nagrađeni Arhive | Kikindski portal

Prijem za šampione znanja: Vaučeri od 20.000 dinara kao priznanje za trud i izuzetne rezultate

Jelena Trifunović June 26, 2026

U bašti Gradske kuće priređen je svečani prijem za 19 učenika osnovnih i srednjih škola koji su tokom protekle školske godine nagrađeni na republičkim takmičenjima. Kao znak priznanja za njihov trud, znanje i postignute rezultate, gradonačenik Mladen Bogdan uručio im je poklon-vaučere u vrednosti od 20.000 dinara- – za devojčice u DM-u, a za dečake u Sport Vision-u.

Jovana Lisulov, učenica sedmog razreda OŠ „Sveti Sava“, na republičkom takmičenju iz engleskog jezika osvojila je drugo mesto.

– Takmičenje je bilo lepo iskustvo, a mnogo su mi značile pripreme i podrška nastavnice Branislave Vujović. Poklon-vaučer je pravo iznenađenje i veoma sam srećna zbog ovog priznanja. Ovakvi gestovi su veliki podstrek za sve nas – istakla je Jovana.

Među nagrađenima je i učenica šestog razreda škole „Žarko Zrenjanin“ Sanja Davidović, koja je ostvarila zapažene rezultate iz više predmeta: fizike, matematike, srpskog jezika i biologije.

– Ponosna sam na sve što sam postigla, a posebno mi je drago što je Grad organizovao ovakav prijem. Bilo je lepo družiti se sa ostalim uspešnim učenicima i ovo je zaista divno priznanje – rekla je Sanja.

Gradonačelnik Mladen Bogdan istakao je da uspesi ovih učenika potvrđuju da Kikinda ima talentovane mlade ljude i kvalitetan obrazovni sistem.

– Imamo 19 učenika koji su ostvarili vrhunske rezultate, što pokazuje koliko u našem gradu ima talentovane dece, ali i koliko se ozbiljno radi u obrazovanju. Želeli smo da ih na ovaj način nagradimo, pokažemo da smo ponosni na njih i da im damo podstrek za nove uspehe. Nadam se da ćemo u godinama koje dolaze imati još više ovakvih povoda za slavlje – poručio je Bogdan.

U Gradskoj kući u ponedeljak biće upriličen prijem za učenike koji su poneli titulu đaka generacije.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Kad san postane poziv: Dr Zoltan Antal, dobitnik nagrade Grada Kikinde

Jelena Trifunović February 7, 2026

Od dečaka koji je rano ostao bez oca, do lekara kome se dolazi sa poverenjem – jedini specijalista otorinolaringologije u Opštoj bolnici Kikinda, dobitnik najvišeg gradskog priznanja, nije čovek velikih reči, već upornosti, rada i odgovornosti, ali i optimizma.

Kada u Kikindi neko kaže „idem kod doktora Antala“, nije potrebno objašnjenje. Iza tog imena stoje decenije rada, istrajnosti i poverenja pacijenata. Medicina je bila njegov san – u doslovnom smislu.

– Otac mi je poginuo kad sam bio dete, u svojoj četrdeset četvrtoj godini. Bio je električar i na banderi ga je udarila struja. Majka je ostala sama sa troje dece, bez ikakvih prihoda- priča dr Antal.

Imao je tada samo sedam godina. Najstariji brat 14, a srednji 12. Majka Eržebet izvela ih je na put.

Posle osnovne škole u Adi, u više nego skromnim prilikama, obližnja srednja elektrotehnička škola delovala je kao realan izbor. Medicina je izgledala nedostižno.

– Nije bilo novca za autobusku kartu. Srednja medicinska škola je bila u Senti, kilometrima daleko, priseća se.
Noć pred upis dogodilo se nešto što će odrediti njegov život:

– Sanjao sam da sam lekar. Nije bio maglovit san. Bio je jasan. Probudio sam se i znao, moram da pokušam.

Nakon srednje medicinske škole i potom Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, zaposlio se u kikindskoj bolnici.

– Diplomirao sam 19. marta 1982, a 1. aprila sam već počeo da radim. Posle stažiranja, radio sam u Sajanu, usledila je vojska, VMA i škola rezervnih vojnih oficira u Osijeku, a potom ponovo rad u ambulanti u Sajanu.

Put do specijalizacije nije bio lak. Hirurgija mu je bila bliska, ali okolnosti su ga odvele na otorinolaringologiju.
Specijalizaciju završava u Beogradu 1989. godine. Ispita se i danas seća.
– Sedam profesora, svaka oblast, pitanja uzduž i popreko. Nije bilo milosti. Ali sam znao šta radim.

Seća se i kako je dočekan među kolegama:
– Bacili su me u vatru od prvog dana. I to je bilo najbolje što je moglo da mi se desi.

RAD I POSLE PENZIJE

Radni dan je nepredvidiv – od hitnih slučajeva do redovnih pregleda. U kikindskoj bolnici pokriva veliki broj pacijenata, ali svojom posvećenošću i ljudskim pristupom stekao je više od profesionalnog ugleda- poverenje ljudi. Ostao je da radi i posle penzije, evo već petu godinu.
– Regionalna bolnica ne može bez odeljenja. Neko mora da ostane. Nisam mogao da ostavim ljude na cedilu. Ako mogu da radim, radiću. Nije pitanje da li je teško, nego da li si potreban- kaže u razgovoru.

U medicini, tehnologija je važna, ali su iskustvo i ljudski pristup nezamenljivi.
– Mladi lekari su puni znanja. Ali to je kao internet – sve na gomilu, a treba izvući ono što je bitno. Znanje bez iskustva nije dovoljno. Simptomi su isti kod osamdeset odsto bolesti. Umetnost je da znaš šta nije.Medicina nije egzaktna nauka, počinje tamo gde prepoznaš čoveka, a ne snimak.

Ističe važnost principa „rrimum non nocere“.

– Kako lečiti pacijenta a da mu ne naudiš. Jer mi koliko možemo da pomognemo, možemo i da naudimo, ukazuje.

Korupciju u zdravstvu ne relativizuje.
– Zahvalnost nije isto što i mito. Ali tražiti novac – to nije lekarstvo, to je strašno. Nije svaki čovek lekar, ali nije ni svaki lekar čovek- iskren je dr Antal.

PACIJENT KAO MERA SVEGA

Svako dežurstvo, svaki pregled prilika je da se pokaže da medicina nije samo tehnika, već ljudskost. I upravo tu leži najveća satisfakcija.
– Kad vidite da dete prestane da plače. Kad čovek izađe nasmejan iz ambulante. Kad čujem dobar glas.

Najviše gradsko priznanje, za koje su ga predložile kolege i koje mu je dodeljeno krajem prošle godine, dirnulo ga je.
– Bio sam iznenađen. Obradovao sam se. Znači da je neko primetio trud i zalaganje.

I danas, posle više od četiri decenije rada i posvećenosti, dr Antal je zadržao optimizam.
-Život je kratak. I da svaki dan učiniš samo dobre stvari – i dalje će biti premalo.

A možda najbolje opisuje svoju profesiju i stav prema životu rečenica koju ponavlja:
– Za ovaj posao ne treba samo da se rodiš. Treba da ga voliš.

RUKOMET

Kao srednjoškolac igrao je u prvoj rukometnoj ligi u Potisju u Adi, sa ekipama koje su bile sam vrh jugoslovenskog sporta.
– Kad sam upisao fakultet, trener mi je savetovao da nastavim. Trebalo je da igram u Jugoviću, u Kaću. Ali nisam imao svoj automobil, putovanja na treninge po dva puta dnevno odvlačila bi me od studija. Znao sam da medicina traži punu posvećenost i da moram da izaberem jedno ili drugo- priseća se dr Antal.

DR GALIĆ

Naš sagovornik se priseća i kako ga je dr Galić, kao mladog lekara i budućeg specijalistu, odmah „bacio u vodu“.

– U Beogradu je bilo nas dvadeset dvoje na specijalizaciji. Profesor Krejović, direktor ORL klinike, pitao nas je da li smo već operisali. Jedan kolega iz Valjeva rekao je da je imao četiri operacije, drugi iz Kraljeva nešto više i tako redom. Ja sam rekao oko 400 operacija krajnika i 180 krivih nosnih pregrada. Da niste malo preterali, odakle ste vi? – čudio se profesor. Ispostavilo se da mu je dr Galić bio školski drug.

Energija znanja donela nagrade: Kikindski srednjoškolci među najboljima u Vojvodini

Redakcija Kikindski February 3, 2026

Učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škola osvojili su više priznanja na završnoj manifestaciji projekta „Energija je svuda oko nas 2025“, održanoj u Novom Sadu. Nagrađeni su za radove iz oblasti racionalnog korišćenja energije, ekologije i obnovljivih izvora.

Učesnici su pravili modele i makete, multimedijalne prezentacije, likovne i literarne radove, obrađujući teme obnovljivih izvora energije, racionalne potrošnje i upravljanja otpadom.

Među nagrađenima iz Kikinde su:

Iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“: Aleksandar Popov – prvo mesto, multimedijalne prezentacije, Jovana Ljubičić – prvo mesto, likovni radovi, Jana Jovičin – treće mesto, likovni radovi. Mentori na ovim projektima bili su Ljubomir i Snežana Zamurović.

Iz Ekonomsko-trgovinske škole: Jovana Berbakov – drugo mesto, multimedijalne prezentacije, Sofija Mrkelja – treće mesto, literarni radovi. Mentorka učenicama bila je Tanja Radovanov.

Projekat se od 2009. godine realizuje u osnovnim i srednjim školama pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice i Fakulteta FIMEK, dok je realizator Centar za nauku, tehnologiju i informatiku iz Novog Sada. Cilj je da se učenici podstaknu na efikasnije korišćenje energije, smanjenje zagađenja i aktivno učešće u uređenju sopstvene sredine.

Mladi čitaoci postaju mali reditelji: Ovo je spisak nagrađenih autora knjigotrejlera

Jelena Trifunović November 16, 2025

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine je postala filmski set mladih stvaralaca. Na osmom po redu konkursu „Knjigotrejler“, održanom u subotu, prikazani su najbolji radovi učesnika iz Kikinde, regiona, ali i iz inostranstva. Organizatori s ponosom ističu da je ovo najuspešnije izdanje do sada: pristiglo je oko 50 trejlera, što je rekordan broj prijava.

V. d. direktorka biblioteke Dunja Brkin Trifunović naglašava da je broj radova još značajniji kada se uzme u obzir koliko izrada knjigotrejlera zahteva veština.

-Ove godine prijavilo se najviše radova do sad. Zadovoljni smo brojem i kvalitetom, jer nije jednostavno uraditi trejler. Deca moraju da poseduju digitalnu pismenost, ali i visoko razvijeno čitanje: da razumeju knjigu, izdvoje bitno i pretoče to u kratak video – rekla je Brkin Trifunović.

Tržište žanrova bilo je raznoliko: od klasika do savremene književnosti, od fantastike do avanture.

-Ima svih žanrova, a sve je više i samostalnih radova gde je i ideja i realizacija potpuno dečija – dodala je Brkin Trifunović.

Ovogodišnji konkurs bio je poseban i po tome što je biblioteka prvi put ponudila mentorsku podršku.

-Za mentorstvo se prijavilo njih desetak. Neki su odustali, ali nas raduje što su mnogi istrajali. Važno je da znaju da nisu sami ako žele da stvaraju – istakla je v. d. direktorka, posebno zahvaljujući saradnici Milici Stokić na ulozi mentora.

Ona mladima šalje i poruku ohrabrenja, pozivajući se na reči pisca Igora Kolarova: „Ako ne znaš kako da počneš – samo počni. Ideje će same dolaziti.“

Predsednik žirija, pisac Branko Stevanović, napominje da je ovogodišnji izbor bio i najraznovrsniji do sada.

-Dobili smo 50 trejlera, ali je dece učesnika mnogo više. Rade u timovima i to je divno jer podstiče socijalizaciju. Imamo čak i predškolca koji je napravio trejler o Džeronimu Stiltonu! A srednjoškolci su nas, kao i uvek oduševili profesionalnim pristupom – objasnio je Stevnović.

Zanimljivo je da nema preklapanja u izboru knjiga, što govori o širini čitalačkih navika.

-Od neobičnih, ličnih izbora do klasika kao što je Robinzon Kruso. To pokazuje da neke knjige nikad ne zastarevaju – dodao je Stevanović.

Žiri, koji su sačinjavali Branko Stevanović, Zorica Despotov i Darinka Maljugić, pri donošenju odluka u obzir je uzimao sve: od kadrova i scenografije, preko specijalnih efekata, do režije i ideje. Dodeljeno je oko 35 nagrada, uključujući i specijalna priznanja.

Prva nagrada u kategoriji viših razreda osnovne škole, za trejler o „Koralini“ Nila Gejmana, otišla je u Zrenjanin. Četrnaestogodišnja Vasilisa Poljakov rekla je da je inspiraciju pronašla u zajedničkoj ljubavi prema čitanju i snimanju.

-Drugarica Olga mi je rekla za konkurs i odmah smo odlučile da probamo. Volimo da čitamo i snimamo, a ja volim i da montiram. Čitav proces je trajao nekoliko dana – ispričala je Poljakov.

Olgi Petrovački najveći izazov je bila montaža.

-Najteže je bilo napraviti efekte, jer je „Koralina“ fikcija i mnogo toga u realnosti ne postoji. Najlakše je bilo snimanje, jer to volimo – objasnila je Petrovački.

Organizatori ističu da konkurs ima direktan uticaj na čitanje.

-Primetili smo da su knjige za koje postoji knjigotrejler daleko čitanije. Neke moramo dodatno da nabavljamo jer ih deca masovna traže – napomenula je v. d. direktorka. Kao svež primer navodi da se knjiga „Lesi se vraća kući“ već danima ne može naći u fondu, jer je stalno na čitanju.

Od prvog izdanja 2018.godine pa do danas, konkurs „Knjigotrejler“ izrastao je u jedan od najkreativnijih programa za mlade u Kikindi.

-Tehnologija se razvija, a mi moramo da rastemo sa njom. Želimo da konkurs dođe do što više dece – poručili su organizatori.

Svako dete koje je učestvovalo, dobilo je priznanje. Za mnoge od njih, ovo je bio prvi susret sa filmskom umetnošću. Za druge, možda, prvi korak ka budućoj profesiji.

Pobednici konkursa „Knjigotrejler“:

U kategoriji predškolaca, 1. nagradu osvojio je trejler „Džeronimo Stilton“ koji je napravio Matej Vasić iz vrtića „Pčelica“ iz Kikinde.

U kategoriji učenika I-IV razreda OŠ:

specijalnu nagradu za kvalitetnu zamisao i timski rad dobio je trejler za knjigu „Željko i Živko“ Alana MekDonalda, a tim koji ga je uradio čine: Aleksa Jolić, Nađa Gavrančić, Filip Gavrančić i Staša Šibul iz odeljenja II3 OŠ „Sveti Sava“ iz Kikinde.
mesto: trejler za knjigu „Pipi Duga Čarapa“ Astrid Lindgren, autorke Lare Gubaš, IV3 odeljenje OŠ „Bratstvo jedinstvo“ iz Kucure. Mentorka na projektu je bila Marija Poldruhi.
mesto: trejler za knjigu „Jedrenjak u kukuruzu“ Zlatka Vasića, sledećih autora: Minja Davidović, Jana Stanković i Petra Živković, odeljenje IV3 OŠ „Ljupče Španac“ iz Bele Palanke. Mentorka na projektu bila je Slavica Ćirić.
mesto: trejler za knjigu „Bela griva“ Renea Gijoa, autora Jovana Radulovića, učenika IV1 odeljenja OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kikinde.
mesto: trejler za knjigu „Baka Gangster“ Dejvida Vilijamsa, autora Andreja Barte iz odeljenja IV2 OŠ „Feješ Klara“ iz Kikinde. Mentorka na projektu bila je Tatjana Prvulović Jolić.
mesto: trejler za knjigu „Isidora Mun ide kod drugarice na prespavanjac“ Harijete Makaster“, autorki Lene Jocić i Olge Janković, učenica III razreda OŠ „Ivo Andrić“ iz Niša.
mesto: trejler za knjigu „Da li je kokos opasniji od ajkule?“ grupe autora, koji je napravila Nevena Simić iz IV razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kikinde. Mentorka na ovom projektu bila je Desanka Ristić.

Kategorija učenika V-VIII razreda OŠ:

mesto: trejler za knjigu „Pakovanje zjala“ Elizabete Georgiev, koji je uradila Lena Dakić iz V1, OŠ „Mladost“ iz Prigrevice. Mentorka je bila Verica Dvornić.
mesto: trejler za knjigu „Dnevnik Šonjavka“ Džefa Kinija. Autori trejlera su Rastko, Damjan i Aljoša, učenici V1 OŠ „Dr Jovan Cvijić“ iz Smedereva. Mentorka: Violeta Drašković.
mesto: trejler za knjigu „Moj deka je bio trešnja“ Anđele Naneti, autora: Aleksandar Knežević, Lazar Mijatov, Marko Igić, Dragoljub Vujanov, Ivan Grebenarov, Stefan Vučetić i Tamara Mici – učenici VII2 OŠ „Boško Vrebalov“ iz Melenaca.
mesto: trejler za knjigu „Koralina i tajanstveni svet“ Nila Gejmana, autorki Olge Petrovački iz VII4 i Vasilise Poljakove iz VII2 OŠ „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina.

U kategoriji učenika I-IV razreda srednjih škola:

mesto: trejler za knjigu „Nečista krv“ Borisava Stankovića, koji su napravili David Kšan, Miloš Zavišić i Filip Mijatov, učenici IV6 SŠ „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada. Mentor: Marko Lambeta.
mesto: trejler za knjigu „Priče ispod zmajevih krila“ Branka Ćopića, koji je napravio Karl Novak, učenik IV6 SŠ „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada. Mentor: Marko Lambeta.
mesto: trejler za pesmu „Albatros“ Šarla Bodlera, autora: Marina Mihok, Marina Veljin, Marina Nikolić, Tamara Kokanov i Vanja Badrljički iz II1 Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi. Mentorka: Marija Mirčeta.
mesto: trejler za knjigu „Robinzon Kruso“ Danijela Defoa, autorke Ljubice Savić, učenice I1 Medicinske škole iz Užica.

Mesec pravilne ishrane: Zdrave navike prevencija hroničnih bolesti

Aleksandra Djuran October 28, 2025

Oktobar, mesec pravilne ishrane, usmeren je na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj je da se najšira populacija, a posebno deca i mladi informišu, ali i da steknu pravilne navike u ishrani. Dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje navodi da je najvažnija uravnotežena ishrana.

-Optimalan energetski, kao i unos životnih namirnica, sastava i zdravstveno-bezbedna hrana čine pravilnu ishranu. Namirnice se dele u sedam grupa i potrebno je da sve one, u određenoj srazmeri, budu zastupljene. Njihov odnos predstavljen je piramidom zdrave ishrane i u bazi su žitarice, sledeći nivo su voće i povrće, slede meso, mleko i prerađevine i tek na vrhu piramide su šećeri i ulja – istakla je dr Brusin Beloš.

Centri za sitost i glad u mozgu tačno znaju koliko nam hrane treba. Međutim određene okolnosti poput stresa i navika preuzetih iz porodice mogu da dovedu do toga da se unosi više ili manje hrane u odnosu na ono što nam je zaista potrebno. Dugoročno tako nastaju gojaznost ili pothranjenost.

-Većina se hrani onako kako su ih naučili roditelji ili se rukovode onim što su negde pročitali. U našem okruženju ishrana je, uglavnom, nepravilna. Zato u Vojvodini ima više od 50 odsto odraslih gojaznih osoba u odnosu na broj stanovnika. Kada pričamo o deci gojazna je četvrtina – dodaje naša sagovornica.

U Vojvodini u ishrani najviše preovlađuju masnoće i šećeri.

-Jede se prilično masna hrana, pogotovo zimi i puno se jede slatkiša, što kupljenih, što onih koje majke i bake naprave. Ova dva faktora najviše doprinose gojaznosti. Na ovu bolest utiče i nepravilna frekvencija uzimanja obroka. Postoje osobe koje ne jedu ništa do poslepodne i onda odjednom unesu 2.000 kalorija što je previše i što uzorkuje usporavanje metabolizma. Takođe kod nas se previše jede meso, a unosi se i puno soli koja je glavni etiološki faktor u nastanku povišenog krvnog pritiska. Neophodno je pet obroka dnevno, tri glavna i dve užine koje su voće i povrće – precizirala je dr Sanja Brusin Beloš.

Pored nepravilne ishrane i manjak fizičke aktivnosti i kod dece i kod odraslih dovodi do gojaznosti. Pri Zavodu za javno zdravlje radi ambulanta za dijetetiku koja se bavi poremećajem ishrane. Od prošle godine Fond PIO preuzeo je finansiranje lečenja onih koji imaju problema bez obzira na to da li su odrasli ili deca. Oni u naznačenu ambulantu dolaze sa uputom.

-Do sada smo imali više od 200 pregleda. Pored gojaznih, kojih je najviše, imamo pothranjene, ali i osobe sa specifičnim poremećajima u ishrani. Lečimo i pacijente sa povišenim masnoćama, sa šećernom bolesti koji nemaju gojaznost, sa gihtom. Prvi pregled je klinički i obave se merenja i razgovor. Tada dajemo uput da se uradi krvna slika i na osnovu nje računamo energetske potrebe i sačinjavamo individualni plan ishrane. Želim da pohvalim naše pacijente jer se većina pridržava onoga što im preporučimo. Gojaznost je bolest, iako smo mi prilično tolerantni prema njoj, a ne bi trebalo da budemo – zaključila je dr Sanja Brusin Beloš.

Povodom meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, koji je 16. oktobra, Zavod je raspisao likovni konkurs na temu zdrave hrane. Pristigao je veliki broj radova iz vrtića i osnovnih škola iz Severnobanatskog okruga, a žiri koji su činili Aleksandra Vukosavljev i Katarina Tubin odabrao je najbolje. Po tri nagrade dodeljene su deci predškolskog uzrasta i isto toliko za učenike osnovnih škola, kao i jedna specijalna nagrada.

A.Đ.

(VIDEO) Dodeljena gradska priznanja pojedincima i kolektivima: Oni su obeležili 2024. godinu

Aleksandra Djuran December 28, 2024

Povodom Dan grada dodeljena su gradska priznanja najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Na svečanosti u Gradskoj kući prisustvovali su predstavnici javnog, političkog, privrednog, društvenog, kulturnog, sportskog života grada. Nagrade grada i pohvalnice uručio je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je, obraćajući se prisutnima, istakao je daje Kikinda grad velikih ljudi koji su pisali istoriju.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Svi oni koji su kroz istoriju gradili i sagradili naš grad, predali su ga nama da ga čuvamo i dalje unapređujemo. Godina na izmaku bila je zahtevna i puna izazova. I pored toga, puno je toga na šta smo ponosni i uspeha koji će se pamtiti. Zahvaljujem se svima koji su se borili da uradimo dobre stvari za našu Kikindu, kako iz grada, tako i u Pokrajini i Republici koji su nam pomagali u tome da naša sredina bude bolje mesto za život. U Novoj godini želim nam da budemo jedinstveni, da budemo zajedno, ali i da budemo odgovorniji i strpljiviji, da razumemo i čuvamo jedni druge. Samo tako ostvarićemo zajednički cilj, da imamo uspešniju, razvijeniju, bolju, lepšu, napredniju Kikindu – naveo je gradonačelnik Bogdan.

Najviše gradsko priznanje „Zaslužni građanin Kikinde“ propalo je Draganu Strajniću za sveobuhvatni doprinos razvoju grada Kikinde, koji se i zahvalio u ime nagrađenih.
-Čast mi je i zadovoljstvo što sam danas ovde. Nema veće radosti i sreće, nego kada radeći daš deo sebe svojoj sredini i svom gradu, i kada to neko spozna i prizna. Ovo je moje najveće priznanje koje sam dobio – rekao je Strajnić.

Posebna priznanja dobili su: dr Milan Brkin, za dugogodišnji naučni, sportski i humanitarni rad, Baletska škola Novi Sad – Izdvojeno odeljenje Kikinda u oblasti obrazovanja i umetnosti, a povodom 30 godina rada.

Marija Dragin, prosvetni radnik u penziji za život posvećen obrazovanju dece.

Nagrada grada Kikinde posthumno je pripala novinarki Ljiljani Pancel za sveobuhvatan doprinos razvoju novinarstva, kulture, humanitarni i društveni rad.

U oblasti zdravstva nagrada „Dr Ranko Petrović“ dodeljena je hematologu u penziji dr Čedomiru Gavrančiću, za doprinos očuvanju zdravlja građana Kikinde, a posthumno je nagrađen i pedijatar dr Talal Abu Haija, za doprinos očuvanja zdravlja dece.

Priznanja u oblasti obrazovanja „dr Pavle Kenđelac“ uručena su Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“, za doprinos razvoju obrazovanja , a ista nagrada dodeljena je i Kristini Drljić, direktorici PU „Dragoljub Udicki“.

U oblasti privrede i preduzetništva priznanje „Mihael Bon“ dobila je Štamparija „Bis“, za poseban doprinos razvoju privatnog preduzetništva.

Rukometaš Luka Panić nagrađen za doprinos razvoju sporta priznanjem „Nika Mirkov“, za iskazanu humanost i dobročinstvo nagrada „Melanija Nikolić Gaičić“ uručena je Brankici Miškov, predsednici udruženja Multipla skleroza Kikinda .

Priznanje u oblasti informisanja i kulture, za doprinos razvoju i unapređenju novinarstva i kulture, dodeljena je Branislavu Ugrinovu, uredniku dopisništva RTV-a u Kikindi.

Pohvalnice su pripale KUD-u „Petar Kočić“ iz Novih Kozarca, za doprinos kulturi i Bogdanu Kalabiću, za doprinos razvoju amaterizma.

Pohvaljen je i Nikola Linjački, bubnjar, za doprinos kulturi.

Učenici Bogdan Zavišin, Andrej Varga, Mateja Kosić i Lena Davidović pohvaljeni za izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja.

U programu je učestvovala Ljubica Vraneš, mecosopran, solistkinja Beogradske opere, koja je izvela tradicionalne srpske numere.

A.Đ.

Obeležen Dan oslobođenja Bašaida: Dodeljene pohvalnice najzaslužnijima

Aleksandra Djuran October 1, 2024

Najvažniji datum u Bašaidu u novijoj istoriji je 1. oktobar kada se obeležava Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Ovo je prvo mesto na teritoriji grada koje je oslobođeno od okupatora. Ovim povodom predstavnici Saveta Mesne zajednice, grada i boračkih organizacija položili su vence na spomenik u centru sela. Bašaid je 1944. godine oslobodila Crvena armija.

Povodom Dana sela držana je svečana sednica Saveta Mesne zajednice na kojoj Bojan Mikalački, predsednik Saveta MZ naveo najvažnije investicije od početka godine.

-Najvažnija investicija završena na samom početku godine izgradnja kružnog toka. To je najveći projekat realizovan u skorije vreme, a podržali su ga JP „Putevi Srbije“ i lokalna samouprava. Veliku pomoć imali smo i od narodnog poslanika Milenka Jovanova. Na stadionu FK „Vojvodina“ urađen je automatski zalivni sistem terena, a stadion je dobio i novu traktor kosačicu za održavanje terena. Čitave godine radilo se na uređenju unutrašnjih prostorija Doma kulture. Prostorije koje koriste udruženja i folklor sala gletovane su, krečene, zamenjena je kompletna rasveta, unutrašnja i spoljašnja stolarija, stavljene su trakaste zavese, kompletno je renoviran sanitarni čvor, popravljen je krov na zgradi. U izletištu Dudarnica postavljene su nove parkovske klupe i kante, i postavljena solarna rasveta. Višegodišnjim zasadima pošumljene su mnoge lokacije – istakao je Bojan Miklački.

Obeležavanju značajnog datuma prisustvovali su Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada i Miroslav Dučić, član Gradskog veća.

-Ovo je prilika da se setimo naših heroja i odamo im dužnu počast jer oni su dali živote da bi mi živeli u slobodi. Sa predstavnicima Saveta mesne zajednice razgovarano je o onome što je urađeno u selu kao i o budućim planovima koje ćemo zajednički realizovati. Obišli smo selo i razmatrali mogućnost daljeg ulaganja u Dom kulture koji koristi veliki broj meštana, pre svega dece i udruženja građana. Složili smo se i da je najvažnija investicija koju smo realizovali u prošloj godini kružni tok na ulazu u Bašaid koji je bio crna tačka Banata, a na zahteva meštana Bašaida – naveo je Mladen Bogdan.

Jubilej, 80 godina od oslobođenja, odnosno Dan sela iskorišćen je i za dodelu zahvalnica najzaslužnijim pojedincima, udruženjima i firmama koje je uručio gradonačelnik Nikola Lukač.

Ove godine nagrađeni su: STR „Jovanov”, za dugogodišnju uspešnu poslovnu saradnju, a za angažovanje i doprinos selu, pohvalnice su uručene Dušanu Armackom, Zoran Litričinu, Vasiliju Simiću, Radovan Balogu, predsedniku karate kluba „Bašaid“.

-Hvala mom selu koji je prepoznao trud i rad koji ulažem u organizovanju sportskih i gastronomskih manifestacija. Upravo ti događaji promovišu Bašaid, a sve se organizuje u saradnji sa Bojanom Mikalačkim. Karate klub osnovan je pre 25 godina, ima 60 članova, a od 24. do 27. oktobra naša tri člana učestvovaće na Svetskom prvenstvu u Beogradu – kazao je Balog.

Plakete su dodeljene i radnicima Mesne zajednice Vojici Periću, Miodragu Volarevu i Danijelu Saravolcu.

Povodom Dana sela organizovana je „Krofnijada“, ali i izložba rukotvorina udruženja žena iz okoline.

A.Đ.