May 26, 2026

кикинда

Casni-krst-(5)

Plivanje za časni krst: Prijave već počele

Tijana Despotovski January 8, 2026

Otvoreno je prijavljivanje za tradicionalno plivanje za Časni krst, koje će biti održano na Bogojavljenje, 19. januara. Kao i prethodnih godina, plivanje će biti organizovano na dve lokacije — na Starom jezeru u Kikindi u 12 časova i na jezeru Strelište u Novim Kozarcima u 11 časova.

Svi učesnici su u obavezi da obave lekarski pregled kod izabranog lekara i da dostave izveštaj o pregledu, kao i da potpišu izjavu da u plivanju učestvuju dobrovoljno i na sopstvenu odgovornost. Za maloletne plivače neophodna je i pisana saglasnost roditelja ili staratelja.

Na Starom jezeru u Kikindi, plivanje će početi u 12 časova, a organizator je Ronilački klub „Orka“ uz podršku Srpske pravoslavne crkve, Kulturnog centra i lokalne samouprave. Prijave su otvorene do 17. januara a obavljaju se putem telefona 063/384-792 (Slobodan Bogosavljev).

Plivanje u Novim Kozarcima organizuje Srpska pravoslavna crkvena opština Novi Kozarci pod pokroviteljstvom Mesne zajednice. Učesnici će se okupiti u prostorijama FK „Sloboda“, odakle će, zajedno sa litijom, krenuti ka jezeru Strelište, gde će biti održano plivanje za Časni krst. Prijave su otvorene od 4. do 14. januara, a zainteresovani se mogu prijaviti kod nadležnog paroha, jereja Nikole Momirova, na broj telefona 064/446-37-31. Dokumentacija se predaje u kancelariji Crkvene opštine u Novim Kozarcima, u ulici Kralja Petra Prvog broj 69.

Simbolika plivanja za Časni krst duboko je ukorenjena u hrišćanskoj tradiciji — pliva se u znak sećanja na krštenje Isusa Hrista u reci Jordanu, a distanca od 33 metra podseća na broj godina koje je Hristos proživeo na zemlji. Za mnoge učesnike, ovo je pre svega duhovni čin i lični izazov, a ne takmičenje, zbog čega se i ove godine očekuje veliki odziv vernika i građana.

bozic-1

Božić u znaku zajedništva i srebrenjak za Ljiljanu

Tijana Despotovski January 7, 2026

U Hramu Svetog oca Nikolaja u Kikindi danas je, na Božić, služena praznična liturgija, nakon koje je obavljeno lomljenje česnice. Hram je bio ispunjen vernicima, među kojima je bilo mnogo dece i mladih, a posle pričešća najmlađima su podeljeni paketići.

Nakon liturgije, usledilo je tradicionalno lomljenje česnice, u kojoj su se nalazili jedan zlatnik i dva srebrnjaka, koje je obezbedio Veselin Petkov. Srećna dobitnica jednog od srebrnjaka bila je Ljiljana Veskov (77) iz Kikinde, koja je podsetila da je i ranije imala sličnu sreću.

-Pre osam godina, kada mi se praunuk rodio, izvukla sam zlatnik. Sada čekam peto praunuče i izvukla sam srebrnjak. Ovo mi je velika čast, inače sam crkvena žena – rekla je Veskov.

Starešina hrama, otac Miroslav Bubalo, naveo je da je česnicu pripremila pekara „Testoteka“, koja je, kako je istakao, rad izvela bez ikakve nadoknade, čak i za materijal. On je podsetio da lomljenje česnice u hramu nije drevni običaj, ali da se u Kikindi praktikuje već oko deset godina i da će se truditi da se taj običaj održi.

-Česnica, kao i svaki hleb, simboliše jedinstvo zajednice koja se okuplja oko tela Hristovog – poručio je otac Bubalo, dodajući da praznik ne treba da ostane samo na nivou običaja, već da nosi suštinsku poruku promene odnosa između Boga i čoveka.

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, čestitao je Božić sugrađanima i pozvao na jedinstvo i međusobno uvažavanje.

-Da Božić provedemo u miru sa svojim najmilijima, u toplini porodičnog doma. Živimo u svetu koji je nepredvidiv i ne smemo da dozvolimo da se delimo. Treba da čuvamo jedinstvo, da razgovaramo i da se poštujemo, čak i kada imamo razlike u mišljenju – poručio je gradonačelnik, ističući da je ohrabrujuće što su hramovi puni dece i mladih.

Vernicima je pročitana i poslanica patrijarha Porfirija, u kojoj je upućen poziv na jedinstvo u ljubavi u vremenu nesreće, rata i bolesti, kao i na očuvanje zajedništva i međusobne brige.

korindjanje-9

Korinđanje u Gradskoj kući: osmesi, pesma i deca kao glavni gosti

Tijana Despotovski January 6, 2026

Večeras je u Gradskoj kući u Kikindi održano tradicionalno korinđanje, koje je i ove godine okupilo najmlađe sugrađane u prazničnoj i veseloj atmosferi. Uz muziku, osmehe i korinđalke, deca su donela duh Badnjeg dana u centar grada, a vrata Gradske kuće bila su otvorena za sve korinđaše.

Među njima je bila i osmogodišnja Anđela Vasilov, koja je prvi put učestvovala u ovom događaju.

-Prvi put sam ovde i jako mi se dopada. Kad dođem kući, nastaviću da korinđam u komšiluku – rekla je Anđela, recitujući pesmicu koju je pripremila za ovaj nastup.

Sestre Lana Komnenović (10) i Lea Komnenović (7) kažu da im je korinđanje u Gradskoj kući već postalo tradicija.

-I prethodnih godina smo korinđale ovde i baš nam se sviđa. Posle ovoga idemo u kuće i stanove. Najviše volimo kad dobijemo slatkiše – istakle su one.

Dvanaestogodišnja Nevena Mirkov smatra da je korinđanje jedan od najlepših običaja.

-Svake godine idem u korinđanje. Već sam nekoliko puta bila u Gradskoj kući i sada uopšte nemam tremu kada treba da recitujem – izjavila je Nevena.

Gradonačelnik Mladen Bogdan podsetio je da je ovo šesta godina zaredom kako Gradska kuća otvara vrata korinđašima.

-Tradicionalno se okupljamo 6. januara uveče i otvaramo vrata našim najmlađima i svim korinđašima. Ovde čuvamo tradiciju, istoriju našeg podneblja i kulturu. Deca nam, kao mali anđeli, unose radost i sreću u Gradsku kuću, a sa ovom tradicijom ćemo nastaviti i ubuduće – poručio je Bogdan.

 

paljenje-badnjaka

Najmlađa kuma u istoriji kikindskog badnjaka

Tijana Despotovski January 6, 2026

Tradicionalno paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog oca Nikolaja u Kikindi ove godine obeleženo je nesvakidašnjim detaljem: ulogu kume ponela je šestogodišnja Nika Beleslin, najmlađa kuma od kada se ovaj običaj organizovano neguje u gradu. Badnjak je, kao i prethodnih godina, u hram dovezen u povorci zaprega i jahača članova koljičkog kluba Banat.

Nika Beleslin, koja je i ranijih godina učestvovala u badnjačkim povorkama, podelila je sa nama svoje utiske.

-Već sam učestvovala u ovim povorkama na Badnji dan, a danas sam kuma. Kod nas su došli konjari, povorka, išli smo po kućama, nosili smo badnjak i doneli ga ovde, ispred crkve – izjavila je Nika.

Kako je objasnio predsednik Konjičkog kluba „Banat“, Ilija Rađenović, pripreme su počele rano ujutru.

-Išli smo da sečemo badnjak i doneli ga kod Žike Beleslina. Njegova ćerka je danas kuma, najmlađa kuma ikad, što nam je posebno drago i na šta smo ponosni. U povorci je bilo desetak zaprega i pet–šest jahača. Obilazili smo svoje članove, kolege, prijatelje i sve koji su izrazili želju da ih posetimo – rekao je Rađenović.

Jerej Miroslav Bubalo istakao je da su svi hrišćanski praznici podjednako važni i da ih treba gledati kao celinu.

-Želim vam da sve praznike shvatite kao jednu veliku hrišćansku celinu, da oni prožimaju vašu godinu i vaše živote, da se radujete i da se pazite. Da se radujete Gospodu i svojoj crkvi i svetim praznicima i da na taj način, slaveći Boga sačuvate hrišćansko i pravoslavno ime.

Ovom prilikom je u crkvi Svetog Nikole napravljeno i sugrađanima podeljeno 1500 badnjaka.

 

unosenje-badnjaka

Badnjak unet u Gradsku kuću

Tijana Despotovski January 6, 2026

Povodom Badnjeg dana, u Gradsku kuću u Kikindi jutros je, po višegodišnjoj tradiciji, unet badnjak. Tim činom, kako je poručeno, simbolično se upućuju želje za zdravljem, mirom i radošću svim sugrađanima.

-Već po tradiciji, 6. januara, na Badnje jutro unosimo badnjak u Gradsku kuću i time želimo da poručimo da svim našim sugrađanima želimo puno zdravlja, jer badnjak predstavlja simbol zdravlja i radosti – naveo je gradonačelnik Mladen Bogdan.

U unošenju badnjaka učestvovali i predstavnici Kikindskog konjičkog udruženja Banat, koji su se pobrinuli i za nabavku badnjaka. Ovogodišnji badnjak je najveći do sada i simbol je najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

U okviru obeležavanja Badnjeg dana, predviđen je i prateći program. Paljenje badnjaka zakazano je za 14.30 časova ispred Hrama Svetog Nikole i ispred Crkve Svetih Kozme i Damjana, dok se od 16 časova očekuje dolazak najmlađih sugrađana i njihovih roditelja u Gradsku kuću, uz tradicionalno korinđanje.

Na kraju, gradonačelnik je svim Kikinđanima čestitao Badnji dan, uz želju da ga provedu u miru, blagostanju i zdravlju, u krugu svojih porodica.

Badnjaci-(3)

Danas je Badnji dan- post, badnjak i korinđanje u Kikindi

Jelena Trifunović January 6, 2026

Badnji dan, u pravoslavnoj tradiciji,  dan je iščekivanja i porodičnog okupljanja, kada se dom priprema da primi radost Božića.

Od ranih jutarnjih časova poštuje se strogi post. U domaćinstvima se završavaju poslednje pripreme, čisti se kuća i sprema posna trpeza. Na stolu se najčešće nalaze pasulj, riba, kiseli kupus, hleb, kao i kuvano žito. Iako jednostavna, ova trpeza nosi snažnu simboliku skromnosti i duhovne čistote.

Poseban trenutak Badnjeg dana je unošenje badnjaka – hrastove grančice koja simbolizuje život, snagu i novi početak.

Paljenje badnjaka simbolizuje svetlost, toplinu i radost Hristovog rođenja, okupljajući vernike u zajedničkoj molitvi i iščekivanju Božića.

U Kikindi će, i ovog Badnjeg dana, tradicionalno paljenje badnjaka biti organizovano u porti Hrama Svetog oca Nikole, u 14 sati i 30 minuta. Ovaj poštovani običaj biće upriličen i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, kao i u Manastiru Svete Trojice.

U večernjim satima, u našem gradu i okolini, kao i u još pojedinim delovima Vojvodine, oživeće lepa tradicija korinđanja.

Na vrata domova zakucaće mališani spremni da pevaju božićne pesmice. Zauzvrat će ih domaćini darivati voćem, slatkišima… Korinđašima je doček spremljen i u Gradskoj kući, od 16 do 18 sati.

dr-Miskov

Bez povreda u Kikindi, ali lekari upozoravaju: Petarde najčešće povređuju decu

Tijana Despotovski January 5, 2026

Iako je novogodišnje praznike Kikinda dočekala bez prijavljenih povreda izazvanih upotrebom pirotehnike, lekari upozoravaju da oprez ne sme da izostane. Iskustva službe Hitne medicinske pomoći pokazuju da se najteže posledice javljaju onda kada se petarde nađu u rukama dece, dok podaci na nivou Srbije svedoče da pirotehnička sredstva i dalje predstavljaju ozbiljan bezbednosni i zdravstveni problem.

U Kikindi, tokom poslednjih praznika, služba Hitne medicinske pomoći nije imala intervencije zbog povreda izazvanih pirotehnikom. Kako navodi dr Bojan Miškov, specijalista urgentne medicine, Kikinđani su uglavnom oprezni kada je u pitanju upotreba ovih sredstava.

-Nismo imali prijavljene povrede nastale upotrebom pirotehnike, niti saobraćajne nezgode ili tuče tokom praznika. Najčešće su nam se javljali pacijenti sa simptomima respiratornih infekcija, povišenom temperaturom, slabošću i posledicama prekomerne konzumacije alkohola, što je uobičajeno za praznični period – kaže dr Miškov, naglašavajući da govori isključivo u ime službe Hitne pomoći, a ne prijemnog odeljenja Opšte bolnice u Kikindi.

On ipak upozorava da su povrede od petardi, kada do njih dođe, izuzetno teške.

-Povrede najčešće nastaju kada se deci daju petarde. To su ozbiljne povrede koje često zahtevaju amputaciju prstiju, a u najvećem broju slučajeva stradaju deca, ističe dr Miškov.

Sugrađani takođe ukazuju na probleme koje pirotehnika izaziva. Jadranka Knežević smatra da se pirotehnici pridaje preveliki značaj i da njena dostupnost predstavlja dodatan rizik.

-Neuki i neiskusni ljudi dovode u opasnost i sebe i druge. Taj trend je uzeo maha i teško je dopreti do svesti dece kada su petarde dostupne na svakom ćošku – navodi ona, dodajući da bi stroža zakonska regulativa mogla biti jedno od rešenja.

Na posledice po životinje ukazuje i Andrej Kultošev, koji podseća da buka od petardi i vatrometa svake godine izaziva veliki stres kod kućnih ljubimaca i životinja na ulici.

-Zakoni postoje, ali je pitanje koliko se dosledno sprovode – ocenjuje on.

Iako pojedine lokalne sredine, poput Kikinde, beleže manji broj incidenata, zvanične republičke statistike pokazuju da pirotehnika i dalje predstavlja ozbiljan javnozdravstveni i bezbednosni problem.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tokom novogodišnjih i božićnih praznika svake godine biva povređeno više desetina ljudi usled nepravilne upotrebe pirotehnike. Među povređenima je veliki procenat dece i maloletnika, a najčešće su u pitanju povrede šaka, prstiju, lica i očiju, od kojih deo završava trajnim invaliditetom.

Stručnjaci upozoravaju da je najveći rizik upravo u davanju petardi deci i u nekontrolisanoj upotrebi pirotehničkih sredstava od strane nestručnih lica. Povrede koje nastaju u tim situacijama često su teške i zahtevaju složeno lečenje, a u pojedinim slučajevima i amputacije. Zato je prevencija, pre svega kroz odgovorno ponašanje odraslih i zaštitu dece, ključna u sprečavanju povreda koje mogu da imaju doživotne posledice.

 

penzioneri-banje

Prijave počinju 12. januara: 22.090 penzionera dobija besplatan odlazak u banju

Tijana Despotovski January 5, 2026

Upravni odbor Fonda PIO doneo je odluku da u 2026. godini najmanje 22.090 penzionera bude upućeno na besplatan boravak u banjama širom Srbije, saopšteno je danas. Oglas za prijavljivanje očekuje se 12. januara, a program obuhvata rehabilitaciju na trošak Fonda.

Finansijskim planom Fonda za 2026. godinu za društveni standard korisnika penzija planirano je do 1,6 milijardi dinara, što je oko 170 miliona dinara više nego prethodne godine. Novi pravilnik o društvenom standardu, koji je usvojen tokom decembra 2025, predviđa da će 74 odsto sredstava biti usmereno upravo na besplatnu rehabilitaciju, dok će ostatak biti namenjen drugim aspektima društvenog standarda penzionera.

Prema novom pravilniku, katalog ustanova u koje korisnici mogu biti upućeni proširen je uvođenjem nove specijalne bolnice za rehabilitaciju „Prolom Banja – PC Kuršumlijska Banja“. Ovo značajno doprinosi ponudi dostupnih banjskih lečilišta širom zemlje.

Pored rehabilitacije, sredstva predviđena za društveni standard biće iskorišćena i za organizaciju manifestacija poput Sabora penzionera, podršku u vidu paketa solidarne pomoći, kao i za razvoj socijalnog dijaloga i međugeneracijske solidarnosti.

Ova praksa Fonda PIO, koja uključuje besplatan desetodnevni boravak u banjama za korisnike penzija koji ispunjavaju uslove ostvarivanja prava, postoji i prethodnih godina, uz redovno objavljivanje javnih poziva i kriterijume koji se odnose na visinu primanja i prethodno korišćenje ove pogodnosti.

 

(Izvor: Dnevnik / Tanjug)

balet

Kikinda dobila školu baleta za odrasle: prostor gde se želja iz detinjstva konačno ostvaruje

Tijana Despotovski January 5, 2026

Po prvi put u Kikindi pokrenuti su časovi baleta namenjeni isključivo odraslima, kao rekreativno-korektivni program koji spaja fizičku aktivnost i umetnički izraz.

Ideja o baletu za odrasle postojala je duže vreme, ali je realizovana tek ove godine. Kako objašnjava Ingrida Vojvodić Crnomarković, nastavnica klasičnog baleta i istorijsko-baletskih igara, inicijativa je došla sa više strana – nje kao nastavnice i žena koje su želele da se bave baletom, ali za to ranije nisu imale priliku.

-Nekoliko godina unazad žene koje dovode decu na balet, kao i bivše balerine koje su završile školu pre više od deset godina, pitale su kada ćemo napraviti rekreativni balet za odrasle. Nismo imali vremena ni organizacije sve do ove godine, kada smo krenuli eksperimentalno sa manjom grupom – navodi Vojvodić Crnomarković.

Program je prilagođen mogućnostima svake polaznice. Časovi se odvijaju po baletskom programu, ali bez pritiska da se od polaznica stvaraju profesionalne balerine.

-Radimo elemente klasičnog baleta, onoliko koliko ko može. Cilj nam je da zategnemo mišiće, poboljšamo držanje, da se elegantnije krećemo, sedamo i ustajemo – objašnjava ona.

Časovi se održavaju u baletskim salama, uz klasičnu muziku, baletske štapove i ogledala. Obuhvataju vežbe kod štapa, rad na sredini, skokove, parter, istezanje, kao i jednostavne koreografije, valcere i istorijske balske igre. Trenutno grupu čini desetak polaznica, različitog uzrasta i fizičke spreme.

Važno je istaći da prethodno iskustvo nije potrebno.

-Pola grupe čine žene koje su prvi put obule baletanke. Radimo polako, od početka, i svako može da se priključi u bilo kom trenutku – kaže Vojvodić Crnomarković, dodajući da ne postoji starosna granica za upis.

Među polaznicama su i one koje nikada ranije nisu trenirale balet, ali i bivše balerine. Zorana Vlajnić, 32-godišnja polaznica, ističe da se na balet upisala pre svega zbog fizičke aktivnosti, ali i umetničke inspiracije.

-Oduvek sam volela balet, ali nisam mogla da ga treniram kao dete. Na prvom času sam imala tremu, bilo mi je zbunjujuće, ali posle treninga se osećam mnogo bolje. I kao master likovne umetnosti, doživljavam balet kao važan uticaj na svoj rad – kaže ona.

Slično iskustvo ima i Milana Malešević, koja je kao dete završila osnovnu baletsku školu.

Kada je najavljena škola baleta za odrasle, bila sam oduševljena. Telo pamti pokrete, iako petnaest godina nisam igrala. Izazov je povratak u formu, ali volje sada imam više nego ikad – ističe Malešević, dodajući da joj najviše znači spoj umetnosti i fizičke aktivnosti.

Časovi se održavaju dva puta nedeljno, ponedeljkom i četvrtkom od 18.30 časova, i traju oko sat i po. Svi zainteresovani mogu da se priključe direktno ili da najpre dođu i pogledaju kako časovi izgledaju.

 

saobracajna-policija-1

Četiri saobraćajne nezgode, iz saobraćaja isključeno 13 vozača

Jelena Trifunović January 5, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda i praznika dogodile su se četiri saobraćajne nezgode i to dve sa materijalnom štetom i dve u kojima su tri lica zadobila lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 265.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje vozilom, neustupanja prvenstva prolaza i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 225 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 13 vozača, od kojih su 3 lica zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 mg/ml alkohola tj. imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkrivena su 72 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 92 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 62 ostala prekršaja.