народна библиотека Архиве | Page 2 of 3

У Народном музеју од суботе: Изложба „Имре Сабо – живот кроз објектив”

Aleksandra Djuran June 19, 2024

Народна библиотека „Јован Поповић” и Народни музеј у суботу 22. јуна у 19 часова позивају на отварање изложбе „Имре Сабо – живот кроз објектив” као и представљање истоименог каталога, који обухвата селекцију од 81 ауторске фотографије.

-Фотографије представљају његов уметнички рад, од почетка у Мокрину, па до најважнијих репортерских радова. Каталог почиње разговором, који је са Имреом водио Мића Вујичић. То је искрена исповест о почецима, првом фотоапарату, првом учитељу фотографије, о првим професионалним фотографијама и настајању најтежих и најдраматичнијих фотографија током ратова деведесетих у бившој Југославији. Од хобија и аматеризма, Имре је постао врхунски фотограф који је радио за највеће светске медије. Ово је значајно за Завичајно одељење јер је Имре хроничар историје наше земље. Последњи пут у Кикинди, у Галерији „Тери“, је имао изложбу 1989. године и сада ће први пут своја дела изложити у Народном музеју – истакла је Милана Бајкин из Народне библиотеке.

Издавач је Народна библиотека “Јован Поповић”, а средства за штампање обезбедили су Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама.

Изложба ће у Народном музеју Кикинда бити отворена до 3. августа 2024. године.

Књига поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас представљена суграђанима

Aleksandra Djuran May 23, 2024

У организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“ уприличено је представљање књиге поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас. За ово дело песникиња, рођена у Накову, ове године добила је награду из Фонда „Задужбине Бранка Ћопића“ за дела високе уметничке вредности. Гордана Ђилас је, како каже, била гост и домаћин на књижевној вечери.

-Збирка је посвећена мојим прецима и мом родном крају Накову и Кикинди у којој сам похађала Гимназију „Душан Васиљев“. Најлепша сећања су она која се односе на детињство што је и лајт мотив моје књиге. Сећање на некадашње снегове који су остајали читаве зиме, сећање на дуге летње жеге, на банатски ветар, на баке и деке које сам покушала, на неки начин, да окупим у звезданој биографији. То је и потврда нашег идентитета које нас чува од свих зала и невоља које свет доноси – истакла је песникиња која је и завичајни аутор библиотеке.

Прву збирку поезије „Пред огледалом“ објавила је 1985. године у издању Матице српске. То је почетак њене дуге и запажене књижевне каријере.

-Желела сам да поручим колико је важна породица и традиција. Кад знамо ко смо, шта смо и одакле долазимо, много је лакше да се сналазимо у савременом свету. Већ дуже време припремам баладу о столу из мог детињства који се налази код мене. Он је сведок свега што смо у животу прошли и доброг и лошег те желим да то и запишем – закључила је Гордана Ђилас.

Ђиласова је објавила десетине селективних библиографија савремених и других књижевних стваралаца. Учествовала је на бројним библиотечким и књижевним скуповима. Рецензент је бројних публикација из библиотекарства и библиографије. Сарадник је у Српском биографском речнику, Лексикону српске књижевности.

Поред ауторке о песмама је говорио и Никола Маринковић, књижевни критичар и рецензент збирке „Хватање месечине“.

A.Ђ.

Књига „Век сликан микрофоном” и чита се и слуша, захваљујући модерној технологији

Aleksandra Djuran May 9, 2024

У Народној библиотеци „Јован Поповић” промовисана је књига Драгослава Симића „Гласом писана историја” и „Век сликан микрофоном”. Драгослав Симић био је дугогодишњи уредник емисије „Говори да бих те видео” Другог програма Радио-Београда и аутор серије документарних емисија. Његови саговорници били су анонимни и заборављени људи, али и познате личности. Симић је њихова сећања забележио микрофоном и живу реч преточио у ове две књиге.

-Књига „Век сликан микрофоном” јединствена је у издавачкој продукцији Србије с обзиром на то да се базира на QR кодовима који омогућавају и да се чита и да се слуша. Све моје саговорнике читаоци ће моћи и да чују захваљујући паметном телефону који ће вас уз помоћ кодова одвести да чујете особу о којој се пише у књизи – каже Симић.

Неки од његових саговорника били су: Бранко Лустиг, филмски продуцент и добитник два Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладијатор“, Тугомил Ујчић, професор и преживели сведок стрељања у Крагујевцу 1941., Бубиша Симић, музичар, композитор и диригент, Ранко Бугарски, лингвиста, Драгица Срзентић, прва супруга Јована Поповића, учесница НОБ-а и жена која је 1948. уручила Стаљину Титово историјско писмо, Зоран Христић, композитор музике за Олимпијске игре у Сарајеву и многи други.

-Књига је усмена историја 20. века.Било је јако важно сачувати снимке људи са којима сам разговарао. Све се налази на сајту архив Симић и он је услова да књига има савремени приступ читаоцима. Читалац који жели да чује како је одређене личности моћи ће то да уради, без питања новинара говорила У књизи има 40 значајних личности 20.века и она се подупире на књигу „Гласом писана историја“ – истакао је Драгослав Симић.

Поред аутора о књигама је говорио и Радоман Кањевац, писац и некадашњи уредник Студентског радио програма Индекс 202. Модератор вечери била је Милана Бајкин.

A.Ђ.

Изложба фотографија – Кикинда пре једног века

Igor Crnogorac April 9, 2024

„Лица Велике Кикинде“ назив је изложбе у Народној библиотеци “Јован Поповић” која ће бити отворена у четвртак 11. априла у 19 сати.

Аутор фотографија је Хечко Мор, кикиндски фотограф који је радио пре више од сто година. На поставци ће бити представљен и обиман каталог у коме су сакупљене све фотографије до којих је аутор могао да дође, ту је и његова биографија, као и бројне рекламе које су излазиле у новинама Велике Кикинде. Аутор изложбе је Слободан Томић.

У Библиотеци представљена „Аутосекција“ – Албахарију би се ова посвета веома допала

Igor Crnogorac March 7, 2024

Разговор о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића, делу које је било у најужем избору за овогодишњу НИН-ову награду, уприличен је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Срђан Срдић, књижевник из Кикинде, запослен у Гимназији на месту координатора окружног Центра за таленте, пише приче и романе и добитник је више награда, између осталих Награде Лаза К. Лазаревић и Стипендије Фонда Борислав Пекић. Доктор је филолошких наука и оснивач Издавачке куће „Партизанска књига“.

Поред Срдића, о књизи – посвети пријатељу Давиду Албахарију, говорили су и Иван Радосављевић, уредник, и Владимир Арсенић, књижевни критичар.

– Књига је изванредна, и мене је изненадила, очекивао сам нешто сасвим друкчије. Мислим да је ово јако значајна књига за нашу књижевност. Камо среће кад би ову књигу прочитали онако како је написана, на начин како треба да се прочита – казао је Арсенић. – Срђан је, на неки начин пастиширајући Давидов стил, урадио савршену посвету, прави пријатељски захват на Давидовим текстовима, пишући истовремено о њему.

Срдић је познат као тежак писац и књига је тешка можда зато што је иронична и што треба разумети његову духовитост, али ће публика добро изаћи на крај са тим, изјавио је Иван Радосављевић.

– Срдић је себи овде поставио један особен задатак и, да би га испунио, он се одрекао неких ствари које иначе карактеришу његову књижевност: избацио је заплет, теме, ликове и остао је само сам чин писања у којем су у први план дошли његова духовитост, виртуозни стил и ироничност и изгледа ми да ће се због тога јако допасти читаоцима – уверен је Радосављевић.

Сам писац испричао је како је, и за њега неочекивано, написао дело потпуно друкчије од онога што је планирао.

– У току сајма књига у Београду дошла ми је на памет идеја о томе шта се дешава када не можете да реализујете ствар у књижевности, кад из којекаквих разлога не можете да урадите оно што сте замислили – објаснио је Срдић. – Друга ствар се тиче чињенице да нешто што се зове аутофикција и што је изразито популарно не само код нас јесте књижевна форма која мене прилично иритира и нервира и не видим ниједан разлог да се неко са читалачке стране бави нама који смо аутори књижевних текстова, мислим да смо ми крајње незанимљиви у односу на књижевност. Трећа ствар је да је мој деценијски пријатељ, Давид Албахари прошлог лета преминуо и схватио сам да се ми нисмо опростили на живота достојан начин, тако да сам желео да ово буде посвета њему као човеку и нашем односу који је трајао десетак година – пре свега на бази анегдота које су се дешавале нама и ширем кругу људи.

Давид Албахари био је јако духовит човек и сматрао сам да би се овакав опроштај њему допао, закључио је Срдић. У холу Народне библиотеке промоцију, односно разговор о „Аутосекцији“ пратио је велики број пријатеља и поштовалаца Срдићевог рада.

С. В. О.

Разговор о Срдићевој „Аутосекцији“ у Библиотеци

Igor Crnogorac March 5, 2024

Народна библиотека „Јован Поповић“ ће у четвртак, 7. марта, од 19 сати, бити домаћин разговора о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића. Осим аутора, о овој посвети Давиду Албахарију, са којим је Срдић друговао више деценија, говориће Иван Радосављевић, уредник књиге и Владимир Арсенић, књижевни критичар.

О Педагошкој школи на предавању у Библиотеци

Igor Crnogorac February 7, 2024

Предавање „Светионик у пограничној равници” – 70 година рада Педагошке школе у Кикинди и промоција уписа нових генерација одржаће се у Народној библиотеци „Јован Поповић” сутра (четвртак, 8. фебруар), од 18 сати.

Предавач ће бити др Ивана Петковић, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди.

Предавање о Црњанском, борцу и меланхолику, у Народној библиотеци

Igor Crnogorac November 23, 2023

Поводом 130 година од рођења једног од најзначајнијих српских књижевника, Милоша Црњанског, у Народној библиотеци “Јован Поповић” своју монографску студију представила је др Горана Раичевић, професорка на новосадском Филозофском факултету. Плод њеног десетогодишњег истраживања је капитално дело „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“, написано на 767 страна, за које је добила Награду „Лаза Костић” Новосадског сајма, Награду Задужбине Николаја Тимченка у Лесковцу и Награду „Никола Милошевић” Радио Београда 2 за најбољу књигу из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.

Изучавање Црњанског професорке Раичевић почело је са њеном докторском дисертацијом „Природа и значај есејистике Милоша Црњанског“. Каже да наслов студије садржи појмове који одређују његов карактер, али и личност.

– У њему је, у младости, било тог агона, борбености, жеље да се кроз уметност учини велика промена у свету, поготову у његовом народу који је увек волео, а са друге стране били су и ти периоди меланхолије који су наступали после фаза борбености, и те авангардистичке тежње да уметност иде испред света и да га води. Сам Црњански је говорио да је његов живот упропастио његову литературу, да је живео несрећно. Десило се да је, после Другог светског рата, провео четврт века у добровољном изгнанству у Лондону. Није веровао да ће се то њему догодити, да ће доспети до Лондона, а не да ће тамо провести трећину животног века. Из идеолошких разлога плашио се да се врати у послератну Југославију, али је тамо схватио, лежећи „хладан као на пепелу клада“, како је написао у „Ламенту над Београдом“, да песник не може да живи ван своје домовине и без својих читалаца – каже професорка Раичевић.

Иако после рата скоро десет година није могао ништа да напише, покушавао је да пише на енглеском, да пласира неке романе, да их прилагоди за енглеску публику, међутим то није ишло. Можда је узрок томе била репутација коју је имао у Енглеској у којој није био идеолошки подобан, мада то није имало никакве везе са његовим политичким опредељењем, објашњава ауторка.

– Био је веома необичан човек и није волео да се сврстава на неку страну и тако је, можда, на себе навлачио гнев и несимпатију других људи. Десило се да је у Лондону животарио са својом супругом и да се, од 1956 године, када су у Југославији поново објављени његови романи „Дневник о Чарнојевићу“ и „Сеобе“, он буди и да поново пише. Тада настају његова позна велика дела и романи: Друга књига сеоба“, „Код Хиперборејаца“, „Роман о Лондону“, „Ламент над Београдом“, бисери наше књижевности. То је један од ретких случајева позне инспирације. Кад поредимо, по обиму, колико је створио у старости са оним што је стварао као млад човек, ова касна дела увелико премашују младалачка – наводи проф. Раичевић и додаје да је, у ствари, хтела да покаже да не можемо да разумемо дела неког писца ако не знамо његов живот.

Црњански је скоро сва своја дела написао у аутобиографском „кључу“, ако изузмемо историјске романе, мада и у њима препознајемо „човека Црњанског“, каже ауторка.

– Када је у Паризу, 1921. године, видео тај весели, радосни Запад, био је скоро увређен јер су ти људи задовољни и певају по улицама, а његов тужни народ после Првог светског рата живи бедно, сиромашно, као и његови Руси, које је исто тако волео – био је велики панслависта – а тамо се догађала и револуција и велики грађански рат. То осећање препознајемо у Вуку Исаковичу који са својим јадним људима из Славонско-подунавског пука путује на Рајну да би се борио за туђе интересе ко зна зашто. Долази у Аустрију и види богатa села у којима се окрећу јагањци и прасићи и сви певају, и он је исто тако увређен када види разлику између туђег весеља и своје домаће туге. Увек сам говорила да је део инспирације Црњанског као песника, као писца, био у томе да усрећи свој народ, не да буде срећан само он сам, него да то буде читав његов народ – закључује професорка Раичевић.

Монографска студија „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“ изашла је 2021. године у издању „Академске књиге“ из Новог Сада. Њено вечерашње представљање у склопу обележавања 130 година од рођења великог писца (26. октобар) у Народној библиотеци било је изузетно добро посећено.

Представљање књиге Марте Иштван у Библиотеци

Igor Crnogorac November 13, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ организује представљање књиге Марте Иштван „Овде почивају у вечном миру: гробља у Кикинди“. Поред ауторке, говориће др Небојша Кузмановић и професор Лазар Демић. Књигу су објавили Народна библиотека „Јован Поповић“ и Архив Војводине. Промоција ће се одржати у уторак, 14. новембра, од 18 сати.

Најмлађи Кикинђани ликовним, литерарним и видео-радовима отворили „Дане лудаје“

Igor Crnogorac September 14, 2023

Најлепшу увертиру у дане посвећене лудаји и ове године направили су млади Кикинђани који су се одазвали на конкурс Народне библиотеке „Јован Поповић“ и Туристичке организације Града. На самом почетку школске године ангажовали су се и створили права ликовна, литерарна и уметничка дела видео-продукције на тему лудаје, односно плодова јесени. На конкурс је стигло око 200 радова. Вечерас су, у дворишту Библиотеке, награђени најбољи.

– То је неисрпна тема и деца нас увек обрадују својом креативношћу. Трудимо се да равноправно наградимо ауторе радова – рекла је Маријана Мирков из Туристичке организације Града.

Партнери у конкурсу, Народна библиотека, такође су задовољни квалитетом пристиглих радова.

– Литерарни конкурс расписан је за млађе основце, а конкурс за видео радове био је намењен ученицима виших разреда основне школе и средњошколцима. Задовољни смо јер нам сваке године стижу све бољи видео-радови, што значи да деца напредују у дигиталној писмености, а то и јесте наш циљ. Имамо доста групних радова и то нас веома радује – каже Дуња Бркин Трифуновић из Библиотеке.

Ликовне радове оцењивале су Маријана Мирков и магистар Мирослава Којић, о литерарним радовима одлучивали су Дуња Бркин Трифуновић, Кристина Ембер и Слободан Томић, док су о видео-продукцији већала оба жирија.

И ове године највише је стигло ликовних радова, а награде су добили: Стефан Стајић из вртића „Колибри“, Хана Рацков из вртића „Бамби“, Дуња Мартин – ОШ Жарко Зрењанин, Младен Пајић из ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша“, Жељко Адамов – ОШ „6. Октобар“, Јован Илијин и Немања Ромаков из Школе „Ђура Јакшић“ и Хана Рофа, ученица ОШ „Јован Поповић“. За колекцију радова признање је добила предшколска група вртића „Мики“, васпитача Драгослава Танацкова и Мирјане Станишић.

На литерарном конкурсу најбољи су, по оцени жирија, били: Анђела Секулић из ОШ „Славко Родић“ из Банатског Великог Села“, Мира Ердељан из Школе „Жарко Зрењанин“, Милутин Грубор, ученик ОШ „Јован Поповић“ и, за рад на мађарском језику, награђен је Атила Варга, ученик ОШ „Мора Карољ“ из Сајана.

У конкуренцији видео радова, односно реклама за „Дане лудаје“, признања су освојила остварења из ОШ „Ђура Јакшић“, ОШ „Вук Караџић“ и из Економско-трговинске школе. Похваљени су радови школа „Васа Стајић“ из Мокрина и „Мора Карољ из Сајана“.

Сви најбољи аутори добили су дипломе и слаткише, похваљени бесплатне чланарине у Библиотеци, а првопласирани и ваучере књижаре „БИС“ у износу од хиљаду динара.

Изложба ликовних радова постављена је у холу Народне библиотеке.