književna nagrada Arhive | Kikindski portal

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Gordana Đilas i Zoran Bognar dobitnici književne nagarade „Dušan Vasiljev”

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Nagrada „Dušan Vasiljev”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu poezije ili proze ove godine dodeljena je Gordana Đilas za knjigu „Anđeli u kapi mastila” i Zoran Bognar za delo „Sve su smrti (samo) deo našeg sata:” Žiri u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik i članovi Selimir Radulović i Đorđe Pisarev odluku je doneo jednoglasno.

Cilj je afirmacija savremene srpske književnosti u znak sećanje i izraz poštovanja prema delu kikindskog pesnika i pisca Dušana Vasiljeva ove godine je bila motivacija za čak 62 autora.

Uručenje priznanja, koje dodeljuje Grad Kikinda biće upriličeno u petak, 27. marta, u Svečanoj sali Gradske kuće.

Poziv autorima: raspisan konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev”

Redakcija Kikindski December 26, 2025

Grad Kikinda raspisao je konkurs za književnu nagradu „Dušan Vasiljev”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku i objavljenu tokom 2025. godine. U konkurenciji mogu učestvovati pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije, a rok za prijavu je 14. februar 2026. godine.

Izdavači i autori mogu prijaviti knjige slanjem četiri primerka po naslovu — tri za rad žirija i jednog za bibliotečki fond — na adresu Narodne biblioteke „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, Kikinda, uz naznaku „Za nagradu Dušan Vasiljev”.

Žiri će raditi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, Selimir Radulović, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član. Odluka o dobitniku biće saopštena 27. marta 2026. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, koji je ujedno i Dan kikindske Gimnazije koja nosi njegovo ime.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem imejl-adrese: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Nagrada „Dušan Vasiljev” ustanovljena je 1997. godine odlukom Kulturno-prosvetne zajednice Kikinde, u znak sećanja na pesnika rođenog u Kikindi 1900. godine, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog ekspresionizma. Nakon višegodišnjeg prekida, priznanje je obnovljeno 2009. godine, kada je utvrđeno da se dodeljuje za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora, objavljenu na srpskom jeziku.

Tokom više od četvrt veka postojanja, dobitnici ove nagrade bili su brojni istaknuti autori, među kojima su Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić, Selimir Radulović, Nenad Šaponja i drugi.

Dobitnici nagrade „Dušan Vasiljev“ Simon Grabovac i Nenad Šaponja

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Žiri za dodelu književne nagrade „Dušan Vasiljev“, u sastavu Radovan Vlahović, predsednik, Đorđe Pisarev i Selimir Radulović jednoglasno je doneo je odluku da ovo prestižno književno priznanje pripadne Simonu Grabovcu, za knjigu „Proplanak“ i Nenadu Šaponji, za knjigu „Srećna voda“.

Ocena žirija je da je reč o dva pesnika koji, desetlećima, posvećeno obrađuju srpsku pesničku njivu, s darom i merom, i jedan i drugi, na svoj način.

Simon Grabovac se, kao pesnik, očas našao, profilišući se, svojom prvom pesničkom knjigom „Krtičnjak“, kao jedan od najizrazitijih glasova mlađeg srpskog pesništva. Potom se predao lutanju i traganju, ne skrećući sa staze istinske pesme i njenih istinskih izvora. Čovek (savremeni) i pesma su dva istinska junaka njegove nove knjige, dve semantičke razjasnice koje se ukršćuju i dopunjuju. Savremeni čovek, koji ne zna ko je, ne zna štaće sa sobom, jer čak i njegovim strahom vladaju drugi. Napušten, sam, bez identitetskog znaka, on se kreće, besciljno, poskakujući, po gorama i dubodolinama. Stoga traži (i nalazi) spas u jedinstvenoj uskoj kapiji reči,u (zatravljenom) proplanku, koji je samo njemu poznat, u pesmi, koja se hrani jednostavnom slikom (slikom jednostavnosti), koja nastavlja svoj život inakon propadanja u grotlo metafore.

I s toga se proplanka, veli pesnik, ne treba iskobeljati nikada.Reč je o jednoj ponesenoj i žustroj, gotovo mladalačkoj, zbirci, najednoj strani, obogaćenoj iskustvom i zrelošću pesnika, na drugoj strani.Onoga koji vreba priliku da zaćuti, budući je reč, zapravo, mukli krik, odnosno, suvišno ponavljanje, pa do njega, možda, nije nikada ni trebalo da dođe.

„Srećna voda“ je jedan od srećnijih trenutaka savremenog srpskog pesništva. Saglasno tome, i nalog savremenoj (uprljanoj) duši da se kupa unjoj. Na zadnjoj strani korica ove knjige, u kraćoj (autopoetičkoj) belešci,pesnik veli da, u svetu čednih duša, nema pesme bez metafizičkog sabesednika. I da ništa tako dobro ne oplođuje zemlju pesme kao zrno tuge. Štaviše, veli on, u otisku istinskog pesnika, tuga priziva radost, overavajući da život postoji. Stoga je istinskim otisak svih nas, koji bauljamo svetom brzih na plenu i lakih na grabežu, slediti verodostojni kret duše. Autorova srećna voda je neuhvatljiva voda, s jedinstvenim tokom, jer, putujući ka njoj, mi plovimo ka duši, čednoj, sa znanjem da je sreća vode vatra.

Ova se knjiga, dobrim dolom, utapa u osnovni tok reakulturalizacije srpskog duhovnog pesništva, uzev u obzir stihovne nizove koji su najneposredniji reminiscencija na iskušenja monaške i svetootačke literature i monaške literature. Tako ćemo se, u njoj, suočiti s jedinstvenim naukom da kad potoneš pokušaj da otkriješ da plivaš, pa kad to prepoznaš, jednostavno, zaboravi da umeš, ili, pak, s naukom da i kad na oblak sletiš počneš da učiš da, iznova, hodaš. Sve su to, kao što smo rekli, iskustva i iskušenja onih koji ništa nemaju, a sve poseduju, tihih sinova zemlje, kojih svet nije dostojan. Naposletku, plivajući brzacima srećne vode autor je, celinom utiska, našao reč, istinsku reč, koja može da ga zaštiti, makar je čuo samo u snu, ili je, makar, opipao ispod kože!

U užem izboru za književnu nagradu „Jovan Popović“ deset knjiga

Aleksandra Djuran November 1, 2024

Žiri za dodelu regionalne književne nagrade „Jovan Popović“ objavio je uži izbor od 10 rukopisa zbirki poezije i kratke proze. Konkurs je raspisala izdavačka kuća „Partizanska knjiga“ u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca. Na konkursu su učestvovali autorke i autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. U užem izboru našli su sledeći autori i rukopisi: Branislav Sarić iz Beograda sa knjigom poezije „Kad sam već tu“, Danilo Stojić iz Beograda sa prozom „Najbolje je već prošlo“, Dino Burdžović iz Ofenbaha, Nemačka sa knjigom poezije „ El fatiha za legitimni vojni cilj“, Dragana Stojanović iz Novog Sada, takođe sa knjigom poezije „Sve lutke putuju same“, Jelena Šarković iz Sremske Mitrovica sa knjigom poezije „Obećanje ekstaze“, Miljan Mikić iz Beograda sa prozom „Ne znam gde ste, gospodine, ali na pravom mestu niste“, Milan Živanović iz Beograda sa prozom „Meso“, Slavko Mali iz Prokuplja sa knjigom poezije „Muzička kutija“, Snježana Vračar iz Ljubljane sa knjigom poezije „Srce na baterije“, poezija i Zoran Penevski iz Beograda sa knjigom poezije „Gospodin Monada“.

Autorki odnosno autoru nagrađenog rukopisa 18. novembra biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju „Partizanske knjige“, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.

Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržao je Grad Kikinda.

Igor Mirović dobitnik književne nagrade Banatskog kulturnog centra

Igor Crnogorac November 11, 2022

Igor Mirović dobitnik je nagrade „Despotica Angelina Branković” koju dodeljuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa. Na konkursu Centra Mirović je laureat sa svojom knjigom pesama „Svetlo u svetioniku“, u izdanju beogradske „Lagune“. Miroviću je ovo četvrta knjiga poezije.

Odluku o dobitniku nagrade jednoglasno je doneo žiri koji su činili: predsednik, prof. dr Zoran Đerić, pesnik i prošlogodišnji dobitnik, Perica Milutin, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

U obrazloženju žirija navodi se da nova Mirovićeva zbirka sadrži pesme iz njegovih prethodnih pesničkih knjiga, kao i ciklus novih pesama, „Izlazak iz senke“.

„Najviše mesta u izboru zauzima poezija iz zbirke „Povratak u logos“, u kojoj su dominantni motivi: Zemlja, Nebo i Ljudi. A među njima je niz istorijskih likova, „nosilaca svetla iz svetionika“: Đurađ Crnojević, vladika Danilo, patrijarh Arsenije Čarnojević, Dositej Obradović, Zmaj, Svetozar Miletić i niz drugih, kojima se pridružuju u novim pesmama: župan Nemanja, Sveti Sava, Miloš Obilić, Kraljević Marko, Karađorđe, Sveti Petar Cetinjski, Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić, sa kojima pesnik stupa u dijalog“, navodi prof. dr Zoran Đerić.

„Ovakvim instinktom, autor se suočio s velikim zadatkom – povratkom samome sebi. Suočavajući se sa sobom, sa savremenim čovekom i savremenim svetom, otvorio je, širom, dveri pokajanja. A da bi pokajanje bilo delotvorno, ono mora biti Logosno, kako bi vodilo ne prosto životu, već večnom životu, lišeno fantazija, oholosti i samoprecenjivanja, okrenuto ka Gospodu Bogu, Gospodu Hristu“, zaključuje Selimir Radulović u pogovoru Mirovićeve knjige.

Igor Mirović rođen je 1968. godine u Kruševcu. Objavio je četiri pesničke knjige: „Nebo nad Vizantijom“ (1994.), „Kremen plamen“ (2004.), „Povratak u logos“ (2020.) i „Svetlo u svetioniku“ (2022.). Zastupljen je u antologijama, a pesme su mu prevođene na rumunski, mađarski, slovački i makedonski jezik. Živi i radi u Novom Sadu.

Književna nagrada sastoji se od povelje i ikone Prepodobne Mati Angeline, autorke Silvije Vlahović, i Miroviću će biti uručena na manifestaciji pod nazivom „Slovo ljubve”.

Ovaj kulturni događaj i književnu nagradu „Despotica Angelina Branković” ustanovio je Banatski kulturni centar Novo Miloševo u znak sećanja na manje poznat deo srpske istorije, kada su ovaj deo Banata i naselje Arača bili u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

„Slovo ljubve” organizuje se uz podršku Opštine Novi Bečej. Održaće se 17. novembra, i tada će biti i uručena nagrada ovogodišnjem laureatu. U programu će učestvovati: predsednik Matice srpske, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Opštine Novi Bečej, Saša Maksimović, direktor Banatskog kulturnog centra, Radovan Vlahović, prof. dr Zoran Đerić, predsednik žirija, Dragan Jovanović Danilov, pesnik i kritičar, Milica Dosković, članica hora Opere SNP-a i Sonja Damjanović, prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta.

U Domu kulture u Novom Bečeju program će početi u 18 sati.

Raspisan je konkurs za književnu nagradu „Dušan Vasiljev“

Jelena Trifunović November 2, 2022

Grad Kikinda raspisao je konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku objavljenu tokom 2022. godine. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.

Izdavači i autori mogu poslati knjige (tri primerka po pojedinačnom naslovu) na adresu: Narodna biblioteka „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23300 Kikinda, uz obaveznu napomenu na pošiljci „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 1. februara 2023. godine.

Žiri će raditi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član.

Nagrada „Dušan Vasiljev” osnovana je Odlukom Kulturno prosvetne zajednice Kikinde 1997. godine u znak sećanja na delo i značaj pesnika koji je rođen u Kikindi juna 1900. godine. Vasiljev je poživeo samo 24 godine, postigavši da bude jedan od najznačajnijih srpskih modernih pesnika, tj. pesnika ekspresionističke ideologije.

Posle prekida od nekoliko godina, odlukom Skupštine opštine Kikinda, nagrada je ponovo uspostavljena 2009. godine. Po novom Pravilniku nagrada se dodeljuje za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora koja je objavljena na srpskom jeziku.

Tokom proteklih četvrt veka, nagradu „Dušan Vasiljev” su dobili: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić i drugi.

Nagrada će biti dodeljena 27. marta, na dan smrti Dušana Vasiljeva, ujedno i Dan kikindske Gimnazije koja nosi ime ovog velikog ekspresionističkog autora.

књижевна награда