Представа „Облаци – Душан Васиљев“ која је била заказана за вечерас, отказује се због болести глумца, саопштило је Народно позориште Кикинда.
У наредном термину, у петак од 20 сати играће се комедија „Љубавно писмо“.
љубавно писмо
Последње репертоарско извођење у овој календарској години ансамбл Народног позоришта имаће у петак, 20. јануара, када ће се играти комедија „Љубавно писмо“.
Сезона играња на матичној сцени биће настављена после празника.
(Фото: Народно позориште)
Да се може направити врхунска комедија у властитој продукцији доказало је кикиндско позориште, а у то су уверили и Зрењанинце, на недавном гостовању.
Кикинђани, добро знају овај драмски комад, а овог пута и посетиоци у препуној великој сали зрењанинског театра „Тоша Јовановић” уверили су се да кикиндско Народно позориште има с чиме и пред најпробирљивију публику. Са укусном сценографијом и бравурозном глумом, „Љубавно писмо” је разгалило егзалтирану публику из града на Бегеју, а сами глумци су на крају доживели овације.
Подсетимо, поменути комад говори о менталитету, породици, комшијама и уопште промашеним животима. Настао је по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, а режију потписује маестрални Драган Остојић. У подели су Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Јована Берић. С обзиром на то да је у овој драми с„ певањем, без пуцања” о менталитету и породици доста промашених ликова, сам редитељ укратко подвлачи да ова представа пружа неку врсту утехе да када изађете са представе кажете себи: „Није мој живот ни тако лош”.
Зрењанинци су те вечери могли да виде читаву лепезу ликова – од жовијалних до фрустрираних и да се добро и забаве и замисле. Владимир Максимовић, актер ове представе и чест гост Зрењанина игра лик Момчила.
– Момчило је, како је сам писац рекао, морон. Уз помоћ редитеља Драгана Остојића и свих колега, мислим да сам успео да направим добар лик, једног дечка који је изгубљен у тражењу самог себе. Он жели да одрасте и да буде озбиљан, али га његов ИQ кочи у свему томе и било ми је задовољство да радим ову улогу зато што је ово један од оних текстова у којима, што се више „откачите” и што се више препустите тој игри и чаролији театра – то је улога боља – каже Максимовић.
Његовог оца Оливера тумачи Михаило Лаптошевић.
– Оливер је и Момчилов отац и Јагодин муж, а уз то и неуспели љубавник своје куме Франсоаз. Неуспели је и отац и муж. Волео би да је бар мало мушко. Његово „софистицирано” биће заробљено је у културној пустињи која га окружује. Да будемо искрени – он тој пустињи апсолутно и припада – каже Лаптошевић.
Анђела Киковић тумачи лепу и младу девојку Лепосаву која први пут доживљава чулну љубав, а потреба за њеном слободом се коси са њеним крутим васпитањем.
Дакле, много је неостварених ликова у овом комаду, а међу њима и старији водник у пензији Воја Солдатовић, кога тумачи Бранислав Кнежевић.
– Колико је Воја способан и успешан види се из тога што до пензије није догурао ни до чина заставника. Неуспешан у послу, неуспешан и у животу. Има млађу жену која се швалера с венчаним кумом и ћерку коју је одгајао као сина војника, неуспешно наравно. Међутим, он себе види сасвим другачије: као успешног и надмоћног на свим пољима, па и у покушају његове прељубе.
Јована Берић игра Ружицу, студенткињу и подстанарку код породице Солдатовић. Уједно је и Лепосавина најбоља пријатељица и потајно је заљубљена у Момчила. Међутим, када схвати да јој је љубав неузвраћена, покушава да споји своју симпатију са својом најбољом другарицом и ту прави заплет у који буду умешане обе породице.
Гордана Раушки и Ружица Ненин бриљанто су одиграле своје роле и бравурозним глумачким средствима употпуниле одличну поделу. У појединим деловима представе, нарочито сегментима с певањем, доживеле су овације.Свему треба додати и изванредно кадриране снимљене сегменте које повремено можемо видети у склопу комада. Речју, изванредно режирана представа, а томе сведоче и реакције зрењанинске публике, која се и аплаузима и смехом одазивала на велики део ове двочасовне представе-спектакла.
Објективно говорећи, у зрењанинском, као и у другим театрима, нису све представе подједнако ни успешне ни гледане. „Љубавно писмо” би засигурно било у самом врху гледаности да је којим случајем постављено у продукцији зрењанинског театра. Тамошња публика је (као и кикиндска) позоришно едукована и не воли шмирање, него „глумачки проширено тело”, како би то назвао чувени критичар Ранко Мунитић.
Мајсторство кикиндских глумаца препознала је публика у Зрењанину. О својим искуствима с колегама из града на Бегеју Владимир Максимовић каже:
-Имао сам прилику да се упознам са зрењанинском публиком када сам играо представу „Небески одред”. Зрењанински театар јако волим и увек се радујем доласку. Дођем и кад Зрењанинци спремају неку представу, да играм карте са својим пријатељима који су тамо запослени. Студирао сам са Дејаном Карлечиком и Стефаном Јуанином. Милан Колак ми је један од најбољих пријатеља – каже Влада, док се Михаило Лаптошевић надовезује:
-Моја искуства са зрењанинском публиком су из позиције исте те публике. Гледао сам, још од факултета, доста представа у Зрењанину. Сваку коју сам гледао публика је прихватила раширених руку. Радујем се што је и наше „Љубавно писмо” зрењанинска публика тако прихватила – сумира Михајло.
Јовани Берић је ово било друго гостовање у средњем Банату:
– Било ми је прелепо и одушевила ме је публика и њена отвореност и гостопримљивост. Веома задовољна како је протекло гостовање је и Анђела Киковић која истиче да је и сам рад на овој представи био јако узбудљив и забаван.
Додуше, општи утисак је мало покварио нечији упоран и суви тзв. „велики” (ранијим генерацијама познат и као магарећи) кашаљ из публике за време трајања представе, међутим то је опште место у театру који је још давних дана кроз виц описао легендарни драматург Југословенског драмског позоришта Драгослав Андрић: „Пацијент: Докторе, кашљем! Доктор: Па, што сте дошли код мене? Пацијент: А где је требало да идем? Доктор: Па, у позориште!”
КАД ИГРА МИНИСТАРКА
Од многобројних представа које су на репертоару зрењанинског театра, убедљиво најбољи одзив код публике имају комади који се раде по текстовима домаћих аутора. Врло гледана је представа „Шта ће бити са свима нама” Бориса Лијешевића, а најгледанија је „Госпођа министарка” по Нушићевом класику, за коју карте плану већ у првих сат времена продаје. Главну улогу, Живку министарку, игра бивша чланица кикиндског театра Јелена Шнеблић Живковић.
Немања Савић
Романтична и носталгична комедија „Љубавно писмо“ вечерас је на репертоару Народног позоришта.
У уторак, 27. фебруара, гостоваће Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. Одиграће своју нову представу, „Љубинко и Десанка“ коју је, по тексту Александра Поповића, режирао Милан Нешковић.
Имена добитника улазница за представу „Љубавно писмо” објављена су у листу „Комуна“. Карте се могу преузети на дан играња, на билетарници Позоришта, после 18 сати.
Нова представа вечерас ће се предати суду гледалаца, на премијери у Народном позоришту. И док глумце препуштамо претпремијерној неизвесности ишчекивања реакције публике, ми смо представу гледали синоћ на генералној проби и знамо шта вас чека.
„Љубавно писмо“ није мелодрама, није комедија, није баш ни чист водвиљ, оно је од свега помало. Највише је глумачка представа, ако ћемо строго, јер су глумци своје ликове изградили дајући најбоље од себе, а неки су им, засигурно, додали филигранску завршницу. Да им не бисте одолели, у чему и јесте смисао.
Оно чему, такође, нећете одолети, јесте датост самог текста, смештеног у осамдесете године прошлог века, у Титову Југославију. Коју, осим по костимима и музици, препознајете и по неподношљивој лакоћи с којом одрасли ликови руководе својим и туђим животима у општедруштвеном тренду препуштања строгим, али већ формираним и прилично удобним вредностима. С друге стране, млади нараштаји, раде нешто сасвим супротно – они не знају шта хоће, јер су млади нараштаји, разуме се, али срљају, одлучују, греше, једном речју, отимају живот. Дакле, док омладина решава своје проблеме идентитета, одрасли у својој лагодности, побркавши директиве с нагонима, праве проблеме без којих ово не би био ни водвиљ, ни мелодрама, а сигурно ни оваква урнебесна комедија. Када сте последњи пут чули за тај израз, а када сте је последњи пут гледали?
Без „спојловања“ (нећу вам рећи шта ће се догодити), заплет је следећи: две кумовске породице изградиле су куће под истим кровом, имају свако по једну жену, дете, а неки и подстанарку. Између два Прва маја или синдикалног зимовања или шта год, деца су порасла до заљубљивања и почела да пишу љубавна писма. Захваљујући којима одрасли помисле да имају нешто с тим, с љубављу, разуме се, и почињу „да се понашају“, што би рекла та иста деца, несебично рефлектујући последице на све око себе.
У добром духу праве комедије текст су написали Златан Фазлагић и Зоран Бачић, на другој години драматургије. Затим га је драматизовао Миодраг Динуловић, а на сцену га је, у Народном
позоришту, поставио Драган Остојић, кикиндски глумац и редитељ. Играју: Бранислав Кнежевић, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус.
Представа је богата, питка и завешће вас истом том неподношљивом лакоћом: глуме, режије и текстом препуном духовитих опаски. Можда ћете и ви, тек на крају схватити да су се, у међувремену, догодиле велике промене. И да свега тога више нема, а недостаје вам. И онда ће вам, можда, бити мало и тужно, али шта ћете, позориште је то, а ми морамо назад у стварни живот. Још једном – много, много друкчији – и тежи.
(Фотографије: „Фото Сретеновић“ и Кикиндски портал)
„Љубавно писмо“, прва премијера у сезони, биће одиграна у Народном позоришту у петак, 9, децембра, најављено је данас на конференцији за новинаре. По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, представу је режирао кикиндски глумац и редитељ, Драган Остојић. Овом премијером Позориште обележава 72 године постојања.
– Веома ми је драго што је изабран управо тај текст и што режира Драган Остојић – каже в. д. директор, Милена Живков. – Права на коришћење текста добили смо бесплатно, нисмо платили ни адаптацију Миодрага Динуловића, и на томе смо захвални. И сви актери улажу нешто своје, лично, и мислим да ће резутат бити сјајан.
Представа је урађена неплански јер Позориште није имало буџет за премијеру, каже глумац Бранислав Кнежевић који је иницијатор овог пројекта.
– Позвао сам свог колегу и пријатеља из школских дана, Драгана Остојића, да режира представу и то смо предложили директорици. Екипу смо правили као добру репрезентацију, не од најбољих играча, већ од оних који најбоље функционишу заједно. Ово је једна од малобројних представа које се припремала у изузетно доброј атмосфери. Радимо без улагања Позоришта. Драган режира без хонорара, Ружица Недин, која се, на моју радост, вратила глуми, такође ради без хонорара, ми толико волимо ово позориште да доносимо ствари од куће, сами купујемо реквизиту, надам се да тако шаљемо добру поруку – каже Кнежевић.
Ружица Недин дугогодишњи је члан ансамбла кикиндског театра, али се последњих седам година није ангажовала у новим представама.
– Позитивна и креативна енергија и ведро расположење за мене су били веома важни јер дуго нисам била на сцени – каже Ружица. – Када ме је Драган позвао, била сам веома пријатно изненађена. Рад на пробама био је изузетан и много сам могла да научим од младих глумаца.
У новој представи први пут ће у кикиндском позоришту наступити млада Јована Берић, која је ове године завршила глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Срђана Карановића.
– Захвална што су ме позвали, екипа ме је веома лепо дочекала, много ми је било лепо на пробама, пуно тога сам научила – каже Јована.
За Драгана Остојића „Љубавно писмо“ ће бити јубиларна, 20. режија у матичној кући.
– Представа је љубавна комедија са елементима водвиља – каже Остојић. – Публици ћемо понудити мало успомена, мало утехе, смеха и, надам се, радости. Селимо се у осамдесете године двадесетог века и радња траје до данас. То је прича о двема породицама, о љубавним јадима и млађих и старијих. Имао сам задовољство да радим с колегама од којих су неки млади животом, а неки духом. Било је узбудљиво и занимљиво, освајали смо лепоту игре и уживали у томе. Ретко се догађа да се на овај начин ради, разуме, узајамно помаже, тако да је за мене ова режија била огромно задовољство. У представи имамо причу о породицама, али смо и ми постали породица.
Остојић додаје да ће нови комад бити спој позоришта, филма, аудио сегмената и певања уживо. Ансамбл ове, 341. премијере кикиндског позоришта чине још: Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус. Видео 
материјал потписују Милорад Караџин и Фото студио „Сретеновић“.
Представа траје два сата и има паузу. У Позоришту кажу да је премијерно извођење већ готово распродато. Прва реприза заказана је за 13. децембар, затим ће представа бити на репертоару 20. децембра.
Цена улазница за премијеру је 500, а за остала извођења 300 динара. Ученици, студенти, пензионери и незапослени карте могу да купе по повлашћеној цени од 150 динара.
Прва премијера у овој сезони Народног позоришта обрадоваће љубитеље комедије, али и носталгичаре. Представа „Љубавно писмо“ временски је „смештена“ у осамдесете године прошлог века и, осим хумором, обилује атрибутима тог времена.
По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, режирао ју је Драган Остојић, а играју: Гордана Рошчић, Ружица Недин, Михаило Лаптошевић, Бранислав Кнежевић, Анђела Киковић, Јована Берић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус.
Премијерно извођење на великој сцени Позоришта заказано је за петак, 9. децембар. До тог датума, због генералних проба комада, неће бити редовног играња представа.“Љубавно писмо“, за оне који пропусте премијеру, на репертоару ће бити и 13. и 20. децембра.
Још један позоришни ексклузивитет публику очекује 23. децембра. Са монодрамом „Лала„, гостоваће Стефан Остојић, Кикинђанин који је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Представу „Лала“ режирала је Ли Делонг, позната америчко/француска редитељка и глумица која је сарађивала са Питером Бруком, Луком Бесоном, Жаном Реноом, Миом Фароу, и добитница је многобројних америчких и европских награда. Монодрама „Лала“ је омаж родном крају и инспирисана је традицијом и историјом Кикинде. Ово је прва представа кловновског театра у Србији.
Представа на малој сцени, „Па се видимо у сну“, на репертоару ће бити 16. децембра. После 23. децембра, због играња новогодишњих представа, до краја године неће бити репертоарског извођења у вечерњим терминима.
Представе у Народном позоришту почињу у 20 сати, а дани за позориште су уторак и петак.
Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.
Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.
Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.
Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.
О „Љубавном писму“ – на Кикиндском порталу! Врло ускоро! Већ сутра!