July 3, 2026

колонизација

kolonizacija-svecana-akademija-5

Od kolona do korena: osam decenija od seoba koje su oblikovale Banat

Redakcija Kikindski January 23, 2026

U Narodnom muzeju večeras je održan program posvećen obeležavanju 80 godina od kolonizacije Vojvodine, jednog od najvećih organizovanih preseljenja stanovništva posle Drugog svetskog rata. Učesnici skupa, između ostalih, bili su dr Jelena Veselinov, istoričar prava, dr Milan Micić, istoričar, mr Pavle Orbović, istoričar, i Bogdan Šekarić, etnolog. Govorilo se o istorijskim, pravnim i društvenim posledicama kolonizacije, u okviru koje je na prostor Vojvodine u kratkom roku naseljeno oko 250.000 ljudi.

Dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, podsetio je da su kolonisti uglavnom dolazili iz ratom razorenih područja i da je čitav proces imao izrazito humani karakter.

-Na teritoriju Vojvodine je za godinu dana došlo oko 250.000 ljudi u 114 naselja. To je najorganizovanija kolonizacija u istoriji Vojvodine i donela je novu energiju i nov život u banatska naselja – istakao je Micić.

O organizaciji procesa govorio je mr Pavle Orbović, naglasivši da je preseljenje bilo precizno planirano i logistički zahtevno.

-Određeno je da se u Vojvodinu naseli oko 45.000 porodica, sa prosečno šest članova, što je približno 250.000 ljudi. Prevoz je bio organizovan vozovima, put je često trajao od sedam do deset dana, a uslovi su bili veoma teški – naveo je Orbović.

Dr Jelena Veselinov ukazala je da je kolonizacija bila tesno povezana sa agrarnom reformom i pravnim uređenjem novonastalih odnosa.

-Kolonizacija je bila zamašan posao obavljen u rekordnom roku od 1945. do 1948. godine. Cilj je bio da se reši boračko pitanje, ublaži glad i uredi raspodela zemlje i imovine – rekla je Veselinov.

O lokalnom kontekstu govorio je hroničar Dušan Dejanac, koji je podsetio da je poslednja grupa kolonista u Kikindu stigla na Badnje veče iz Bihaća i Bosanske Krupe.

-Stigli su nenajavljeni, ali su za dva do tri dana za njih bile pripremljene kuće – naveo je Dejanac.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je da je na teritoriju grada nakon rata došlo više od 14.000 kolonista i da su oni, zajedno sa starosedeocima, oblikovali identitet grada.

-Kikinda je uvek bila grad otvorenog srca, a potomci kolonista danas čine važan deo naše zajednice – poručio je Bogdan.

Kako je istakla članica Gradskog veća za kulturu i turizam Marijana Mirkov, obeležavanje ovog jubileja je „prilika da se oda priznanje svima koji su napustili svoja ognjišta i doprineli razvoju zajednice u kojoj danas živimo“.

Program su upotpunili nastupi KUD-a „Petar Kočić“, kao i tradicionalna gastronomska ponuda Udruženja žena iz Novih Kozaraca.

Muzej-kraj-godine-(6)

Svečana akademija i izložba u Muzeju: 80 godina od kolonizacije

Redakcija Kikindski January 20, 2026

U Svečanoj sali Narodnog muzeja u Kikindi, u petak, 23. januara, sa početkom u 18 časova, biće održan program posvećen obeležavanju 80 godina od kolonizacije, pod nazivom „Kolonizacija 1945–1948. godine u Vojvodini“. Događaj je namenjen svima koji žele da se upoznaju sa istorijskim, pravnim i društvenim aspektima jednog od najznačajnijih posleratnih procesa na ovom prostoru.

O kolonizaciji i njenim posledicama govoriće dr Jelena Veselinov, istoričar prava, dr Milan Micić, istoričar, mr Pavle Orbović, istoričar, i Bogdan Šekarić, etnolog. U okviru programa učestvovaće i KUD „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca.

Posetioci će imati priliku da pogledaju i izložbu posvećenu Branku Ćopiću, u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad, koja tematski dopunjuje priču o posleratnom vremenu i seobama stanovništva.

Kolonizacija-(2)

U Novim Kozarcima u petak: Svečana akademija povodom 80 godina od kolonizacije

Jelena Trifunović October 22, 2025

Povodom značajnog jubileja- 80 godina od kolonizacije, u Novim Kozarcima u petak će biti upriličena Svečana akademija. Pored tribine o kolonizaciji u organizaciji Mesne zajednice Novi Kozarci i Matice srpske, na svečanosti će nastupiti pevačka grupa KUD „Petar Kočić“ i đaci OŠ „Ivo Lola Ribar“.

Na tribini će govoriti dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske, Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine i mr Pavle Orbović, istoričar iz Gradskog muzeja Vrbas.

Prvi put biće dodeljena priznanja zaslužnim pojedincima i udruženjima, za doprinos razvoju sela i postignute rezultate u različitim oblastima. Posetioci će biti u prilici i da pogledaju izložbu Kulturnog centra Novi Sad posvećenu Branku Ćopiću.

Svečana akademija biće održana u prostorijama Udruženja vozača u Novim Kozarcima, sa početkom u 18 sati.

kolonizacija-bvs-(2)

Banatsko Veliko Selo obeležilo 80 godina od kolonizacije: Izložba i predavanje stručnjaka „Matice srpske“

Aleksandra Djuran September 26, 2025

Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo upriličena je izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“.  O temi su govorili dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova „Matice srpske“, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar „Matice srpske“ i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.

-Pre 80 godina nova socijalistička vlast  posle Drugog svetskog rata kolonizovala je partizanske porodice radi naseljavanja Vojvodine – istakao je ovom prilikom dr Milan Micić. – Tokom 10 meseci u Vojvodinu je stiglo 250.000 ljudi u 114 mesta i to je najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji Vojvodine, a istovremeno i najorganizovaniji i najhumaniji po uslovima. Kolonizovane su partizanske porodice iz cele ondašnje Jugoslavije i tačno su dobijene kvote koliko koja Republika gde naseljava. Stanovnici Bosne i Hercegovine naselili su deo oko Bačke Palanke i 29 trougla između Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomića. Banatsko Veliko Selo sastavljeno je od tri Soltura, Svetog Huberta i Šarlovila. Pomenuta naselja formirana su 1770. i 1771. godine i u njima su živeli Francuzi iz okoline Meca. Na ovaj prostor stigli su kolonisti iz Bosanske Krajine, iz okoline Drvara, Bosanskog Petrovca i najviše iz Bihaća.

Pre dolaska porodice su pisale molbe za naseljavanje i došle su organizovano. Tada su im dodeljene kuće i zemljište s tim  da jedan deo porodica nije mogao da izdrži u novoj sredini, nije im odgovarao način života, pejzaž, klima tako da su se te porodice vraćale u Bosansku Krajinu.

-Oni koji su ostali prošli su kroz prilagođavanje, učili su da žive novim načinom života u rada. Komunističke vlasti izvršile su kolektivizaciju zemlje i imovine i formirane su seljačke radne zadruge. One su bile način da se kolonisti brže prilagode životu u ravnici, ali i da se na ideološki politički oblikuju u skladu sa interesima komunističkih vlasti – zaključio je Micić.

Na tragu želje da sledi misiju koju „Matica srpska“ već dva veka sprovodi na ovim prostorima, a koja se ogleda u očuvanju bogatog srpskog istorijskog nasleđa,  grad Kikinda je pre nekoliko godina potpisao sporazum sa ovom važnom ustanovom, podsetila je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je prisustvovala događaju.

-Ovakvi susreti i događaji su dokaz plodonosne saradnje. Zadatak „Matice srpske“ je bio da nam, iz ugla stručnjaka, približi sve značajne istorijske događaje i procese u koji spadaju i migracije koje su karakteristične za ove krajeve. Ove godine obeležava se osam decenija od kako su Srbi iz Bosne i Hercegovine, Krajine, Like, došli i naselili ove prostore. Sa sobom su doneli kulturu, običaje, mentalitet i osobenosti svog kraja. U novoj sredini suočili su se sa svim izazovima koji su ih sačekali. Bilo je potrebno da se adaptiraju na okolinu i na starosedeoce. Večeras je bila prilika da čujemo koliko je značajna bila kolonizacija te 1945. godine i na koji način su uticali na očuvanju srpskog naroda i nacionalnog identiteta i bića – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Ovom prilikom otvorena je i izložba posvećena krajiškom piscu Branku Ćopiću u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad. Postavka je kolaž fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih pomenutom književniku.

Događaju su prisustvovali meštani, kao i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

A.Đ.

banatskovelikoselo

U petak u Banatskom Velikom Selu: Obeležavanje osam decenija od kolonizacije

Jelena Trifunović September 25, 2025
Povodom Dana kolonizacije i obeležavanja osam decenija “osme ofanzive”, u Banatskom Velikom Selu će u petak 26. septembra biti upriličen niz događaja posvećenih kolonizaciji ovog mesta.
Program će početi izložbom u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad, posvećenom krajiškom piscu Branku Ćopiću.
Kako navode organizatori, ova postavka će biti svojevrsni kolaž sastavljem od fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih omiljenom književniku. Izložba je u potpunosti prilagođena školskom uzrastu i s obzirom na Brankov duhoviti način pisanja i bogat život, mladi, ali i stariji Velikoselci moći će da se još jednom podsete pisca koji je mnogima ulepšavao detinjstvo.
Program će dalje pratiti i prezentacija na temu kolonizacije Vojvodine 1945-1948. a centralni događaj te večeri biće istorijsko predavanje posvećano naseljavanju Velikog Sela kolonistima iz Bosanske krajine.
Predavači na ovoj tribini biće dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova Matice srpske, ovdašnji istoričar Dušan Dejanac, potom Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja vojvodine i dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, kojem je i inače tema kolonizacije uža specijalnost.
Milan Micić, je, podsetimo, doktor istorijskih nauka, autor velikog broja knjiga iz oblasti kolonizacije, a u vezi sa predstojećim predavanjem navodi niz egzaktnih detalja vezanih za naseljavanje Velikog Sela.
-Najveći broj kolonista deselio se iz Petrovca, Drvara i Bihaća. Bavim se u svom naučnom radu temama vezanim za kolonizaciju a jedan deo se odnosi i na naseljavanje Vojvodine nakon Drugog svetskog rata-navodi Micić.
Ova, druga kolonizacija je možda manje izazovna za istoričare, jer je, kako kaže ovaj istoričar, kolonizacija od 1945. ubedljivo je najbolje ogranizovana kolonizacija našeg naroda od svih koje su sprovođene.
Program posvećen kolonizaciji u Velikom Selu održaće se u sali za venčanja Mesne zajednice u petak 26. septembra sa početkom u 19 časova.
U VOJVODINI KOLONIZOVANO 114 NASELJA
Ukupno je, navodi naš sagovornik, kolonizacija sprovedena u 114 naselja i njome je obuhvaćeno oko 250.000 ljudi i malo je primera koji se mogu nazvati senzacionalnim i koji bi bilo zanimljivi hroničarima, istoričarima ili onima koji bi želeli da pronađu neki presedan.
U pitanju je vrlo pedantno vođena dokumentacija o toj najbolje organizovanoj kolonizaciji a takva je i arhivska građa.
– Sveti Hubert, Šarlevil i Soltur su, kao što je poznato, bila tri naselja naseljena nemačkim življem. U skoro opustela sela, počevši od 1945. doselilo se u Šarlevil 179 domaćinstava, 294 u Hubert, a u Soltur 184. Inače, dodaje Micić, ta tri takozvana “nemačka sestrinska naselja” formirali su kako Nemci, tako i Francuzi iz okoline Meca. Kako je selo pripadalo Carevini i mnogi Francuzi  iz ova tri sela, a naročito iz Šarlevila nosili su ponemčena prezimena.
Kolonizacija iz Krajine počela je novembra 1945. i trajala je sve do 1948. (ne uključujući potonje autokoloniste) i najveći deo naseljenika je ostao da u Banatu počne novi život.  Manji deo se ipak vratio u Krajinu, ne mogavši da se privikne na ovdašnju klimu i druge uslove života.
N. Savić
banatskovelikoselo

U Banatskom Velikom Selu u petak: Izložba i predavanje o kolonizaciji

Jelena Trifunović September 24, 2025

Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo, u petak 26. septembra biće upriličena izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“.

Predavači će biti: dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova Matice srpske, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.

Događaj će biti održan u sali za venčanje Mesne zajednice, sa početkom u 19 sati.

krila-andjela-kolonizacija-(1)

Saborovanje u udruženju „Krila anđela“: Izložbom o kolonizaciji čuvaju istoriju

Aleksandra Djuran July 27, 2024

U galerijskom prostoru udruženja građana „Krila anđela“  otvorena je izložba „Kulturno nasleđe“ čija je tema kolonizacija.  Jelena Vušurović, slikarka sa Cetinja srećna je što je postala deo Kikinde.

-Već nekoliko dana stvaram u Novim Kozarcima i dela koja sam naslikala ostavljam udruženju. Saradnja će u narednom periodu biti bolja i sadržajnija i na ovaj način povezujemo Cetinje i Kikindu. Duhovnost koja je vladala u porodici Reljić inspirisala me je da uradim konfiguraciju Isusa i Marije. Na mojim slikama ima puno žute i narandžaste boje što je zapravo apstrakcija naše misli jer volim svetlost i pozitivna sam, a to su najveselije boje – istakla je Jelena Vušurović.

Danijel Peršić, predsednik i osnivač umetničkog studija „Sombor“ podsetio je na odličnu saradnju sa udruženjem „Krila anđela“.

-Nekoliko godina unazad okupljamo decu i mlade koji su deo  saborovanja u Novim Kozarcima. Omogućeno im je da slikaju i razvijaju se, a ove godine tema je bila kolonizacija i nastale su izuzetne slike. Deci je važno da se i njihov rad među delima izuzetnih slikara, ali i da uče i rade sa njima. To im daje podstreka da budu još bolji – naveo je Peršić.

Udruženje „Krila anđela“ važan je činilac kulturne slike naše sredine, rekao je predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan prilikom otvaranja izložbe kojoj su prisustvovali i gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Aleksandar Aćimov.

-Udruženje se trudi da podstiče i afirmiše mlade i talentovane ljude. Naša želja je da pomognemo svima koji se trude da razvijaju kulturne sadržaje i uspostavljaju nove saradnje. Tema izložbe i saborovanja je kolonizacija koja je temelj bitisanja sugrađana koji su naselili deo teritorije našeg grada. Važno je očuvati sećanje na pretke i korene i u sredini koju su naselili – dodao je Bogdan.

Izložba je deo desetogodišnjeg projekta „Čuvanje srpskog nacionalnog identiteta“ u okviru kog se čuva kulturno nasleđe ovog dela Banata, pojasnio je Milan Reljić, predsednik udruženja „Krila anđela“.

-Projekat „Kolonizacija 1946 -1947 u Nove Kozarce i Banat“ ima za cilj da na slikarskim platnima sačuva autentične događaje iz svakodnevnog života naših predaka i da ih ostavimo našim potomcima. Ovekovečen je i dolazak naših predaka iz Bosne vozom. Njih su dočekali domaćini, ali i oni koji su stigli pre njih. Cilj mi je da budućim generacijama ostavimo živu istoriju

Otvaranjem izložbe ujedno je obeležena i decenija postojanja „Krila anđela“.

A.Đ.

Sećanje na dane kada su Krajišnici stigli u Banat

Igor Crnogorac October 29, 2022

Meštani Banatskog Velikog Sela obeležili su 77 godina od kolonizacije, dolaska Krajišnika u ovaj deo Banata. Na sceni Doma kulture, članovi kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“ i njihovi gosti, oživeli su sećanje na to vreme i predstavili pesme i igre iz zavičaja doseljenika u programu pod nazivom “Živjećemo, dašta ćemo”  .

Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali gradonačelnik, Nikola Lukač, predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Tradicija, kultura i običaji naroda s ljubavlju i pažnjom čuvaju se u ovom Kulturno-umetničkom društvu i u čitavom selu i hvala im na tome – rekao je gradonačelnik Lukač. – Ova sećanja obavezuju nas da budemo mnogo mudriji i da, zajedno, stvaramo još bolje uslove za život.

Predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac, istakla je da se meštani ponose nasleđem koje im je ostavljeno da ga čuvaju i unapređuju.

– Naši preci bili su dovoljno hrabri da bez ičega dođu u potpuno nepoznate krajeve. To nije bilo slučajno – oni su svi bili dobri borci i to je i bio razlog da budu naseljeni uz granicu.

Predsednica Saveta MZ podsetila je da je sadašnji Dom kulture izgrađen mobom 1949. godine i u planu je da se, u naredne tri godine, potpuno rekonstruiše, u čemu će pomoći Grad Kikinda.

Velika sala Doma kulture večeras je bila potpuno ispunjena meštanima i gostima za koje su članovi KUD „Marija Bursać“, članovi dramske sekcije Osnovne škole „Slavko Rodić“ i gosti iz Krajišnika, KUD „Jandrija Tomić – Ćić“, izveli bogat program sa inscenacijama kolonizacije, prela, i sa pesmama i igrama iz Bosne. Po rečima predsednika KUD-a, Gorana Šormaza, velikoselsko kulturno-umetničko društvo ima 120 članova, podeljenih u četiri igračke i četiri pevačke sekcije.

U vreme kolonizacije, tih, prvih posleratnih godina, iz Bosne i Hercegovine u Vojvodinu je stiglo ukupno 76 hiljada ljudi. U Banatu je, u takozvanoj Osmoj ofanzivi, naseljeno 29 mesta. Na području sadašnjeg Banatskog Velikog Sela nastanilo se stanovništvo iz Bosanske Krajine, i to uglavnom iz Bosanskog Petrovca i Drvara. Krajišnici su, zapravo, stigli u tri sela: Šarlevil, Hubert i Soltur, koja su se spojila u jedno. Prema kazivanju starijih meštana, stanovnici nisu mogli da se dogovore o nazivu, pa su usvojena oba predloga – i Banatsko i Veliko, koja su, 1947. godine ušla u naziv mesta. Godinu dana kasnije, na popisu, selo je imalo 4.400 stanovnika, što je i najveći zabeleženi broj meštana.

Prema popisu iz 2011. godine, Banatsko Veliko Selo ima oko dve i po hiljade žitelja koji se ponose činjenicom da su jedno od najuređenijih sela u zemlji. Sve ulice asfaltirane su do 1977. godine, fudbalski stadion postoji duže od pola veka, a više od tri decenije selo ima i otvorene bazene.

Direktni put do Kikinde izgrađen je 1991. godine, ali je selo sa susednim Nakovom bilo spojeno već 1962. godine i to asfaltnim putem za koji su podlogu, ciglu po ciglu, meštani postavljali ručno, složni u želji da za svoje porodice stvaraju bolju i lepšu budućnost. Ovaj duh zajedništva u Banatskom Velikom Selu održao se do danas i svakako je još jedno vredno nasleđe za generacije koje stasavaju.

309724364_468912171924348_2695374891737879664_n

U Nakovu obeleženo 77 godina od kolonizacije

Igor Crnogorac October 7, 2022

Povodom Dana oslobođenja u Drugom svetskom ratu i 77 godina od kolonizacije, u Nakovu je, u sredu, 5. oktobra, održana svečana sednica Saveta mesne zajednice. Prisustvovali su joj gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove, Petar Žigić, i članovi Gradskog veća,  Valentina Mickovski i Dragan Pecarski.

– Obeležavanjem ovog datuma praznuju se antifašističke tekovine, što treba da se prenosi mlađim generacijama. Savet Mesne zajednice trudi se da meštanima obezbedi bolju infrastrukturu, sasluša probleme, odredi prioritete za naredni period i, sa Gradom, ulaže u najvažnije projekte. Zajedno činimo sve da obezbedimo bolji život u Nakovu – rekao je Lukač.

U Nakovu su u toku radovi na Mesnoj zajednici, prvi put posle trideset godina.

– Za komlpetnu rekontrukciju Mene zajednice sredstva smo dobili od Grada. Asfaltirana je i jedna ulica u selu, ulagano je i u dečje igralište, a nadamo se da ćemo, u sklopu tog kompleksa, uspeti da završimo i sportske terene – rekla je je Olivera Latinović, predsednica Saveta Mesne zajednice Nakovo.

Predstavnici Grada, Mesne zajednice i SUBNOR-a položili su, u toku prepodneva, vence na spomenike narodnim herojima Miladinu Zoriću Garači i Marku Oreškoviću u centru sela.

 

 

error: Content is protected !!