кикинда Архиве | Паге 71 оф 320 | Кикиндски портал

Божић у знаку заједништва и сребрењак за Љиљану

Tijana Despotovski Јануарy 7, 2026

У Храму Светог оца Николаја у Кикинди данас је, на Божић, служена празнична литургија, након које је обављено ломљење чеснице. Храм је био испуњен верницима, међу којима је било много деце и младих, а после причешћа најмлађима су подељени пакетићи.

Након литургије, уследило је традиционално ломљење чеснице, у којој су се налазили један златник и два сребрњака, које је обезбедио Веселин Петков. Срећна добитница једног од сребрњака била је Љиљана Весков (77) из Кикинде, која је подсетила да је и раније имала сличну срећу.

-Пре осам година, када ми се праунук родио, извукла сам златник. Сада чекам пето праунуче и извукла сам сребрњак. Ово ми је велика част, иначе сам црквена жена – рекла је Весков.

Старешина храма, отац Мирослав Бубало, навео је да је чесницу припремила пекара „Тестотека“, која је, како је истакао, рад извела без икакве надокнаде, чак и за материјал. Он је подсетио да ломљење чеснице у храму није древни обичај, али да се у Кикинди практикује већ око десет година и да ће се трудити да се тај обичај одржи.

-Чесница, као и сваки хлеб, симболише јединство заједнице која се окупља око тела Христовог – поручио је отац Бубало, додајући да празник не треба да остане само на нивоу обичаја, већ да носи суштинску поруку промене односа између Бога и човека.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је Божић суграђанима и позвао на јединство и међусобно уважавање.

-Да Божић проведемо у миру са својим најмилијима, у топлини породичног дома. Живимо у свету који је непредвидив и не смемо да дозволимо да се делимо. Треба да чувамо јединство, да разговарамо и да се поштујемо, чак и када имамо разлике у мишљењу – поручио је градоначелник, истичући да је охрабрујуће што су храмови пуни деце и младих.

Верницима је прочитана и посланица патријарха Порфирија, у којој је упућен позив на јединство у љубави у времену несреће, рата и болести, као и на очување заједништва и међусобне бриге.

Коринђање у Градској кући: осмеси, песма и деца као главни гости

Tijana Despotovski Јануарy 6, 2026

Вечерас је у Градској кући у Кикинди одржано традиционално коринђање, које је и ове године окупило најмлађе суграђане у празничној и веселој атмосфери. Уз музику, осмехе и коринђалке, деца су донела дух Бадњег дана у центар града, а врата Градске куће била су отворена за све коринђаше.

Међу њима је била и осмогодишња Анђела Василов, која је први пут учествовала у овом догађају.

-Први пут сам овде и јако ми се допада. Кад дођем кући, наставићу да коринђам у комшилуку – рекла је Анђела, рецитујући песмицу коју је припремила за овај наступ.

Сестре Лана Комненовић (10) и Леа Комненовић (7) кажу да им је коринђање у Градској кући већ постало традиција.

-И претходних година смо коринђале овде и баш нам се свиђа. После овога идемо у куће и станове. Највише волимо кад добијемо слаткише – истакле су оне.

Дванаестогодишња Невена Мирков сматра да је коринђање један од најлепших обичаја.

-Сваке године идем у коринђање. Већ сам неколико пута била у Градској кући и сада уопште немам трему када треба да рецитујем – изјавила је Невена.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је ово шеста година заредом како Градска кућа отвара врата коринђашима.

-Традиционално се окупљамо 6. јануара увече и отварамо врата нашим најмлађима и свим коринђашима. Овде чувамо традицију, историју нашег поднебља и културу. Деца нам, као мали анђели, уносе радост и срећу у Градску кућу, а са овом традицијом ћемо наставити и убудуће – поручио је Богдан.

Најмлађа кума у историји кикиндског бадњака

Tijana Despotovski Јануарy 6, 2026

Традиционално паљење бадњака испред Храма Светог оца Николаја у Кикинди ове године обележено је несвакидашњим детаљем: улогу куме понела је шестогодишња Ника Белеслин, најмлађа кума од када се овај обичај организовано негује у граду. Бадњак је, као и претходних година, у храм довезен у поворци запрега и јахача чланова кољичког клуба Банат.

Ника Белеслин, која је и ранијих година учествовала у бадњачким поворкама, поделила је са нама своје утиске.

-Већ сам учествовала у овим поворкама на Бадњи дан, а данас сам кума. Код нас су дошли коњари, поворка, ишли смо по кућама, носили смо бадњак и донели га овде, испред цркве – изјавила је Ника.

Како је објаснио председник Коњичког клуба „Банат“, Илија Рађеновић, припреме су почеле рано ујутру.

-Ишли смо да сечемо бадњак и донели га код Жике Белеслина. Његова ћерка је данас кума, најмлађа кума икад, што нам је посебно драго и на шта смо поносни. У поворци је било десетак запрега и пет–шест јахача. Обилазили смо своје чланове, колеге, пријатеље и све који су изразили жељу да их посетимо – рекао је Рађеновић.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да су сви хришћански празници подједнако важни и да их треба гледати као целину.

-Желим вам да све празнике схватите као једну велику хришћанску целину, да они прожимају вашу годину и ваше животе, да се радујете и да се пазите. Да се радујете Господу и својој цркви и светим празницима и да на тај начин, славећи Бога сачувате хришћанско и православно име.

Овом приликом је у цркви Светог Николе направљено и суграђанима подељено 1500 бадњака.

Бадњак унет у Градску кућу

Tijana Despotovski Јануарy 6, 2026

Поводом Бадњег дана, у Градску кућу у Кикинди јутрос је, по вишегодишњој традицији, унет бадњак. Тим чином, како је поручено, симболично се упућују жеље за здрављем, миром и радошћу свим суграђанима.

-Већ по традицији, 6. јануара, на Бадње јутро уносимо бадњак у Градску кућу и тиме желимо да поручимо да свим нашим суграђанима желимо пуно здравља, јер бадњак представља симбол здравља и радости – навео је градоначелник Младен Богдан.

У уношењу бадњака учествовали и представници Кикиндског коњичког удружења Банат, који су се побринули и за набавку бадњака. Овогодишњи бадњак је највећи до сада и симбол је најрадоснијег хришћанског празника – Божића.

У оквиру обележавања Бадњег дана, предвиђен је и пратећи програм. Паљење бадњака заказано је за 14.30 часова испред Храма Светог Николе и испред Цркве Светих Козме и Дамјана, док се од 16 часова очекује долазак најмлађих суграђана и њихових родитеља у Градску кућу, уз традиционално коринђање.

На крају, градоначелник је свим Кикинђанима честитао Бадњи дан, уз жељу да га проведу у миру, благостању и здрављу, у кругу својих породица.

Данас је Бадњи дан- пост, бадњак и коринђање у Кикинди

Jelena Trifunović Јануарy 6, 2026

Бадњи дан, у православној традицији, дан је ишчекивања и породичног окупљања, када се дом припрема да прими радост Божића.

Од раних јутарњих часова поштује се строги пост. У домаћинствима се завршавају последње припреме, чисти се кућа и спрема посна трпеза. На столу се најчешће налазе пасуљ, риба, кисели купус, хлеб, као и кувано жито. Иако једноставна, ова трпеза носи снажну симболику скромности и духовне чистоте.

Посебан тренутак Бадњег дана је уношење бадњака – храстове гранчице која симболизује живот, снагу и нови почетак.

Паљење бадњака симболизује светлост, топлину и радост Христовог рођења, окупљајући вернике у заједничкој молитви и ишчекивању Божића.

У Кикинди ће, и овог Бадњег дана, традиционално паљење бадњака бити организовано у порти Храма Светог оца Николе, у 14 сати и 30 минута. Овај поштовани обичај биће уприличен и у Храму Светих Козме и Дамјана, као и у Манастиру Свете Тројице.

У вечерњим сатима, у нашем граду и околини, као и у још појединим деловима Војводине, оживеће лепа традиција коринђања.

На врата домова закуцаће малишани спремни да певају божићне песмице. Заузврат ће их домаћини даривати воћем, слаткишима… Коринђашима је дочек спремљен и у Градској кући, од 16 до 18 сати.

Без повреда у Кикинди, али лекари упозоравају: Петарде најчешће повређују децу

Tijana Despotovski Јануарy 5, 2026

Иако је новогодишње празнике Кикинда дочекала без пријављених повреда изазваних употребом пиротехнике, лекари упозоравају да опрез не сме да изостане. Искуства службе Хитне медицинске помоћи показују да се најтеже последице јављају онда када се петарде нађу у рукама деце, док подаци на нивоу Србије сведоче да пиротехничка средства и даље представљају озбиљан безбедносни и здравствени проблем.

У Кикинди, током последњих празника, служба Хитне медицинске помоћи није имала интервенције због повреда изазваних пиротехником. Како наводи др Бојан Мишков, специјалиста ургентне медицине, Кикинђани су углавном опрезни када је у питању употреба ових средстава.

-Нисмо имали пријављене повреде настале употребом пиротехнике, нити саобраћајне незгоде или туче током празника. Најчешће су нам се јављали пацијенти са симптомима респираторних инфекција, повишеном температуром, слабошћу и последицама прекомерне конзумације алкохола, што је уобичајено за празнични период – каже др Мишков, наглашавајући да говори искључиво у име службе Хитне помоћи, а не пријемног одељења Опште болнице у Кикинди.

Он ипак упозорава да су повреде од петарди, када до њих дође, изузетно тешке.

-Повреде најчешће настају када се деци дају петарде. То су озбиљне повреде које често захтевају ампутацију прстију, а у највећем броју случајева страдају деца, истиче др Мишков.

Суграђани такође указују на проблеме које пиротехника изазива. Јадранка Кнежевић сматра да се пиротехници придаје превелики значај и да њена доступност представља додатан ризик.

-Неуки и неискусни људи доводе у опасност и себе и друге. Тај тренд је узео маха и тешко је допрети до свести деце када су петарде доступне на сваком ћошку – наводи она, додајући да би строжа законска регулатива могла бити једно од решења.

На последице по животиње указује и Андреј Култошев, који подсећа да бука од петарди и ватромета сваке године изазива велики стрес код кућних љубимаца и животиња на улици.

-Закони постоје, али је питање колико се доследно спроводе – оцењује он.

Иако поједине локалне средине, попут Кикинде, бележе мањи број инцидената, званичне републичке статистике показују да пиротехника и даље представља озбиљан јавноздравствени и безбедносни проблем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије, током новогодишњих и божићних празника сваке године бива повређено више десетина људи услед неправилне употребе пиротехнике. Међу повређенима је велики проценат деце и малолетника, а најчешће су у питању повреде шака, прстију, лица и очију, од којих део завршава трајним инвалидитетом.

Стручњаци упозоравају да је највећи ризик управо у давању петарди деци и у неконтролисаној употреби пиротехничких средстава од стране нестручних лица. Повреде које настају у тим ситуацијама често су тешке и захтевају сложено лечење, а у појединим случајевима и ампутације. Зато је превенција, пре свега кроз одговорно понашање одраслих и заштиту деце, кључна у спречавању повреда које могу да имају доживотне последице.

Пријаве почињу 12. јануара: 22.090 пензионера добија бесплатан одлазак у бању

Tijana Despotovski Јануарy 5, 2026

Управни одбор Фонда ПИО донео је одлуку да у 2026. години најмање 22.090 пензионера буде упућено на бесплатан боравак у бањама широм Србије, саопштено је данас. Оглас за пријављивање очекује се 12. јануара, а програм обухвата рехабилитацију на трошак Фонда.

Финансијским планом Фонда за 2026. годину за друштвени стандард корисника пензија планирано је до 1,6 милијарди динара, што је око 170 милиона динара више него претходне године. Нови правилник о друштвеном стандарду, који је усвојен током децембра 2025, предвиђа да ће 74 одсто средстава бити усмерено управо на бесплатну рехабилитацију, док ће остатак бити намењен другим аспектима друштвеног стандарда пензионера.

Према новом правилнику, каталог установа у које корисници могу бити упућени проширен је увођењем нове специјалне болнице за рехабилитацију „Пролом Бања – ПЦ Куршумлијска Бања“. Ово значајно доприноси понуди доступних бањских лечилишта широм земље.

Поред рехабилитације, средства предвиђена за друштвени стандард биће искоришћена и за организацију манифестација попут Сабора пензионера, подршку у виду пакета солидарне помоћи, као и за развој социјалног дијалога и међугенерацијске солидарности.

Ова пракса Фонда ПИО, која укључује бесплатан десетодневни боравак у бањама за кориснике пензија који испуњавају услове остваривања права, постоји и претходних година, уз редовно објављивање јавних позива и критеријуме који се односе на висину примања и претходно коришћење ове погодности.

(Извор: Дневник / Танјуг)

Кикинда добила школу балета за одрасле: простор где се жеља из детињства коначно остварује

Tijana Despotovski Јануарy 5, 2026

По први пут у Кикинди покренути су часови балета намењени искључиво одраслима, као рекреативно-корективни програм који спаја физичку активност и уметнички израз.

Идеја о балету за одрасле постојала је дуже време, али је реализована тек ове године. Како објашњава Ингрида Војводић Црномарковић, наставница класичног балета и историјско-балетских игара, иницијатива је дошла са више страна – ње као наставнице и жена које су желеле да се баве балетом, али за то раније нису имале прилику.

-Неколико година уназад жене које доводе децу на балет, као и бивше балерине које су завршиле школу пре више од десет година, питале су када ћемо направити рекреативни балет за одрасле. Нисмо имали времена ни организације све до ове године, када смо кренули експериментално са мањом групом – наводи Војводић Црномарковић.

Програм је прилагођен могућностима сваке полазнице. Часови се одвијају по балетском програму, али без притиска да се од полазница стварају професионалне балерине.

-Радимо елементе класичног балета, онолико колико ко може. Циљ нам је да затегнемо мишиће, побољшамо држање, да се елегантније крећемо, седамо и устајемо – објашњава она.

Часови се одржавају у балетским салама, уз класичну музику, балетске штапове и огледала. Обухватају вежбе код штапа, рад на средини, скокове, партер, истезање, као и једноставне кореографије, валцере и историјске балске игре. Тренутно групу чини десетак полазница, различитог узраста и физичке спреме.

Важно је истаћи да претходно искуство није потребно.

-Пола групе чине жене које су први пут обуле балетанке. Радимо полако, од почетка, и свако може да се прикључи у било ком тренутку – каже Војводић Црномарковић, додајући да не постоји старосна граница за упис.

Међу полазницама су и оне које никада раније нису тренирале балет, али и бивше балерине. Зорана Влајнић, 32-годишња полазница, истиче да се на балет уписала пре свега због физичке активности, али и уметничке инспирације.

-Одувек сам волела балет, али нисам могла да га тренирам као дете. На првом часу сам имала трему, било ми је збуњујуће, али после тренинга се осећам много боље. И као мастер ликовне уметности, доживљавам балет као важан утицај на свој рад – каже она.

Слично искуство има и Милана Малешевић, која је као дете завршила основну балетску школу.

Када је најављена школа балета за одрасле, била сам одушевљена. Тело памти покрете, иако петнаест година нисам играла. Изазов је повратак у форму, али воље сада имам више него икад – истиче Малешевић, додајући да јој највише значи спој уметности и физичке активности.

Часови се одржавају два пута недељно, понедељком и четвртком од 18.30 часова, и трају око сат и по. Сви заинтересовани могу да се прикључе директно или да најпре дођу и погледају како часови изгледају.

Четири саобраћајне незгоде, из саобраћаја искључено 13 возача

Jelena Trifunović Јануарy 5, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и празника догодиле су се четири саобраћајне незгоде и то две са материјалном штетом и две у којима су три лица задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 265.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступања првенства пролаза и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 225 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих су 3 лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола тј. имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 92 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.

На Бадње вече: Градска кућа отвориће врата коринђашима

Jelena Trifunović Јануарy 4, 2026

У духу најлепших обичаја, Градска кућа и ове године отвара своја врата за најмлађе суграђане. На Бадње вече, од 16 до 18 сати, свечана сала биће испуњена дечјом грајом и песмом.

Малишани ће имати прилику да рецитују коринђашке песмице, донесу празничну радост и поделе чаролију овог посебног дана. Уз срдачан дочек градоначелника Младена Богдана и чланова Градског већа, деца ће, по старом обичају, бити даривана слаткишима, орасима, воћем.

На северу Баната и даље се негује овај леп обичај који се огледа у томе да деца одлазе на врата својих комшија, родбине, пријатеља и питају да ли је слободно да коринђају. Када им дозволе, малишани рецитују божићне песмице, а домаћини их, заузврат, дарују слаткишима, воћем, новчићима… На овај начин, деца најављују долазак најрадоснијег хришћанског празника, Божића.