кикинда

gusle-koncert-najava

Академско друштво за неговање музике „Гусле“, у недељу у 17 сати, у свечаној сали Народног музеја организује предновогодишњи акапела концерт певачких група.

У  концерту учествују женска певачка група, вокални и инструментални солисти, дуети, а публици ће се представити и тру дечије певачке групе. Чланови најстаријег културног српског друштва представиће традиционалне песаме уз презентацију старог и новог начина певања. На сцени ће бити педесетак чланова „Гусала“ који су прошли и пролазе едукацију у оквиру школе певања овог друштва.

czsu-konkurs-1

У Народној библиотеци „Јован Поповић” данас су додељене награде најуспешнијим учесницима ликовног конкурса за децу узраста од три до шест година, који je Центар за стручно усавршавање организовао у оквиру манифестације „Совембар“. На конкурс је пристигло више од 200 радова, а жири је, због изузетне креативности најмлађих, имао тежак задатак да изабере најбоље.

Петоро малишана освојило је појединачне награде, док је групна награда припала деци из вртића „Колибри“.

Петра Пејић и Мила Симић поделиле су групну награду са својим другарима из вртића „Колибри”.

-Много волимо да цртамо сове. Знамо да оне спавају на дрвету и имају уши – рекле су Петра и Мила.

Трогодишња Петра Аћимов из вртића „Плави чуперак“ добитница је појединачне награде.

-Моја сова је љубичаста јер ми је то омиљена боја. Нацртала сам ову сову сама у вртићу. Бројаћу сове на тргу сутра – поделила је са нама Петра.

Двогодишњи Алекса Савић из вртића „Колибри“ носилац је и групне и појединачне награде.

-Брат ми је помогао да нацртам ову сову. Користио сам разне боје јер волим да цртам – поносно је објаснио Алекса.

Награде су уручиле Мирјана Степанов, директорка Центра за стручно усавршавање, и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Као и сваке године, Совембар је у току, а сутра нас очекује главни и завршни дан. Наша манифестација се разликује од осталих јер је базирана на едукацији – како дочекати и заштитити сове на Тргу, које су одлучиле да буду неми посматрачи нашег града. У програм су укључене све установе културе, основне и средње школе, али и наши најмлађи,“ истакла је Мирков и додала да су радови деце ове године превазишли очекивања.

Кроз манифестацију „Совембар“, деца најмлађег узраста уче о значају очувања природе, посебно о заштити ове јединствене птице која сваке зиме бира Кикинду као свој дом.

Mileva-1

У Културном центру Кикинда, у среду увече, одржано је предавање професора физике Петра Вуце поводом 150 година од рођења Милеве Марић, једне од најзначајнијих, али дуго потцењених жена у историји науке. Предавач је посебно истакао колико је Милевин животни пут био изузетан за време у ком је живела – као хрома девојчица која се, упркос бројним препрекама, изборила за школовање у областима резервисаним искључиво за мушкарце.

Милева је већ у детињству показала изузетну даровитост за математику и физику, а њени учитељи су је доводили пред професоре да решава сложене задатке. У Загребу је, захваљујући сопственој упорности, добила дозволу да похађа наставу из физике заједно са мушким ученицима, иако то девојкама тада није било дозвољено. Касније је у Цириху постала пета жена у историји која је уписала физику на Политехници, где је упознала Алберта Ајнштајна.

Упркос личним трагедијама и животним тешкоћама, Милева је остала симбол упорности, интелигенције и борбе за образовање. Предавање је подсетило да је њен прави допринос науци можда тиши него што заслужује, али њена храброст и пут који је отворила генерацијама жена остају непроцењиви.

Poster-v4-50x70cm-sajt

Кампања „16 дана активизма против родно заснованог насиља“ званично је почела јуче, 25. новембра, на Међународни дан борбе против насиља над женама, и трајаће до 10. децембра – Међународног дана људских права.  Обележава се у 1.700 организација у преко 100 држава света

Овај период сваке године подсећа на размере и озбиљност насиља над женама, али и на хитну потребу за системским деловањем. Од почетка 2025. године у породичном насиљу убијено је 15 жена, што значи да на сваких 20 дана у Србији буде убијена једна жена.

Поводом кампање МУП Србије скреће пажњу да постоји излаз из насиља у породици и да свако пријављено насиље може спасити живот.

deponija-mokrin-(5)

У Мокрину је у току чишћење дивље депоније на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ 15 година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Апел да се отпад не одлаже на ободу села још једном су упутили градоначелник Младен Богдан и председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић који су обишли радове. И поред свих напора, на лицу места затекли су људе који су на депонију бацали велику пластичну бурад.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село и у току је њено чишћење. Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. И пре три године из градског буџета уложено је 11 милиона динара за њено уређење. У плану је да поставимо камере и на тај начин санкционишемо све који бацају отпад у овом делу села и станемо на пут овом руглу.

У чишћење депоније које је у току биће утрошено 12 милиона динара. Новац су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

-Непрописно одлагање смећа је дугогодишњи проблем у Мокрину. Знатна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу. Осим домаћинстава и поједине фирме допринеле су да се овај простор претвори у еколошки проблем. Несавесни мештани угрожавају животну околину у месту у ком живе – истакао је први човек града.

Најављене су и оштрије контроле.

-Пољочуварска и инспекцијске службе биће присутније на терену, а позивам и све мештане да се сви заједно потрудимо да живимо у лепшем окружењу. Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад и тиме угрожавају животну околину. На територији града организује се сезонско одвожење кабастог отпада, а започели смо и са примарном селекцијом све  у циљу да се смеће одлаже по прописима – закључио је Младен Богдан.

Завршетак радова очекује се за десетак дана. Сав отпад са депоније у Мокрину који се уклони са депоније најпре се убацује у мобилно постројење у којем се комунално смеће одваја од земље и грађевинског отпада. Комунални отпад потом се одвози на депонију у Кикинди.

А.Ђ.

sadnja-idjos-(2)

На излазу из Иђоша, према Мокрину у току је садња ветрозаштитног појаса. Око 5.700 младих стабала храста лужњака, липе, тополе, борова, дрена, јоргована биће засађено у више нивоа. Како напредује садња уверио се и градоначелник Младен Богдан, заједно са запосленима у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ветрозаштитни појас у дужини од два километара који ниче значајан је за пољопривреднике, али и све нас с обзиром на то да се из године у годину трудимо да повећамо површине под шумама на територији града. Средства у износу од 9,8 милиона динара обезбедили су локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине којем желим да се захвалим што нас подржава  у свим великим пројектима. Подсетићу да поменуто Министарство финансира и изградњу фекалне канализације у насељу Стрелиште и Железнички Нови Ред – прецизирао је градоначелник Богдан и најавио да ће до краја године бити организовано низ акција у којима ће бити укључени најмлађи.

На општинским путевима другог реда и у претходном периоду засновани су ветрозаштитни појасеви, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Пошумљавају се и попуњавају површине у насељима и у атару. До краја године уредићемо партерне површине око вртића „Колибри у Микронасељу, Градски трг, попуњаваћемо школске шуме  које смо подизали заједно са основцима у протеклој деценији. Почели смо са Кикиндом, а завршили са Башаидом и тако обухватили сва насељена места. И у Новим Козарцима пошумићемо део површина. Осим деце, едукујемо и пољопривреднике, а пуно тога радимо и са ловцима – рекла је Мирослава Наранчић.

Извођач радова је расадник „Викумак“ из Иђоша, а власник Радивој Лагунџин истиче да је време за садњу идеално.

 

-Вишеструки је значај ветрозаштитних појасева. Смањују ударе ветра и ерозију земљишта, а шуме привлаче падавине и птице, највише грабљивице, које лове глодаре који штете усевима. Свакако су веома важни за биодиверзитет и здравију средину. Временске прилике су такве да је хладно са температурама у плусу и имали смо идеалан распоред падавина те су услови за овај посао одлични – сазнајемо од Лагунџина.

Садња ће бити завршена до 1. децембра.

А.Ђ.

 

 

struja-radovi

Због радова на електро мрежи (данас) четвртак од 9 до 10.30 сати без струје ће бити улица Николе Тесле према Теремијском друму и од 11 до 13 часова улица Браће Средојев према Вашаришту.

Сутра, 28. новембра, без електричне енергије од 9.30 до 10 и од 11 до 12 часова биће улица Браће Средојев од Михајла Пупина ка Партизанској, почетак улице, а од 11 до 13 сати у улици Сутјеска од Уроша Предића до Крфске.

 

 

sove

„Совембар“ већ годинама окупља хиљаде посетилаца и љубитеља природе. Манифестација има едукативни, еколошки и туристички значај, спајајући знање, природу и заједништво у духу овог јединственог симбола нашег града. Ове године, активности су почеле 3. новембра, под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“.

Централни и најдинамичнији дан манифестације биће петак, 28. новембар. Посетиоци свих узраста моћи ће да уживају у богатом програму који обједињује едукацију, такмичења, изложбе и забавне садржаје посвећене заштити и очувању наших чувених кикиндских сова утина.

Јутро отвара изложба „Моја визура – сова утина“ у сали „Партизана“ где ће основци и средњошколци приказати свој доживљај заштитног симбола града. Овај изложбени простор биће отворен за посетиоце од 10 до 14 часова.

Током преподнева, посетиоци ће на градском тргу моћи да уживају у новембарском базару, а у периоду између 10.30 и 12 часова, одржаваће се традиционална „Сова патрола – путем станишта сова ушара“. Бројање сова ће предводити Милан Ружић у сарадњи са члановима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Од 12 часова, у сали „Партизана“ биће одржано финале популарног школског квиза знања. Екипе које су ушле у завршницу надметаће се у познавању света сова, њихове заштите, начина живота и значаја који имају за Кикинду.

Новина у овогодишњем програму је активност „Совембал – маскота сове“, у оквиру које су ученици основних и средњих школа креирали своју школску маскоту сове. У 13 часова у сали „Партизана“ биће организован избор најлепше школске сове.

У 17 часова, библиотека „Јован Поповић“ приредиће совембарски читањац – интерактивну радионицу за малишане предшколског узраста. Као и претходних дана, Народни музеј ће одржати радионицу „Совине супермоћи“ и активности „Шта је сова појела“ и „Совин поглед“, чиме ће и заокружити овогодишњу манифестацију.

maskenbal-step-up

Чланови плесног клуба „Step Up“ окупили су се у суботу 2. новембра на дружење под маскама. Родитељи, наставнице и пролазници уживали су у песми и игри уз амбијент и закуску коју су приредиле маме разиграних малишана. Пипи Дуга Чарапа, Мини Маус, бубамара, бакица, мафин, Елза, Звончица, лисица и остали познати ликови тог дана су на кратко оживели уз музику и плес.

Из клуба су похвалили креативност и труд родитеља који је уложен у прављење костима и припрему сале као и заједништво које се осетило током организације и реализације ове активности.

-Наше плесне игре које смо тога дана плесале, биле су у вези са маскенбалом. Речи песме уз коју смо највише плесале описују нашу Step Up породицу: „Певам и плешем свакога дана, у песму и плес сам заљубљена. Песма и плес снаже нас. Мене, тебе и све вас.“

Представнице клуба најавиле су још тематских часова, те су позвале све заинтересоване да се придруже и постану чланови велике Step Up породице.

dragana-karanovic-luka-2

Као увертира пред промоцију зборника награђених радова са књижевног конкурса “Банатско перо”, Кикинђанка Драгана  Карановић Лука имала је у понедељак 24. новембра изложбу својих слика у Житишту.

Традиционални конкурс литерата, који већ 25 година заредом организује тамошња библиотека, био је прилика да се Житиштани и њихови гости из целе Србије упознају и с Драганиним ликовним стваралаштвом. Овдашњој јавности Драгана Карановић Лука позната је најпре као врстан рукометни тренер, а кад је у питању ликовно изражавање, открива да је овом уметношћу почела да се бави тек недавно- пре четири године.

-Овај догађај у Житишту ћу посебно памтити, јер ми је то била прва самостална изложба и имам само речи хвале за домаћине – каже Драгана Карановић и додаје: -Сликам акрил на платну, а кад је у питању ликовни правац, један мој колега, наставник ликовног, каже да га подсећа на про-импресионизам. Дакле, импресионизам, али са елементима реализма. Од мотива на мојим сликама, присутни су како урбани, тако и природни мотиви, а често сликам и цвеће.

Што се тиче колорита, наводи да углавном бира топле, светле тонове, јер оне зраче, шире позитивну енергију, представљају свежину и радост.

-Љубав према сликању постоји још из детињства. Нисам до недавно имала прилику да се посветим сликарству, јер сам се интензивно бавила спортом. Иако су те спортске активности и даље присутне у мом животу, налазим времена и за овај, код мене релативно нови сликарски хоби. Веома ми је драго што је публика у Житишту позитивно реаговала на моје радове – наводи наша саговорница.

Можда као куриозитет и уједно највећа похвала за једног уметника јесте да је Драгана пред ову изложбу морала да потражује своје слике из приватних збирки, јер нема “на легеру” своја платна, с обзиром да јој стално поручују, а она сама не стиже да наслика онолико радова колико би поштоваоци њеног опуса желели да имају у својој колекцији.

Н. Савић