Поново је синоћ било препуно двориште Курије. Глумци позоришта „Славија“ су у оквиру „Кикиндског лета” извели представу „Љубав на сеоски начин“.
Иако насловом подсећа на истоимену ТВ серију снимљену пре више од пола века, овај позоришни комад, по тексту и у режији Радета Вукотића, доноси много савременије сеоске згоде и незгоде. Вечна тема брачне прељубе основни је мотив овог водвиља. Глумци Саша Пантић, Немања Јаничић, Мира Ђурђевић, Славица Љујић, Даница Тодоровић и Миљан Прљета су духовитим репликама доводили публику у ситуацију да се на моменте зацени од смеха.
Наравно, ова „пучка забава“, како су је самоиронично назвали сами глумци, није ни имала амбицију да прикаже сву раскош позоришне уметности, него да забави, што је у великој мери и успела. Радња је наизглед банална, а заснована је на чињеници да мештаних Илија сазнаје да га супруга Брана вара са сеоским ветеринаром, па одлучује да јој се освети и да и он „прибави“ љубавницу. Испоставља се касније да је та љубавница прешла не само у табор Илије, него игра и, фудбалски речено, на двојну регистрацију, па познаје и „квалификације“ ветеринара, а у игру се укључују и законити муж љубавнице, као и похотна медицинска сестра која још додатно компликује ионако холивудски замршене љубавне односе.
Врцав, али не и приземан хумор, дозирана, понека бенигна псовка, али без вулгарности, и гегови, али не по сваку цену, све су то одлике овог комада. Чини се да је сеоски амбијент само оквир у који је смештена радња, а ова „Љубав на сеоски начин“ сценаристички и глумачки у великој мери превазилази већину серија и филмова на сличну тему, јер не игра на „прву лопту“ и јефтин хумор, већ напротив, уверљивост постиже вишеслојношћу и текста и глуме.
Све у свему, довољно да публика у дворишу Курије позитивно одреагује на дешавања на сцени, о чему сведоче и утисци глумице Данице Тодоровић, која тумачи лик Бране, једне од актерки овог (ван)брачног четвороугла:
– Ово је један веома занимљив водвиљ и публика јако лепо реагује. Добра је екипа и увек се радујем кад играм ову представу. Ми на сцени смо уживали, а видим и да је публика задовољна. У Кикинди сам, иначе, други пут у животу и ближа је него што сам очекивала(смех).
У питању је, дакле, био садржај више из категорије забаве, него уметности, уз прегршт духовитих реплика, али без маниризама и општих места. Глумци су те вечери показали да је и за забаву потребно познавање глумачке вештине, и они су је и демонстрирали, упркос томе што је у питању водвиљ, који се иначе игра „с пола гаса“.
Поменуту посвећеност и глумачку вештину показао је и актер представе Немања Јаничић, који је тумачио Милоја. Наиме, кључеви за разрешење целе ујдурме око овог „брачног сагрешенија“ налазе се управо код поменутог Милоја, „играча с клупе“ који улази при крају, кад су сви актери љубавних афера већ потрошили све алибије и међусобно се раскринкали и дискредитовали. Он зналачким глумачким средствима повезује релације и конце овог замршеног љубавног клупка. А његов глумачки домет је тим већи, кад знамо да је у питању такозвана „ускочка“ улога:
– Моје учешће у овој представи је специфично, зато што су колеге направиле представу, па два-три глумца нису могла да прихвате ангажман, и онда су позвали мене, па смо завршили представу такорећи за пет дана – сумира Јаничић.
Фамозног ветеринара, сеоског Казанову, око којег се и отимају жене и на којем је и базиран заплет врло изражајно је донео популарни глумац Миљан Прљета, који је још једном поновио да је врло наклоњен Банату, али нажалост због обавеза није одавно био у нашим крајевима:
– Генерално, волим Војводину, а Кикинду обожавам. Нисам скоро играо у вашем граду, али ми ово није први пут да играм. Додуше, у овом дворишту Курије ми јесте први пут и ово је заиста фантастичан простор. Ми смо дали све од себе, јер је ово пре свега једна лепа питка комедија и ја сам увек узбуђен кад играм овакве представе, а Кикинђани су нас заиста врло лепо прихватили.
Н. Савић
– Бајку о Црвенкапи проткали смо причом о насиљу, здравом животу, дотичемо се и екологије и свега што добронамерни свет сматра здравим менталним и физичким животом. То је једна мала пучка интерактивна комедија за децу. Имамо девојчицу која се, у недостатку пажње својих родитеља, понаша агресивно. И онда се она кроз љубав, очовечење и људскост, промени. Чак у једном тренутку она мења завршетак бајке јер је насилан, као што у многим бајкама јесте, а ми смо хтели да избацимо ту агресију – рекао је Табучић који представу игра са колегиницом Теодором Антанасковић.
Многобројни малишани који се у нашем граду веома рано препознају као позоришна публика, пажљиво су пратили ову поучну причу и радо учествовали у њој, подржавајући основну идеју и намеру аутора овог сценског дела које се, широм земље, игра већ читаву деценију.
