награда душан васиљев

Nagrada-Dusan-Vasiljev-(1)

У свечаној сали Градске куће у Кикинди, на годишњицу смрти Душана Васиљева (1900–1924), додељена је престижна књижевна награда која носи име великог песника. Овогодишњи лауреати су Симон Грабовац, за књигу „Пропланак“, и Ненад Шапоња, за збирку-поему „Срећна вода“.

Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и председник, Радован Влаховић једногласно је одлучио да награду равноправно поделе ова два истакнута савремена песника.

– Иако је ове године било мање наслова у конкуренцији, квалитет пристиглих књига није заостајао за претходним годинама. Чак можемо рећи да смо имали прилику да читамо дела неких од најбољих српских песника данашњице. Управо због тога смо донели одлуку да награда припадне двојици аутора који су својим делима заслужили ово високо признање. Са сваким конкурсом и са сваком наградом правимо један велики помен и велики парастос никад превазиђеном Душану Васиљеву – рекао је Влаховић.

Душан Васиљев, један од најзначајнијих српских експресиониста, остао је упамћен по песми „Човек пева после рата“, у којој је, на аутентичан начин, изразио страхоте Великог рата, чији је и сам био сведок. Иако је поживео само 24 године, његова поезија и данас одјекује снажном емоцијом и дубоким мисаоним трагом.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан, уручивши награде лауреатима, истакао је значај очувања културног наслеђа и подршке савременим књижевним ствараоцима.

– Ова награда није само књижевно признање, већ и важан начин да чувамо сећање на једног од највећих песника које је Кикинда изнедрила. Душан Васиљев је био човек који је свој кратак, али испуњен живот посветио уметности и борби за српски народ. Његова поезија није само сведочанство једног времена, већ и инспирација за будуће генерације. Његов живот и стваралаштво представљају путоказ за све који се баве уметношћу – како младим песницима, тако и свима који раде у области културе. Награда је и доказ да Кикинда наставља да негује своје културно наслеђе и да даје подршку ствараоцима који, својим делима, доприносе савременој српској књижевности. Чување успомене на великане попут Васиљева није само питање прошлости, већ и питање будућности. Ми морамо бити свесни да се идентитет једног града, једне нације, гради и на културним темељима. Кикинда ће наставити да улаже у културу, уметност и образовање, јер то није само одраз нашег поштовања према онима који су нас задужили, већ и одговорност према генерацијама које долазе – закључио је Богдан.

Добитници су истакли да су почаствовани што су се нашли у друштву најзначајнијих српских писаца који су током претходних година били лауреати.

– Откад знам за себе, име Душана Васиљева одјекује у мојој песничкој глави. То је песник који је, заједно са Милошем Црњанским, одредио судбину људи ових простора. Васиљев је вазда и увек актуелан и веома сам срећан што сам се уписао у листу лауреата награде која је једна од најважнијих у нашој култури – рекао је Ненад Шапоња.

Симон Грабовац је истакао посебну повезаност коју осећа са Кикиндом и делом Душана Васиљева.

– Ова награда ми много значи и зато што сам годинама уназад везан за Кикинду и поезију Душана Васиљева. Више година сам био у жирију Фестивала песника средњошколаца у овом граду, а од студентских дана сам читао и проучавао Васиљеве стихове. Ово признање је, за мене, симбол те дугогодишње везе.

Чланица Градског већа за културу и туризам, Маријана Мирков, нагласила је да награда „Душан Васиљев“ није само признање за књижевност, већ и важан део културног идентитета Кикинде.

– Награда је мост између прошлости и садашњости, начин да се сећамо великана попут Душана Васиљева и истовремено повезујемо са савременим књижевницима који настављају ту традицију. Васиљеви стихови парају душу и остају урезани у нашој културној свести, а исто тако и данашњи песници, својим речима, остављају неизбрисив траг за будуће генерације. Култура нашег града није само наслеђе, већ и будућност, и Град ће наставити да улаже у њу.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године, а од 2009. се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора на српском језику. Међу досадашњим добитницима су имена попут Јована Зивлака, Стевана Раичковића, Милорада Павића и Давида Албахарија.

Лауреати су, поред плакете, поделили и новчани износ од 1.200 евра.

Традиционално, пре свечаности уручења награда, положено је цвеће на песников гроб на Мелином гробљу. То су учинили члан Градског већа Тихомир Фаркаш, директорка Гимназије „Душан Васиљев“ Мирјана Дражић и ђаци ове школе.

С. В. О.

 

Dusan-Vasiljev-(1)

Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Сeлимир Радуловић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.

 

micic-3

Међу укупно 152 књиге пристигле на конкурс, жири  је одлучио да добитник престижног књижевног признања „Душан Васиљев” буде доктор историјских наука, књижевник и публициста Милан Мицић, за књигу „Чудо у Банату“, чији је издавач новосадска Академска књига.

У образложењу Одлуке се, између осталог, наводи да је већ насловом јасно да је реч о Банату као простору који је након Великог рата остао подељен између Југославије и Румуније, а с друге стране сам префикс „чудо“ је алузија на чувени Фелинијев филм „Чудо у Милану“, познат као неореалистичка бајка. Тако се и Мицићева проза може читати, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али је уједно и бајка, јер делује нестварно и преплићу се реално и чудесно.

Мицић, који је одрастао у оближњем насељу Војвода Степа, одлично познаје Банат као тему својих историографских, прозних и поетских књига. Аутор је више од педесет књига различитих жанрова, али се добар део његове поетике односи управо на ово подручје.

– Банат је мој завичај, град Кикинда је слика мог одрастања и сазревања као човека, историчара и књижевника. Добити Награду „Душан Васиљев“ на стогодишњицу његовог одласка из стварности у сан – велика је част и признање. Захвалан сам жирију који је препознао да моја књига дише складно са поезијом Душана Васиљева, са његовим временом и простором; захвалан сам свом издавачу Академској књизи, која је овој књизи дала своје име и његов значај у српском издаваштву и српској култури, а највише сам захвалан својим банатским прецима, њиховим стрепњама, радостима и страховима, њиховим недоумицама и решеностима које се у овој књизи појављују у разним појавама и догађајима, под стварним и измишљеним именима – наглашава Мицић и додаје:

– Банат је мој свет. Слике из детињства урезане су добоко уз сваком човеку, па и мени. Сазнања о свету, о смислу, стварању, постојању – догодила су ми се у Банату. Све велике теме у књижевности су у нама и око нас. Тако је Банат моја тема. За мене у Банату су слике неба најдубље и најчистије, а земља и вода имају највише знакова и тајни- наглашава овај стваралац.

Множина малих банатских чуда

Милан Мицић је рођен у Зрењанину 1961. године. Банат је био тема и његовог докторског рада „Развитак нових насеља у Банату (1920-1941)”. Поред историографског и књижевног рада, својевремено је Мицић као професор историје био и апсолутни победник РТС-овог историјског квиза који се емитовао деведесетих година. Радио је и у Покрајинском секретаријату за културу. Данас је генерални секретар Матице српске, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, члан најеминентнијих овдашњих књижевних удружења.

– „Чудо у Банату“ је књига прича која говори о множини малих банатских чуда, о мноштву банатских живота у годинама после Великог рата. Јер, сваки дан је чудо и сваки живот је чудо. То је време нестанка једне државе и настанка друге; године цртања нове банатске границе, појаве нових идеја и идеологија, попут комунизма, нестајање предратног поретка и ужасне потрошености човека у Великом рату. То је, уједно, време када је Душан Васиљев постављао питање смисла. Из таквог времена рађају се и моје приповетке, банатски човек у њима истовремено има бескрајно весеље и бескрајни јаук, велику наду и велики очај, високо уздизање и дубоки пад, али пре свега има жељу да преживи живот пун неизвесности када сутрашњи дан није мирна слика – сумира Мицић.

Немања Савић

 

1707495429836

Милан Мицић за дело „Чудо у Банату“ добтник је награде „Душан Васиљев“ коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 152 наслова, а жири у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев одлучио је да овогодишњи лауерат буде доктор историјских наука, књижевник и историчар и генерални секретар Матице српске.

У образложењу се наводи: „Већ у наслову књиге прича „Чудо у Банату“, истакнуте су две њене најважније карактеристике. Најпре, да је реч о Банату, конкретније о догађајима који се односе напочетак ХХ века, непосредно после завршетка Првог светског рата, на новоустановљеним границама између Југославије и Румуније, када је Банат остао подељен између две суседне државе. Друга реч, а прва по месту појављивања, је чудо. Алузија на чувени филм Федерика Фелинија „Чудо у Милану“ је несумњива. Да подсетимо: филм је неореалистичка бајка, која објашњава животе групе грађана у послератном Милану. Тако се и Мицићева проза може читати као неореалистичка, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али и као бајка, јер је препуна одлазака у нестварно, у фантастику. Из реалног света у свет чудесног. Извесна парадоксалност, у том односу између реалног и фиктивног света, односно између чињеница и маште, која је сад већ препознатљива у пишчевом опусу, од његове прве књиге прича, па до ове најновије, постала је Мицићев кредо, избија и са страница књиге „Чудо у Банату“. Мицић је вешт приповедач, али и добар познавалац историјских чињеница, тако да се преплићу људске судбине до те мере да се књига чини као хроника живота у Банату, са јасним моралним ставом. С друге стране, што не умањује историчност, несумњива је пишчева имагинација, његова вештина да у све догађаје и личности о којима приповеда унесе ониричност, па чак и мистичност. „Видљиво се претапа у невидљиво, факција у фикцију и вице верса, због чега приче наликују бајкама“. То ову прозу доводи у везу, по сродности и не само по томе, већ и по књижевном поступку, а потом и по крајњем резултату, са Милорадом Павићем. Мада су Павићеви јунаци из друкчијег света и времена, Мицићева нарација и фабула наликују поступцима великог претходника, и упућени су истим читаоцима. Дакле, онима који трагају за истином, за аутентичним светом и ликовима, свесни или несвесни завођења оног који приповеда, а не сведочи, јер пред нама је ипак проза и уметничка креација, а не уџбеник из историје.

Награда „Душан Васиљев“ ће лауреату бити уручена у среду, 27. марта у 19 часова, на Свечаној академији у Народном позоришту.

У најужем избору се нашло пет аутора и њихових књига међу којима је награђена, али и књиге: „Психологија гравитације“ Ненада Шапоње, „Слике и прилике“ Ђорђа Кубурића, „Кревет-змија и Мала Просветина енциклопедија“ Душана Радака и „Очинство“ Бориса Лазића.

А.Ђ.

 

 

 

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

На конкурс који је расписао Град Кикинда за најбољу књигу на српском језику у 2023. години, а поводом обележавања сто година од смрти Душана Васиљева, пристигла су 152 наслова које је жири узео у разматрање. Почетком марта биће објављена прва селекција у ширем избору.

Жири ради у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе
Писарев, члан. Град Кикинда и жири се захваљују свим издавачима и књижевницима који су
послали своје књиге на конкурс.Додела награде планирана је  на свечаној академији у оквиру ширег програма обележавања стогодишњице смрти Душана Васиљева. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 евра.

Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев” која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 еура.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно-просветне заједнице 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, односно песника експресионистичке идеологије.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново установљена 2009. године. По новом Правилнику додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.

Током протеклих четврт века награду су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

Издавачи и аутори треба да пошаљу књиге (четири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз напомену „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2024. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев. Признање ће бити додељено 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, што је и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име, и у оквиру програма обележавања стогодишњице смрти песника.

Додатне информације могу се добити путем мејла: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

DUSAN-VASILJEV-2023

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да ово књижевно признање добије песник Селимир Радуловић за књигу „У царству ветрова арамејских” (Лагуна, 2022).

Као и за претходне, и за ову Радуловићеву књигу нам је потребно познавање библијског контекста, препознавање библијских прича, ликова и догађаја из древне историје, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

-На корицама је индикативан текст епископа бачког др Иринеја, који сведочи да је Радуловић међу српским писцима најбољи познавалац монашке и аскетске литературе, а као песник, он је једини који види невидљиво, кроз копрену видљивог (уз духовнике и богослове)…Вођени кроз нову књигу Селимира Радуловића, „У царству ветрова арамејских”, правим путоказима и тумачима, стижемо до краја овог кратког записа радосни, као да смо и сами прошли светогорским стазама, одслушали монашке песме. Ове стихове, „одевене у реч, Очеву”, као да је испевао стари монах, седећи испред своје испосничке колибе, пре него што је нестао, јер је „створен за небо!”- наведено је у образложењу жирија.

Град Кикинда традиционално додељује награду „Душан Васиљев” за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.

Награда ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у свечаној сали Градске куће.

О лауреату

Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је бројне песничке књиге: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Дванаест (2018), О дукату са ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу Удружења књижевника Србије за животно дело и друге награде.

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

knjiga

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, донео је одлуку о ужем избору наслова за ово књижевно признање које Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику.

У ужи избор ушле су три књиге: Горан Петровић, Папир (Лагуна), Саша Радојчић, Дечак са Фанара (Агора) и Селимир Радуловић, У царству ветрова арамејских (Лагуна).

На конкурс је пристигло укупно 124 наслова објављених у 2022. години. Жири је првобитно изабрао 19 наслова за шири избор, а сада и ужи избор од три наслова.

 

Награду „Душан Васиљев” расписује Град Кикинда за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. За ово књижевно признање могу да конкуришу аутори са својим песничким и прозним делима, објављеним на територији наше државе.

Конкурс су данас, у Градској кући, представили Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, и књижевник и директор Банатског културног центра из Новог Милошева, Радован Влаховић.

– Наш циљ је афирмација књижевне уметности и исказивање поштовања према нашем књижевнику, Душану Васиљеву. Ovo je јeдна од најпопуларнијих награда у Србији за српско књижевно дело, а жеља нам је да још више подигнемо стандард квалитета. Прошле године стигла су нам дела 184 аутора, сада се надамо још већем одзиву. Надам се да ће конкурс и награда инспирисати многе књижевнике да се пријаве и да, на тај начин, и они инспиришу младе уметнике – рекла је Валентина Мицковски.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, како би се сачувало сећање на дело песника, рођеног у Кикинди 1900. године. Васиљев је био један од најзначајнијих песника српског експресионизма. Трагично је изгубио живот у 24. години.

Првих година признање се додељивало за посебан допринос развоју културе. Затим је уследио прекид, да би поново било установљено 2009. године. Од тада, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Између осталих, до сада су награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Ове године Град Кикинда је именовао жири који чине писци: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, и Ђорђе Писарев.

– Ову награду пратим од 1997. године, када ју је установио покојни Недељко Радловић. Имали смо висок ниво награђених и то је трајало до 2000. године. Конкурс је поново је покренуо Милош Латиновић који је, такође, књижевник. Последњих година је, под вођством др Срђана Срдића, добила нову димензију. Сада, са новим жиријем, надам се да ћемо анимирати људе који раније нису конкурисали и да ће награда, у српској књижевној јавности, добити димензију коју заслужује песник Душан Васиљев. Такође нам је жеља да се, у договору са оснивачем, настави лепу традицију сарадње Града и Савеза Срба у Румунији, тачније Срба из Ченеја, где је службовао Душан Васиљев. Лепа традиција била је и та да су награђени писци одлазили у тамошњу школу и читали своје песме – истакао је Радован Влаховић.

Уведена је и новина, да аутори шаљу по четири примерка своје књиге, по једну за сваког члана жирија, и један примерак који ће добити Народна библиотека „Јован Поповић“.

Награда се састоји од плакете и од новчаног дела од сто хиљада динара. Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

 

 

 

 

душан васиљев

Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, у знак сећања на дело и значај песника, рођеног у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских песника експресионистичке идеологије. Награда се додељивала за посебан допринос развоју културе.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, признање је поново успостављено 2009. По новом Правилнику, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

До сада су, између осталих, награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Издавачи и аутори шаљу три примерка књиге по наслову на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, са  напоменом: „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије, која носи њргово име.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

error: Content is protected !!