У Галерији „НОВА“ Народног музеја вечерас је свечано отворена гостујућа изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализована у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима месец дана.
Коаутор изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић, рекао је да је поставка до сада гостовала широм земље.
-Мали јубилеј је данас у Кикинди јер ова изложба гостује 35. пут – истакао је Марушић, подсећајући да је први пут представљена у Горњем Милановцу, месту рођења краљице Драге.
Према његовим речима, циљ поставке није глорификација, већ разумевање историјске личности.
-Она се не глорификује кроз ову изложбу, већ желимо да се њен живот сагледа из једног другачијег угла — да се види да је била, као и сви ми, обична особа од крви и меса.
Марушић је нагласио да изложба указује и на образованост и културни профил краљице Драге.
-Она је била образована, говорила је француски и немачки језик. Показали смо њене песме, као и чланке који сведоче о томе колико је радила на себи.
Посебну пажњу привукао један од најпотреснијих експоната.
-Овде се може видети део оригиналне завесе у коју су Обреновићи били замотани и бачени са прозора. То говори не само о начину убиства, већ и о намери да буду понижени и као личности сатрти – објаснио је Марушић.
Изложба обухвата око тридесет експоната, што представља око 60 одсто оригиналне поставке, док остатак није могао да путује.
Према речима аутора, поставка омогућава посетиоцима да стекну целокупнију слику о краљици Драги, али и о Србији друге половине 19. века.
-Важно је да посетиоци виде колико је радила на себи, колико је читала, преводила и писала, али и да кроз експонате сагледају трагедију наше националне историје – нагласио је Марушић.
В.д. директора музеја Милош Пушара истакао је да сам назив изложбе указује на сложеност историјске личности краљице Драге.
-Назив је интересантан јер слава симболизује краљицу и династију, а анатема је онај наратив који се створио о самој краљици. Неки је сматрају најодговорнијом особом за крај династије Обреновић и у биолошком и у династијском смислу – рекао је Пушара.
Он је нагласио да је изложба значајна и као почетак сарадње две установе културе, као и да се очекују пратећи програми.
-Надамо се пратећем садржају у виду историјских часова и радионица. Ови садржаји доприносе популаризацији музеја, а ово је уједно и почетак сарадње са Музејом рудничко-таковског краја – додао је он.
Пушара је подсетио и на историјску повезаност два града.
-Један куриозитет који повезује Кикинду и Горњи Милановац јесте да је велики број њихових и наших суграђана био интерниран у северну Норвешку – рекао је он.
Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” доноси причу о животу Драге Машин — између двора, политичких интрига и трагичног краја 1903. године — позивајући посетиоце да ову историјску личност сагледају изван стереотипа и предрасуда.
Т. Д.
Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.
За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.
У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Gross Kikindaer Zeitung“ („Великокикиндске новине“) борио се против мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.
До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.