Marija Miljković, kikindska književnica i profesorka engleskog, objavila je treću samostalnu knjigu. Izdavač je Banatski kulturni centar. Recenziju potpisuju književnici Dragan Batinić i Dragica Oličkov. Na predstavljanju knjige u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” govorio je i profesor dr. Jovica Trkulja.
U tvrdom povezu i bogato opremljena, ovu knjigu je dizajnerski i ilustratorski obogatila Ivana Jurič.
Predstavljanje ove knjige bilo je povod da s autorkom osvetlimo njenu poetiku.
-Od prve knjige “Jeres nežnosti”, koja je bila traganje kroz lične emocije, preko knjige “Prisno s nevidljivim”, pa do ove treće, nove „Pesmarice za tri srca”, sve tri sažimaju moja iskustva i kao bogotražiteljke i kao majke i kao kćeri, a tu je prisutno i sećanje na one kojih više nema, a koji su itekako prisutni u mojim sećanjima, iako su nevidljivi- kaže autorka, dodajući da se dok je radila u školi kao profesor engleskog, bez ostatka se predavala svom osnovnom zanimanju, u kojem je imala mnogo uspeha, pa je stoga i pravila duže pesničke pauze.
-Ja nisam plodan pisac, i pravila sam pauze u objavljivanju jer sam se predano bavila svojim pedagoškim radom, ali još u vreme objavljivanja moje druge knjige „Prisno s nevidljivim”, pre više od 25 godina, postala sam član Udruženja književnika Srbije, što je velika čast. Kad je reč o ovoj mojoj novoj zbirci, otkad su moje tri unučice došle na svet, pesme su nastajale na najprirodniji način-kad one krenu u šetnju, pa mi deca pošalju fotografiju iz šetnje, ja im odgovorim pesmicom. Tako da sam kroz moje unuke ponovo počela da otkrivam svet detinjstva. Ovo su pesme koje su se takoreći pisale same- navodi Marija dodajući da se u ovoj novoj knjizi osvrnula i na to kako je biti nosilac titule bake.
-To je u mom slučaju i slatko, ali i gorko jer su moje tri unuke, tri divne muze, daleko od svoje nane. Sve što izlazi iz mog srca, a pretočeno je u stihove, ima i emotivnu dimenziju, pa je i „Pesmarica za tri srca” u stvari namenjena najpre srcima mojih unučica. Pored recenzenata, imam i nekoliko preporuka ljudi od struke-učitelja, pedagoga, psihologa… i to mi je značajno, jer su ocenili da je ova knjiga pristupačna svoj deci i da je poučna.
Recenzent Dragan Batinić je naveo da bi se ova knjiga mogla smatrati nekom vrstom poetskog dnevnika. „Jezička i stilska odmerenost, prilagođenost dečijem uzrastu, rima i melodičnost stiha, daju pesmama prijemčivost i pamtljivost, što je u ovoj vrsti književnosti posebno bitno. Ovo može biti i priručnik svima, kako decu učiti i od njih učiti, kako opet uživati i radovati se sa decom , kao dete”.
N. S.
