Улице у Кикинди и околним селима ове вечери обасјавале су ватре Лазарице. Деца су са нестрпљењем чекала да падне први мрак, како би могли да прескачу ватру. Палили су се тулај, слама, гране.
Дечија граја праћена будним оком старијих чула се и у улици Стевана Синђелића где су се окупили чланови Кикиндског коњичког друштва. И Ника Белеслин била је једна од оних који су прескакали Лазарицу.
-Долазим сваке године. Окупио се велики број мојих другара. Волим да прескачем ватру, није ме страх ни када је велика– каже Ника.
Мира Ракић присетила се како је то било некада:
-У паљењу Лазарице учествовао је читав комшилук. Било је пуно младих, пуно парова и деце. Спремале су кокице, палачинке, кифле и крофне и кокице обавезно, а старији би попили по коју ракију и вино. Народно весеље трајало је до поноћи. Неретко је ту била и хармоника па се запевало и заиграло- сазнајемо од Мире Ракић.
Градоначелник Младен Богдан такође је уживао у овом обичају. Прескакао је ватру разговарао са суграђанима и дружио се са децом. Како је истакао, ови обичаји су важни, јер, пре свега, окупљају све генерације на једном месту.
И данас је тако, док млади прескачу ватру, стaрији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију. Тако је било и у Малом Бедему где се окупило стотинак становника овог дела града, истакао је Золтан Кочиш.
-Ми овако обележавамо сваке године Лазарицу. Палимо тулај, гране, сламу по старом обичају. Зна се да је петак вече пред Врбицу увек весео. Деца су једва чекала да падне мрак и да упалимо ватру. Кокице су обавезне. Сви донесу по нешто тако да деца поред прескакања ватре уживају и у слатким и сланим ђаконијама – открио нам је Кочиш.
Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.
А.Ђ.
