мобилни

telefon-skola

У Србији је покренута иницијатива за увођење законског ограничења коришћења мобилних телефона у школама, а искуства из праксе већ постоје у Кикинди. О могућим решењима и досадашњим ефектима говоре директори школа које су самостално уредиле ову област.

У ОШ „Јован Поповић“ мобилни телефони се не користе током боравка ученика у просторијама школе већ трећу годину заредом. Према речима директорице Јелене Крвопић, ученици по доласку у школу предају телефоне у кутије за одлагање које има сваки разред, а уређаји им се враћају након завршетка наставе.

-Мотив нам је био то што смо приметили да је савремена технологија, иако неопходна, децу у великој мери отуђила једне од других. Желели смо да их вратимо међусобној комуникацији, да се током одмора чује жамор у школи и школском дворишту – истиче Крвопић.

Она наводи да је одлуци претходила детаљна процедура – родитељски састанци, Савет родитеља и Школски одбор – и да није било значајнијег отпора.

-Ученици су правило врло брзо прихватили. Данас је то саставни део њиховог школског живота, до те мере да сами подсећају наставнике ако се догоди да телефони не буду прикупљени – каже директорица.

Према њеним речима, безбедност ученика није била доведена у питање. Родитељи су потписали писану сагласност, а у случају потребе контакт са породицом остварују одељенске старешине или други наставници. Изузетак од правила односи се на паметне сатове код ученика првог и другог разреда, док у вишим разредима ни та врста уређаја није дозвољена.

Са друге стране, у Техничкој школи „Михајло Пупин“ примењује се делимично ограничење. Директорица Миланка Халиловић истиче да ученицима средњих школа не треба у потпуности забранити ношење мобилних телефона, јер се они понекад користе у наставне сврхе, као и због чињенице да велики број ученика путује из околних места.

-Код нас већ две године постоји правило да ученици пре уласка у учионицу одложе све личне ствари у торбу, укључујући и мобилне телефоне и паметне сатове. Телефон могу да користе само ако наставник то изричито дозволи – наводи Халиловић.

Искуства школа у Кикинди показују да различити модели регулисања употребе мобилних телефона у образовним установама већ функционишу у пракси. Управо такви примери могли би да послуже као основ за даљу расправу о законским решењима која се најављују на републичком нивоу.

Т. Д.

saobracajna-policija-1

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе саобраћајне полиције, у периоду од 6. до 12. октобра спроводиће међународну акцију Фокус на путу, усмерену на откривање и санкционисање прекршаја непрописног коришћења мобилног телефона од стране возача, као и непрописног коришћења мобилног телефона и слушалица од стране пешака приликом преласка коловоза.

Акција ће истовремено бити спроведена у 34 европске државе чланице организације ROADPOL (мрежа саобраћајних полиција Европе), саопштио је МУП.

Коришћење мобилног телефона током вожње повећава ризик од саобраћајне незгоде за четири до чак двадесет пута, што чини овај прекршај једним од тренутно највећих проблема безбедности саобраћаја на путевима.

Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, око пет одсто пешака непрописно користи мобилни телефон или слушалице приликом преласка коловоза, док се проценат возача који непрописно користе мобилни телефон за време вожње креће од четири до осам одсто, у зависности од врсте возила.

Министарство унутрашњих послова апелује на све учеснике у саобраћају да у циљу очувања своје и безбедности других лица не користе мобилни телефон, слушалице или друге уређаје које утичу на ометање пажње.

На основу редовног годишњег истраживања, Републички завод за статистику објавио је да у Србији мобилни телефон поседује 95 одсто домаћинстава, 98,5 одсто има телевизор, док се рачунар користи у 77 одсто домаћинстава.

Рачунар поседује 0,3 одсто више домаћинстава него 2021, односно 2,7 одсто више него 2020. године. Ипак, заступљеност рачунара у домаћинствима је неуједначена: у Војводини је 73,5 одсто, у Шумадији и Западној Србији 70,8, и у Јужној и Источној Србији – 69,9 процената. У Београду рачунар има 93,7 одсто  домаћинстава.

Истраживање је показало да интернет прикључак има 83,2 одсто домаћинстава. Европски просек већи је за девет одсто, објавио је Еуростат.

У последња три месеца, 47,8 одсто корисника интернета у Србији куповало је онлајн, највише одећу и спортске производе, чији је удео у наручивању чак 71,5 одсто. Просек у Европи је 67 одсто онлајн купаца.

Да интернет користи више пута у току дана изјавило је 92 одсто испитаника, док више од 81 одсто интернет популације има налог на друштвеним мрежама, на  Фејсбуку или Твитеру, показало је истраживање које је обухватило 2.800 домаћинстава и исто толико појединаца.

error: Content is protected !!