на пупчану врпцу, беба осети сигурност, умири се и стабилизује дисање.

Оливера Гашић, професорица географије која води секцију за ручни рад истакла је да је прошле године повод за донацију луткица био Дан школе „Јован Поповић“, а ове године је то 17. новембар који се обележава као Светски дан превремено рођених беба.

-Слоган под којим се ове године обележава Светски дан превремено рођених беба је „Пружите превремено рођеним бебама снажан почетак за светлију будућност“. То није само морални императив већ инвестиција за будућност, у јача и отпорнија друштва и генерално добробит будућих генерација – истакла је др Биљана Племић, начелница Неонатологије.

План је да се ова акција настави и допуни новим, тако што би се ручно радиле капице и ћебад за бебе.

error: Content is protected !!