национална служба за запошљавање

pexels-olly-3756693

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

NZS-2

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

Sajam-zaposljavanja-(4)

Сајам запошљавања, место сусрета послодаваца и суграђана који су у потрази за послом, одржан је данас 20. пут, у сали Спортског центра „Партизан“. Манифестација је изазвала велико интересовање како Кикинђана, тако и мештана других општина Севернобанатског округа.

Потребу за радницима исказало је 27 послодаваца из града и из суседних општина, који су понудили укупно 217 радних места – од оних за неквалификовану радну снагу до позиција за високообразоване кандидате, највише за дипломиране електро и машинске инжењере. Највећа потражња, међутим, била је за кандидатима са завршеном средњом школом.

Сајам је свечано отворио градоначелник Кикинде, Младен Богдан. Он је истакао да је манифестација резултат дугогодишње сарадње Града и Националне службе за запошљавање и да представља важну прилику за незапослене да директно ступе у контакт са послодавцима.

– Велики је значај Сајма, јер суграђани имају прилику да комуницирају са послодавцима, представе своје радне биографије и да добију одговоре на све што их занима. Ово је сарадња која траје већ две деценије. Према нашим информацијама, увек су потребни стручњаци, попут оператера на CNC машинама, мануелних радника у производним погонима и на линијама, као и трговаца. Број незапослених у нашем граду већ годинама je  минималан. Привредна кретања су добра, али због геополитичких дешавања и унутрашњих изазова у последњих неколико месеци, привреда осећа извесне притиске. Ипак, надамо се стабилизацији и новим шансама за инвеститоре. Очекујемо и да ће постојећи послодавци унапредити своје пословање, те наставити добру сарадњу са Градом – поручио је Богдан, пожелевши суграђанима срећу у проналаску запослења.

Директорка филијале Националне службе за запошљавање у Кикинди, Јелена Митровић, истакла је да је на Сајам позвано око хиљаду незапослених.

– Пријавио се већи број послодаваца него што смо очекивали. Исказали су потребу за 217 радника, од неквалификоване радне снаге до високообразованих. Највише понуда има за кандидате са завршеном средњом школом, али се тражи и кадар са високим образовањем. Ово је одлична прилика да се незапослени лично представе. Послодавци нам се све чешће обраћају због недостатка радника, укључујући и захтеве за страном радном снагом. Моја порука је да ми имамо довољно људи у потрази за запослењем. Тренутно су на евиденцији 1.962 незапослена из града и околине, од чега је половина са или без завршене основне школе. На Сајам смо позвали  и ученике завршних разреда Економско-трговинске школе, куваре и конобаре, јер је потражња за тим профилима велика. Имамо и програме финансијске подршке за послодавце за прво ангажовање радника и њихово касније запошљавање. Након прошлог Сајма, запослило се 340 особа, што је 30 одсто оних који су предали своје пријаве, са територије целог Округа – навела је Митровић.

Анђела Таталовић из Сектора за људске ресурсе Компаније „Јафа“ истакла је да, као и  прошле године, имају велики број пријава.

– После прошлогодишњег Сајма посао је добило више десетина људи. Тренутно имамо отворене позиције у производњи, магацину, набавци и одржавању. Укупно је реч о десетак радних места – и за НКВ раднике и за високообразоване, пре свега економског и техничког профила – рекла је Таталовић.

Испред штанда компаније „Сента промета“ такође је владало велико интересовање.

– На територији Кикинде имамо шест, а укупно 66 малопродајних објеката у кругу од 50 километара од централе. У овом тренутку тражимо трговце, пословође и месаре, укупно нудимо десет радних места. Рад није ограничен на Кикинду, али се путни трошкови покривају. Већ смо прикупили више десетина пријава. Увек имамо добар избор кандидата и могућност да ангажујемо квалитетну радну снагу – навела је Марта Копас, менаџер малопродаје.

Зорана Пуц и Марија Вујовић, представнице ливнице „Л Белије“, представиле су понуду ове фабрике.

– Нудимо позиције у машинској производњи – за оператере на CNC машинама, као и у финалној визуелној контроли. У ливачкој производњи тражимо оператере у погонима и у језгровници. Такође организујемо и обуку кандидата уз менторство. Задовољни смо интересовањем и бројем пријава – рекла је Марија Вујовић.

Понуда Сајма заитересовала је запослене, међу којима је и Небојша Сенћански из Кикинде, по занимању молер.

– Разгледам да видим каква је понуда радних места, можда пронађем нешто што ми више одговара – каже Небојша.

Гордана Ристић, која је завршила школу за обезбеђење, такође је у потрази за радним ангажовањем.

– Већ сам радила и у струци и у производњи и имам много искуства – каже Гордана. –  Предаћу пријаву на неколико места, а у одабиру ми је најважнија плата.

Према подацима НСЗ, на евиденцији Севернобанатског округа тренутно је 4.940 незапослених. Они који нису били у прилици да посете Сајам, могу да се обрате свом саветнику у Служби и да добију увид у понуду радних места.

С. В. О.

kancelarija

Национална служба за запошљавање (НСЗ) расписала је данас 12 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 лица.

За мере активне политике запошљавања у овој години планирано је издвајање од 6,25 милијарди динара, док ће додатна средства бити обезбеђена и од стране локалних самоуправа, како кроз заједничко финансирање са НСЗ, тако и кроз самостално финансирање, уз техничку подршку Националне службе.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама  грађана у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година старости без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослени који посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 28. новембра 2025. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом (ОСИ) 31. децембар 2025. године.

Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 14. априла 2025. године, док ће јавни позив за учешће у финансирању мере обука за потребе послодавца за запосленог бити на располагању до 31. октобра 2025. године.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези са расписаним јавним позивима доступне су на интернет страници www. nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама, као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

 

 

novac

Од 1. фебруара важиће нове, веће основице дневне новчане накнаде за незапослене као и највиши и најнижи износ ове накнаде, саопштила је Национална служба за запошљавање (НСЗ).

Како је наведено на сајту НСЗ-а, нова основица дневне новчане накнаде биће 1.467, 50 динара, док ће најнижи месечни износ новчане накнаде износити 32.858 динара, а највиши 76.169 динара.

До сада је основица дневне новчане накнаде била 1.407 динара, а најнижи и највиши месечни износ новчане накнаде 31.503 и 73.029 динара.

НСЗ истиче да су нови износи, сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености, усклађени са годишњим индексом потрошачких цена у 2024. години који, према подацима Републичког завода за статистику, износи 104,3.

Право на новчану накнаду имају незапослени који остану без посла, или им престане социјално осигурање, а били су обавезно осигурани за случај незапослености најмање годину дана непрекидно, или са прекидима у последњих годину и по дана.

Ову привремену финансијску помоћ која се исплаћује за случај незапослености, у Србији је према подацима Националне службе за запошљавање, у децембру, који је последњи статистички обрађен, примило је 27.321 незапослених.

Sajam zapošljavanja 1

Кикиндска филијала Националне службе за запошљавање (НСЗ) организоваће Сајам запошљавања 4. априла у Спортској сали „Партизан“.

Послодавци којима су потребни нови радници могу да се пријаве за учешће на овим сајмовима и тако добију могућност директног контакта са великим бројем радника који траже посао.

Незапослени који желе да учествују на сајмовима требало би да се јаве својим саветницима за запошљавање како би преузели упутства за учешће, истичу у НЗС.

Jelena Mitrović (Large)

Овогодишње јавне позиве за доделу финансијске помоћи незапосленима и послодавцима, Национална служба за запошљавање (НСЗ) расписала је 20. фебруара.  У кикиндској филијали данас је организовано њихово представљање потенцијалним корисницима-послодавцима.

– Пракса је показала да оваква представљања дају резултате јер тако отклањамо евентуалне недоумице и смањујемо број одбијених захтева – каже директорица кикиндске филијале НСЗ, Јелена Митровић. – Позвали смо, углавном, послодавце из приватног сектора јер се на њих односи највећи број јавних позива, као и нове послодавце, како бисмо их упознали са бенефитима које могу да остваре и што више их укључили у коришћење помоћи.

Представљању програма присуствовало је тридесетак позваних послодаваца. Јавни позиви имају различите рокове и веома је важно да потенцијални корисници аплицирају на време.

– Кикиндска Служба има одређену квоту за сваки јавни позив, па се заинтересованима препоручује да се што пре пријаве за коришћење средстава. Прошле године имали смо 14 јавних позива и потрошена је целокупна квота, чак смо тражили и проширење. Финансирано је 389 особа, што је допринело смањењу броја незапослених на евиденцији. На крају децембра 2022, у односу на исти месец 2021. године, незапосленост је у граду смањена за 19 одсто – каже Јелена Митровић.

Како су јавни позиви доступни већ дуже од две седмице, према показаном интересовању послодаваца процена је да ће и ове године бити много корисника.

Сваки позив има одређене циљне групе незапослених на које се односи. То су, углавном, старији од 50 година, млађи од 30 година без средње стручне спреме, незапослени дуже од годину дана, Роми, инвалиди, корисници социјалне помоћи и млади у домском смештају или у хранитељским породицама.

У Националној служби очекују да ће, и ове године, јавни позиви допринети смањењу незапослености. Поред већ активних мера подстицања запошљавања, очекује се и објављивање покрајинских и јавних позива Градске управе Кикинда.

posao mladi

Да добију посао и оспособе се за неко од занимања по програму „Моја прва плата“, са подручја Кикинде и села јавило се 38 незапослених. Истовремено, Националној служби за запошљавање (НСЗ) радна места понудило је 46 послодаваца.

– Послодавци су понудили 102 радна места, међу којима преовлађују позиције са средњим образовањем у односу на оне са факултетом  – каже Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале НСЗ. – Незапослени млади пријавили су се за 82 радна места.

Овај програм Владе Србије омогућава незапосленима до 30. године без радног искуства да се оспособе за самосталан рад на конкретним пословима, у трајању од девет месеци. За то време НСЗ обезбеђује месечно 25 хиљада динара за запослене са средњом стручном спремом и 30 хиљада динара за ангажоване са високим образовањем.

Да разговарају са потенцијалним послодавцима пријављени имају могућност још недељу дана. До сада, подаци показују да је готово две трећине њих то већ учинило.

– У првој половини новембра повезивали смо незапослене са послодавцима у приватном сектору, а са јавним сектором остваривање контаката траје до краја месеца. До сада је највише запослено продаваца и административних радника, на укупно 22 радна места, од којих је седам за високообразоване – каже Митровићева.

По програму „Моја прва плата“ прошле године у Кикинди су закључена 23 уговора. За све који постигну договор, пракса код послодавца мора почети до 30.  децембра.

Следећу прилику за стручно оспособљавање незапослени без искуства имаће за годину дана. Програм „Моја прва плата” спроводи се уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија, Министарства омладине и спорта, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу и Привредне коморе Србије.

Почетком следеће године, кажу у НСЗ,  очекују се нови програми за послодавце и незапослене, што ће бити објављено у јавним позивима.

hand-ga88e206c2_1280

У трећем циклусу програма „Моја прва плата“ конкурисало је више од 17.000 младих, од чега 60% жена, за око 12.000 радних позиција, које је понудило 7.500 послодаваца. Од данас почиње повезивање са потенцијалним послодавцима, током којег ће компаније селектовати најбоље кандидате.Програм омогућава подршку запошљавању млађих од 30 година, без радног искуства са најмање завршеном средњом школом.

У првој половини новембра кандидате бирају фирме из приватног сектора, а у другој послодавци из јавног сектора.

Две недеље након повезивања, биће формиране коначне листе послодаваца и кандидата и доступне на сајту www.mojaprvaplata.gov.rs. У року од 15 дана од дана објављивања ових листи следи потписивање уговора између Националне службе за запошљавање, послодавца и изабраног кандидата. Кандидати ће ући у компаније у којима ће стицати своја прва радна искуства, неопходна знања и вештине најкасније до краја децембра.

Програм „Моја прва плата“ траје девет месеци, а за то време Национална служба за запошљавање кандидатима са завршеном средњом школом месечно ће исплаћивати 25.000 динара, а онима са високим образовањем 30.000 динара.

Програм реализује Национална служба за запошљавање уз подршку Привредне коморе Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

„Моја прва плата“ се реализује од краја августа 2020. године и у два циклуса учествовало је скоро 18.000 младих и око 10.000 послодаваца.

Детаљније  информације доступне су на веб сајтовима: www.nsz.gov.rs i www.mojaprvaplata.gov.rs

error: Content is protected !!