Severni Banat, posle šest poraza u vojvođanskoj grupi trećeg stepena takmičenja za momke, zabeležio je prvu pobedu, rezultatom 3:0 (25:22, 25:15, 25:14), u Šidu, bio je bolji od Vesta, a sledeći protivnik Kikinđana, u „Jezeru”, biće Kulpin iz istoimenog bačkog sela.
U banatskoj ligi za devojke, u šestom kolu igrali su: KI 0230 – Žitište 0:3 (10:25, 17:25, 19:25), Kikinda – Bagljaš 023 (Zrenjanin) 0:3 (19:25, 8:25, 12:25), Kikinda 0230 – Hercegovina (Ravni Topolovac) 1:3 (20:25, 18:25, 25:10, 13:25), a sastaće se: Hercegovina – KI 0230, Žitište – Kikinda, Odbojka 013 (Pančevo) – Kikinda 0230.
D. P.
кикинда
U četvrtak, 27. novembra, zbog radova na električnoj mreži bez struje će od 10 do 11 sati ostati ulice Sterije Popovića parna strana od Vojina Zirojevića do broja 178 i Sterije Popovića neparna strana od Vojina Zirojevića do broja 167.
Istog dana od 12.30 do 14 časova Kralja Petra Prvog neparna strana od broja 25 do broja 63.
Javno preduzeće „Kikinda“ obaveštava i apeluje na sve potrošače da na vreme preduzmu neophodne mere kako bi zaštitili vodomere i unutrašnje vodovodne instalacije od smrzavanja tokom predstojećeg perioda niskih temperatura.
Iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da se veliki broj vodomera nalazi u neadekvatnim spremištima što značajno povećava rizik od oštećenja.Iz ovog preduzeća podsećaju i da je obaveza potrošača da redovno brinu o svojim unutrašnjim instalacijama, kao i da vodomerno okno bude čisto, suvo, zaštićeno od smrzavanja i mehaničkih oštećenja, ali i lako dostupno za očitavanje i održavanje.
Najčešći uzrok pucanja vodomera je njihovo nepravilno smeštanje u podrumima bez prozora, šahtovima bez poklopca ili prostorijama bez grejanja. U takvim situacijama najbolje je da se vodomer utopli i prekrije adekvatnim termoizolacionim materijalom, kao što su daske, slama, stiropor ili staklena vuna. Zavijanje vodomera krpama nije dovoljna zaštita pri niskim temperaturama. Neophodno je zaštititi i dvorišne vodovodne instalacije koje vode do česama, garaža, šupa i drugih izdvojenih, neogrevanih objekata.
Poseban apel iz JP „Kikinda“ upućuju vlasnicima vikendica i objekata u kojima se tokom zime ne boravi gde je potrebno ispustiti vodu iz instalacija i adekvatno izolovati merno mesto.
Pozivaju i sve građane da blagovremeno provere stanje svojih instalacija i vodomera kako bi sprečili nepotrebne troškove i probleme koje može izazvati njihovo smrzavanje.
Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda nije bilo saobraćajnih nezgoda.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 19 učesnika u saobraćaju i izdata su 184 prekršajna naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno sedam vozača, nije bilo zadržanih osoba.
Takođe, otkriveno je 14 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 107 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 75 ostalih prekršaja.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 24. novembra, slave Svetog kralja Stefana Dečanskog, koji se u narodu naziva još i Mratindan.
Zajedno sa svetim Savom i knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.
Takođe, postoji i izreka: “Sveti Mrata, sneg za vrata”, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.
Veruje se, da će ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima krenuti nabolje. S druge strane, ako se domaćin ponaša razmaženo i zanoveta, godina će biti loša.
Hladno nedeljno veče u centru Kikinde nije uspelo da pokoleba mališane koji su, sa nestrpljenjem i iskrenom prazničnom radošću, dočekali omiljene goste – Deda Mraza i Snežnu kraljicu. Trg je bio prepun dece i roditelja, a atmosfera je podsećala na najlepše zimske razglednice: vesela, topla i puna iščekivanja.
Kao i svake godine, najznačajniji trenutak bilo je svečano postavljanje „Kutije želja“, u koju su deca ubacivala svoja pisma, nadajući se da će praznična magija stići baš do njih.
Sedmogodišnja Ema Berbakov kaže da je već pripremila svoje želje.
-Ove godine poželela sam Stiča, nokte što se lepe i privezak. Prošle godine Deda Mraz mi je ispunio želju. Dobila sam Stiča, kostim i slatkiše. Jedva čekam da vidim i Deda Mraza i Snežnu kraljicu! – rekla je Ema.
Slično uzbuđenje videlo se i kod Nikole Đomića, mališana od osam i po godina.
-Poželeo sam od Deda Mraza Lego kockice male. Prošle godine doneo mi je velike, a sada želim male – rekao nam je Nikola.
Deca su se slikala sa Deda Mrazom i ubacila prva pisma u „Kutiju želja“ dok su vredni vilenjaci delili bombone okupljenim mališanima. Gradonačelnik Mladen Bogdan i članica gradskog veća Marijana Mirkov upotpunili su veselje svojim prisustvom.
-Ovo nam je, kao i svake godine, najlepši skup koji imamo na gradskom trgu. Cele godine, i deca i roditelji čekaju ovaj trenutak da Deda Mraz dođe i postavi „Kutiju želja“. Sva deca koja su bila dobra i slušala roditelje mogu da požele želju i da se nadaju da će im biti ispunjena – izjavio je gradonačelnik Bogdan.
On je naglasio da će „Kutija želja“ na trgu ostati do 12. decembra, a po potrebi i duže.
-Deci je potrebna radost, osmeh i mir. Trudimo se da ih usrećimo ne samo podizanjem kvaliteta života, već i malim znakovima pažnje. Deda Mraz će sa podelom paketića krenuti oko Svetog Nikole – saopštio je Bogdan.
Gradonačelnik je najavio i jedno malo iznenađenje za osnovce povodom Srpske nove godine, ali detalje nije otkrivao. Uputio je i poziv svim sugrađanima koji žele da pomognu.
-Pozivam sve volontere, one koji vole decu i žele da nam se pridruže u podeli paketića, da upotpune našu ekipu i pomognu nam da usrećimo mališane i ove godine – poručio je Bogdan.
Doček „Kutije želja“ još jednom je pokazao koliko praznična magija može da okupi ljude i vrati ih najlepšim vrednostima – radosti, dobroti i zajedništvu. A dok su se deca polako vraćala kućama, jedno je bilo sigurno: u Kikindi praznici zvanično mogu da počnu.
T. D.
Tradicionalno i višedecenijsko prijateljstvo norveškog i srpskog naroda i bratskih gradova Narvika i Kikinde datira iz vremena Drugog svetskog rata kada je na Đurđevdan 1942, godine 46 naših sugrađana antifašista internirano u logor Bejsford na krajnjem severu Norveške.
Norvežani su uz rizik po vlastitu sigurnost u okupiranoj Norveškoj pomagali našim ljudima da prežive u surovim klimatskim i logorskim uslovima dostavljajući im krišom hranu, odeću, lekove i obuću.
Nedavno je delegacija grada Kikinde koju je predvodio Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika, gost našeg podkasta, boravila u višednevnoj poseti Narviku, kojom prilikom se razgovaralo o perspektivama saradnje.
Prvi put u istoriji Kikinde obeleženo je stradanje sugrađana u bombardovanju železničke stanice i naselja Bedem 22. novembra 1944. godine. Venac je danas u 11 časova položen ispred spomen ploče četrnaestorici železničara poginulih u Narodnooslobodilačkoj borbi, njima u čast i u znak sećanja na 51 sugrađanina koji su izgubili živote tog dana.
Polaganju venca prisustvovalo je dvadesetak članova SUBNOR-a Kikinda, dva potomka stradalih i jedan očevidac događaja. Venac je položio Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a i pokretač inicijative da se ovaj datum po prvi put zvanično obeleži. Pokrenuta je i inicijativa da se u holu Železničke stanice postavi posebna spomen-ploča posvećena žrtvama bombardovanja.
T. D.
U tišini trinaeste ulice u Nakovu, stoji kuća koja je do nedavno bila u prilično lošem stanju. U njoj već dvadeset pet godina živi baka Zorka Tošev (67) sa unukom Goranom, učenikom sedmog razreda i mladim fudbalerom kluba „Polet“, koji je ostao bez oba roditelja.
– Njegova majka je preminula kada je imao samo tri godine. Još dok je bila bolesna, zamolila me je da ga čuvam. Od tad je kod mene, on je sada samo moj i Božiji – kaže baka Zorka, čije lice otkriva umor, ali i snagu koja je vodi već godinama.
Nekada su u kući živeli i sin i suprug, ali su obojica preminuli. Tako je Goran ostao bez oba roditelja, ali njegova baka Zorka se nije predavala – radila je u pekari, hladnjači, a uvek je spremna i za sezonske poslove. Sa bolesnom kičmom i malom penzijom, uspeva da obezbedi unuku sve što mu treba: od knjiga i ekskurzija, do sitnih radosti koje detinjstvo čine lepšim.
-On je zlatno dete, skroman i pažljiv. Kad se upisuju za ekskurziju, on ćuti, neće da se prijavi, jer zna da imamo mala primanja. Ali ne mogu da dozvolim da ostane kod kuće. Snalazim se kako znam, samo da on ide sa drugom decom – kaže baka Zorka, glasom punim ponosa i tuge.
Sudbina im se promenila u aprilu ove godine, kada je ekipa emisije „Radna akcija sa Tamarom“ došla u njihov dom. Zahvaljujući inicijativi komšinice Tanje, Zorka i Goran su prijavljeni u emisiju i ubrzo su dobili vest koja im je vratila nadu.
Tim, na čelu sa Tamarom Grujić, renovirao je njihovu staru švapsku kuću za samo pet dana. Novi podovi, zidovi, fasada, nameštaj, kuhinja i kupatilo zamenili su stare, oronule zidove i vlagu. Goran je dobio svoju sobu, radni sto, laptop.
-Da nisu došli, ja to nikad ne bih mogla da priuštim. Sad bar znam da će kuća ostati unuku u pristojnom stanju – kaže baka, zahvalna ekipi koja im je, kako kaže, „vratila život u kuću“.
Goran, miran i ozbiljan dečak, sanja da postane profesionalni fudbaler. Navija za Crvenu zvezdu, a omiljeni igrač mu je Kristijano Ronaldo.
– Volim da živim sa bakom. Trudim se da je čuvam, idem u prodavnicu, samo još da naučim da kuvam – kaže uz stidljiv osmeh.
Ono što je još neophodno uraditi na kući je sanacija krova, na kom treba zameniti stare crepove koji prokišnjavaju.
– Ako se to ne sredi, sve što je urađeno propašće. Kad dune jak vetar, desi se da nekoliko crepova otpadne – kaže Zorka, dodajući da je joj je, pored ogreva, to najveća briga.
T. D.
U Kulturnom centru Kikinda, 26. novembra, profesor Petar Vuca održaće predavanje pod nazivom „Životni put Mileve Marić”.
– Ovo predavanje je posvećeno obeležavanju stopedesete godišnjice rođenja ove znamenite žene i obuhvatiće celokupan Milevin životopis. Samim tim što je njen život bio zanimljiv, nadam se da će i predavanje biti zanimljivo svim posetiocima koji dođu u Kulturni centar- najavljuje Vuca.
Predavanje počinje u 18 časova.
N. S.