књижевна награда Архиве | Кикиндски портал

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Гордана Ђилас и Зоран Богнар добитници књижевне нагараде „Душан Васиљев”

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Награда „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу поезије или прозе ове године додељена је Гордана Ђилас за књигу „Анђели у капи мастила” и Зоран Богнар за дело „Све су смрти (само) део нашег сата:” Жири у саставу: Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев одлуку је донео једногласно.

Циљ је афирмација савремене српске књижевности у знак сећање и израз поштовања према делу кикиндског песника и писца Душана Васиљева ове године је била мотивација за чак 62 аутора.

Уручење признања, које додељује Град Кикинда биће уприличено у петак, 27. марта, у Свечаној сали Градске куће.

Позив ауторима: расписан конкурс за награду „Душан Васиљев”

Redakcija Kikindski December 26, 2025

Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику и објављену током 2025. године. У конкуренцији могу учествовати песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије, а рок за пријаву је 14. фебруар 2026. године.

Издавачи и аутори могу пријавити књиге слањем четири примерка по наслову — три за рад жирија и једног за библиотечки фонд — на адресу Народне библиотеке „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз назнаку „За награду Душан Васиљев”.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан. Одлука о добитнику биће саопштена 27. марта 2026. године, на дан смрти Душана Васиљева, који је уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име.

Додатне информације могу се добити путем имејл-адресе: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године одлуком Културно-просветне заједнице Кикинде, у знак сећања на песника рођеног у Кикинди 1900. године, једног од најзначајнијих представника српског експресионизма. Након вишегодишњег прекида, признање је обновљено 2009. године, када је утврђено да се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Током више од четврт века постојања, добитници ове награде били су бројни истакнути аутори, међу којима су Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић, Ненад Шапоња и други.

Добитници награде „Душан Васиљев“ Симон Грабовац и Ненад Шапоња

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Жири за доделу књижевне награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић једногласно је донео је одлуку да ово престижно књижевно признање припадне Симону Грабовцу, за књигу „Пропланак“ и Ненаду Шапоњи, за књигу „Срећна вода“.

Оцена жирија је да је реч о два песника који, десетлећима, посвећено обрађују српску песничку њиву, с даром и мером, и један и други, на свој начин.

Симон Грабовац се, као песник, очас нашао, профилишући се, својом првом песничком књигом „Кртичњак“, као један од најизразитијих гласова млађег српског песништва. Потом се предао лутању и трагању, не скрећући са стазе истинске песме и њених истинских извора. Човек (савремени) и песма су два истинска јунака његове нове књиге, две семантичке разјаснице које се укршћују и допуњују. Савремени човек, који не зна ко је, не зна штаће са собом, јер чак и његовим страхом владају други. Напуштен, сам, без идентитетског знака, он се креће, бесциљно, поскакујући, по горама и дубодолинама. Стога тражи (и налази) спас у јединственој уској капији речи,у (затрављеном) пропланку, који је само њему познат, у песми, која се храни једноставном сликом (сликом једноставности), која наставља свој живот инакон пропадања у гротло метафоре.

И с тога се пропланка, вели песник, не треба искобељати никада.Реч је о једној понесеној и жустрој, готово младалачкој, збирци, наједној страни, обогаћеној искуством и зрелошћу песника, на другој страни.Онога који вреба прилику да заћути, будући је реч, заправо, мукли крик, односно, сувишно понављање, па до њега, можда, није никада ни требало да дође.

„Срећна вода“ је један од срећнијих тренутака савременог српског песништва. Сагласно томе, и налог савременој (упрљаној) души да се купа уњој. На задњој страни корица ове књиге, у краћој (аутопоетичкој) белешци,песник вели да, у свету чедних душа, нема песме без метафизичког сабеседника. И да ништа тако добро не оплођује земљу песме као зрно туге. Штавише, вели он, у отиску истинског песника, туга призива радост, оверавајући да живот постоји. Стога је истинским отисак свих нас, који бауљамо светом брзих на плену и лаких на грабежу, следити веродостојни крет душе. Ауторова срећна вода је неухватљива вода, с јединственим током, јер, путујући ка њој, ми пловимо ка души, чедној, са знањем да је срећа воде ватра.

Ова се књига, добрим долом, утапа у основни ток реакултурализације српског духовног песништва, узев у обзир стиховне низове који су најнепосреднији реминисценција на искушења монашке и светоотачке литературе и монашке литературе. Тако ћемо се, у њој, суочити с јединственим науком да кад потонеш покушај да откријеш да пливаш, па кад то препознаш, једноставно, заборави да умеш, или, пак, с науком да и кад на облак слетиш почнеш да учиш да, изнова, ходаш. Све су то, као што смо рекли, искуства и искушења оних који ништа немају, а све поседују, тихих синова земље, којих свет није достојан. Напослетку, пливајући брзацима срећне воде аутор је, целином утиска, нашао реч, истинску реч, која може да га заштити, макар је чуо само у сну, или је, макар, опипао испод коже!

У ужем избору за књижевну награду „Јован Поповић“ десет књига

Aleksandra Djuran November 1, 2024

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је ужи избор од 10 рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. У ужем избору нашли су следећи аутори и рукописи: Бранислав Сарић из Београда са књигом поезије „Кад сам већ ту“, Данило Стојић из Београда са прозом „Најбоље је већ прошло“, Дино Бурџовић из Офенбаха, Немачка са књигом поезије „ Ел фатиха за легитимни војни циљ“, Драгана Стојановић из Новог Сада, такође са књигом поезије „Све лутке путују саме“, Јелена Шарковић из Сремске Митровица са књигом поезије „Обећање екстазе“, Миљан Микић из Београда са прозом „Не знам где сте, господине, али на правом месту нисте“, Милан Живановић из Београда са прозом „Месо“, Славко Мали из Прокупља са књигом поезије „Музичка кутија“, Сњежана Врачар из Љубљане са књигом поезије „Срце на батерије“, поезија и Зоран Пеневски из Београда са књигом поезије „Господин Монада“.

Ауторки односно аутору награђеног рукописа 18. новембра биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржао је Град Кикинда.

Игор Мировић добитник књижевне награде Банатског културног центра

Igor Crnogorac November 11, 2022

Игор Мировић добитник је награде „Деспотица Ангелина Бранковић” коју додељује Банатски културни центар из Новог Милошева. На конкурсу Центра Мировић је лауреат са својом књигом песама „Светло у светионику“, у издању београдске „Лагуне“. Мировићу је ово четврта књига поезије.

Одлуку о добитнику награде једногласно је донео жири који су чинили: председник, проф. др Зоран Ђерић, песник и прошлогодишњи добитник, Перица Милутин, и Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра.

У образложењу жирија наводи се да нова Мировићева збирка садржи песме из његових претходних песничких књига, као и циклус нових песама, „Излазак из сенке“.

„Највише места у избору заузима поезија из збирке „Повратак у логос“, у којој су доминантни мотиви: Земља, Небо и Људи. А међу њима је низ историјских ликова, „носилаца светла из светионика“: Ђурађ Црнојевић, владика Данило, патријарх Арсеније Чарнојевић, Доситеј Обрадовић, Змај, Светозар Милетић и низ других, којима се придружују у новим песмама: жупан Немања, Свети Сава, Милош Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе, Свети Петар Цетињски, Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, са којима песник ступа у дијалог“, наводи проф. др Зоран Ђерић.

„Оваквим инстинктом, аутор се суочио с великим задатком – повратком самоме себи. Суочавајући се са собом, са савременим човеком и савременим светом, отворио је, широм, двери покајања. А да би покајање било делотворно, оно мора бити Логосно, како би водило не просто животу, већ вечном животу, лишено фантазија, охолости и самопрецењивања, окренуто ка Господу Богу, Господу Христу“, закључује Селимир Радуловић у поговору Мировићеве књиге.

Игор Мировић рођен је 1968. године у Крушевцу. Објавио је четири песничке књиге: „Небо над Византијом“ (1994.), „Кремен пламен“ (2004.), „Повратак у логос“ (2020.) и „Светло у светионику“ (2022.). Заступљен је у антологијама, а песме су му превођене на румунски, мађарски, словачки и македонски језик. Живи и ради у Новом Саду.

Књижевна награда састоји се од повеље и иконе Преподобне Мати Ангелине, ауторке Силвије Влаховић, и Мировићу ће бити уручена на манифестацији под називом „Слово љубве”.

Овај културни догађај и књижевну награду „Деспотица Ангелина Бранковић” установио је Банатски културни центар Ново Милошево у знак сећања на мање познат део српске историје, када су овај део Баната и насеље Арача били у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, као настављача немањићке традиције северно од Саве и Дунава.

„Слово љубве” организује се уз подршку Општине Нови Бечеј. Одржаће се 17. новембра, и тада ће бити и уручена награда овогодишњем лауреату. У програму ће учествовати: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, председник Општине Нови Бечеј, Саша Максимовић, директор Банатског културног центра, Радован Влаховић, проф. др Зоран Ђерић, председник жирија, Драган Јовановић Данилов, песник и критичар, Милица Досковић, чланица хора Опере СНП-а и Соња Дамјановић, првакиња драме Српског народног позоришта.

У Дому културе у Новом Бечеју програм ће почети у 18 сати.

Расписан је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев“

Jelena Trifunović November 2, 2022

Град Кикинда расписао је конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2022. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Издавачи и аутори могу послати књиге (три примерка по појединачном наслову) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.

Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.