обичаји

Casni-krst

Српска Православна Црква данас прославља Богојављење, празник установљен на спомен Христовог крштења и објављивање Богочовека.  Данашњи празник обележава се у спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордану.

Први пут, остварено је Свето Тројство – у Божјем гласу са неба који рече: “Ово је Син мој”, крштењу Сина Божијег у реци и Светом духу који је у облику голуба слетео на Христа.

Традиционално се на овај дан плива за Часни крст. Многи народни обичаји и веровања се односе на Богојављење. На овај дан освећује се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела.

Сматра се лековитом и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама до следећег великог водоосвећења. Хришћанство учи да се богојављенска водица никада не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.

Данас се поздравља речима: “Бог се јави” или “Христос се јави”, а отпоздравља са “Ваистину се јави”.

krstovdan

Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан. По предању, данас се укрштају ветрови. Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.

На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима. Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.

У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.

Који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

 

advent-koncert-1

Верници  који Божић обележавају по Грегоријенском календару, славе Бадњи дан и Бадње вече.

У свим хришћанским црквама, на Бадње вече и Божић, читају се делови Јеванђеља о Христовом рођењу, догађају у Витлајему који је променио историју човечанства.

Вечера је обично посна, чак многи не једу ништа до вечере, која обично дуго траје. При крају долазе честитари, који, као пастири, најављују долазак Божића.

На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама Богомладенца, која се традиционално импровизују у свим храмовима. Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлајем пратећи 40 дана најсјајнију звезду која се зауставила тачно изнад пећине Рођења.

У Римокатоличкој цркви Светог Фрање Асишког у Кикинди биће служена Поноћна божићна миса, а  сутра (четвртак) Божићна миса почиње у 10 часова.

SVETI-NIKOLA-3

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Процењује се да готово половина православаца у Србији слави Светог Николу. Ранијих година важила је изрека да ко не слави светог Николу, онда иде у госте.

Свети Никола је био чудотворац, заштитник деце, морепловаца, сирочади, морнара, сиромашних, путника, трговаца, чак и лопова.

Слава Светог Николе пада у време великог божићног поста. Традиција је да се за Никољдан припремају посна јела.

 

Будући да је познат Свети Никола и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај свеатц слави деца дарују орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би има оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би, нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала.

На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.

У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

 

 

candles-1851176-1280

Православни верници данас, 1. новембра обележавају Митровске или јесење задушнице које падају уочи празника Светог Димитрија Солунског који се празнује 8. новембра. Задушнице се увек обележавају у суботу као сећања на Христово погребење и смрт али и наду у васкрсење које је човечанство добило Христовим васкрсењем.  На богослужењима субота је дан за помен свим мученицима и упокојенима.

На задушнице се обилазе гробови упокојених сродника и пријатеља али пре изласка на гробље у црквама се врши богослужење у раним јутарњим часовима након чега се служи општи парастос. Верници у храмове доносе кољиво и списак имена крштених покојних које желе да се помену током парастоса.  Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву.

На гробљу се такође може обавити парастос, мада се најчешће чини мали помен. Освештава се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих.

На задушнице се дели милостиња за душе покојних. Треба се сетити потреба оних којима је и најмања помоћ добродошла.

 

 

111535-339767-jesenji-krstovdan-ff-f

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан. Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.

По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све “ићи наопако”.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

 

svece-1

Духовски уторак, који се обележава два дана након празника Педесетнице, дубоко је укорењен у православној традицији и представља наставак слављења Светог Духа – трећег лица Свете Тројице, равноправног са Оцем и Сином.

Овај дан у црквеном календару није нарочито познат широј јавности, али носи дубоку духовну поруку и прожет је молитвом.

Духовски уторак је својеврсни продужетак празника, дан када се у црквама служе свете литургије и верници се још једном моле Светоме Духу, захваљујући Му на просветљењу и снази коју даје верујућима. То је и дан тишег слављења, када се куће не ките као на Духове, али се молитве изговарају са истим жаром.

Духовски уторак подсећа да вера није само у великим празницима, већ и у тихим данима између – када срце куца у складу са молитвом, а душа се смирује у вери.

lazarica-(4)

Улице у Кикинди и околним селима ове вечери обасјавале су ватре Лазарице. Деца су са нестрпљењем чекала да падне први мрак, како би могли да прескачу ватру. Пале се тулај, слама, гране.

Дечија граја праћена будним оком старијих чула се и у Храму Светих Козме и Дамјана где се окупио велики број суграђана. И Тара Билић једна је од оних који су прескакали Лазарицу.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Долазим сваке године. Волим овај обичај. Окупио се велики број мојих другара и није нам страшно да прескачемо ни велику ватру – каже Тара.

Стојан Пејић заједно са трогодишњом ћерком Таром, такође је био део окупљене светиње.
-Сваке године смо овде, код Храма Светих Козме и Дамјана. Поштујем традицију коју су ме научили моји, а сада је преносим на своју ћерку. Заједно смо прескакали ватру – додао је Пејић.

 

У Призренској улици затекли смо Буквине, Телечке, Завишиће, Лињачке, комшије који заједно сваке године пале ватру.

-У паљењу Лазарице учествује читав комшилук – каже бака Иренка – Ја сам одрасла у Мокрину и тамо је овај обичај увек био јако посећен. На сваком ћошку било је ватри и осим младих, ту су били и старији. Спремале су кокице и крофне обавезно, а старији би попили по коју ракију.

И данас је тако, док млади прескачу ватру, стaрији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију. Тако је било и испред куће Владимира Живојинова из улице Цара Душана.

-Ми овако обележавамо сваке године Лазарицу. Чистимо кртог из дворишта, па палим тулај, гране, сламу по старом обичају. Зна се да је петак вече пред Врбицу место окупљања наша кућа.

Деца су једва чекала да падне мрак и да упалимо ватру. Са нама су ћеркине другарице из школе, комшије. Кокице су обавезне, а сви донесу по нешто тако да деца поред прескакања ватре уживају и у слатким и сланим ђаконијама – открио нам је Живојинов.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

А.Ђ.

 

vatra

Како је најављено из Културног центра, ова установа ће, као и прошле године, организовати обележавање једног од најлепших и јединствених обичаја у северном Банату- „Лазарице”.

-Дођите да заједно прескачемо ватру, једемо крофне и кокице и уживамо уз музику тамбураша- позивају из Културног центра суграђане да дођу у петак од 19 сати у двориште ове установе.

„Лазарице“ се прослављају вече уочи Лазареве суботе. На раскршћима улица пале се ватре „Лазарице“ од сувих стабљика кукуруза и других сувих грана. Светлост тих ватри симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења.

За време паљења ватри „Лазарица“ комшије се окупљају, ту се дуго разговара, евоцирају успомене, а млади и деца прескачу ватру и тако доказују своју храброст.

Прескакање ватре има своју симболику. Народ верује да оно штити од урока и да онај који прескочи пламен са себе „скида” грехове. На ватрама се припрема и посно послужење. Кокају се зрна кукуруза, па се деца посебно радују врућим кокицама.

Božić 1

Готово сваки хришћански празник има своје обичаје. Највише обичаја везано је за Божић који је, у хришћанском свету, најрадоснији празник јер се тога дана родило дете Божије. О обичајима за божићне празнике говорио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Бадњак је симбол дрвета које је старац Јосиф наложио у пећини где се родио Богомладенац Исус. Зато је важно, на овај дан, да наши домови, наше трпезе, буду украшене бадњацима, заједно са сламом, симболом јасала у које је био  положен Христос. Ми хришћани се, постом, припремамо за дочек рођења Христовог. Пост је подвиг, жртва и труд, све оно што нам помаже да, савладавамо себе, своје мисли, и јачамо своју вољу. Када једемо превише јаке хране, она нам даје снагу и бес. Пост, међутим, подразумева скромност, стрпљење, смирење и  борбу против самог себе. Већина од нас у томе успева и свако ће успети ако буде хтео – каже протојереј Петровић.

Он је подсетио да ће у свим храмовима бити припремљени освештани бадњачићи које верници уносе у своје домове.

– Када се данас на вашим капијама и вратима појаве деца, бар им дајте лепу реч ако немате нешто друго јер су коринђаши симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима и добра воља.

На дан Божића, као и за крсну славу, после литургије се запали свећа у кући, а у нашим крајевима обичај је и да се ставља зелено жито и упали кандило. Први гост у кући тога дана је положајник. Верници су често за положајника бирали дете које је добро и послушно, да донесе радост и наду, објашњава протојереј Петровић.

– У нашој вери наши преци су управо светитељи које славимо у својим домовима и храмовима. Велика већина њих своју вољу је посведочила својим животом. Хришћани су одувек трпели неко страдање. И ми данас трпимо страдање и не можемо се ни надати да страдања неће бити. Страдање је и када се човек преједе, када претера у било чему, макар то било и нешто добро, то јесте његово страдање.

Протојереј Петровић подсећа да морамо бити одговорни у томе како славимо јер, како је рекао, у славу Божића имамо много лепих песама које се не смеју злоупотребити непримереним изразима.

– За верске празнике немојмо претеривати ни у јелу ни у пићу, јер ту нас ђаво највише куша. За крсне славе, за Ускрс и за Божић морамо имати веру, јер ће нас ђаво искушати да обешчастимо и оскрнавимо светињу празника – рекао је Петровић, обраћајући се верницима у Храму Светих Козме и Дамјана уочи Бадњег дана.

И ове године бадњаци из цркава ће пролазити улицама града како би верници могли да их поздраве јер, како је рекао протојереј Петровић, то је радост и благослов. У три сата, код оба кикиндска храма, бадњаци ће бити освештани и запаљени, а затим се улази у храмове и, у смирењу и стрпљењу, чека благослов.

error: Content is protected !!