kvalitet

kikinda-trg-crkva

Прелиминарни резултати истраживања перцепције грађана показали су да су Сомбор, Шабац и Пирот градови у којима су најквалитетнији услови за живот у Србији, a на високом деветом месту нашла се Кикинда- пише магазин Форбес Србија.

На листи првих 10 нашло се укупно шест војвођанских градова- Сомбор, Вршац, Суботица, Сремска Митровица, Кикинда и Нови Сад. На зачељу листе су Врање, Нови Пазар и Зајечар.

Примера ради, Београд се нашао на 14. месту, Зрењанин на 16, а Ужице на 19. месту.

Грађани су градове оцењивали кроз 10 димензија/категорија односно 54 индикатора. Сомбор је био првопласирани у осам категорија: безбедност и здравство, образовање и људски капитал, мобилност и приступачност, становање, социјална инклузија и једнакост, економија и тржиште рада, животна средина и клима, те јавне услуге и управа.

Занимљиво је да је у категорији диготална спремност Кикинда прва, а Сомбор други, док је у категорији култура и разонода, Сомбор на другом месту после првопласираног Пирота.

– Како су грађани обухваћени испитивањем оцењивали само своје пребивалиште, може се закључити да су Сомборци најпоноснији на своју заједницу и у њој виде боље шансе за напредак него Зајечарци – наводи Форбес Србија.

Да су резултати истраживања врло занимљиви, оцењује и градоначелник Младен Богдан.

-Бити на 9. месту од 28 градова показује да ипак ови овде људи раде нешто. Посебно када видите да је истраживање радио „Форбс Србија”, у сарадњи са медијима, који благо речено, нису наклоњени власти. Апропо свих критика, мање основаних, више оних неутемељених, изношења неистина, обмањивања јавности и негирања резултата, оно што не можете да сакријете је оно се голим оком види. Много тога је урађено у последњих 10 година, посебно у привреди и комуналној инфраструктури. Да ли је довољно? Није. Важно је да знате потребе и проблеме народа у сваком крају града и села. Људи виде да се једно по једно решава. Покренули смо доста важних и крупних ствари ове године и очекује нас још пуно тога да урадимо- оцењује Богдан.

У овом истраживању грађани су бирали између унапред дефинисаних изјава о свом граду, број испитаника је одабран пропорционално величини сваког града, а испитаници су били унапред упознати с којим циљем се спроводи истраживање.

Резултати истраживања перцепције грађана биће употребљени за израду Индекса најбољих градова Србије (Бест City Index). На изради овог рангирања ради Економски факултет у Нишу, уз подршку пројекта УР Wise који финансира Европска унија.

prodavnica

Уочи новогодишњих и божићних празника, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде уводи појачане инспекције контроле хране у Србији. Инспектори ће проверавати све фазе пословања – од производње и складиштења до малопродаје – са циљем да се спречи пласирање небезбедних намирница на тржиште и заштити здравље потрошача.

Ветеринарска и тржишна инспекција обављаће појачан надзор над месним производима, млечним производима, рибом, јајима и мешовитим прехрамбеним артиклима. Контроле укључују проверу исправности декларација, рокова трајања, порекла сировина, као и услова чувања и експонирања производа у малопродајним објектима.

Министарство истиче да су ове мере усмерене на откривање и санкционисање производа који не  испуњавају законске стандарде, као и на спречавање заблуда потрошача поводом порекла и квалитета хране. Потрошачима се препоручује да набавку обављају у регистрованим и контролисаним објектима.

Власти су обећале да ће инспекцијске активности бити настваљене и након празника, како би се одржао висок ниво заштите грађана и поверења у квалитет прехрамбених производа у тржишту.

 

Извор: РТВ

zetva-psenice

Жетва пшенице завршена је око 85 одсто од укупних површина под овом културом. Ратари су задовољни приносима, за разлику од ранијих година. Републичка дирекција за робне резерве саопштила је да од понедељка, 7. јула, почео откуп пшенице по 23 динара без ПДВ, посредовањем Продуктнe берзe. Жито се откупљује од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава.  Минимална количина меркантилне пшенице која ће се куповати од једног газдинства је десет, а максимална 100 тона.

Зоран Симић, саветодавац ПСС истиче да има мањих осцилација у приносу.

-Род је од 4,5 до седам тона по хектару. Просек је од 5,5 до шест тона што је благи помак у односу на прошлу годину. Квалитет је солидан – навео је наш саговорник.

Под озимим стрнинама ове године је за 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета. У кикиндском атару под пшеницом пшеница је заузимала 17.000 хектара, док је јечма било на око 3.000.

Оно што брине ратаре је кукуруз код ког је штета и ове године велика.

-И ако буде кише у наредних неколико дана кукурузу, на појединим парцелама нема спаса. И код сунцокрета ће бити неких приноса, међутим још увек је рано да се било шта прогнозира. Последња већа количина падавина била 24. маја, што је дуг период без кише, поготово за пролећне усеве – закључио је Симић.

Врло мали проценат земљишта на територији града је под заливним системима. Има их у Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и у Кикинди.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!