monografija

zenska-dobrotvorna-zadruga-3

У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.

 

Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.

-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.

Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.

Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.

 

Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.

Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.

Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.

-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.

Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.

Т. Д.

 

istorijski-arhiv-promocija-

Историјски архив Кикинда организује промоцију монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, која ће бити одржана у петак, 13. фебруара, у 18 часова, у „Галерији Нова“ Народног музеја Кикинда.

О књизи ће говорити аутор Срђан Сивчев, као и лектор Виктор Шкорић. Промоција је намењена свима који се интересују за локалну историју и друштвени ангажман жена у Великој Кикинди, а улаз је слободан.

baletska-skola-monografija-(1)

Монографија „75 година Балетске школе у Новом Саду“ представљена је у Културном центру. Габриела Теглаши Јојкић, ауторка монографије истиче да јој је било важно да њена књига буде својеврсна „лична карта“ поменуте школе.

-Овом књигом Балетска школа може да се подичи, она може и да се поклони, а у њој је и резиме на осам језика, како би омогућили и нашим гостима из других земаља да се упознају са историјатом ове установе. Било је интересантно пронаћи ученике средње Балетске школе, а нарочито су апострофиране балерине и балетски играчи који су постали великани и који су у иностранству представљали новосадску установу као добру основу за оно што су касније поставили – навела је Габриела Теглаши Јојкић, балерина и некадашња првакиња и директорка српског Народног позоришта.

Монографија је њена седма књига којом је, како каже, ставила печат на одлично образовање и основу коју је дала Балетска школа у Новом Саду.

Сања Вучуревић, директорица новосадске Балетске школе навела је одличну сарадњу са Кикиндом у којој постоји издвојено одељење ове образовне установе.

-Пре три деценије отворили смо основну школу у некадашњем Дому омладине, а садашњем Културном центру. Многи ученици из Кикинде касније су постали средњошколци у нашој школи, а многи су завршили и у балету Српског народног позоришта. Монографија обједињује све оно што смо урадили у протеклих 75 година. Она је  и сведочење за будуће генерације – закључила је Вучуревић.

Програму су обогатили  ученици и наставници Основне балетске школе из Кикинде и Новог Сада.

 

balet-kck-(4)

Представљање монографије о 75 године Балетске школе у Новом Саду биће одржано сутра (среда) у 18 сати у Културном центру.

У програму учествују ученици и наставници Основне балетске школе из Кикинде и Новог Сада, Сања Вучуревић, директорица новосадске школе и Габриела Теглаши Јојкић, ауторка монографије.

braco-azaric-2

У пуној сали Галерије „Здравко Мандић” у Новим Козарцима Брацо Азарић је представио капиталну монографију о свом ликовном стваралаштву коју је издао Културни центар Кикинада, поводом пола века Брациног сликарства.

На преко стотину страна, на квалитетном папиру, уџбеничког формата, књигу „Из сна и сећања“ је, како и стоји у поднаслову, Брацо посветио преминулој супрузи Илони.

Осим аутобиографских записа, у публикацији се налазе и запажања о Азарићевом сликарству, између осталих: Милутина Дедића, Драгана Јовановића Данилова, Миленка Михаљчића, Јована Вељиног Мокринског, Саше Радојчића, Зорана М. Мандића, Драгана Батинића, Радована Влаховића, Спасоја Граховца, Радивоја Шајтинца…

О књизи су говорили Тања Ножица у име издавача, Владимир Добријевић, који је запослен у козарачкој библиотеци под чијим кровом је и поменута Галерија и Азарић.

Још једном се те вечери могло чути да је Азарићев експресионизам аутентичан и, иако га често упоређују с Коњовићем, носи и изразито особену црту. Оно што је овај козарачки сликар поновио јесте да док ствара неко дело, увек има на уму да слика, као и човек који је ствара, морају да имају душу и да ће то увек разликовати аутентичног ствараоца од оног који копира неког другог.  Нарочито се уочавају слике с душом, кад се упореде с онима које је радила вештачка интелигенција, каже аутор.

Владимир Добријевић је изразио задовољство што свој радни простор у библиотеци дели са овим уметником, док је у име издавача, Тања Ножица, заменица директора Културног центра Кикинда, истакла да ће сарадња те установе и Галерије „Здравко Мандић” коју Азарић води, убудуће бити још интензивнија, јер, како је истакла, познато је да је Брацо неуморан и да увек има низ планова.

– Ова Галерија и Легат Здравка Мандића су од великог значаја не само за Козарце, него и много шире, као и наша колонија. Требало би још више, кроз различите активности показати целој држави какве истакнуте уметнике имају Нови Козарци-закључио је Азарић.

Н. Савић

 

 

azaric-2

Више од пола века се Брацо Азарић дружи са сликарским прибором. Тим поводом у Културном центру Кикинда представљена је капитална монографија о његовом стваралаштву, чији је ова установа и издавач.

Многи поштоваоци ликовног стваралаштва Браце Азарића, још једном су се подсетили његовог уметничког опуса о којем су  поред самог Азарића, говорили Добривој Вујин и Марија Танацков.

Подсетимо, ово друго издање књиге је изашло пре непуне две седмице, приређивач је Мокринчанин Марко Љубичић, а штампа је била поверена новомилошевачком “Гармонду”.

Као увод у програм представљен је кратки прилог о Азарићу, који је својевремено емитован на РТС-у, а и доцније, за време трајања програма, са видео бима су емитовани слајдови са сликама из свих фаза његове каријере.

Промоцију је отворило троје основаца из Нових Козараца- Драган Јованић, Николија Џенопољац и Јана Лукач који су пробраним поетским радовима још једном подсетили зашто су побрали многе државне награде за рецитовање.

ИЗ ЛИВНИЧКИХ ДАНА

О богато опремљеној књизи надахнуто излагање је имао Добривој Вујин, Брацин двостуруки колега, не само као уметник, него и саборац из ливничких дана, где су обојица својевремено “удруживали рад”, како се онда говорило. Вујин се овом приликом сетио многих Брациних изложби, још с почетка каријере, подсећајући да је Ливница у својим најславнијим данима имала своје гласило “Ливац”, чији је Вујин био уредник, а Брацо је ликовним прилозима обогаћивао многе бројеве тог гласила.

-Већ тад је Азарић, седамдесетих и осамдесетих година века за нама, постао запажен као сликар. Од тада до данас, иако је Брацо донекле мењао стилове, његово сликарство се може подвести под синтагму “примењена истина”- истакао је Вујин.

ДОКУМЕНТАРНА ВРЕДНОСТ КЊИГЕ

Марија Танацков, књижевница и књижевна критичарка изнела је податак да је прво издање ове монографије о Браци, изашло 2011. године, а ово ново је знатно проширењо и допуњено издање, са текстовима неких од најзначајнијих имена српске културе, како из света сликарства, тако из књижевности.

-С обзиром да неки од аутора текстова у овој књизи нису више међу живима, ова књига има документарну вредност не само са аспекта Брациног стваралаштва, него и целокупне уметничке сцене на почетку века чији смо сведоци.. Књига обилује колорним репродукцијама у високој резолуцији и обубвата период од 1973. До 2023. Дакле пуних пет деценија Азарићевић рада и прати све стилоге овог уметника, међу којима су најбројнија дела која припадају експресионизму – навела је Марија Танацков.

ПОСВЕЋЕНО СУПРУЗИ ИЛОНИ

Азарић је скромно на крају додао како се приликом стварања неке слике, не оптерећује ни властитим звањем ни знањем.. Кад је пред сликарским платном, никад не размишља где ће га нека слика одвести, јер уметност је непредвидива, али оно што увек желим да нагласим,је да се док сликам, трудим да моје слике имају душу. То је мислим и задатак данашње уметности, да сачува поменуту душу пред налетом технологије.

– Поновио бих још једном да сам ову књигу “Из сна и сећања” посветио супрузи Илони-закључио је с поносом Азарић.

Н. Савић

error: Content is protected !!