обичаји Архиве | Кикиндски портал

Данас се обележавају Духовске задушнице

Aleksandra Djuran May 30, 2026

Православни верници обележавају данас Духовске задушнице, у народу познате као летње, које падају пред празник Духове.

Духовске задушнице посвећене су умрлим прецима и ово је дан када се оисећујугробља, пале свеће и служе помени. На дан када се обележавају задушнице, у црквама се служи света литургија и парастос, чита молитва за све умрле у свим временима.

Уместо уобичајеног изношења хране, СПЦ на овај дан позива на молитву и даривање сиромашних, болесних и прогнаних. Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек су суботом.

Православни верници обележавају Спасовдан: Празник утехе и спасења

Aleksandra Djuran May 21, 2026

Православни верници обележавају Спасовдан, један од најзначајнијих празника у црквеном календару, који се увек слави четвртком, четрдесети дан после Васкрса.

Овај велики празник посвећен је Вазнесењу Господа Исуса Христа, односно тренутку када се Христос, након васкрсења и четрдесет дана проведених са својим ученицима, узнео на небо пред њиховим очима и благословио их подигнутих руку.

Празник који симболизује утеху и спасење. У многим местима широм Србије овај празник дубоко је укорењен и у народној традицији, па се уз црквене обреде чувају и бројни обичаји који се преносе генерацијама.

Спасовдан није само црвено слово у календару, већ празник који вернике подсећа на веру, наду, заједништво и поруку да Господ никада не оставља свој народ.

Зато се на овај дан често изговара молитва: „Спаси, Господе, народ Твој!“

Православни верници обележавају Светог Василија Острошког

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Српска православна црква данас обележава празник Светог Василија Острошког, једног од најпоштованијих светитеља и чудотвораца. Његове мошти већ више од три века почивају у манастиру Острог у Црној Гори, који представља велико светилиште и место ходочашћа за вернике различитих вероисповести.

Верује се да су његове мошти чудотворне, па људи свих конфесија долазе да им се поклоне и моле за исцељење најтежих болести.

Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.Слави се и као крсна слава.

Према народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа да би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

Правословни верници славе Васкрсни понедељак

Aleksandra Djuran April 13, 2026

Српска православна црква данас ће прославити Васкрсни понедељак, други дан Васкрса којим почиње Светла недеља.

На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на којима се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака на Васкрсни понедељак, када млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.

Васкрсни понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак јер, по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве.

Верници који Ускрс славе сутра обележавају Велику суботу, дан тишине, ишчекивања и духовне припреме

Aleksandra Djuran April 4, 2026

За вернике који Ускрс славе по Грегоријанском календару данас је Велика субота, дан пред велики празник Ускрс.

Велика субота, односно Света субота, последњи је, трећи дан Вазменог тродневља и овај дан има посебно место јер је посвећен тишини и молитви. Овај дан познат је и под другим називима, међу којима су Велики шабат, Црна субота, Радосна субота, Субота славе.

Посебно мјесто у обележавању овог дана има Вазмено бдење, које се традиционално слави ноћу. Ово богослужје не почиње пре него што падне ноћ, а завршава пре сванућа ускрсне недеље. Тада се вјерници окупљају око огња који свештеник благослови, а тим пламеном пали се ускрсна свијећа, симбол Исуса Криста, светла и новог живота.

Велика субота је дан тишине, ишчекивања и духовне припреме. Између туге Великог петка и радости Ускрса, овај дан у хришћанској традицији носи поруку мира, сабраности и наде, док се у многим домовима истовремено обављају и посљедње припреме за прославу Ускрса.

За вернике који Ускрс прослављају по Грегоријанском календару данас је Велики петак

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Хришћани који време рачунају по Грегоријанском календару и Ускрс славе 5. априла, данас ће широм света и Србије обележити Велики петак, дан спомена Христове муке, разапињања и смрти.

Дан када је на крсту страдао Исус Христ најтужнији је дан у хришћанству, а за вернике, Велики петак је дан поста и немрса. Велики петак, једини је дан у години кад Католичка црква нема свету мису, али се у црквама после подне чита Крижни пут – односно пут страдања Христовог.

Верници фарбају јаја, која представљају симбол обнављања природе и живота, а ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.Према предању, прва јаја цару Тиберију поклонила је Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о ускрснућу.

У дане Светог тродневља, на Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу црквена звона не звоне, а они се завршава празником Христовог ускрснућа, Ускрса.

Паљење ватри Лазарица сутра, а у суботу празник посвећен дечијој радости, Врбица

Aleksandra Djuran April 2, 2026

Традиционално паљење и прескакање ватре Лазарице одaвнина се практикује на сокацима у граду и селима. Сутра (петак) увече чуће се весели жамор деце, пуцкетање ватре од тулаја, биће по која опрљена обрва, а ватра ће направити „бркове” код деце од гарежи. Док млади прескачу ватру, стaрији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

Наредног дана обележава се Лазарева субота односно Врбица. Овај празник посвећен је дечијој радости. На Лазареву суботу бере се пруће од врбе преко којег се, по веровању, преносилa снага зеленила на децу и одрасле. Сваке године она се прославља освештањем врбових грана и литијом деце око цркве, док су на Градском тргу постављене тезге са разним ђаконијама. Обичај је и да мајке свечано обучену децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, воде у цркву и купују им звончиће везане за тробојку које малишани носе око врата. По традицији у православним црквама освештаће се врбе, а верницима ће бити дељене освештане гране.

А.Ђ.

Ускршње радионице у Народном музеју: О „чуваркући“ и другим обичајима

Aleksandra Djuran April 1, 2026

У сусрет Ускрсу у Народном музеју и ове године организују се едукативне радионице које су намењене, првенствено деци, али и свим заинтересованим суграђанима. Ове године носе назив „Чуваркућа“, истиче Љубица Такачев, која је уз Славицу Цвијетић, модераторка радионица.

-Ускрс је најрадоснији хришћански празник и наш циљ је био да пажњу посветимо обичајима који га прате. Деци је најинтересантније фарбање јаја, а посебну симболику има „чуваркућа“ прво јаје које се офарба на Велики петак и које остаје до наредне године. Украшавање и фарбање јаја је креативан процес и даје машти на вољу – рекла је Такачев.

Осим фарбања јаја, деца имају прилику да сазнају све о обичајима који прате Ускрс, као и да праве ускршња јаја од папира, картона, стиропора да израде ускршње пилиће, зеке. Ту је и радни лист о Ускрсу, али и занимљиве игре прилагођене узрасту.

Радионице се организују још од 2009. године, а и ове су, као и претходних година бесплатне за учеснике. Прва је одржана 31. марта, а наредне су 1. и 2. априла, као и 7, 8. и 9. априла од 13 до 16 сати.

А.Ђ.

Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Прве задушнице у 2026. години обилежавају се сутра, 14. фебруара, и називају се Зимске или Велике задушнице. Оне најављују припреме за почетак Часног поста, који ове године почиње 23. фебруара, у појединим крајевима познатије су као Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.

За Велике задушнице везују се бројни обичаји, а народ се труди да их испоштује на што исправнији начин, како би показали поштовање према својим најмилијим преминулим људима.
На Зимске задушнице не обављају се тешки и кућни послови, јер се сматра да душе преминулих тога дана посећују своје домове, те би их узнемирили тешким, физичким радом.

На овај празник у кући се не пали ватра пре него се укућани врате са гробља. У српској народној традицији, ватра симболизује живе, а Задушнице су празник посвећен мртвима.

Православни верници славе Светог Саву првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Једна је од најзначајнијих личности српске историје, утемељивач Српске православне цркве и просветитељ. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Верује се и да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину. Грмљавина на овај дан се, за разлику од сунца, сматра лошим знаком. Још једно веровање каже и да се пред овај дан стока не сме терати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова. Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку.

Верује се и да деца на Савиндан треба да науче нешто ново, како би током године напредовала и стицала нова знања.