nagrađeni Архиве | Кикиндски портал

Пријем за шампионе знања: Ваучери од 20.000 динара као признање за труд и изузетне резултате

Jelena Trifunović June 26, 2026

У башти Градске куће приређен је свечани пријем за 19 ученика основних и средњих школа који су током протекле школске године награђени на републичким такмичењима. Као знак признања за њихов труд, знање и постигнуте резултате, градоначеник Младен Богдан уручио им је поклон-ваучере у вредности од 20.000 динара- – за девојчице у DM-у, а за дечаке у Sport Vision-у.

Јована Лисулов, ученица седмог разреда ОШ „Свети Сава“, на републичком такмичењу из енглеског језика освојила је друго место.

– Такмичење је било лепо искуство, а много су ми значиле припреме и подршка наставнице Браниславе Вујовић. Поклон-ваучер је право изненађење и веома сам срећна због овог признања. Овакви гестови су велики подстрек за све нас – истакла је Јована.

Међу награђенима је и ученица шестог разреда школе „Жарко Зрењанин“ Сања Давидовић, која је остварила запажене резултате из више предмета: физике, математике, српског језика и биологије.

– Поносна сам на све што сам постигла, а посебно ми је драго што је Град организовао овакав пријем. Било је лепо дружити се са осталим успешним ученицима и ово је заиста дивно признање – рекла је Сања.

Градоначелник Младен Богдан истакао је да успеси ових ученика потврђују да Кикинда има талентоване младе људе и квалитетан образовни систем.

– Имамо 19 ученика који су остварили врхунске резултате, што показује колико у нашем граду има талентоване деце, али и колико се озбиљно ради у образовању. Желели смо да их на овај начин наградимо, покажемо да смо поносни на њих и да им дамо подстрек за нове успехе. Надам се да ћемо у годинама које долазе имати још више оваквих повода за славље – поручио је Богдан.

У Градској кући у понедељак биће уприличен пријем за ученике који су понели титулу ђака генерације.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Кад сан постане позив: Др Золтан Антал, добитник награде Града Кикинде

Jelena Trifunović February 7, 2026

Од дечака који је рано остао без оца, до лекара коме се долази са поверењем – једини специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикинда, добитник највишег градског признања, није човек великих речи, већ упорности, рада и одговорности, али и оптимизма.

Када у Кикинди неко каже „идем код доктора Антала“, није потребно објашњење. Иза тог имена стоје деценије рада, истрајности и поверења пацијената. Медицина је била његов сан – у дословном смислу.

– Отац ми је погинуо кад сам био дете, у својој четрдесет четвртој години. Био је електричар и на бандери га је ударила струја. Мајка је остала сама са троје деце, без икаквих прихода- прича др Антал.

Имао је тада само седам година. Најстарији брат 14, а средњи 12. Мајка Ержебет извела их је на пут.

После основне школе у Ади, у више него скромним приликама, оближња средња електротехничка школа деловала је као реалан избор. Медицина је изгледала недостижно.

– Није било новца за аутобуску карту. Средња медицинска школа је била у Сенти, километрима далеко, присећа се.
Ноћ пред упис догодило се нешто што ће одредити његов живот:

– Сањао сам да сам лекар. Није био магловит сан. Био је јасан. Пробудио сам се и знао, морам да покушам.

Након средње медицинске школе и потом Медицинског факултета у Новом Саду, запослио се у кикиндској болници.

– Дипломирао сам 19. марта 1982, а 1. априла сам већ почео да радим. После стажирања, радио сам у Сајану, уследила је војска, ВМА и школа резервних војних официра у Осијеку, а потом поново рад у амбуланти у Сајану.

Пут до специјализације није био лак. Хирургија му је била блиска, али околности су га одвеле на оториноларингологију.
Специјализацију завршава у Београду 1989. године. Испита се и данас сећа.
– Седам професора, свака област, питања уздуж и попреко. Није било милости. Али сам знао шта радим.

Сећа се и како је дочекан међу колегама:
– Бацили су ме у ватру од првог дана. И то је било најбоље што је могло да ми се деси.

РАД И ПОСЛЕ ПЕНЗИЈЕ

Радни дан је непредвидив – од хитних случајева до редовних прегледа. У кикиндској болници покрива велики број пацијената, али својом посвећеношћу и људским приступом стекао је више од професионалног угледа- поверење људи. Остао је да ради и после пензије, ево већ пету годину.
– Регионална болница не може без одељења. Неко мора да остане. Нисам могао да оставим људе на цедилу. Ако могу да радим, радићу. Није питање да ли је тешко, него да ли си потребан- каже у разговору.

У медицини, технологија је важна, али су искуство и људски приступ незаменљиви.
– Млади лекари су пуни знања. Али то је као интернет – све на гомилу, а треба извући оно што је битно. Знање без искуства није довољно. Симптоми су исти код осамдесет одсто болести. Уметност је да знаш шта није.Медицина није егзактна наука, почиње тамо где препознаш човека, а не снимак.

Истиче важност принципа „рrimum non nocere“.

– Како лечити пацијента а да му не наудиш. Јер ми колико можемо да помогнемо, можемо и да наудимо, указује.

Корупцију у здравству не релативизује.
– Захвалност није исто што и мито. Али тражити новац – то није лекарство, то је страшно. Није сваки човек лекар, али није ни сваки лекар човек- искрен је др Антал.

ПАЦИЈЕНТ КАО МЕРА СВЕГА

Свако дежурство, сваки преглед прилика је да се покаже да медицина није само техника, већ људскост. И управо ту лежи највећа сатисфакција.
– Кад видите да дете престане да плаче. Кад човек изађе насмејан из амбуланте. Кад чујем добар глас.

Највише градско признање, за које су га предложиле колеге и које му је додељено крајем прошле године, дирнуло га је.
– Био сам изненађен. Обрадовао сам се. Значи да је неко приметио труд и залагање.

И данас, после више од четири деценије рада и посвећености, др Антал је задржао оптимизам.
-Живот је кратак. И да сваки дан учиниш само добре ствари – и даље ће бити премало.

А можда најбоље описује своју професију и став према животу реченица коју понавља:
– За овај посао не треба само да се родиш. Треба да га волиш.

РУКОМЕТ

Као средњошколац играо је у првој рукометној лиги у Потисју у Ади, са екипама које су биле сам врх југословенског спорта.
– Кад сам уписао факултет, тренер ми је саветовао да наставим. Требало је да играм у Југовићу, у Каћу. Али нисам имао свој аутомобил, путовања на тренинге по два пута дневно одвлачила би ме од студија. Знао сам да медицина тражи пуну посвећеност и да морам да изаберем једно или друго- присећа се др Антал.

ДР ГАЛИЋ

Наш саговорник се присећа и како га је др Галић, као младог лекара и будућег специјалисту, одмах „бацио у воду“.

– У Београду је било нас двадесет двоје на специјализацији. Професор Крејовић, директор ОРЛ клинике, питаo нас је да ли смо већ оперисали. Један колега из Ваљева рекао је да је имао четири операције, други из Краљева нешто више и тако редом. Ја сам рекао око 400 операција крајника и 180 кривих носних преграда. Да нисте мало претерали, одакле сте ви? – чудио се професор. Испоставило се да му је др Галић био школски друг.

Енергија знања донела награде: Кикиндски средњошколци међу најбољима у Војводини

Redakcija Kikindski February 3, 2026

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школа освојили су више признања на завршној манифестацији пројекта „Енергија је свуда око нас 2025“, одржаној у Новом Саду. Награђени су за радове из области рационалног коришћења енергије, екологије и обновљивих извора.

Учесници су правили моделе и макете, мултимедијалне презентације, ликовне и литерарне радове, обрађујући теме обновљивих извора енергије, рационалне потрошње и управљања отпадом.

Међу награђенима из Кикинде су:

Из Гимназије „Душан Васиљев“: Александар Попов – прво место, мултимедијалне презентације, Јована Љубичић – прво место, ликовни радови, Јана Јовичин – треће место, ликовни радови. Ментори на овим пројектима били су Љубомир и Снежана Замуровић.

Из Економско-трговинске школе: Јована Бербаков – друго место, мултимедијалне презентације, Софија Мркеља – треће место, литерарни радови. Менторка ученицама била је Тања Радованов.

Пројекат се од 2009. године реализује у основним и средњим школама под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице и Факултета ФИМЕК, док је реализатор Центар за науку, технологију и информатику из Новог Сада. Циљ је да се ученици подстакну на ефикасније коришћење енергије, смањење загађења и активно учешће у уређењу сопствене средине.

Млади читаоци постају мали редитељи: Ово је списак награђених аутора књиготрејлера

Jelena Trifunović November 16, 2025

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године је постала филмски сет младих стваралаца. На осмом по реду конкурсу „Књиготрејлер“, одржаном у суботу, приказани су најбољи радови учесника из Кикинде, региона, али и из иностранства. Организатори с поносом истичу да је ово најуспешније издање до сада: пристигло је око 50 трејлера, што је рекордан број пријава.

В. д. директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић наглашава да је број радова још значајнији када се узме у обзир колико израда књиготрејлера захтева вештина.

-Ове године пријавило се највише радова до сад. Задовољни смо бројем и квалитетом, јер није једноставно урадити трејлер. Деца морају да поседују дигиталну писменост, али и високо развијено читање: да разумеју књигу, издвоје битно и преточе то у кратак видео – рекла је Бркин Трифуновић.

Тржиште жанрова било је разнолико: од класика до савремене књижевности, од фантастике до авантуре.

-Има свих жанрова, а све је више и самосталних радова где је и идеја и реализација потпуно дечија – додала је Бркин Трифуновић.

Овогодишњи конкурс био је посебан и по томе што је библиотека први пут понудила менторску подршку.

-За менторство се пријавило њих десетак. Неки су одустали, али нас радује што су многи истрајали. Важно је да знају да нису сами ако желе да стварају – истакла је в. д. директорка, посебно захваљујући сарадници Милици Стокић на улози ментора.

Она младима шаље и поруку охрабрења, позивајући се на речи писца Игора Коларова: „Ако не знаш како да почнеш – само почни. Идеје ће саме долазити.“

Председник жирија, писац Бранко Стевановић, напомиње да је овогодишњи избор био и најразноврснији до сада.

-Добили смо 50 трејлера, али је деце учесника много више. Раде у тимовима и то је дивно јер подстиче социјализацију. Имамо чак и предшколца који је направио трејлер о Џерониму Стилтону! А средњошколци су нас, као и увек одушевили професионалним приступом – објаснио је Стевновић.

Занимљиво је да нема преклапања у избору књига, што говори о ширини читалачких навика.

-Од необичних, личних избора до класика као што је Робинзон Крусо. То показује да неке књиге никад не застаревају – додао је Стевановић.

Жири, који су сачињавали Бранко Стевановић, Зорица Деспотов и Даринка Маљугић, при доношењу одлука у обзир је узимао све: од кадрова и сценографије, преко специјалних ефеката, до режије и идеје. Додељено је око 35 награда, укључујући и специјална признања.

Прва награда у категорији виших разреда основне школе, за трејлер о „Коралини“ Нила Гејмана, отишла је у Зрењанин. Четрнаестогодишња Василиса Пољаков рекла је да је инспирацију пронашла у заједничкој љубави према читању и снимању.

-Другарица Олга ми је рекла за конкурс и одмах смо одлучиле да пробамо. Волимо да читамо и снимамо, а ја волим и да монтирам. Читав процес је трајао неколико дана – испричала је Пољаков.

Олги Петровачки највећи изазов је била монтажа.

-Најтеже је било направити ефекте, јер је „Коралина“ фикција и много тога у реалности не постоји. Најлакше је било снимање, јер то волимо – објаснила је Петровачки.

Организатори истичу да конкурс има директан утицај на читање.

-Приметили смо да су књиге за које постоји књиготрејлер далеко читаније. Неке морамо додатно да набављамо јер их деца масовна траже – напоменула је в. д. директорка. Као свеж пример наводи да се књига „Леси се враћа кући“ већ данима не може наћи у фонду, јер је стално на читању.

Од првог издања 2018.године па до данас, конкурс „Књиготрејлер“ израстао је у један од најкреативнијих програма за младе у Кикинди.

-Технологија се развија, а ми морамо да растемо са њом. Желимо да конкурс дође до што више деце – поручили су организатори.

Свако дете које је учествовало, добило је признање. За многе од њих, ово је био први сусрет са филмском уметношћу. За друге, можда, први корак ка будућој професији.

Победници конкурса „Књиготрејлер“:

У категорији предшколаца, 1. награду освојио је трејлер „Џеронимо Стилтон“ који је направио Матеј Васић из вртића „Пчелица“ из Кикинде.

У категорији ученикa I-IV разреда ОШ:

специјалну награду за квалитетну замисао и тимски рад добио је трејлер за књигу „Жељко и Живко“ Алана МекДоналда, а тим који га је урадио чине: Алекса Јолић, Нађа Гавранчић, Филип Гавранчић и Сташа Шибул из одељења II3 ОШ „Свети Сава“ из Кикинде.
место: трејлер за књигу „Пипи Дуга Чарапа“ Астрид Линдгрен, ауторке Ларе Губаш, IV3 одељење ОШ „Братство јединство“ из Куцуре. Менторка на пројекту је била Марија Полдрухи.
место: трејлер за књигу „Једрењак у кукурузу“ Златка Васића, следећих аутора: Миња Давидовић, Јана Станковић и Петра Живковић, одељење IV3 ОШ „Љупче Шпанац“ из Беле Паланке. Менторка на пројекту била је Славица Ћирић.
место: трејлер за књигу „Бела грива“ Ренеа Гијоа, аутора Јована Радуловића, ученика IV1 одељења ОШ „Вук Караџић“ из Кикинде.
место: трејлер за књигу „Бака Гангстер“ Дејвида Вилијамса, аутора Андреја Барте из одељења IV2 ОШ „Фејеш Клара“ из Кикинде. Менторка на пројекту била је Татјана Првуловић Јолић.
место: трејлер за књигу „Исидора Мун иде код другарице на преспавањац“ Харијете Макастер“, ауторки Лене Јоцић и Олге Јанковић, ученица III разреда ОШ „Иво Андрић“ из Ниша.
место: трејлер за књигу „Да ли је кокос опаснији од ајкуле?“ групе аутора, који је направила Невена Симић из IV разреда ОШ „Вук Караџић“ из Кикинде. Менторка на овом пројекту била је Десанка Ристић.

Категорија ученика V-VIII разреда ОШ:

место: трејлер за књигу „Паковање зјала“ Елизабете Георгиев, који је урадила Лена Дакић из V1, ОШ „Младост“ из Пригревице. Менторка је била Верица Дворнић.
место: трејлер за књигу „Дневник Шоњавка“ Џефа Кинија. Аутори трејлера су Растко, Дамјан и Аљоша, ученици V1 ОШ „Др Јован Цвијић“ из Смедерева. Менторка: Виолета Драшковић.
место: трејлер за књигу „Мој дека је био трешња“ Анђеле Нанети, аутора: Александар Кнежевић, Лазар Мијатов, Марко Игић, Драгољуб Вујанов, Иван Гребенаров, Стефан Вучетић и Тамара Мици – ученици VII2 ОШ „Бошко Вребалов“ из Меленаца.
место: трејлер за књигу „Коралина и тајанствени свет“ Нила Гејмана, ауторки Олге Петровачки из VII4 и Василисе Пољакове из VII2 ОШ „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина.

У категорији ученика I-IV разреда средњих школа:

место: трејлер за књигу „Нечиста крв“ Борисава Станковића, који су направили Давид Кшан, Милош Завишић и Филип Мијатов, ученици IV6 СШ „Светозар Милетић“ из Новог Сада. Ментор: Марко Ламбета.
место: трејлер за књигу „Приче испод змајевих крила“ Бранка Ћопића, који је направио Карл Новак, ученик IV6 СШ „Светозар Милетић“ из Новог Сада. Ментор: Марко Ламбета.
место: трејлер за песму „Албатрос“ Шарла Бодлера, аутора: Марина Михок, Марина Вељин, Марина Николић, Тамара Коканов и Вања Бадрљички из II1 Економско-трговинске школе у Кикинди. Менторка: Марија Мирчета.
место: трејлер за књигу „Робинзон Крусо“ Данијела Дефоа, ауторке Љубице Савић, ученице I1 Медицинске школе из Ужица.

Месец правилне исхране: Здраве навике превенција хроничних болести

Aleksandra Djuran October 28, 2025

Октобар, месец правилне исхране, усмерен је на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ је да се најшира популација, а посебно деца и млади информишу, али и да стекну правилне навике у исхрани. Др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље наводи да је најважнија уравнотежена исхрана.

-Оптималан енергетски, као и унос животних намирница, састава и здравствено-безбедна храна чине правилну исхрану. Намирнице се деле у седам група и потребно је да све оне, у одређеној сразмери, буду заступљене. Њихов однос представљен је пирамидом здраве исхране и у бази су житарице, следећи ниво су воће и поврће, следе месо, млеко и прерађевине и тек на врху пирамиде су шећери и уља – истакла је др Брусин Белош.

Центри за ситост и глад у мозгу тачно знају колико нам хране треба. Међутим одређене околности попут стреса и навика преузетих из породице могу да доведу до тога да се уноси више или мање хране у односу на оно што нам је заиста потребно. Дугорочно тако настају гојазност или потхрањеност.

-Већина се храни онако како су их научили родитељи или се руководе оним што су негде прочитали. У нашем окружењу исхрана је, углавном, неправилна. Зато у Војводини има више од 50 одсто одраслих гојазних особа у односу на број становника. Када причамо о деци гојазна је четвртина – додаје наша саговорница.

У Војводини у исхрани највише преовлађују масноће и шећери.

-Једе се прилично масна храна, поготово зими и пуно се једе слаткиша, што купљених, што оних које мајке и баке направе. Ова два фактора највише доприносе гојазности. На ову болест утиче и неправилна фреквенција узимања оброка. Постоје особе које не једу ништа до послеподне и онда одједном унесу 2.000 калорија што је превише и што узоркује успоравање метаболизма. Такође код нас се превише једе месо, а уноси се и пуно соли која је главни етиолошки фактор у настанку повишеног крвног притиска. Неопходно је пет оброка дневно, три главна и две ужине које су воће и поврће – прецизирала је др Сања Брусин Белош.

Поред неправилне исхране и мањак физичке активности и код деце и код одраслих доводи до гојазности. При Заводу за јавно здравље ради амбуланта за дијететику која се бави поремећајем исхране. Од прошле године Фонд ПИО преузео је финансирање лечења оних који имају проблема без обзира на то да ли су одрасли или деца. Они у назначену амбуланту долазе са упутом.

-До сада смо имали више од 200 прегледа. Поред гојазних, којих је највише, имамо потхрањене, али и особе са специфичним поремећајима у исхрани. Лечимо и пацијенте са повишеним масноћама, са шећерном болести који немају гојазност, са гихтом. Први преглед је клинички и обаве се мерења и разговор. Тада дајемо упут да се уради крвна слика и на основу ње рачунамо енергетске потребе и сачињавамо индивидуални план исхране. Желим да похвалим наше пацијенте јер се већина придржава онога што им препоручимо. Гојазност је болест, иако смо ми прилично толерантни према њој, а не би требало да будемо – закључила је др Сања Брусин Белош.

Поводом месеца правилне исхране и Светског дана хране, који је 16. октобра, Завод је расписао ликовни конкурс на тему здраве хране. Пристигао је велики број радова из вртића и основних школа из Севернобанатског округа, а жири који су чинили Александра Вукосављев и Катарина Тубин одабрао је најбоље. По три награде додељене су деци предшколског узраста и исто толико за ученике основних школа, као и једна специјална награда.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Додељена градска признања појединцима и колективима: Они су обележили 2024. годину

Aleksandra Djuran December 28, 2024

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовали су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног, спортског живота града. Награде градa и похвалнице уручио је градоначелник Младен Богдан који је, обраћајући се присутнима, истакао је даје Кикинда град великих људи који су писали историју.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Сви они који су кроз историју градили и саградили наш град, предали су га нама да га чувамо и даље унапређујемо. Година на измаку била је захтевна и пуна изазова. И поред тога, пуно је тога на шта смо поносни и успеха који ће се памтити. Захваљујем се свима који су се борили да урадимо добре ствари за нашу Кикинду, како из града, тако и у Покрајини и Републици који су нам помагали у томе да наша средина буде боље место за живот. У Новој години желим нам да будемо јединствени, да будемо заједно, али и да будемо одговорнији и стрпљивији, да разумемо и чувамо једни друге. Само тако остварићемо заједнички циљ, да имамо успешнију, развијенију, бољу, лепшу, напреднију Кикинду – навео је градоначелник Богдан.

Највише градско признање „Заслужни грађанин Кикинде“ пропало је Драгану Страјнићу за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, који се и захвалио у име награђених.
-Част ми је и задовољство што сам данас овде. Нема веће радости и среће, него када радећи даш део себе својој средини и свом граду, и када то неко спозна и призна. Ово је моје највеће признање које сам добио – рекао је Страјнић.

Посебна признања добили су: др Милан Бркин, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад, Балетска школа Нови Сад – Издвојено одељење Кикинда у области образовања и уметности, а поводом 30 година рада.

Марија Драгин, просветни радник у пензији за живот посвећен образовању деце.

Награда града Кикинде постхумно је припала новинарки Љиљани Панцел за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад.

У области здравства награда „Др Ранко Петровић“ додељена је хематологу у пензији др Чедомиру Гавранчићу, за допринос очувању здравља грађана Кикинде, а постхумно је награђен и педијатар др Талал Абу Хаија, за допринос очувања здравља деце.

Признања у области образовања „др Павле Кенђелац“ уручена су Техничкој школи „Михајло Пупин“, за допринос развоју образовања , а иста награда додељена је и Кристини Дрљић, директорици ПУ „Драгољуб Удицки“.

У области привреде и предузетништва признање „Михаел Бон“ добила је Штампарија „Бис“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва.

Рукометаш Лука Панић награђен за допринос развоју спорта признањем „Ника Мирков“, за исказану хуманост и доброчинство награда „Меланија Николић Гаичић“ уручена је Бранкици Мишков, председници удружења Мултипла склероза Кикинда .

Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе, додељена је Браниславу Угринову, уреднику дописништва РТВ-а у Кикинди.

Похвалнице су припале КУД-у „Петар Кочић“ из Нових Козарца, за допринос култури и Богдану Калабићу, за допринос развоју аматеризма.

Похваљен је и Никола Лињачки, бубњар, за допринос култури.

Ученици Богдан Завишин, Андреј Варга, Матеја Косић и Лена Давидовић похваљени за изузетне резултате у области образовања.

У програму је учествовала Љубица Вранеш, мецосопран, солисткиња Београдске опере, која је извела традиционалне српске нумере.

А.Ђ.

Обележен Дан ослобођења Башаида: Додељене похвалнице најзаслужнијима

Aleksandra Djuran October 1, 2024

Најважнији датум у Башаиду у новијој историји је 1. октобар када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је ослобођено од окупатора. Овим поводом представници Савета Месне заједницe, града и борачких организација положили су венце на споменик у центру села. Башаид је 1944. године ослободила Црвена армија.

Поводом Дана села држана је свечана седница Савета Месне заједнице на којој Бојан Микалачки, председник Савета МЗ навео најважније инвестиције од почетка године.

-Најважнија инвестиција завршена на самом почетку године изградња кружног тока. То је највећи пројекат реализован у скорије време, а подржали су га ЈП „Путеви Србије“ и локална самоуправа. Велику помоћ имали смо и од народног посланика Миленка Јованова. На стадиону ФК „Војводина“ урађен је аутоматски заливни систем терена, а стадион је добио и нову трактор косачицу за одржавање терена. Читаве године радило се на уређењу унутрашњих просторија Дома културе. Просторије које користе удружења и фолклор сала глетоване су, кречене, замењена је комплетна расвета, унутрашња и спољашња столарија, стављене су тракасте завесе, комплетно је реновиран санитарни чвор, поправљен је кров на згради. У излетишту Дударница постављене су нове парковске клупе и канте, и постављена соларна расвета. Вишегодишњим засадима пошумљене су многе локације – истакао је Бојан Миклачки.

Обележавању значајног датума присуствовали су Младен Богдан, председник Скупштине града и Мирослав Дучић, члан Градског већа.

-Ово је прилика да се сетимо наших хероја и одамо им дужну почаст јер они су дали животе да би ми живели у слободи. Са представницима Савета месне заједнице разговарано је о ономе што је урађено у селу као и о будућим плановима које ћемо заједнички реализовати. Обишли смо село и разматрали могућност даљег улагања у Дом културе који користи велики број мештана, пре свега деце и удружења грађана. Сложили смо се и да је најважнија инвестиција коју смо реализовали у прошлој години кружни ток на улазу у Башаид који је био црна тачка Баната, а на захтева мештана Башаида – навео је Младен Богдан.

Јубилеј, 80 година од ослобођења, односно Дан села искоришћен је и за доделу захвалница најзаслужнијим појединцима, удружењима и фирмама које је уручио градоначелник Никола Лукач.

Ове године награђени су: СТР „Јованов”, за дугогодишњу успешну пословну сарадњу, а за ангажовање и допринос селу, похвалнице су уручене Душану Армацком, Зоран Литричину, Василију Симићу, Радован Балогу, председнику карате клуба „Башаид“.

-Хвала мом селу који је препознао труд и рад који улажем у организовању спортских и гастрономских манифестација. Управо ти догађаји промовишу Башаид, а све се организује у сарадњи са Бојаном Микалачким. Карате клуб основан је пре 25 година, има 60 чланова, а од 24. до 27. октобра наша три члана учествоваће на Светском првенству у Београду – казао је Балог.

Плакете су додељене и радницима Месне заједнице Војици Перићу, Миодрагу Волареву и Данијелу Сараволцу.

Поводом Дана села организована је „Крофнијада“, али и изложба рукотворина удружења жена из околине.

А.Ђ.