običaji Arhive | Kikindski portal

Danas se obeležavaju Duhovske zadušnice

Aleksandra Djuran May 30, 2026

Pravoslavni vernici obeležavaju danas Duhovske zadušnice, u narodu poznate kao letnje, koje padaju pred praznik Duhove.

Duhovske zadušnice posvećene su umrlim precima i ovo je dan kada se oisećujugroblja, pale sveće i služe pomeni. Na dan kada se obeležavaju zadušnice, u crkvama se služi sveta liturgija i parastos, čita molitva za sve umrle u svim vremenima.

Umesto uobičajenog iznošenja hrane, SPC na ovaj dan poziva na molitvu i darivanje siromašnih, bolesnih i prognanih. Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom.

Pravoslavni vernici obeležavaju Spasovdan: Praznik utehe i spasenja

Aleksandra Djuran May 21, 2026

Pravoslavni vernici obeležavaju Spasovdan, jedan od najznačajnijih praznika u crkvenom kalendaru, koji se uvek slavi četvrtkom, četrdeseti dan posle Vaskrsa.

Ovaj veliki praznik posvećen je Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista, odnosno trenutku kada se Hristos, nakon vaskrsenja i četrdeset dana provedenih sa svojim učenicima, uzneo na nebo pred njihovim očima i blagoslovio ih podignutih ruku.

Praznik koji simbolizuje utehu i spasenje. U mnogim mestima širom Srbije ovaj praznik duboko je ukorenjen i u narodnoj tradiciji, pa se uz crkvene obrede čuvaju i brojni običaji koji se prenose generacijama.

Spasovdan nije samo crveno slovo u kalendaru, već praznik koji vernike podseća na veru, nadu, zajedništvo i poruku da Gospod nikada ne ostavlja svoj narod.

Zato se na ovaj dan često izgovara molitva: „Spasi, Gospode, narod Tvoj!“

Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Vasilija Ostroškog, jednog od najpoštovanijih svetitelja i čudotvoraca. Njegove mošti već više od tri veka počivaju u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, koji predstavlja veliko svetilište i mesto hodočašća za vernike različitih veroispovesti.

Veruje se da su njegove mošti čudotvorne, pa ljudi svih konfesija dolaze da im se poklone i mole za isceljenje najtežih bolesti.

Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu.Slavi se i kao krsna slava.

Prema narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća da bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Pravoslovni vernici slave Vaskrsni ponedeljak

Aleksandra Djuran April 13, 2026

Srpska pravoslavna crkva danas će proslaviti Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa kojim počinje Svetla nedelja.

Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kojima se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva, a u mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.

U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, zadržao se običaj polivanja devojaka na Vaskrsni ponedeljak, kada mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.

Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.

Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak jer, po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave.

Vernici koji Uskrs slave sutra obeležavaju Veliku subotu, dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Za vernike koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru danas je Velika subota, dan pred veliki praznik Uskrs.

Velika subota, odnosno Sveta subota, poslednji je, treći dan Vazmenog trodnevlja i ovaj dan ima posebno mesto jer je posvećen tišini i molitvi. Ovaj dan poznat je i pod drugim nazivima, među kojima su Veliki šabat, Crna subota, Radosna subota, Subota slave.

Posebno mjesto u obeležavanju ovog dana ima Vazmeno bdenje, koje se tradicionalno slavi noću. Ovo bogoslužje ne počinje pre nego što padne noć, a završava pre svanuća uskrsne nedelje. Tada se vjernici okupljaju oko ognja koji sveštenik blagoslovi, a tim plamenom pali se uskrsna svijeća, simbol Isusa Krista, svetla i novog života.

Velika subota je dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme. Između tuge Velikog petka i radosti Uskrsa, ovaj dan u hrišćanskoj tradiciji nosi poruku mira, sabranosti i nade, dok se u mnogim domovima istovremeno obavljaju i posljednje pripreme za proslavu Uskrsa.

Za vernike koji Uskrs proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru danas je Veliki petak

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Hrišćani koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru i Uskrs slave 5. aprila, danas će širom sveta i Srbije obeležiti Veliki petak, dan spomena Hristove muke, razapinjanja i smrti.

Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa. Veliki petak, jedini je dan u godini kad Katolička crkva nema svetu misu, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.

Vernici farbaju jaja, koja predstavljaju simbol obnavljanja prirode i života, a uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.Prema predanju, prva jaja caru Tiberiju poklonila je Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o uskrsnuću.

U dane Svetog trodnevlja, na Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu crkvena zvona ne zvone, a oni se završava praznikom Hristovog uskrsnuća, Uskrsa.

Paljenje vatri Lazarica sutra, a u subotu praznik posvećen dečijoj radosti, Vrbica

Aleksandra Djuran April 2, 2026

Tradicionalno paljenje i preskakanje vatre Lazarice odavnina se praktikuje na sokacima u gradu i selima. Sutra (petak) uveče čuće se veseli žamor dece, pucketanje vatre od tulaja, biće po koja oprljena obrva, a vatra će napraviti „brkove” kod dece od gareži. Dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju.

Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.

Narednog dana obeležava se Lazareva subota odnosno Vrbica. Ovaj praznik posvećen je dečijoj radosti. Na Lazarevu subotu bere se pruće od vrbe preko kojeg se, po verovanju, prenosila snaga zelenila na decu i odrasle. Svake godine ona se proslavlja osveštanjem vrbovih grana i litijom dece oko crkve, dok su na Gradskom trgu postavljene tezge sa raznim đakonijama. Običaj je i da majke svečano obučenu decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, vode u crkvu i kupuju im zvončiće vezane za trobojku koje mališani nose oko vrata. Po tradiciji u pravoslavnim crkvama osveštaće se vrbe, a vernicima će biti deljene osveštane grane.

A.Đ.

Uskršnje radionice u Narodnom muzeju: O „čuvarkući“ i drugim običajima

Aleksandra Djuran April 1, 2026

U susret Uskrsu u Narodnom muzeju i ove godine organizuju se edukativne radionice koje su namenjene, prvenstveno deci, ali i svim zainteresovanim sugrađanima. Ove godine nose naziv „Čuvarkuća“, ističe Ljubica Takačev, koja je uz Slavicu Cvijetić, moderatorka radionica.

-Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik i naš cilj je bio da pažnju posvetimo običajima koji ga prate. Deci je najinteresantnije farbanje jaja, a posebnu simboliku ima „čuvarkuća“ prvo jaje koje se ofarba na Veliki petak i koje ostaje do naredne godine. Ukrašavanje i farbanje jaja je kreativan proces i daje mašti na volju – rekla je Takačev.

Osim farbanja jaja, deca imaju priliku da saznaju sve o običajima koji prate Uskrs, kao i da prave uskršnja jaja od papira, kartona, stiropora da izrade uskršnje piliće, zeke. Tu je i radni list o Uskrsu, ali i zanimljive igre prilagođene uzrastu.

Radionice se organizuju još od 2009. godine, a i ove su, kao i prethodnih godina besplatne za učesnike. Prva je održana 31. marta, a naredne su 1. i 2. aprila, kao i 7, 8. i 9. aprila od 13 do 16 sati.

A.Đ.

Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta

Aleksandra Djuran February 13, 2026

Prve zadušnice u 2026. godini obiležavaju se sutra, 14. februara, i nazivaju se Zimske ili Velike zadušnice. One najavljuju pripreme za početak Časnog posta, koji ove godine počinje 23. februara, u pojedinim krajevima poznatije su kao Otvorene zadušnice, jer se veruje da Sveti Petar, ključar pakla i raja, na ovaj dan otvara grobove.

Za Velike zadušnice vezuju se brojni običaji, a narod se trudi da ih ispoštuje na što ispravniji način, kako bi pokazali poštovanje prema svojim najmilijim preminulim ljudima.
Na Zimske zadušnice ne obavljaju se teški i kućni poslovi, jer se smatra da duše preminulih toga dana posećuju svoje domove, te bi ih uznemirili teškim, fizičkim radom.

Na ovaj praznik u kući se ne pali vatra pre nego se ukućani vrate sa groblja. U srpskoj narodnoj tradiciji, vatra simbolizuje žive, a Zadušnice su praznik posvećen mrtvima.

Pravoslavni vernici slave Svetog Savu prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Savu, u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Sveti Sava rođen je kao Rastko Nemanjić. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Jedna je od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, utemeljivač Srpske pravoslavne crkve i prosvetitelj. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Veruje se i da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu. Grmljavina na ovaj dan se, za razliku od sunca, smatra lošim znakom. Još jedno verovanje kaže i da se pred ovaj dan stoka ne sme terati u šumu jer će inače sve postradati od vukova. Uz to, danas ništa ne bi trebalo raditi oštricama i sečivom kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. Verovanje nalaže i da žene danas ništa ne treba da boje u crveno kako vukovi ne bi poklali stoku.

Veruje se i da deca na Savindan treba da nauče nešto novo, kako bi tokom godine napredovala i sticala nova znanja.

обичаји